Овогодишњи „изрешетан“ календар шампионата Формуле 1 у петој рунди има забележену Велику награду Канаде и њену славну стазу која носи име Жила Вилнева и болиде дочекује 45. пут. Као и читава сезона, и такмичење и Монтреалу обојено је бројним непознаницама, само што је то манир тамошње стазе која организаторе, тимове и публику често до доделе пехара држи у неизвесности, понајвише тиме какве временске прилике и неприлике им се могу сручити на главе.   

Умирујући пејзаж околине стазе је опасан јер, осим што крије незване госте који се неретко без претходне најаве и дозволе укључе у трку и направе хаос, он не припрема посетиоце на адреналински шок који следи када болиди изађу из гаража.

Порука „Добродошли у Квебек“ (Bienvenue au Quebec) још једна је варка ове стазе, али првенствено Зида шампиона. Заштитни зид назив је добио по светским шампионима као што су Жак Вилнев, Михаел Шумахер, Дејмон Хил, Џенсон Батон и Себастијан Фетел, који су имали блиски сусрет са њим.

Упркос свему томе, монтреалску стазу подједнако воле и возачи и љубитељи тркања. Да видимо зашто.

Историјат стазе Жил Вилнев

Ауто-мото спорт има дугу традицију на канадском тлу. Велика такмичења у овој земљи почињу још средином прошлог века, а 1961. године вожена је прва Велика награда Канаде у Моспорт парку у Карлингтону код Торонта. Формула 1 у Канаду стиже већ 1966. године и, после неколико сезона такмичења одржаних у Карлингтону и Мон Трамблану, јавља се потреба за новом, модернијом, али безбеднијом стазом која ће бити приступачнија публици.

Истовремено, Монтреал је имао скоро спремну стазу на Богордичином острву. Требало је само прерадити мрежу путева и објеката који су остали након светске изложбе ЕКСПО 1967. године и Летњих олимпијских игара у Монтреалу 1976. године.

Велики део успеха који траје готово пет деценија, стаза дугује идејном творцу Роџеру Пирту. Возач, механичар и део организационог тима ауто-мото догађаја, добио је задатак да дизајнира своју прву Ф1 стазу, то јест да за шест месеци од павиљона и саобраћајница направи место где ће се одржати трка Формуле 1.

Званично отворена 1978. као Стаза Ил Нотр Дам, исте године дочекала је прве аутомобиле Формуле 1 на Великој награди Канаде. После трагичне смрти Жила Вилневa, 1982. године, стаза је понела име ове канадске тркачке легенде.

Првобитно једноставни коловози вештачког острва, током година, трансформисани су у једну од најзахтевнијих стаза Формуле 1. Деценије побољшавања и реконфигурација, који не престају да гурају и возаче и њихове машине до крајњих граница, и последично узбудљиве и непредвидљиве трке, донели су стази репутацију симбола Формуле 1.

Обожаваоци Формуле 1 окупљају су на стази у Монтреалу на пролеће, почетком јуна. Изузетак су биле четири године након отварања када су трке одржаване у завршници сезоне, у септембру и октобру.

Од доласка Формуле 1 у Монтреал, стаза Жил Вилнев није била домаћин такмичења тек неколико пута. Велика награда Канаде није одржана 1987. због спора локалних спонзора па је пауза искоришћена за реновирање стазе. Промене у календару шампионата, условиле су изостанак Велике награде Канаде 2009. године. Пандемија корона вируса отказала је трке 2020. и 2021. године.

Од дебија 1978. године, стаза Жил Вилнев унапређивана је много пута. Одређене кривине су модификоване како би се аутомобилима омогућио лакши пролазак. Затим, користећи паузу 1987. године, власник стазе Град Монтраел померио је стартно-циљну линију како би додао гараже и боксове. Раније је старт био одмах после Укоснице, а тимови су били смештени у привременим или грађевинским контејнерима. Нова инфраструктура понудила је простор намењен представницима медија.

Након смрти Ајртона Сене 1. маја 1994. године у Сан Марину, из безбедносних разлога, уметнута је вештачка шикана после Укоснице, где се некада налазила стара стартна линија. Затим је 1996. шикана укинута, као и кривина Казино која се налазила на пола пута између Укоснице и улаза у боксове. Тако је настао спектакуларан Казино правац, где возачи достижу брзине веће од 300 километара на час, а која се нагло завршава на уској шикани оивиченој зидом који је постао познат као Зид шампиона. 

Ове године такмичење у Монтреалу чини пету трку шампионата, а главни догађај ће се одржати 24. маја у 10 часова увече по нашем времену. Пре тога возачи ће проћи кроз два динамична дана са спринт трком и двоструким квалификационим вожњама. Велика награда Канаде као део све популарнијег шампионата Формуле 1 возиће се на стази Жил Вилнев 45. пут. 

Особине стазе  

Дуж 4.361 метра кроз 14 кривина и три главна правца, својим захтевним распоредом, стаза у Монтреалу тестира и возаче и њихове аутомобиле. Ова делимично улична стаза захтева фино подешен однос између брзине на правцу и перформанси у кривинама. Ако за нешто може да се каже да не задаје јаде возачима за време Велике награде Канаде, то је висинска разлика стазе од тек 5,2 метра. 

Прва кривина диктира темпо целог круга, јер захтева снажно кочење после великих брзина пред лакат завој. Друга кривина позната је и као Сенина кривина, а у ствари односи се на брзи S завој који формирају прве две кривине. На другом крају, у „репу“ стазе, налази се кривина 10, уска Укосница која је најспорији део стазе, где аутомобили успоравају са око 290 на мање од 80 километара на час.

Последња шикана, кривина 13, доноси поглед на озлоглашени Зид шампиона, који је окончао трке многих искусних возача. Касно кочење и неодговарајућа брзина на овом месту плаћају се папрено и зато је неопходна изузетна прецизност, посебно током интензивних борби за бољу позицију у завршници трке.

Деоница је симбол изазова које Монтреал поставља чак и пред највештије возаче Формуле 1, јер и најмања грешка може довести до ударца у заштитни зид.

Оно што стазу Жил Вилнев издваја од других је њена хибридна, полу-улична конфигурација, која оставља мало простора за грешке због минималних површина за излетање.

