Међутим, Шпанија је брзо реаговала и већ после седам минута изједначила када је након доброг напада по десној страни и лоше реакције француске одбране Фермин Лопез био прецизан.

Исти играч је у 25. минуту донео преокрет, погодком након одбитка, искористивши нову смушену реакцију противничких дефанзиваца.

Само три минута касније, виђен је најлепши потез на мечу. Алекс Баена је савршено шутирао из слободњака, оставивши Гиљаумеа Рестеса да погледом испрати лопту како трећи пут улази у његову мрежу.

У другом полувремену су Шпанци пропустили пар изгледних прилика да реше питање победника, што су Французи успели да казне.

Прво је у 79. минуту резервиста Магнес Акилуче смањио на 3:2, да би у другом минуту надокнаде Жан Филип Матета искористио пенал и одвео меч у продужетке.

У додатних 30 минута је још један играч који је ушао са клупе израстао у хероја. Серхио Кабељо је прво прелепим голом у 104. минуту, након маестралне асистенције Адријана Гарсије постигао погодак за 4:3, да би у првом минуту надоканде другог продужетка донео својој репрезентацији друго фудбалско злато у историји.

Бронзу је освојио Мароко који је са 6:0 декласирао Египат.

Шпанија је победом објединила титуле олимпијског, европског и европског омладинског првака.

Аргентинци су славили, а фудбалери афричке селекције редом падали на терен, док су њихови навијачи, којих је у Сент Етјену било доста, убацивали петарде, па потом утрчавали на терен у знак протеста. 

Утакмица је убрзо окончана, испоставиће се тек први пут. Два сата је резултат био 2:2, а онда је главни судија установио да је гол Кристијана Медине постигнут из офсајда и донета је одлука о његовом поништењу.

Играчи су због тога били приморани да се врате на терен, 20 минута се загревају и одиграју још три минута утакмице, после којих није било преомене резултата.

Стрелац за Аргентину био је Ђулијано Симеоне у 68. минуту, док је голове за Мароко постигао Софијан Рахими у 45+2. и 51. минуту.

Судија је одсвирао крај по други пут за једну од најчуднијих победа било које екипа на ОИ, а и другим такмичењима. Аргентинци су напустили терен љути и бесни, док је селектор Хавијер Маскерано био видно нерасположен.

"Ово је највећи циркус који сам видео у свом животу", рекао је Маскерано.

Шпанија тешко савладала Узбекистан

Фудбалери Шпаније победили селекцију Узбекистана 2:1 у првом колу групе Ц.

Голове за Шпанију постигли су Марк Пубиљ у 29. и Серхио Гомез у 62. минуту. Гомез је у 59. минуту промашио пенал.

Стрелац јединог гола за Узбекистан био је Елдор Шомуродов из пенала у 45+3. минуту.

Египат ремизирао са Доминиканском Републиком без голова

Утакмица је била изузетно отворена, обе екипе су имале неколико прилика да дођу до гола, али су мреже остале нетакнуте.

Нови Зеланд савладао Гвинеју

Нови Зеланд је савладао Гвинеју са 2:1.

Гвинеја је контролисала и посед лопте, али је имала и двоструко више удараца и ка голу, али и у оквир, али им срећа није била довољно наклоњена.

Голове за победничку екипу постигли су Гарбет у 25. минуту и Веин у 76. У стрелце се за селекцију Гвинеје уписао Диавара у 72. минуту.

Ирак изненадио Украјинце

Највеће изненађење приредили су фудбалери Ирака који су после преокрета савладали Украјину са 2:1.

Екипа Руслана Ротања је имала велики број прилика, претила је из минута у минут, али је Ирак искористио своје шансе, па је заслужено на другом месту у групи иза Марока.

Украјинци су повели голом Рубчјанског у 53. минуту, али је Ирак славио погоцима Хусеина у 57. и Јасима у 75. минуту.

Јапан декласирао Парагвај

Јапанци су са 5:0 декласирали Парагвај који је велики део меча играо са играчем мање.

