Дуодрама се не залаже за ону врсту победе коју доноси сирова снага, додуше, оплемењена вештином. Дуодрама – као и свака друга драма – бави се светом идеја, важним питањима која се постављају о човековој судбини, покушајем да се проникне у смисао човековог живота. Тај сложени посао испитивања и преиспитивања човекове судбине у датим околностима и времену, у дуодрами се обавља основним оруђем – дијалогом, чак и онда када нам се учини да је дијалог потиснут у корист монолога, тока свести, или самоанализе поступака.

Аутори: Зоран Божовић, Драган Великић, Радослав Златан Дорић, Мидораг Ђурђевић, Милан Јелић, Момчило Ковачевић (Леон Ковке), Стеван Копривица, Ирфан Менсур, Вјера Мујовић, Иван Панић, Младен Поповић, Владимир В. Предић,  Саша Симоновић, Стојан Срдић, Весна Станковић, Зоран Стефановић, Владимир Стојшин.

Приредио: Радомир Путник

Саиздавач: Удружење драмских писаца Србије

• Ф– 12×19,5 cm • С - 718 • тврди повез • ћирилица • ISBN 978-86-6195-261-6

Више информација:

Предговор

Одломак 

Садржај 

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

• Библиотека „Посебна издања“ • Колекција „Нотни записи“ • Ф -29 x 21 • С – 320 • ћирилица  • ISBN  978-86-6195-245-6

Више информација

Реч аутора 

Садржај

О аутору 

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

Задржавајући своје познате особине: смисао за актуелност, затим критичност без критизерства, јасноћу и надасве директност, Радивоје Лола Ђукић је у „Склеротичним мемоарима“ са појачаном самоиронијом исписао драгоцена сећања и запажања. На више од 400 страница, аутор је нанизао догађаје међу и са људима, од фамилијарног миљеа, студентских дружења, послератних културних друштава, романтичарски зањиханог позоришног, па затим пионирског телевизијског медија. Настављач нушићевске традиције, Лола Ђукић ју је обнављао и неговао у свом стваралаштву, а у „Склеротичним мемоарима“ умногоме и превазишао модерним београдским духом и стилом, нарочито у сликању Београђана, Лолиних другова и сарадника.

• Библиотека "Првотворци" • Ф – 16×21 cm • С - 432 • брош повез • ћирилица • ISBN 978-86-6195-249-4

         Више информација:
        Одломак      

        Садржај

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

Збирка ТВ критика „Мали екран на текућој траци“ Олге Божичковић, текстова објављиваних у периоду од 1959. до 1985. године у „Политици“ и „Дуги“ које је сакупио и приредио Марко Мисирача, представља јединствено сведичанство о настанку Телевизије Београд и прати готово три деценије њеног развоја.

Ради прегледности и прецизнијег сагледавања укупне слике ондашње ТВ продукције, критике Олге Божичковић су у књизи груписане у седам целина: „Оригинално ТВ драмско писмо“ (оригиналне драме), „Прозна и драмска класика“ (адаптације позоришних комада, романа и приповедака), „ТВ романи у наставцима“ (о играним серијама), „Намењено најмлађима - Едукативна ТВ“ (игране и документарне емисије за децу), „Како нас је ТВ забављала“ (забавне и музичке емисије), „Срећемо ново ТВ лето“ (новогодишњи програми) и „Телевизија као документ“ (документатне, фељтонистичке, општеобразовне емисије...).

Највећи део књиге чине текстови о играном програму, који је доминирао, нарочито у почецима телевизије, у време експерименталног програма (како је Божичковићева сведочила у ТВ портрету у „Трезору“, емитованом 30. октобра 2002: „Нисам имала никакав узор јер је телевизија тек почињала. Сматрала сам да долазим са искуством човека који је писао о филму и о позоришту јер телевизија у себи садржи и филм и позориште“).

Готово две трећине емисија о којима су наведени текстови, нису сачуване (емитоване уживо, накнадно избрисане...). Прати их избор фотографија у коме је акценат био на, такође, несачуваним емисијама како би остали записи о њима, били сведочанство првих година београдског „малог екрана“.

Саиздавач: Удружење драмских писаца Србије

Библиотека „Прилози за историју Телевизије Београд“ • Ф – 15,6×22,6 cm • С - 456 • брош повез • ћирилица • ISBN 978-86-6195-259-3

Више информација:

Одломак 

Садржај 

Реч аутора 

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

„Глумци, глумци... Читавог живота сам се, и мимо рада, дружио са глумцима, што није баш уобичајено за редитеља. Просто осећам да смо од истог соја… Између два кадра има места и за шалу, па тако проведено време остане свима у лепој успомени.“

„Добри моји глумци... За вама остају и приче о вашим особеностима, те пуно шаљивих згода и неумрлих духовитости. Ова књига жели да отргне од заборава што више тих Теспидових следбеника. И да изнађем како сам се ја нашао међу њима…“

Уз детаљан попис остварених дела, подељених улога и добијених награда, обиље анегдота насталих током снимања, путовања и гостовања, ова књига сведочи о незаборавним величинама једног времена и у животу и на позорници и на платну…

Саиздавач: Службени гласник

Ф – 19 x 24,5 cm • С - 484 • брош повез •ћирилица • ISBN 978-86-519-3005-1

Више информација:

Одломак

Садржај

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

Први том садржи поглавља Сахара, Африка, Блиски исток и Азија и Далеки исток.