Стаза у Монтреалу спаја осећај вожње уском уличном стазом са узбуђењем које доносе велике брзине које омогућавају наменске стазе. Дизајн стазе приморава возача да јури максималне брзине на правцима, али то долази на наплату у техничким деоницама јер их чини захтевнијим. Непредвидљиво време додатно компликује рачуницу и захтева тренутно прилагођавање.

Са зидовима, заштитним баријерама, дрвећем и гледаоцима постављеним тик уз тркачке линије, стаза ствара интимну, енергичну атмосферу. Њен распоред такође подстиче претицање, посебно у зонама јаког кочења, а резултат су узбудљиве трке пуне акције.

Стратегије за Велику награду Канаде

Стаза у Монтреалу и 2026. године биће поприште узбудљиве битке међу возачима, тимовима, али учеснике Велике награде Канаде очекује и рвање са сопственим болидима и константним изменама правила нове ере Формуле 1.

У најбржем спорту на планети сваки детаљ је важан, али три добро позната фактора у великој мери ће одредити исход 45. трке у Монтреалу: вештина претицања, беспрекорно заустављање у боксу и флексибилност у погледу стратегије.

Стаза Жил Вилнев је за инжењере и пре нове ере Формуле 1, коју карактеришу константне измене, била озбиљна главоломка. Свака трка у Монтреалу захтева пажљив баланс између брзине и контроле, а комбинација дугих праваца и тесних шикана стазе наводи тимове да праве компромисе који могу да буду мач са две оштрице.

Крени-стани вожња, коју намеће монтреалска стаза, у Формули 1 подразумева смењивање брзих праваца и изузетно спорих кривина. То је начин вожње који знатно оптерећује задње гуме, посебно током јаког кочења и наглог убрзања при изласку из шикана. Са тако високим степеном хабања гума и подлогом која није идеална у погледу приањања, тимови морају пажљиво да планирају кораке.

Иако је теоретски могуће да се Велика награда Канаде вози са једним одласком у пит-стоп, очекивано брзо трошење гума налаже да је боље планирати две посете гаражи. Подаци о потрошњи гума у првих неколико кругова могу да помогну у доношењу одлука, али у случају да се време промени, што је чест случај у Канади, стратегија мора да се прилагођава изнова.

Непредвидљиво време у Монтреалу често је држало тимове Формуле 1 на опрезу. Током година, изненадне падавине умеле су да окрену све наглавачке. У таквим условима способност прилагођавања одвајала је победнике од губитника.

Честа појава безбедносних возила, временске прилике, животиње на стази и друге непредвиђене околности уз 52 промене брзине по кругу које уништавају гуме задају једначину чије решење би инжењери платили сувим златом.

Уписано у историју Формуле 1

Од прве Велике награде Канаде 1978. године у Монтреалу стаза је пружила све, од рекордних победа до хаоса изазваног временским условима, учвршћујући сигурну позицију у историји аутомобилизма.

На историјске тренутке није се чекало дуго. Премијерно коришћење стазе донело је одушевљење домаће публике због победе Канађанина Жила Вилнева.

Трку 1982. године засенила је трагична смрт овог канадског возача који је погинуо месец дана раније након несреће у Белгији. Стаза је преименована у "Circuit Gilles Villeneuve" у његову част. Речи „Здраво, Жиле“ (Salut Gilles) исписане су и данас на стартно-циљној линији стазе.

Двојица највећих возача Формуле 1, Михаел Шумахер и Луис Хамилтон, деле рекорд за највише победа у Монтреалу – по седам.

Током само једне трке чак четворица искусних и вештих возача ударила су у зид након изласка из тадашње кривине 13. Најпре је са стазе, у другом кругу Велике награде Канаде 1999. године, излетео Рикардо Зонта, а потом су у заштитну баријеру ударила и три шампиона Дејмон Хил у 14, Михаел Шумахер у 30, а Жак Вилнев у 35. кругу.

Место где су болиди ударили у баријеру од тада носи назив Зид шампиона, а шампионски низ није се зауставио на тој тројици већ су им се придружили и Џенсон Батон и Себастијан Фетел.

Монтреал је такође био место изузетних повратака, преокрета и почетака. Француски аутомобилиста Жан Алези готово да је летео те 1995. године и на свој 31. рођендан са пете позиције стигао до победе у ферарију са бројем 27, који је својевремено имао и канадски херој Жил Вилнев, који је такође возио за Ферари. Била је то једина Алезијева победа у каријери возача Формуле 1.

Веза Луиса Хамилтона са Монтреалом почела је 2007. године када је забележио прву победу у Формули 1. Тај тренутак описује се као кључни и за Хамилтона и за Формулу 1 јер је покренуо легендарну каријеру британског шампиона.

Победа Роберта Кубице 2008. године на Великој награди Канаде, само годину дана након што је преживео судар на истом месту, истиче се као један од најинспиративнијих тренутака у овом спорту.

Прва победа Данијела Рикарда у Формули 1 2014. године, на стази Жил Вилнев, пример је непредвидљиве, напете трке.

У историју Формуле 1 уписана је и трка из 2011. године као најдужа. Трајала је четири сата, четири минута и 39 секунди због одлагања услед јаке кише. Као победник из „потопа“ изашао је Џенсон Батон.

Победе на Великој награди Канаде у Монтреалу

Први победнички пехар на стази Формуле 1 у Монтреалу подигао је канадски аутомобилиста чије име стаза и носи – Жил Вилнев, коме је то била и прва победа у каријери.

Најуспешнији возачи Формуле 1 на овој стази су Михаел Шумахер и Луис Хамилтон који су у Монтреалу тријумфовали по седам пута.

Иако је минут и 10,240 секунди, са квалификација за Велику награду Канаде из 2019. године, и даље најкраће време за које је ико прешао стазу Жил Вилнев, власник овог рекорда Себастијан Фетел само два пута је овде први пролазио кроз циљ. Макс Ферстапен је, до сада, у Монтреалу славио три пута, као и Бразилац Нелсон Пике.

Осим Хамилтона, који има прилику да постави нови рекорд у броју победа у Монтреалу, редослед на листи најтрофејнијих могу да промене и Макс Ферстапен, Фернандо Алонсо и Џорџ Расел.  