Мито је први начео мрежу јужноамеричке екипе у 19. минуту, а када је Виера због црвеног картона у 25. морао да напусти терен било је евидентно да то неће бити коначни резултат меча.

Поново је Мито у 63. минуту постигао гол, а већ је Јамамото у 70. минуту повисио на 3:0. Фуђијо је са два поготка у 82. и 87. минуту поставио коначних 5:0.

Француска у другом полувремену сломила отпор Сједињених Држава

Репрезентација Француске је у дербију групе А, у другом полувремену успела да избори победу против САД-а 3:0.

После првих 45 минута игре, иако је била бољи ривал на терену, Француска није могла до гола.

Отпор Америке сломљен је у 61. минуту када је Лаказет савладао Шулта. Већ у 69. Олизе је дуплирао предност селекцији, да би коначних 3:0 поставио Баде у 85. минуту.

Реми Малија и Израела

Репрезентације Малија и Израела ремизирале су 1:1.

После лошег првог полувремена, уследило је мало занимљивије друго. Диало је аутоголом у 57. минуту донео предност Израелу, али је у 63. минуту Думбиа поставио коначних 1:1.

Густ календар такмичења је један од разлога раног почетка, али у случају фубала, који на ОИ углавном представљају млађи играчи, ствари имају и историјски контекст. 

"Од Игара у Барселони 1992. године, фудбал увек почиње пре званичног отварања", објашњавају из Међународног олимпијског комитета (МОК).

"То је зато што фудбалери и фудбалерке не смеју да играју сваки дан. Односно, период њиховог опоравка између две утакмице мора да буде најмање 48 сати. Због тога мушкарци и жене играју наизменично сваки други дан", наводе из МОК-а.

Тако ће на терен од 15 часова у Сент Етјену и на париском "Парку принчева" најпре фудбалери Аргентине и Шпаније, чији су сународници недавно освојили континенталне трофеје Јужне Америке и Европе, које изазивају Мароко и Узбекистан, дебитант на олимпијском турниру.

Од 17 сати у Ници и Нанту играју Гвинеја и Нови Зеланд, те Египат и Доминканска Република, док се од 19 часова Ирак у Лиону састаје са Украјином, а Парагвај у Бордоу са Јапаном. 

Фудбалско вече у предворју званичног отварања ОИ затварају фудбалери Малија и Израела, поново на "Парку принчева", и Французи који на марсељском "Веледрому" дочекују Сједињене Државе од 21 час.

Домаћине са клупе предводи Тијери Анри, док САД у фудбалу на ОИ нису учествовале од Игара у Пекингу 2008, а последње одличје су освојиле 1904. у Сент Луису, заслугом тимова из истог града.

Жене почињу 25. јула.

Рагби седам – брзо, интензивно и два пута у једном дану

Французи и Американци играће 24. јула и утакмицу у рагбију седам, бржој и интензивнијој верзији овог спорта, од 16.30.

Укупно 288 најбољих светских рагбиста и рагбисткиња бориће се за златне медаље које бране Фиџи у мушкој и Нови Зеланд у женској конкуренцији. 

Жене у окршаје крећу 28. јула.

Према распореду у мушком такмичењу, очекују се велике борбе већ првог дана с обзиром на то да су сва три тима која су освајала медаље на турниру у Токију на терену.

Фиџи је најсјајније одличје освојио такође на ОИ у Рију 2016. и одлучан је у намери да настави победоносни низ и на европском тлу.

Нови Зеланд (сребро у Токију) и домаћини предвођени Антоаном Дипоном, једним од најбољих рагбиста света, покушаће да поремете поредак.

На програму су још и окршаји Аустралије и Самое (15.30), Аргентине и Кеније (16.00), Фиџија и Уругваја (17.00), Ирске и Јужноафричке Републике (17.30), те Новог Зеланда и Јапана (18.00).

Већ од 19 часова, Аустралијанци ће поново на терен, овај пут против Кеније, док ће од 19.30 Аргентина играти против Самое. Поново играју и Француска, овај пут против Уругваја (20.00), Фиџи и САД (20.30), Ирска и Јапан (21.00) и Нови Зеланд и Јужноафричка Република (21.30). 