У првом тому књиге „Даље од краја света“ су репортаже из Африке, који отварају репортерски записи из Сахаре 1963. године, у којој се Мирко Бојић изгубио са двојицом својих сапутника (на путу за једну оазу). То несвакидашње и неочекивано искуство преточио је у заиста мајсторски написану серију репортажа, које имају готово филмску тензију.

Афричка страна књиге дочарава и једно посебно време великих грађевинских подухвата југословенских компанија и сведочи о бројним непознатим јунацима, који су широм афричког континента проносили славу југословенских градитеља. Било је то време кад су Југославији била широм отворена врата несврстаног света, а благодарећи томе Бојић је донео јединствене репортерске записе из Замбије (једна од репортажа описује и боравак Јосипа Броза Тита у овој земљи), Заира (данас Конга) и Етиопије.

У другом тому књиге „Даље од краја света“ доносимо Бојићеве репортаже понајвише из Совјетског Савеза, затим поглавље о сусретима Горбачова и Регана у Вашингтону 1987. и у Москви 1988, поглавље са репортажама из САД (1979, 1987) и поглавље са репортажама са Кубе (1984. и 1987). С правом у овом делу књиге доминирају написи о овој великој земљи, коју је Бојић походио много пута и у њој био веома поштован (о чему сведоче признања која је добијао од колега из некад великог њузмагазина Агањок).

И назив књиге „Даље од краја света“ заправо је наслов његове репортаже из 1976, где је описао боравак на пловећој санти леда на Арктику, удаљеној 1.000 километара од обале. Јединственост овог искуства преточеног у сјајне репортаже, које су често на граници најфиније литературе, заправо најбоље одсликава целокупан садржај књиге.

Саиздавач: Библиотека „Милутин Бојић“

Више информација:

• I том

     •  Ф – 23 cm • С - 313 • ћирилица • ISBN 978-86-6195-251-7

       Одломак   

       Садржај

• II том

     •   Ф – 23 cm • С - 335 • ћирилица • ISBN 978-86-6195-252-4

        Одломак

        Садржај    

        О аутору
       

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

После објављених дела Слободана Стојановића „Нешто лепо", „Лав у Београду" и „Много више од игре" у књизи „Идемо даље" у издању РТС издаваштва и Фондације „Слободан Стојановић" штампани су новела „Цокуле", по којој је настао филм „Сироче" (1977), кратак роман „Учитељ" по коме је снимљена истоимена серија и филм „Идемо даље" (1982), те сценарио за филм „Држање за ваздух" (1985) по коме је касније реализована и серија „Брат мој једини".

Саиздавач: Фондација „Слободан Стојановић“

Ф - 13×20 cm • С - 298 • брош повез • ћирилица • ISBN 978-86-6195-253-1

Више информација:

Одломак

Садржај 

О аутору 

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

Свака прича може да буде кратка (ако се чита само почетак и крај тј. увод и закључак), а може и да се растегне и продужи. Деца могу да бирају број и редослед малих прича које се налазе између почетка краја јер у малим причама живе исти ликови који су повезани темом, али нису повезани радњом. Прилика да деца сама одреде наставак приче, допринеће развоју њихове маште, подстаћи племенитост и промишљање.Едукативни садржај писан је из промењеног угла, разумљивим и духовитим језиком, а разнобојние странице путовање кроз приче чине још занимљивијим.

Књига је настала спонтано, као последица реалне животне ситуације захваљујући девојчици Уни Цанг која је као и многа деца, волела да слуша приче за лаку ноћ. Након што је много пута чула познате бајке, тражила је нове садржаје и зато је Ања почела да измишља ликове и њихове авантуре. И тако из дана у дан. Понекад би је Уна питала шта је било са неким ликом из приче од претходних дана. Због тога је Ања почела да измишља наставке. Када више није успевала да памти шта је који лик из које приче и из ког дана проживео, почела је да их записује и ето, сад имамо збирку.

У причама се говори о ликовима из бајки, обичајима, веровањима, биљкама, животињама, љубави, сазревању... Приче су писане уз обиље тајних знакова, загонетки и маштовитих приказа добро познатих ситуација, предмета и појава које су представљене на помало неочекиван начин, па се сусрећемо са  кашичицом која говори, дрским огледалом, трапавим љубавним стрелцем, плесом Светлане и Сенке, девојчицом која уме да одлепи тугу са срца, али сазнајемо и многе корисне и поучне информације као што су: како настаје хлеб, које поврће смо наследили од Индијанаца, где су замке лажи и преваре, зашто је важано како се изражавамо, шта је љубав, другарство, срећа. Деца ће без напора упловити у амбијент, личности и животне догађаје у које су смештени јунаци ових прича и лако ће се поистоветити са њима. Ања нас учи да препознамо праве вредности  у себи и у другима, да ослушкујемо унутрашњи глас, да волимо и да опраштамо, себи и другима, да будемо радознали и храбри, да увидимо да сваки проблем има решење и да ништа није немогуће.