Фераријев тим самоуверено се из године у годину враћа на стазу Жил Вилнев јер са 11 победа држи рекорд међу конструкторима. Међутим, та доминација је нешто старијег датума, као што је случај и са тимовима Мекларена и Вилијамса, који имају забележених девет, односно шест тријумфа.

У последњих седам година Мерцедес и Ред бул смењивали су се на победничком степенику и велика је вероватноћа да ће један од ова два тима, 24. маја, са пет пехара прећи на шест.

Стаза Жил Вилнев данас

Велика награда Канаде највећи је спортски догађај у Монтреалу у години. Док се најбољи светски возачи такмиче на стази Жил Виленев у парку Жан Драпо, енергија најбржег циркуса на планети шири се по целом граду. Такмичење привлачи из године у годину стотине хиљада посетилаца, а у град доноси тродневну прославу ауто-мото спорта, ноћног живота и фестивалске културе.

Трке Формуле 1 са трибина око стазе Жил Вилнев може да прати око 100.000 посетилаца. Најбољи поглед на стазу пружају три трибине које окружују Укосницу.

Возачи и публика воле Велику награду Канаде због комбинације стазе познате по драматичним завршницама трка и јединствене атмосфере коју пружа Монтреал. За разлику од неких модерних стаза на којима је тешко претицати, Монтреал омогућава много борби „точак уз точак“, што трке чини узбудљивим и за возаче и за гледаоце.

Временом, Зид шампиона постао је симбол ризика и мимо адреналинских догађаја организованих на стази коју љубитељи ауто-мото спорта поштују због дуге традиције и богате историје.

Захваљујући зеленилу којим је прекривено острво на којем се налази стаза у Монтреалу, Велика награда Канаде важи за један од најопуштенијих догађаја у календару Формуле 1. Руку на срце, није баш јасно како би неко могао да се опусти док је у близини аутомобила који се крећу брзинама изнад 300 километара на сат и окружен је десетинама хиљада људи.

Најишчекиванија сезона на прагу је трећег месеца, а стаза на Флориди тек је четврта станица на којој ће возачи Формуле 1 у 2026. години проверавати ко је најбржи. После паузе од чак пет недеља, наметнуте ратном ситуацијом на Блиском истоку, светски шампионат возача и конструктора наставља се, првог викенда у мају, борбом за Велику награду Мајамија.  

Иако нема дугу традицију у организацији Ф1 такмичења, стаза у Мајамију има шта да понуди љубитељима тркања, а више пута је показала да уме да изненади и искусне возаче и публику жељну узбуђења. Аутодром Мајами обећава спектакл јер спаја дешавања на стази која подижу адреналин и музичке догађаје на Стадиону Хард рок, што привлачи и велики број спортских, холивудских и музичких звезда. 

Историјат стазе у Мајамију 

Још почетком осамдесетих година 20. века родила се идеја да се Мајами нађе у календару Формуле 1. До 2022. године, када се то напокон догодило, низали су се разни разлози за одлагање или одустајање од таквих планова. Једино што није било упитно је интересовање публике за аутомобилизам и тркање па су се нека друга такмичења смењивала на улицама Мајамија.

Предлози да се Формула 1 доведе на Флориду постају све озбиљнији крајем друге деценије овог века. Да није било проблема са развојним плановима Луке у Мајамију, где је било замишљено да се трка одржава, болиди би пролетали овим градом још од 2019. године.

У игру потом улазе Стадион Хард рок и његов власник Стивен Рос. Током неколико година развоја, осмишљено је чак 75 верзија стазе од којих је 36 тестирано у симулацијама пре него што је прихваћен коначан дизајн руте којом би се, око стадиона, кретали болиди на Великој награди Мајамија.

Последњи пут се придруживање Мајамија Ф1 породици одлаже 2021. јер је те године свој деби имала улична стаза у Џеди у Саудијској Арабији.

Прва Велика награда Мајамија вожена је 8. маја 2022. године, а аутодром је званично постао 11. америчка стаза на којој је одржана трка Формуле 1.

Ф1 стазу у Мајами Гарденсу око Стадиона Хард рок дизајнирала је компанија "Apex Circuit Design". У питању је наменски прављена стаза за трке Формуле 1 која се налази на простору који припада стадиону. Сваке године уочи Велике награде Мајамија аутодром се делимично прави изнова спајањем деоница које су интегрисане у простор паркинга између пратећих објеката и око њих. Иако важи за уличну трку, стаза не користи саобраћајнице Мајамија већ само сече неке од њих.

Назив Међународни аутодром Мајами, стаза је добила у септембру 2021. године, неколико месеци пре одржавања првог такмичења Формуле 1 на њој.

До сада је аутодром четири пута угостио најбржи циркус на свету. За тако кратко време показао се као стаза која скупо наплаћује грешке или ригидност стратегије и постао омиљена станица у сезони Формуле 1 за оне који уживају у пратећим забавним програмима.  

Велика награда Мајамија 2026. године обухвата и спринт трку, тако да је 1. мај резервисан за први слободни тренинг и квалификације за спринт, а у суботу су на програму спринт и квалификације за главну трку. Најважнији догађај четврте рунде овогодишњег шампионата Формуле 1 одиграће се 3. маја, од 22 часа по нашем времену, после чега ћемо знати ко је пети носилац титуле краља Мајамија.

Особине стазе 

Као улична стаза, што аутодром око Стадиона Хард рок успешно имитира, траса трке у Мајамију спектакуларна је и за возаче и за гледаоце. Иако можда оставља утисак гламурозне стазе, уопште није лака јер комбинује брзе правце и технички захтевне деонице. Има уске и споре делове, променљиве је клизавости, а висока температура брзо утиче на пнеуматике.

Стаза дуга 5,41 км има 19 кривина, три дугачка правца и могућност да се развију брзине и изнад 350 километара на час. Као главне прилике за претицање издвајају се правци и прва, 11. и 17. кривина.

Дизајнери стазе Ф1 на Флориди нису планирали да публика предуго чека на акцију „точак уз точак“ и зато одмах након стартно/циљног правца стиже брз сегмент прве три кривине.

Читав први сектор стазе, то јест део од стартне линије до мало после осме кривине, вијугав је пут на којем возач мора пажљиво да бира куда ће се кретати како би избегао ивичњаке и ограде, а чак и ако само делимично скрене са путање, може да се опрости од доброг приањања на том сету гума.

