Румунија - како је "тик-ток" поништио изборе, или Руси су криви за све

Румунски уставни суд је председничке изборе поништио свега два дана пошто је председник Клаус Јоанис скинуо ознаку тајности са серије докумената министарства унутрашњих послова и тајне службе у којима се за хаотичан исход гласања директно оптужује Русија.

"Огромна герилска политичка кампања" и "брутални сајбер-напад", како су румунски обавештајци описали позадину изборног процеса после којег је кандидат десничара, проруски опредељени Калин Ђорђеску на свеопште изненађење освојио највише гласова и фаворита, премијера Марсела Чолакуа избацио из другог круга избора.

Неочекиван резултат првог круга избора, истерао је Румуне на улице, па су повицима "Спас Румуније" и носећи избушене националне заставе, попут оних које су симболизовале пад режима Николаја Чаушескуа 1989. године, тражили подршку проевропским снагама.

Пет докумената тајних служби

У укупно пет објављених докумената тајних служби се, даље, наводи да је Ђорђеску у последње две недеље имао огромну помоћ ултрадесничарске Партије младих, која је путем "тик-тока" спровела "масовну промотивну кампању".

Ђорђеску, који је током кампање најављивао ускраћивање помоћи Украјини, је тврдио да током трке за председника није потрошио ни један леј.

Румунски обавештајци су, такође, објашњавајући след догађаја који су претходили изборима навели и да је Русија земља порекла огромне количине порука којима се, преко друштвених мрежа, изазивају дубоке унутрашње поделе и промовише проруски наратив.

Наводе и да Русија има дугу историју мешања у изборне процесе у другим државама. Све је почело покушајем да се утиче на резултате председничких избора у САД 2016. године, од када је операција Кремља "интензивирана и постала драматично комплекснија".

Суштински, румунски обавештајци тврде да су руски ривали, пре почетка изборног процеса, обавили детаљну социолошку анализу друштва у Румунији, укључујући истраживања јавног мнења, ставове кључних партија и кандидата, те на концу тражили рупе у изборним законима.

"Информациона агресија", како су Румуни описали наводни руски утицај на изборе, за циљ је имала повећавање шанси проруских кандидата, крајњих десничара, те представника националнистичких покрета.

Једни избори, много истрага

Документе су, одмах, преузели представници тужилаштва, који су оценили да је Румунија, током кампање, била суочена са феноменом и криминалним обрасцем какав никада раније није виђен.

Позивајући се на изворе из тужилаштва, румунски дневник Адеварул наводи да је први круг председничких избора у Румунији први случај у Европи у којем је изборни процес био праћен контроверзама и свеобухватним криминалистичким истрагама.

Директорат за истраживање организованог криминала и тероризма почело је обраду докумената, према којима је током изборног дана зебележено "85.000 сајбер-напада", због чега би се, ова акција, могла назвати "делом организоване криминалне групе".

Тужилаштво, истовремено, испитује могуће случајеве прања новца или поткупљивања бирача, док је полиција преузела део истраге који се односе на претње новинарима које је упутио један од вођа групе која подржава Ђорђескуа.

Део истраге водиће, пишу румунски медији, и Европска комисија, која је од "тик-тока", затражила документацију у вези избора у Румунији.

Реакције политичара на одлуку Уставног суда су, очекивано, различите.

"Данас се Румунија саплела о демократију. Одлука Уставног суда је званично државни удар. Држава се налази у стању индуковане коме. Време је да покажемо храброст, јер је на удару демократија. Шефови странака који се плаше да ће им досијеи угледати светлост дана. Корумпирани систем је направио пакт са ђаволом", рекао је Ђурђеску.

Проевропски опредељена Елена Ласчони, другопласирану са поништених избора, оценила да је одлука највишег румунсог суда "неморална, противзаконита и да се противна основним постулкатима демократије".

Георги Симион, лидер десничарске Алијанске за уједињење Румуна, је потез суда упоредио с државним ударом, али је позвао присталице да не излазе на улице, како би демократско решење кризе добило шансу.

"Девет судија постављених по политичким критеријумима, уплашених да би кандидат који није део система могао да постане председник, одлучило је да поништи вољу Румуна", рекао је Симион.

Али је, истоввремено, премијер и трећепласирани из првог круга избора, Марсел Чолаку поздравио одлуку Уставног суда, оцењујући да је, после објављивања тајних докумената, овакав потез био једино логично решење.

Реакције политичара уследиле су непосредно пошто је Уставни суд објавио одлуку, али пре него што је објављено објашњење овог потеза - првих поништених избора у Европи, још од када су на сличан начин 2010. године поништени избори за представнике у уставотворној скупштини Исланда.

Шест година раније, украјински суд је због бројних фалсификата поништио председничке изборе, што је представљало увод у серију догађаја који су названи "наранџаста револуција".