Књига Растегљиве приче од почетка до краја одише љубављу, а када је прочитате, открићете чему је вас научила.  

Више информација: 

Одломак

Садржај

О аутору

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

Током Првог балканског рата Леди Пеџет је оснивала болнице, народне кухиње и вртиће. У Другом опремила је и водила тријажну болницу у Савамали. Била је комесарка Прве медицинске јединице Српског потпорног фонда у Великом рату. Током епидемије пегавог тифуса заслужна је за формирање Тифусне колоније, где је негујући српске рањенке и болеснике и сама оболела. Отпутовала је у Ницу на опоравак, али се већ у јулу 1915. вратила у Србију како би наставила своју племениту мисију: отворила је болницу за бебе у Нишу, санаторијум за туберкулозне болеснике, радионице за ратне инвалиде, диспанзере за цивиле, сиротишта у чак 15 градова Србије...

Саиздавач: Књига комерц

Ф – 13×20 cm • С - 438 • брош повез • ћирилица • ISBN 978-86-6195-257-9

Више информација:
Одломак
Садржај
О аутору

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

Прву библиотеку отворила је песникиња Десанка Максимовић 21. новембра 1972. године у Луковдолу, селу у Лици, родном месту песника Ивана Горана Ковачића. Одмах потом отворене су библиотеке у Левер Тари (Црна Гора), селу Соко код Добоја (БиХ)…Добрушову код Битоља, у Србу на Косову и Метохији…

А књиге су надаље „ишле“ где год су мањкале, а мало где их је било довољно. У неким засеоцима биле су то и прве које су деца видела. Да радост поклањања буде већа уз три-пет-десет пакета књига у комби је увек стао и покоји глумац песник, писац… Говорили су стихове Момчило Тешић, Радомир Андрић..., глумачке роле Патар Краљ, Милан Цаци Михаиловић, Светлана Бојковић, Бранислав Цига Јеринић… Са „Књигом солидарности“ је у родно место, село Нересницу, стигао после 64 године и песник Стеван Раичковић. И то у школу у којој се родио, где су му родитељи учитељевали, да отвори библиотеку која носи њихова имена: Библиотека „Живка и Милан Раичковић“.

За књигу су текстове писали песници, глумци, писци, сликари, новинари…који су током протеклих деценија дали допринос покретању и одржавању ове јединствене књижевно-хуманитарне мисије, међу којима су: Миро Вуксановић, Видак Масловарић, Матија Бећковић, Милан Михаиловић, Љубисав Милуновић, Братислав Милановић…

Библиотека "Посебна издања" • Ф – 15,5×22,5 cm • С - 204 • брош повез • ћирилица • ISBN 978-86-6195-246-3

Више информација:
Одломак
Садржај

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

Рашко В. Јовановић је рођен 18. августа 1932. године у Београду. Дипломирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету, а докторирао 1968. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Од 1956. до 1964. године био је кустос Музеја позоришне уметности Србије, а следећих осам година руководилац Архива и Музеја и шеф Драматуршког одељења Народног позоришта у Београду. Од 1973. до 1981. године радио је као научни сарадник Института за књижевност и уметност, наредне три године био је уметнички директор Београдског драмског позоришта, а од 1986. до 1992. године научни саветник у Институту за новинарство у Београду. Био је секретар Уредничког одбора часописа „Сцена", а од 1970. главни и одговорни уредник часописа „Позоришна култура".

Бавио се и педагошким радом: од 1971. до 1976. године био је доцент на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, а од 1995. до 2004. године редовни професор за предмете Историја драме и позоришта и Медији масовних комуникација на Академији уметности у Београду, на којој је три године био и декан.

Више од три деценије проф. др Рашко В. Јовановић пиcao je осврте и коментаре на редовни програм, пре свега Радио Београда, али и других радио-станица у Србији и некадашњој Југославији, и објављивао их у новинама, часписима и путем радио таласа. Из тих извора настала збирка текстова „Од истог слшаоца" у два тома (I - 1976-1992, II - 1993-2006), коју је поводом 85 година Радио Београда 2010. објавила Радио-телевизија Србије. Збирка представља јединствену хроничарску и културну грађу, корисну за свако будуће проучавање историје радиофоније.

Ова романтична и сетна, забавна и духовита љубавна прича, истовремено ће нас и расплакати и насмејати, изненадити и узбудити, забавити и зачудити.

Услед неочекиваног сплета околности и ненаданих открића, прича бива прожета авантуристичким духом, преплићући се са истинитим догађајима који су уздрмали светску јавност.