Посебно тежак део за предњу десну гуму је потез од шесте до осме кривине, из којег је кључно изаћи са добро балансираним болидом јер следи правац.

Умеће возача у кочењу на великом је тесту у кривинама 11 и 17 којима претходе дугачки правци идеални за развијање максималне брзине и, наравно, атрактивно претицање.  

На листи отежавајућих околности стазе у Мајамију је и њена висинска разлика од око седам метара између кривина 13 и 16, као и то што стаза води преко излазне рампе и испод разних надвожњака по неравном терену.

Шикани коју чине кривине 14 и 15, прилази се успоном који расте до највише тачке смештене негде при средини овог вишеструког завоја, након чега следи низбрдица која лако кажњава и најситнију непажњу.

Стратегије за Велику награду Мајамија

Аутодром у Мајамију могао би да се зове и прилика за грешку јер се возачи на овој Ф1 стази често суочавају са разним изазовима. Реч је о брзој стази са технички тешким елементима, подлози која не троши гуме превише али уме да превари и постане клизава.

Један од главних проблема је скоро никакво приањање мимо стазе, што претицање и враћање на стазу чини пакленим. Клопка у коју лако може да се упадне је опуштање у вијугавом и тесном делу другог сектора стазе.

И најмања киша у сунчаном Мајамију од вожње по аутодрому може да направи слалом. И без кише, у ово доба године, влажност ваздуха је велика, а температура висока, што физички додатно исцрпљује возача.  

Због свега тога тимови пажљиво приступају одабиру гума, планирању одласка на њихову замену и осмишљавању флексибилних резервних планова.

Без обзира на то да ли бирају старт на меким или тврдим гумама, тимови се најчешће одлучују за један пит-стоп. Тврди пнеуматици омогућавају каснији одлазак на замену, иза 30. круга трке, али захтевају веће стрпљење и суздржавање од јурења максималне брзине кретања. Таквом стратегијом Макс Ферстапен је освојио Велику награду Мајамија 2023. године упркос лошој стартној позицији.

Мајами награђује стрпљење и по данима – што више одмиче Велика награда Мајамија то је подлога више прекривена гумом и лакше је по њој возити.

Због спринт трке нема простора за прикупљање довољно података са аутодрома уз примену нановијег сета правила, а ако се урачуна и пауза која је трајала пет недеља, Велика награда Мајамија биће препуна изненађења.   

Судећи по шалама које круже друштвеним мрежама, једино на шта се у Мајамију може рачунати је да болиде у неком тренутку успори возило безбедности. Статистика стазе каже да је вероватноћа да се то деси 75 одсто за виртуелно, а 50 одсто за обично возило безбедности.

Уписано у историју Формуле 1

Као први победник на Међународном аутодрому у Мајамију, 2022. године, у историју се уписао Макс Ферстапен. Холандско-белгијска звезда Формуле 1 на ганц нову стазу у Мајамију, стигао је у мају те године, као актуелни светски шампион. Ипак, стање на листи возача није му ишло наруку јер је у тој фази шампионата био 27 бодова иза првопласираног Шарла Леклера.

Гладан тријумфа, циљао је на победу како би освојио максималан број поена и наставио свој пут ка другој шампионској титули. Грешка коју је направио у трећем делу квалификација коштала га је најбоље стартне позиције па је у борбу за прву Велику награду Мајамија кренуо са трећег места, иза Леклера и Карлоса Сајнца.

Већ у првој кривини Ферстапен је претекао Сајнца, а да би савладао и другог возача Ферарија није му било потребно много – на чело је избио у деветом кругу трке. Покушаје Шарла Леклера да поврати прво место, после изласка безбедносног возила и рестарта трке, Макс је успешно спречио. Њихов дуел са неколико смењивања на првом месту важи за једну од најбољих борби у сезони.

Иако је због укључивања Мајамија у шампионат Формуле 1 тај тријумф историјски, Максова победа 2023. године била је далеко спектакуларнија.

После катастрофалних квалификација и девете позиције на гриду, возач Ред була трку започиње падом на 10. место. Одмах је реаговао и до 12. кривине већ је повратио место које му је преотео Валтери Ботас.

Свестан да је пред њим маратон, Ферстапен је сталожено освајао једно по једно место, захваљујући старту на тврдим гумама, које је штедео док су други губили темпо. Пролазио је глатко поред Леклера и Магнусена, затим Џорџа Расела, па Пјера Гаслија, Сајнца, Фернанда Алонса. Престигао је и клупског колегу Серхија Переза у завешници трке и поред црно-беле заставе прошао први. Ова Максова трка издваја се као савршен пример комбинације контроле темпа и стратегије.

На Великој награди Мајамија 2023. године, Макс Ферстапен поставио је и рекорд најбржег круга трке на овој стази који је и данас важећи.

Шампион Формуле 1 за 2025. годину, британски аутомобилиста Ландо Норис, на Међународном аутодрому у Мајамију 2024. године, у неочекиваном обрту после изласка безбедносног возила на стазу, дошао је до дуго очекиване прве победе и започео свој успон ка врху.

Победе на Великој награди Мајамија

Три возача и два тима славила су тријумф на досадашњим издањима Формуле 1 на аутодрому у Мајамију. Први се на победничко постоље попео возач Ред була Макс Ферстапен 2022. године. Успех је поновио већ следеће године и са два пехара Велике награде Мајамија држи рекорд у броју освојених трка, али и рекорд за највише узастопних победа.

Возачи Мекларена Ландо Норис и Оскар Пјастри имају по једну победу у Мајамију.

Сва три победника враћају се ове године на аутодром са жељом да понове успех. Уколико то пође за руком Норису или Пјастрију, најмање један Максов рекорд биће изједначен.

И Мекларен и Ред бул имају прилику да повећају број конструкторских тријумфа из Мајамија на три.  

Планове свима може да помрси тим Мерцедеса који у овој сезони немилосрдно граби трофеје.

Стаза у Мајамију данас

Иако је, од дебија 2022. године, имао само четири прилике да освоји љубитеље Формуле 1, Међународни аутодром Мајами, пружио је мноштво незаборавних момената и онима који су трке пратили поред стазе, али и гледаоцима широм планете.