Утакмице се играју у два полувремена која трају по седам минута.

Председник Светске рагби асоцијације Алан Гилпин турнир у Паризу види као шансу за популаризацију ове варијанте рагбија.

"Рагби седам је поједностављена верзија рагбија, што га чини привлачним и атрактивним за нове гледаоце. Тиме даје на популарности спорту у целини и ради на глобализацији игре широм света. Зато је веома важан и могао би имати велику значај и утицај на предстојећим ОИ", каже Гилпин.

Уместо да на терену буду највеће звезде, само тројици играча старијих од 23 године дозвољено је да наступају у својим националним тимовима.

Иако на фудбалским теренима у Француској неће бити Кристијана Роналда, Харија Кејна, Килијана Мбапеа и других звезда окупљених на недавно завршеном Европском првенству, њихов изостанак неће утицати на интересовање публике.

Историјски гледано, постојала је индентификација и веза између ОИ и Светског првенства. Уругвај је освојио Игре 1924. и 1928. године, а затим и прво СП 1930. Италија је доминирала олимпијским турнирима и првенствима света током тридесетих година прошлог века.

Шведска је победила на ОИ 1948. и била трећепласирана на Мундијалу 1950. Мађарска је освојила злато на Играма 1952, али није имала среће у финалу Светског првенства 1954. године.

Међутим, након тога, значај Олимпијских игара у фудбалу почео је да опада, а један од главних разлога је формирање континенталног такмичења у Европи 1960. године које се скоро у месец поклопило са Играма у календару одржавања.

Професионалци и аматери

Поред тога, олимпијски фудбалски турнири, као и друга такмичења на ОИ, дуго су били аматерски, што је додатно утицало на квалитет такмичења. Увођење правила да тимови могу да имају само три играча старија од 23 године у екипи 1992. године додатно је утицало на (не)интересовање публике.

Такмичења у националним лигама или квалификациони периоди за европска такмичења која се актуелна истовремено кад и ОИ, често су важнија за играче и разлог више за непојављивање оних најбољих.

Учествовање на додатном турниру може довести до умора, али и повреда на почетку сезоне, због чега многи играчи одлучују да не учествују, иако неки од њих испуњавају услове.

Важно је напоменути да је олимпијски фудбал под контролом Међународног олимпијског комитета, а не Фифе. То значи да клубови нису под обавезом да шаљу фудбалере на Олимпијске игре, што додатно смањује интересовање за турнир.

Током Светског или Европског првенства, готово сваки љубитељ спорта прати догађаје са великом пажњом. Међутим, током Олимпијских игара, фокус публике је на спортовима у којима њихова земља има веће шансе да освоји медаљу. Атлетика, кошарка, тенис, пливање и гимнастика привлаче више пажње.

Сви ови фактори доприносе мањој популарности фудбала на ОИ у поређењу са другим великим турнирима. Фудбал је само један од многих догађаја који се налазе у олимпијској агенди.

Гвардиола, Меси, Ето и златна дружина на ОИ

Неколико врхунских фудбалера је играло на Олимпијским играма у раном периоду каријере. Играчи попут Лионела Месија, Серхија Агуера, Карлоса Тевеза, Нејмара и Семјуела Етоа представљали су своје земље и чак су освојили златна одличја.

Ето је са Камеруном освојио златну олимпијску медаљу 2000. године, а касније је постао један од најбољих светских нападача. То је била једина медаља за Камерун на Играма у Сиднеју.

Меси, Агуеро и Анхел ди Марија били су део репрезентације Аргентине која је освојила златну медаљу на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године. Хавијер Маскерано је два пута успео да дође до злата – 2004. и четири године касније. 

Садашњи тренери, Пеп Гвардиола и Луис Енрике, такође су освајачи златне олимпијске медаље са Шпанијом 1992. у њиховој Барселони.

Занимљиво, Бразил је 2016. године први пут успео да се окити златном медаљом на Олимпијским играма и то са Нејмаром у тиму. После тога, у Токију 2021. године и Дани Алвеш је дошао до најсјајнијег одличја.