Занимљивости и аутентичности романа доприноси и богатство илустрација у виду писама, песама, фотографија, новинских чланака, страница из дневника и поверљивих докумената.

Поред љубавних, другарских, поморских и породичних тајни, књига разоткрива још једну „мистерију", која је често нерешива загонетка за савремене тинејџере.

Како се у прошлости уопште могло живети без друштвених мрежа и паметних телефона?

Кроз исповест главне јунакиње, откривамо да су се, и без свега тога, млади некада добро забављали: скитали, дружили, дописивали; лудо се заљубљивали и ретко досађивали; незаборавно проводили и љубав водили...

Библиотека "Дечја књига" • Ф - 16×21 cm • С - 208 • брош повез • ћирилица • ISBN 978-86-6195-239-5

Више информација:

О аутору

Одломак

Садржај

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

Књига „Сценски костим: тагање" Миланка Берберовић у издању РТС Издаваштва (2022) добила је награду УЛУПУДС-а за допринос историји примењене уметности на 65. Међународном београдском сајму књига.

Жири УЛУПУДС-а у саставу: Давид Вартабедијан - председник, Сликарско графичка секција, Данијела Парацки - Дизајн секција; др Зоја Бојић - Секција за теорију критику и историје примењене уметности, у образложењу награде је навео:
„Сцена и костим описани су и изузетно лепо фотографисани у овом сјајном делу наше познате и значајне примењене уметнице".

Награда у категорији „књига која доприноси иновативно-образовној пракси" додељена је РТС Изадаваштву за три књиге „Српски на српском" ауторке Мирјане Блажић на шестом Фестивалу хуманистике, културе и уметности ФЕСК - Пази шта читаш.

У равноправној конкуренцији нашли су се професионални издавачи, институти, библиотеке, музеји, друштвене организације. На отварању Фестивала у Библиотеци града Београда говорили су директорка Библиотеке Јасмина Нинков, председник жирија за доделу награда Проф. др Александар Јерков и организаторка фестивала Зорица Стабловић Булајић.

Жири у саставу Проф. др Александар Јерков, председник жирија, Проф. др Петар Пијановић, др Предраг Шарчевић и Проф. др Зоран Блажина, доделио је следеће награде:

НАГРАДА ЗА НАУЧНИ ДОПРИНОС: Академска књига из Новог Сада - за књигу за књигу „Преображај света: Глобална историја 19. века" аутора Јиргена Остелхамела и ИК Архипелаг - за књигу „Историја Јадрана" аутора Еђидија Иветића.

НАГРАДА ЗА ИНОВАТИВНО-ОБРАЗОВНИ ДОПРИНОС: Службени гласник - за књигу „Учење у образовном контексту" ауторке Ане Пешикан и РТС Издаваштво - за комплет од три књиге „Српски на српском" ауторке Мирјане Блажић.

НАГРАДА ЗА ВРЕДНО РЕПРИНТ ИЗДАЊЕ: Службени гласник - за књигу „Србија - Земља и народ у средњем веку" Константина Јиречека.

НАГРАДА ЗА КВАЛИТЕТ ИЗДАЊА И ПРИСТУП ИЗДАВАШТВУ: Библиотека града Београда - за едицију „ФЕСТ-ових 50": „Завештање од четири слова" ауторке Уне Чолић Банзић, „Небојша Ђукелић" приредила Маја Медић и „Динко Туцаковић" аутора Милана Никодијевића.

Фестивал се одржава у Библиотеци града Београда и у Шопинг центру Рајићева, где се могу купити издања по сниженим ценама.

Најстарија програмска акција Радио-телевизије Србије, односно Радио Београда, „Књига солидарности" данас, 6. октобра 2022, прославља 50 година постојања.

Слушаоци и гледаоци деценијама су дародавци акције „Књига солидарности" која за циљ има опремање школа и школских бибилотека широм наше земље и региона. Од оснивања 1972. године „Књига солидарности" је јединствена активност наше медијске куће која има хуманитарну, културну и просветитељску мисију и стиже свуда где се говори, чита и пише на српском језику.

Поводом обележавања пола века постојања овогодишњи, рођендански циклус, започели смо у Републици Српској, у Гацку, седишту источног дела Херцеговине, где смо донирали 1.500 књига. Половина издања нашла се на полицама Основне школе „Свети Сава", а други део у Средњошколском центру „Перо Слијепчевић". Обе школске библиотеке дуго нису обнављане. У сарадњи са Спортским савезом Србије и овог пута школама је поклоњена спортска опрема и реквизити. Поклоном, опремом Спортског савеза Србије, обрадовани су и ђаци истуреног одељења ОШ „Свети Сава" у селу Автовац.

Књига солидарности" до сада је више пута поклањала књиге у Републици Српској. Претходних година са виша хиљада књига допуњен је фонд библиотека у Мркоњић Граду, Подрашници, Језеру, Новом Граду, Рибнику, Требињу и др.