Стадион Хард рок синоним је за спектакл у Мајамију. Шест пута је био домаћин Супербоула, на њему су организовани важни бејзбол турнири и бројни рок концерти. Спој таквог простора и стазе направљене да подстиче претицање и борбу „точак уз точак“ али уз највише безбедносне стандарде, добитна је комбинација у Сједињеним Америчким Државама.

Велика награда Мајамија позната је по концертима светских музичких звезда, луксузним зонама, ексклузвним искуствима. Да би посетоцима пружили што атрактивнији визуелни доживљај, организатори су били спремни да направе и лажну марину где су усидрене праве јахте и смештени клубови.

Овај „мини Супербоул“ током три дана привуче више од 250.000 посетилаца. Због свега тога важи за један од најзабавнијих догађаја у сезони.

С друге стране, управо то је разлог за незадовољство неких поштовалаца Формуле 1 који се жале да је у Мајамију све подређено славним личностима, а не правим љубитељима такмичења. Аутодрому се замера одсуство везе са традиционалним стазама, а атмосфера се описује као „превише вештачка“, чак холивудска.

Аутодром у Мајамију важан је због популаризације Формуле 1 у Америци која је више окренута неким другим ауто-мото такмичењима. Место у календару задржаће до 2041. године. Уз Велику награду Лас Вегаса и Велику награду Сједињених Америчких Држава, трке у Мајамију наредних година, биће шансе да се свету у најбољем светлу покаже и америчка аутомобилска индустрија.

Стаза застрашујуће репутације редовно је позорница на којој се одвија драма достојна Шекспира кроз узбудљиве трке и величанствену сценографију коју пружа пејзаж префектуре Мије.

Такмичење на овој стази дуго је важило за једну од најзанимљивијих трка у календару Формуле 1 и то не само зато што је годинама затварала сезону и одређивала нове носиоце титула возача и конструктора године.

Својим специфичним дизајном Сузука пружа савршену комбинацију ризика и награде за оне који се одваже, али захтева врхунску вештину у вожњи, стратегији и балансу болида јер не прашта грешке.

Историјат стазе Сузука 

Стаза у јапанском граду Сузука изграђена је 1962. године, по налогу Соичира Хонде, оснивача „Хонде“. Првобитно је служила за развој аутомобила и мотоцикала ове компаније, али је убрзо постала једна од најважнијих тркачких локација у Јапану.

Пројектовао ју је холандски архитекта, дизајнер тркачких стаза и аутомобила Џон Хугенхолц, а позната је по облику осмице (или математичког знака за бесконачност).

Иако су се неке Ф1 стазе примакле овом необичном дизајну, Сузука остаје јединствена у томе што надвожњаком пресеца саму себе. У време изградње, Хугенхолцово решење било је иновативно, а до данас је остало посебан изазов за возаче.

Циљ да се направи тест стаза светске класе није био лак јер је локација одабрана за изградњу била прекривена пиринчаним пољима. План са три укрштања стазе одбачен је због цене која је непрекидно расла. За решавање проблема са асфалтирањем идеје и технике пронађене су проучавањем европских стаза и консултовањем са њиховим градитељима.

Резултат је стаза која награђује возаче који успеју да одрже ритам током, данас, нешто више од 80 борбених минута, упркос кривинама које се брзо смењују, траже огромну прецизност и немилице троше гуме.

Остала је тајна колико је коштала ова инвестиција у развој технологије, али је сигурно да новац није узалуд потрошен јер је Сузука обезбедила равноправно место међу легендарним стазама Формуле 1, које постоје 80, 90 па и више од 100 година.

Репутацију је стекла интересантним борбама које дугује сјајној конфигурацији и чињеници да је једна од најбржих стаза са просечном брзином од око 220 километара на час. Годинама је била стаза која је затварала сезону и чији исход трке је одређивао победника шампионата.

Прича о Сузуки није комплетна ако се не помене да се на њој десило више фаталних несрећа. Један од најболнијих тренутака у новијој историји тркања је судар француског возача Жила Бјанкија који је на Великој награди Јапана, 5. октобра 2014. године, задобио тешке повреде од којих је и преминуо девет месеци касније.

Након несреће 25-годишњег аутомобилисте уведен је низ додатних обавезних мера ради веће безбедности и боље контроле услова на стази.

Побољшани су сигурносни протоколи међу којима је унапређење зона излетања, увођење виртуалног безбедносног возила и, што је најважније, такозване хало заштите – челичне конструкције која штити главу возача.

Од доласка Формуле 1 у Јапан, поред Сузуке, стаза Фуџи такође је била домаћин такмичења 1976, 1977, 2007. и 2008. године. Велика награда Јапана није одржавана од 1978. до отварања Сузуке 1987. Такође, 2020. и 2021. године трке су отказане због пандемије корона вируса.

Ове године такмичење у Јапану чини трећу рунду шампионата, а главни догађај ће се одржати 29. марта у 7 часова ујутру по нашем времену. Велика награда Јапана као део све популарнијег шампионата Формуле 1 возиће се 40. пут. Сузука је домаћин Формуле 1 36. пут. 

Особине стазе  

Сузука се током деценија развила у врхунски тест вештине и прецизности. Њен распоред нуди узбудљиву мешавину брзих правaца, техничких кривина и висинске разлике од 40 метара. Стаза Сузука, дуга 5,8 километара, састоји се од 18 кривина, од којих је свака са својим изазовима и специфичностима. Има само два правца: стартно-циљни и између Кашике и кривине 130R.

Кривина од 90 степени која возаче дочека на почетку, позната и као кривина Сузука, захтева прецизност и посвећеност од самог старта и често зада ритам за остатак круга. Одмах затим наилази низ чувених кривина, од треће до седме, у облику вишеструког латиничног слова С (S-кривине), који тестира равнотежу аутомобила и прецизност возача. То је критична деоница где грешка на првом скретању може да уништи цео низ.

Деоница која следи чувена је по томе што оставља мало простора за грешку. Дегнерову кривину чине две узастопне, уске кривине које воде удесно (кривине 8 и 9). Првобитно је то била једна кривина, али је због безбедности реконфигурисана у две кривине од 90 степени. Носе име Ернста Дегнера, успешног немачког мотоциклисте из 1960-их.

