Интернет преваре – како да се одбранимо од сајбер напада

Сајбер криминал и сајбер форензичари - релативно нови, али већини врло јасни изрази. Уз развој дигиталног пословања развијају се и начини његове злоупотребе усмерени пре свега на крађу податка. Уз упозорење корисницима да буду пажљиви у давању података, стручњаци указују да је кључни проблем у томе што је вирални нападач по правилу вештији од жртве. На мети су све чешће компаније – без обзира на то колико су велике и моћне, неретко морају да плате да им се подаци врате.

Чини се да је мото сајбер криминалаца – учини бар један погрешан корак. Ако корисник кликне где не треба, у нади да ће добити поклон, или на захтев да ажурира личне податке због плаћања, може постати жртва интернет преваре.

Проф. др Игор Франц из Удружења Е-сигурност наводи да вештачка интелигенција може да припомогне у одбрани од таквих превара тако што ће да их дектектује.

“Са друге стране, неко вешт може да искористи вештачку интелигенцију чак боље и да за њега изгенерише рецимо мејл или неки текст, чак и на неком језику који није њему примарни, и да на тај начин, на лакши начин успе да превари људе да кликну на одређено место, да дају неке своје податке и слично”, објашњава проф. др Франц и додаје да тренутно не постоје техничке могућности да се то спречи.

Процене су да ће трошкови сајберкриминала до 2027. достићи 23,82 трилиона долара на глобалном нивоу.

Жртве су ређе појединци, а све чешће фирме. Оне о томе нерадо говоре - баш као што код нас нисмо добили много информација о проблемима у којима су се нашли Републички геодетски завод, ЕПС или Информатика након хакерског напада.

Како открити превару

Kриминалиста и стручњак за истраге сајбер криминала Станоје Рнић указује да се у доменима може открити да нешто није у реду.

“Овако тече напад - на пример компанија А и компанија Б имају успостављено пословање, нападач зна да они сарађују, он идентификује њихов домен - на пример уколико компанија има домен kompanijaа.com, нападач ће направити имејл са доменом kompanija-а.com. Наравно, запослени врло често превиде, не проверавају мејл, те кореспонденције су врло честе. Они не реплицирају само домен, већ читаву кореспонденцију, начин преписке итд”, истиче Рнић.

Просечна штета сајбер напада на велике компаније је готово четири милиона долара. Прошле године, губици од интернет превара, достигли су милијарде евра.

Кључ у едукацији

Проф. др Игор Франц сматра да је једини начин да се томе стане на пут да се људи едукују и да знају шта ће бити последица ако оставе своје податке.

"Кад неко добије неки мејл или буде преварен, да то рашири што више на што већи број пријатеља, да се укључују удужења, друге организације, медији наравно, који би могли то да прошире како би што више људи чуло за то на време и како не би насело на ту превару", рекао је проф. др Франц.

У извештају који објављује Светски економски форум, криминалне сајбер-организације су почеле да се удружују, а вероватноћа да ће неко бити ухваћен и осуђен износе мање од 0.05 процената - и то у Америци.

Читај ми!