Тим који реализује Акцију, на челу са уредником Михаилом Шћепановићем, опремио је до сада на хиљаде библиотека у школама у Србији. И ове школске године у плану су и акције посвећене школама у сеоским срединама и са мањим бројем ученика. У просеку сваке године „Књига солидарности" уручи више од 12.000 књига широм Србије. Осим школа, Акција је допринела обнови и допуни библиотека у српским манастирима: Студеница, Милешева, Ђурђеви ступови, Бањска, Каленић, Куманица и Липањ, а више од 2.000 одабраних наслова стигло је у Хиландар и његов метох Каково.

Током пет деценија учешће у програмима „Књига солидарности" узели су најугледнија имена из области културног, просветног и уметничког стваралаштва. Захваљујући нашим слушаоцима, гледаоцима и читаоцима и РТС Издаваштву сакупљено је и подељено око три милиона књига, али и много школског прибора, техничких помагала и, у сарадњи са Спортским савезом Србије и другим спортским организацијама спортских реквизита, које су даривали бројни грађани, али и издавачи, институције, библиотеке, школе и организације.

Књига солидарности" је награђена Златним и Сребрним дукатом Вукове задужбине, плакетом „Подвиг године" Вечерњих новости и многим другим признањима, чију круну представља Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије. Уредник Михаило Шћепановић награђен је Златном значком КПЗ Србије.

Иновативна, модерна, занимљива, али и провокативна књига Школа звука... отвара нове погледе на звук, али и на занимања код којих је он кључно изражајно средство. Први део, „Поглед на историју и теорију", на једном месту, хронолошки, сублимира слику развоја медија на нашем простору, дефинише основне елементе звука у медијима и сагледава њихову примену у аудио и аудио-визуелним делима. Други, „Разговори", обликују 46 интервјуа, по принципу „један аутор -- једно занимање". Трећи, „Уместо речи аутора" јесте интервју са аутором, неуобичајени али ефектан завршетак, у којем објашњава зашто РТС препознаје као специфичан образовни систем.

Библиотека "РТВ теорија и пракса" • Ф - 16×23 cm • С - 480 • тврд повез • ћирилица • ISBN 978-86-6195-215-9

Више информација:

Реч аутора

Одломак

Садржај

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

То је и био изазов Мирославу Нешићу да што веродостојније и детаљније открије његов начин размишљања, рада, професионалних начела... који су му донели такав углед у струци, а могу да буду од користи свим генерацијама новинара. Сећањем на његов допринос развоју спортске радио-репортаже, на настанак култних емисија: Спортски преглед, Индирект, Спортска субота, Радија 202, на сарадњу са новинарима, сниматељима, редитељима... и на овај начин сачуван је део историје Радио-телевизије Београд којој је Марко Марковић, како је говорио; „дао све, а и она њему".

Незаменљива компонента човековог психичког и интелектуалног бића, најбољи израз његове индивидуалности, умеће говорења се истиче као драгоцена могућност за успостављање добрих односа у друштву, као и за лични јавни успех. Упоређена са свакодневном, јавна говорничка пракса подлеже додатним чињеничним, формалним и дикцијским темама, односно одређеним реторичким захтевима који се набрајају и анализирају у новом, измењеном издању ове књиге. Придржавање ових правила све више добија на значају уласком човечанства у повест масовне културе.

Библиотека "РТС Клуб" • Ф - 12×20 cm • С - 269 • мек повез • ћирилица • ISBN 978-86-6195-207-4

Више информација:

Одломак

Садржај

О аутору

Књигу потражите у продавницама ПГП-а: РТС Клуб (Радио Београд, улаз из Светогорске) и на Зеленом венцу (Југ Богданова 2), или наручите на број телефона: 011/655-27-35, односно путем мејла: prodajaknjiga@rts.rs.

Зоран Христић (1938‒2019) био је прави представник духа и одлика београдске уметничке средине. Увек је трагао - и у уметности и у животу. Његов опус се креће од оштре авангарде до смирене постмодерне, а његов живот од бурних реаговања на разне друштвене мене до мирне оазе коју је последњих година остварио са својом животном сапутницом Горданом Лазаревић, пише између осталог музиколог Снежана Николајевић, ауторка монографије „Мозаик сећања: Зоран Христић", коју је објавило Издаваштво РТС-а, а чија је промоција заказана за четвртак, 10. марта, у 19 часова, у Легату Јосип Славенски у Београду. У разговору о монографији учествују Светислaв Божић, композитор и академик, др Силвана Грујић, музиколог, Драган Инђић, одговорни уредник Издаваштва РТС, а модератор је Мирјана Лазаревић. Клавирске композиције Зорана Христића изводе Весна Кршић и Снежана Николајевић.