Најспорија тачка на стази је Укосница (кривина 11). Кључно је место за претицање и захтева велику прецизност. Кашика, тј. кривине 13 и 14 заједно чине спој који води на најдужи правац стазе. О томе какав је изазов пред возачем говори најбоље то што је Ајртон Сена једном Кашику описао као најзахтевнију кривину у Формули 1.  

Позната као једна од најбржих и најопаснијих кривина у мотоспорту, кривина број 15, али далеко познатија као 130R је дуга и брза. Кроз њу се пролази брзинама између 290 и 310 километара на час и захтева максималну концентрацију и пуну посвећеност.

Шикана Касио триангл обухвата кривине од 16 до 18. Додата је 1983. године и служи као последње место за претицање пред излазак на циљни правац. Уписали су је у историју Прост и Сена када су се ту сударили 1989. године.

Стратегије за Велику награду Јапана

Сузука има једну од највећих стопа конверзије пол позиције у победу у календару Формуле 1. Разлози за то су мали број зона претицања и брзе кривине.

Такође, киша је често умела да помрси рачуне на Великој награди Јапана. Али будући да на небо (још увек) не могу да утичу, тимови чине све што је у њиховој моћи да се обезбеди што боља позиција за старт трке.

Упркос томе што је стаза веома брза, тимови се најчешће опредељују за једно заустављање, између 19. и 25. круга. Ограничено претицање смањује потребу за агресивнијим стратегијама, али деградација гума је приметна, посебно предњих због дугих и брзих кривина. У игри ће, због тога, највероватније бити средње и тврде гуме.

Уписано у историју Формуле 1

Сузука је током скоро четири деценије у Формули 1 била поприште незаборавних борби и сведок изванредних тркачких момената.

Ајртон Сена стигао је у Јапан 1988. године са огромном жељом за победом јер га је само она делила од прве титуле возача шампионата. После спорог почетка, Бразилац као да је „плесао на киши“ и кроз циљ прошао први. Бодови су му донели предност у односу на тимског колегу, али великог ривала Алaна Проста, и титулу најбољег те сезоне.

Сена и Прост су већ следеће године имали још једну одлучујућу трку за титулу. Сена је освојио пол позицију, али је Прост преузео вођство у првој кривини.

Након судара у 46. кругу, Прост је завршио трку, док је Сена наставио такмичење и однео победу. Међутим, Бразилац је накнадно дисквалификован због пресецања шикане, што га је коштало и победе на Великој награди Јапана и шампионске титуле која је припала Просту.

И 1990, трећу годину заредом, трку на Сузуки обележило је ривалство истих возача и борба за титулу шампионата.

Сена и Прост, овај пут, до исхода су стигли много брже јер се на самом почетку трке, у првој кривини Бразилац сударио са француским возачем и елиминисао их обојицу.

Нелсон Пике је тријумфовао на Великој награди Јапана, титула је била Сенина, а после свега остало је много питања.

Још једна борба титана, али овог пута Михаела Шумахера и Дејмона Хила, уследила је кишне 1994. године. Стратегија британског возача са једним одласком у пит-стоп била је боља од плана који су сковали у тиму Ферарија, па је Хил однео победу и одлуку о титули возача шампионата одложио за последњу трку у сезони – у Аустралији.

Шумахер је по прву шампионску титулу возача Ферарија после 21 године, дошао у Јапан. Савладавши тешку Сузуку на путу до победе на Великој награди Јапана 2000. године, легендарни возач освојио је своју трећу титулу, а прву у италијанском тиму. На истом месту поново је славио 2001, 2002. и 2004. године, претворивши Сузуку у неку врсту личног упоришта.

Јуриш финског возача Кимија Раиконена са 17. места до победе 2005. године учинио је трку незаборавим моментом у историји Формуле 1.

Возећи сјајно у кривинама Сузуке, домаћу публику одушевио је возач Камуи Кобајаши који се са Џенсоном Батоном борио да Јапану 2012. обезбеди први подијум после 22 године. Недостајало је тако мало да то оствари.

Победе на Великој награди Јапана на Сузуки

Аустријски возач Формуле 1 Герхард Бергер први се попео на врх победничког постоља Сузуке, 1987. године. По пехар се вратио и четири године касније. 

Знатно дубљи траг на овој стази оставио је Михаел Шумахер јер је немачки спортиста ту чак шест пута кроз циљ пролазио први. Неприкосновен је и са освојених осам пол позиција на Сузуки, а његове активне колеге мораће добро да се потруде да би обориле овај рекорд. Најближи је Макс Ферстапен са четири старта са прве позиције на гриду. 

Са самопоуздањем некадашњег победника, осим Ферстапена, ове године на Сузуку се враћају и Луис Хамилтон, Валтери Ботас и Фернандо Алонсо. Узимајући у обзир тренутно стање са њиховим болидима, Ботас и Алонсо, возачи Кадилака и Астон Мартина, тешко да ће се попети на подијум у Јапану.

Ферари и Мекларен доминирали су у ранијим ерама и на Сузуки тријумфовали по седам пута током осамдесетих, деведесетих и почетком овог века.

Ред бул је преузео примат 2009. године и до данас возачи овог тима освојили су чак осам победничких пехара, од којих је половину Ферстапен зграбио у низу након пандемије. Ако му болид дозволи, последњег викенда марта ове године, исписаће нову страницу историје са пет узастопних победа на Сузуки.

Стаза Сузука данас

Захваљујући комбинацији историје, захтевности и јединствене атмосфере, данас Сузука важи за једну од омиљених стаза међу возачима и љубитељима брзе вожње. Њена репутација „стазе за праве возаче“ чини је неизоставним делом Формуле 1 и једним од симбола овог спорта.

Током скоро шест и по деценија постојања, Сузука је модификована осам пута. Прво „велико спремање“ организовано је да би стаза испунила стандарде уочи повратка Велике награде Јапана у Формулу 1, 1987. године. Друге преправке биле су махом у циљу повећања безбедности такмичења, посебно након несрећа попут оне у којој је учествовао Жил Бјанки 2014. године. Ипак, Сузука је успела да задржи свој оригинални карактер и техничку захтевност.

Обележје стазе је и огромни панорамски точак који се надвија над Сузуком, као и ружичасти цветови трешања који су карактеристични за ову област, то јест префектуру Мије.

После првог сусрета са стазом, Макс Ферстапен признао је да је застрашујућа, Себастијан Фетел, међутим, по завршетку прве трке рекао је да му Сузука делује као да су је створили Богови.

То би можда могло да објасни феномен Сузуке за коју важи да је више од тркачке стазе.

Прва трка Формуле 1 у Кини одржана је у септембру 2004. године управо на стази у Шангају, а захваљујући незгодној кривини на почетку круга и једном од најдужих праваца у такмичењу, између осталог, одмах се видело да је у питању рај за претицање, то јест стаза на којој се увек може очекивати занимљиво надметање.

Историјат стазе у Шангају

Кина је дуго желела да доведе Формулу 1 на своју територију и током деведесетих година била на корак да у томе и успе. Упркос огромним напорима организатора, стаза у Џухају није испунила строге услове Међународне аутомобилске федерације.

За други покушај ангажован је чувени дизајнер стаза Формуле 1, Херман Тилке и резултат је занимљива Шангајска међународна стаза (Shanghai International Circuit).

Изграђена је посебно за потребе тркања у Формули 1 и, без претеривања, може се рећи да је њен изглед један од најпрепознатљивијих у календару овог такмичења. Иако већина у њеном облику може препознати талас или зеца, у питању је дизајн који је Херман Тилке пажљиво осмислио.

Гледано из ваздуха, стаза подсећа на „上“ знак кинеског писма „шанг“, што значи „изнад“ или „нагоре“, а такође је и први део назива Шангаја.

Стаза је направљена на мочварном тлу и било је потребно чак 40.000 камених стубова да би се терен стабилизовао пре него што је изградња уопште могла да почне.

Радови су трајали осамнаест месеци, а трошкови су достигли суму од 450 милиона долара (390 милиона евра).

Велика награда Кине дебитовала је у септембру 2004. и већ после неколико јесењих издања трке, од 2010. године, Шангај се  усталио у пролећном делу шампионата.

Шангај је редовна станица Формуле 1. Једини прекид у континуитету Велике награде Кине забележен је због пандемије корона вируса. После четири године паузе болиди су се вратили на стазу 2024. године.

Ове године такмичење у Шангају чини другу рунду шампионата, а главни догађај ће се одржати 15. марта у 8 часова ујутру по нашем времену. Велика награда Кине возиће се 19. пут. 

Особине стазе 

Шангај можда нема зидове који трке на уличним стазама чине опасним, али је за нешто више од две деценије постојања забележио хаос изазван погрешним стратегијама, промене резултата због нестабилног времена и редовно представља велики изазов за возаче својим брзим кривинама са великим оптерећењем, посебно на крају дугих праваца.

Својим чувеним комплексом кривина у облику пужа, који почетак круга чини једним од технички најтежих у Формули 1, и правцем између кривина 13 и 14 од чак 1,2 километра, који је један од најдужих у шампионату, стаза у Шангају непрестано тестира возаче.

Снажно кочење у кривини 14 ствара одличну зону за претицање, док кривине 7 и 8 возачи најчешће издвајају као забавне.

У Кини постоје четири зоне праволинијског режима, које почињу вожњом дуж стартно-циљног правца, затим између кривина 4 и 6 и између кривина 10 и 11, док већ поменути најдужи правац води до кривине 14.

Стратегије за Велику награду Кине

Стаза, изграђена на изазовном, меком тлу, комбинује брзе кривине, споре завоје и дугачке правце, што захтева специфична, прецизна подешавања аутомобила.

Прва кривина стазе у Шангају почиње као брз завој који се постепено затвара због чега возачи морају да коче изузетно прецизно и балансирају болид. То је само једна од неколико етапа стазе за које је карактеристична велика потрошња гума. На удару су и кочнице јер стаза омогућава брзине и изнад 320 километара на час.

Када се у обзир узму и нестабилни временски услови, додатно се компликује припрема стратегије трке.

Тимови се најчешће опредељују за два заустављања и избегавање меких гума. Коначна одлука обично стиже пред саму трку на основу искуства са пријањањем гума током спринт трке.

Уписано у историју Формуле 1

На овој стази су се десили важни моменти у историји шампионата. У Шангају је 2004. године одржана прва трка Формуле 1 у Кини.

Стаза у Шангају је 2019. године изабрана за домаћина 1.000. Велике награде Формуле 1, што је важан јубилеј у овом спорту.

Сведочила је још једном култном тренутку у историји Формуле 1. Михаел Шумахер на Великој награди Кине остварио је 91. и последњу победу у каријери 2006. године.

Шест година касније, свој први победнички пехар подигао је Нико Розберг.

Џоу Гуанју такмичио се 2024. године у Шангају као први кинески возач Формуле 1 на домаћем терену.

Победе на Великој награди Кине

Са шест пехара, Луис Хамилтон је рекордер у броју победа на Великој награди Кине. Британски возач био је бољи од колега и када је реч о освојеним пол позицијама. Шест пута је започињао трку са најбољег места на гриду, а укупно је у Шангају на подијуму био чак девет пута.

Од активних возача, две победе има Фернандо Алонсо, а Макс Ферстапен и прошлогодишњи победник Оскар Пјастри по једну.

Ферари и Мерцедес су тимови чији возачи су освојили највише подијума на Великој награди Кине, сваки по 13.

У Шангају је победио само једном, али Аустралијанац Данијел Рикардо једну од својих најбољих трка возио је на Великој награди Кине те 2018. године.

Возач тима Ред бул рејсинг имао је одличну стратегију, агресивно је претицао супарнике и максимално користио сваки дугачки правац како би стекао предност.

На путу до тријумфа извео је и спектакуларни маневар са касним кочењем захваљујући којем је престигао Валтерија Ботаса.

Стаза у Шангају данас

Пред трку 2025. године, стаза је потпуно обновљена, што је додатно убрзало и довело до постављања новог рекорда круга свих времена, додуше не током главног догађаја већ током квалификација.

Комплекс око стазе у Шангају је огроман и футуристички – главна трибина изгледа као отворени цвет лотоса, капацитет је око 200.000 гледалаца, а до стазе се може стићи метроом.