- Не бих могла рећи да је то права монографија, са свим атрибутима научне методологије. То је, чини ми се, оно што би и сам Христић волео да буде ‒ текст колико о музици толико и о животу. Будући да је Зоран имао велики број пријатеља у разним доменима, најмање међу композиторима, обратила сам се онима који су били блиско везани за његов опус ‒ Јовану Колунџији и Љубиши Јовановићу (уметницима за које је Христић радо и често компоновао), Весни Кршић, кћерки професорке Јеле Кршић, у чијој је класи Зоран провео целу нижу и средњу музичку школу (па је она, на неки посредан начин, била сведок његовог школовања), Гордани Лазаревић (његовој животној сапутници), Зорану Јерковићу, Слободану Марковићу, Бори Дугићу, Славку Первану, Марији Ћирић, Драгану Вукићу (блиским и дугогодишњим сарадницима). Дакле, ова књига је збир погледа Христићевих пријатеља и сарадника „прерађен" кроз моје лично сећање на њега као личност и виђење његовог опуса. Трудила сам се да кроз тај мозаик пружим читаоцима слику једне занимљиве стваралачке личности - објашњава Снежана Николајевић.

Зоран Христић се радовао животу и волео људе, а баш онако како је са лакоћом стварао тако се чита и ова књига посвећена њему.
- Богатство Христићевог опуса је фасцинантно, како у погледу жанрова тако и у разноликости и прожимању стилова. Све се то огледа пре свега у музици за клавир, којом је почео своје прве композиторске кораке и коју је неговао кроз цео стваралачки период. Највише пажње поклањао је великим инструменталним, вокално-инструменталним и сценским делима, која су лако комуницирала са широким аудиторијумом. А то је довело до сарадње са многим редитељима на позоришном и филмском плану и до пријатељства са низом сликара, песника, глумаца, врхунских спортиста, интелектуалаца разних профила - истиче Снежана Николајевић.

Зоран Христић је радо писао по поруџбини, шаљиво је тврдио да њу не воли само онај ко је ни не добија. Седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века поводом обележавања годишњица у нашој историји, компоновао је обимна дела као што су: „Мораторијум" (1971), „Родослов" (1972), „Опомена" (1974), „Ватре јула" (1975), „Свијету на видику" (1976), „Мира речи" (1977), „У име истине" (1978), „Песме о слободи" (1980), „Југославика" (1984), за отварање Зимских олимпијских игара у Сарајеву. Биле су то обимне партитуре за солисте, ансамбле, балетске играче на стихове Драгомира Брајковића, Ђорђа Радишића и Бранка Миљковића, а на његову поезију је компоновао и „Корак", кореоторијум за пет вокалних солиста, дечји хор, два мешовита хора, симфонијски оркестар, народне и електронске инструменте, 18 солиста балета и фолклорни ансамбл. Била је то поруџбина Унеска, премијерно изведена 1980. са 350 изођача на сцени, а играле су примабалерине Лидија Пилипенко и Душка Сифниос, док је кореографију потписао славни Милорад Мишковић. Деведесете у Христићевом стваралаштву окренуте су православљу. Тада настају дела „Сила крста", поруџбина СПЦ поводом осам векова манастира Хиландар, потом „Десет обраћања Богородици Тројеручици Хиландарској", на стихове Љубомира Симовића, „Посланица", дела „Антиконцерт" и „Завештање".

Први балет „Камелеон" компоновао је за ТВ 1972, а „Даринкин дар" 1974. за сцену, кореограф је била Вера Костић, а примабалерина Лидија Пилипенко је остварила своју животну улогу у овом делу. Професор Бен Арнолд са Кентаки универзитета је у својој докторској дисертацији уврстио Христићев балет у пет најзачајнијих антиратних остварења у 20. веку. Потом следе балети „Нарцис", „Адам и Ева", „Ташана", „Лимени добош". Освојио је значајна домаћа и страна признања, написао је бројна радиофонска дела, као и стотинак намењених позоришту (две Стеријине награде), и музику за више од 60 филма (две Златне арене).
Навести шта је све Зоран Христић компоновао није лако, а он сам је признавао да се четвртине дела из свог опуса готово и не сећа. На нама потоњима остаје задатак да се ниједно од њих не заборави, чему ће свакако допринети и ова монографија.

Извор: Политика, 09.03. 2022.
Аутор: Биљана Лијескић

На питање како је радити интервју скоро десет година под ултиматумима Владе Петрића, професора на Харварду, првог доктора филма у Америци, помало и ексцентрика, новинарка и уредница Програма Радио Београда 2 Мелиха Правдић, која је то искуство преточила у књигу, одговара да то није ништа неуобичајено, да је интервју рађен темељно и полако, мада с неизвесним крајем.