Посебна је зато што комбинује технички захтевну конфигурацију, много могућности за претицање и импресивну инфраструктуру, што је чини бојним пољем кад је стратегија у питању, а стога и једном од занимљивијих трка у календару Формуле 1.

Неки кажу да ко уме да сачува предњу леву гуму има шансу за успех у Шангају.

Великом наградом Аустралије, овог викенда, Формула 1 започиње жељно очекивано 77. издање такмичења конструктора и возача. Трка у Мелбурну је прва на којој ступају на снагу нови технички прописи.

Након данашња два слободна тренинга и једног у суботу, уследиће квалификације, такође прилагеђене овогодишњим условима такмичења, то јест броју возила на стартној позицији. Главни догађај, Велика награда Аустралије од 58 кругова, одржаће се 8. марта веома рано ујутру по нашем времену.

Са више од 100 година искуства у организовању ауто-мото догађаја, Аустралија спада у искусне домаћине Формуле 1.  

Само четири месеца након што је у Аделејду одржана последња Велика награда Аустралије крајем 1995. године, тимови Формуле 1 су се вратили у ову земљу, али нешто јужније.

Пред 401.000 гледалаца, 10. марта 1996. године, Дејмон Хил освојио је прву Велику награду Аустралије у Мелбурну и од тада, пуних тридесет година, трка се сваке године традиционално вози као прва у сезони (изузев 2006. и 2010. године). Такође, због пандемије 2020. и 2021. године трке нису одржане.

У питању је улична стаза у Алберт парку у Мелбурну, која је једна од бржих у календару шампионата. Луис Хамилтон је, на пример, 2018. године освојио пол позицију уз просечну брзину од 235 километара на час.

Брза стаза са пет зона за додатно убрзање

После проширења и других адаптација неких делова стазе 2022. године, повећана је просечна брзина болида. Уклоњена је и шикана (вишеструка кривина) која је некада обухватала кривине 9 и 10 и која је служила за усмеравање и успоравање аутомобила.

На овој стази није лако претицати, али, према речима возача, велико задовољство причињава трагање за својим ритмом око језера у Алберт парку.

А када је претицање у питању, у Мелбурну постоји пет зона праволинијског режима, почевши од стартног правца, затим између кривина 2 и 3, кривина 5 и 6, кривина 8 и 9 и између кривина 10 и 11.

Измена прописа донела је новине, између осталог, код овог режима кретања, што први пут имамо прилику да видимо у пракси управо у Алберт парку. Та прилика за употребу другачијих аеродинамичких особина возила како би се смањио отпор, чини болиде ефикаснијим при убрзавању ка максималној брзини.

До сада се у овим зонама користио чувени DRS, а од ове сезоне возачима је на располагању комбинација Overtake мода и Active Areo система који омогућава померање предњег и задњег крила. За максималан ефекат ту је Boost дугме. 

Место где је почела Шумахерова ера

За протеклих 30 година било је безброј незаборавних момената на стази у Мелбурну, али се међу њима посебно истиче почетак Шумахерове ере.

Иако је два пута освајао шампионску титулу пре 2000. године, и много пута се пео на подијум као возач Ферарија, победа у Мелбурну рачуна се као почетак ере доминације Михаела Шумахера.

Рекорд са највише победа на стази у Алберт парку са четири (узаступна) тријумфа и даље држи он, а будући да је од активних возача Луис Хамилтон највише (два) пута подигао победнички трофеј, тако ће остати још неко време.

На претходне три Велике награде Аустралије, са пол позиције су кретали возачи који су тих година освајали шампионат.

Од 2018. сваке године други возач је тријумфовао у Мелбурну. Две године заредом славио је Себастијан Фетел (2017. и 2018).  

Болид у деловима на првој трци у Мелбурну

Било је и мање лепих догађања око језера у Алберт парку. 

Стаза у Мелбурну одмах је освојила срца и учесника и публике, али убрзо након почетка трке Мартин Брандл доживео је велику несрећу. При уласку у кривину, његов болид се преврнуо, а од силине ударца возило се преломило на два дела.

Срећом, Брандл је прошао без повреда и трку је наставио у резервном аутомобилу. На крају, кроз циљ је први прошао Дејмон Хил и ушао у историју као први победник Велике награде Аустралије у Мелбурну.

Судар у којем је Алонсо избегао катастрофу

Није изненађење да је Фернандо Алонсо учествовао на више Великих награда у Мелбурну него било који други возач, с обзиром на то да је у Формулу 1 стигао тек пет година пошто је овај град постао домаћин такмичења.

Алонсо је имао доста успона и падова у Алберт парку, али ниједан није био толико драматичан као инцидент на почетку сезоне 2016. године.

Шпанац, који је тада био у Мекларену, борио се бољу позицију са Естебаном Гутијерезом из Хаса на путу до треће кривине, али је закачио ривала задњим делом аутомобила.

Алонсов болид је полетео у ваздух и након више окрета зауставио код зашитне баријере и, неким чудом, успео да се извуче из олупине. Трка је прекинута, а Алонсо је пропустио следећу трку из предострожности.

Победе на Великој награди Аустралије у Мелбурну

Међу 22 возача који ће се у недељу ухватити укоштац са кривинама стазе у Мелбурну, звезда Мекларена Оскар Пјастри, као Аустралијанац пред својим навијачима, највише жуди за победом. Психолошку предност има чак седам његових колега који су већ тријумфовали на овој стази.

Статистички, Луис Хамилтон је најопаснији у овој постави са 10 подијума и 8 пол позиција, али има само две победе. Да ствар буде гора, његов садашњи тим Ферари је најуспешнији конструктор у Алберт парку са 10 победа.

Као прошлогодишњи победник, Ландо Норис је такође возач којег се треба пазити. За Мекларен је овај тријумф на Великој награди Аустралије био изузетно важан јер је реч о првој победа тима на овој стази после више од деценије.

Судећи према резултатима данашња два слободна тренинга, због техничких проблема, возачи Астон Мартина, Фернандо Алонсо и Ленс Строл, тешко да ће у недељу јуришати на победничке позиције, а за преостале такмичаре шансе су скоро изједначене па је тешко и наслутити ко ће први проћи кроз циљ у години у којој Алберт парк слави 30 година као домаћин Формуле 1.