- Интервју није рађен у континуитету. Било је много прекида, наставака, требало је да има радио форму, али је стицајем околности задобио ново рухо. Постао је књига интервјуа с Владом Петрићем под насловом „До следећег ултиматума". За то су заслужни РТС издаваштво и задужбина Владе Петрића - каже за Данас Мелиха Правдић.
Према њеним речима, професор је поред унапред договорених правила током интервјуа умео да објави нова, снимање је на првом састанку одбио и предложио дописивање, а како је време одмицало добијао је нове идеје.
Предлагао је, рецимо, да не би било лоше да оно што су већ урадили погледа и процени неко до чијег му је мишљења стало.
- Па, ми ћемо целу деценију радити интервју - рекла је Мелиха. - Па шта - казао је Петрић и наставили би разговор...
Какав је саговорник био Влада Петрић и шта су били његови ултиматуми?
- Професор Петрић био је несвакидашњи саговорник - инспиративан, али помало и ексцентрик. Сама чињеница да ми је поставио ултиматум да у току разговора ни једног јединог тренутка не употребим речи уметност, књижевност, позориште, филм говори томе у прилог. Био је то поприлично апсурдан ултиматум, па сам желела да знам откуд код професора Петрића такав отпор према ономе чему је посветио целу своју каријеру и при том постигао највише резултате. Рекао је да за то постоји одређени разлог и да је у последње време усредсређен на проблеме везане за филозофију, социологију, психоанализу, етику и нарочито религију. И као што ће читалац приметити - разговори о религији су добили посебно место. Петрићев ултиматум је био прихваћен јер је рад на овом интервјуу за мене био изазов ретке прилике.
Какав је био његов однос према религији?
- Петрићев однос према богу се мењао. Најпре је у детињству бивао занесен библијским причама и у томе је осећао и проналазио смисао, али у потоњим сазревањима почињао би да пред самим собом преиспитује своја осећања и уверења. Размишљао је о сврсисходности молитве, о њеном терапеутском дејству, као и о многим другим темама круцијалног и друштвеног карактера. И неретко у својим каснијим ставовима исказивао је скептицизам када религију доводи у везу са уметношћу, а то ради на примеру дела Тарковског и Параџанова. Вели да уметничко дејство њихових филмова баца у засенак њихову религиозност.
До којих запажања сте дошли током овог специфичног интервјуа?
- Реч рат је најомраженија реч професору Петрићу. "Моје гледиште је резултат чврстог убеђења да је рат погубан као такав без обзира на узроке и циљеве због којих је покренут", каже он. Размишљајући о пориву истинског талента Петрић се пита има ли заиста истински дар моћ да превазиђе идеолошке и политичке догме, ма колико им аутор био склон. Обиље је тема о којима смо расправљали у овим разговорима. Његове импресије у свему започетом носе велику емотивну енергију. Истинитост и отвореност, па ће се тако током разговора, управо због отвореног исказивања мисли и осећања, уочити и наглашеност саговорниковог ега. Претпостављам и да је ово јединствен интервју због окренутости ка нечем другом, када се експлиците и не расправља о речима уметност, филм, књижевност, позориште, управо о ономе што је одредило стваралаштво професора Петрића.
Новинарке и новинари у култури неретко трпе ексклузивне жеље и захтеве својих саговорника. Како сте се осећали када вам је Петрић поставио ултиматуме, да ли се ваше биће побунило због тога, без обзира на то што вам је стало до интервјуа с тако значајним саговорником, пиониром у теорији и историји филма?
- Прво ми је било чудно јер никад, а од 1984. године сам професионални новинар, нисам имала сличне захтеве а онда ми је објаснио да је њему досадило да говори о филму, позоришту о свему томе што у својој професији ради и да хоће са мном да покуша да уради интервју који се помера у другу раван.
Рекли сте да је један од његових предлога био да ви читате питања, а он своје одговоре, да то провежбате, па тек онда снимите разговор.
- Тако је. Ја сам издејствовала две емисије, међутим он је рекао: „Ма, какви две, десет..." Постављао је нове услове, иако сам му објашњавала да је то немогуће. Тражио је да малтене целодневно увежбавамо. Нисам била спремна да одговорим свим тим обавезама. Зато је било прекида... Кад је отишао у Америку, дописивали смо се. Настало је чак неколико верзија интервјуа, али никако да се заврши. У једном моменту ућутала сам се, он се није јављао и помислила сам да од тога никад неће бити ништа. Није прихватио разговор на радију онако како му је предочено да реално може бити и скоро да сам се помирила с тим интервјуом, кад, једног дана, ето ти га из Америке, долази у радио с дискетама. Каже: „Интервју је довршен." Није рекао и завршен. Људи који су га познавали су ми већ скренули пажњу да Петрић никад не завршава, него стално измишља нешто ново. Приметила сам и да је склон асоцијативним низовима у којима започне једно, лупи га онда нека асоцијација, крене у друго, али шта да радим...
Значи, није вам сметало?
- Није мени сметало што је он ексцентричан. Ја сам њега прихватила. У почетку ми је све било чудно, али сам исто тако схватила да је он вансеријски човек и нисам се бунила. Била сам много пута на ивици да одустанем али бих рекла себи „нема смисла" јер је он био суштински благ човек.
Нисте могли да удовољите баш свакој његовој жељи.
- Јер је имао нереалне жеље што се тиче тог интервјуа, али онда ме је једном срео и питао да ли сам интервју објавила. Одговорила сам му да нисам. „Ја чекам да ми то урадимо за радио", казала сам. Нажалост, после тога се нисмо дуго видели. Његова супруга, глумица Дара Чаленић се разболела и он је веома посвећено бринуо о њој. После смрти Владе Петрића тај интервју је веома дуго стајао код мене. Био је припремљен за Радио Београд 2, а онда сам га понудила РТС издаваштву. Они су га прихватили, а задужбина Влада Петрић је дала одобрење и тако је дошло до његовог објављивања.
Кад све сумирате, мислите да је вредело сво ваше ангажовање?
- Ниједног момента нисам зажалила. Знате ли колика је била само наша преписка, колико је било материјала на дискетама... И срећа што сам га одмах скинула јер не знам уз помоћ ког програма бих могла то сада да урадим. Кад сам све то прочитала, мени је то било савршено...
Шта мислите, да ли би професор Петрић био задовољан интервјуом
- Не би био незадовољан јер је он дао интервју такав какав је само мени. Многи су за то време покушали да га интервјуишу, али би им он одговарао „Молим вас, па ја радим интервју са Мелихом Правдић" (смех). Тако су ми причали људи који се баве филмом. Он је замислио да то иде као „Филозофија паланке", а на самом крају ми је рекао: „Морам признати да сте спретно изневерили наш ултиматум о забрањеним речима. Кад више није имало смисла да одустанем од разговора. Зато вам опраштам издајство са претњом да ће у нашем евентуалном следећем разговору бити забрањена употреба неких других речи." Питам га које речи има на уму. „Смислићу их", казао ми је. „У то не сумњам, па унапред прихватам ваш следећи ултиматум", узвратила сам. „Океy, унтилл тхе неxт ултиматуме", закључио је професор Влада Петрић, а тако се и завршава књига.

КАКО ВАС НИЈЕ СРАМОТА
Како је изгледао ваш први сусрет?
- Ја долазим у ресторан Хотела „Мажестик" да се први пут сретнем са њим, са већ припремљеним питањима на основу документације која је мени била доступна. И имам кожни мантил на себи. Он почне да виче на мене: „Како вас није срамота?! Дошли сте у кожном мантилу, знате ли колико је животиња одрано да бисте ви то носили?!" Ја гледам у њега, не могу себи да дођем.

ГЕЈ ПОПУЛАЦИЈА И СУПЕРХЕТЕРОСЕКСУАЛНИ СРБИ
Пред крај интервјуа веома пажљиво сте поставили интимно питање Влади Петрићу. Реферисали сте на његов чланак објављен у Нину о хомосексуализму и лезбејству у коме је апострофирао да оваква врста сексуалног опредељења не представља ни физичку нити психичку настраност. Цитирали сте га и завршили рекавши да се након овог његовог текста пронео глас да је геј. Шта вам је одговорио?
„Такав глас се проносио и раније уз презрив исмевачки став са увредљивом конотацијом, што је био један од разлога због кога сам одлучио да напустим ову средину. Нажалост, после толико времена и позитивних резултата биолошког истраживања у овој балканској средини није дошло до промене у схватању овог проблема као што је случај у цивилизованом свету. О томе се код нас врло мало пише а поједини научници, посебно богослови и теолози, настављају да преко медија објашњавају хомосексуализам и лезбејство на начин како је то чињено пре 100 година. Па, зар у таквој средини да скончам? Коначно на ваше експлицитно питање које сматрате интимним одговорићу сасвим искрено - мене заиста сензуално узбуђује лепо мушко колико и женско тело. И то је све. Посреди је двоструко сексуално уживање. За разлику рецимо од вашег које претпостављам да је једноструко, ха ха ха. Свако према свом природном нахођењу. Одлука да напишем чланак у Нину произашла је из револта против дивљачког напада београдских хомофоба на групу младића и девојака који су јавно изражавали своју сексуалну преференцију. Што је најстрашније, напад на њих су подржали не само религиозни занесењаци него и многи традиционални интелектуалци. Неупућени у најновије резултате научног истраживања у тој области, опседнути сопственим коитусом, огрезли у малограђанштини, они негирају све што не одговара њиховом погледу на свет и не подудара се са њиховим начином полног општења проглашавајући да је у питању неприродна појава, антидруштвена, чак криминална због чега је треба на сваки начин искорењивати. Хитлер је у ту сврху користио гасне коморе а Стаљин драконске мере укључујући и сибирске казамате док је Тито као квазизападњак имао блажи став - неколико дана затвора уз претњу теже казне уколико се кривац не поправља. Устајући против јавних геј иступа геј омладине хомофоби обично кажу - нека то раде у својој кући, али им се не сме дозволити да јавно бране своје сексуалне девијације. Против таквог примитивног схватања и недемократског поступка демократски духови треба да дигну глас. Као што сам очекивао, мој напис у Нину изазвао је реакцију традиционалиста и малограђана, што нимало није изненађујуће када се има у виду културни ниво ове средине. Тренутно покушавам да наговорим неког београдског издавача да објави најновију научну студију о том проблему, спреман да штампање финансијски помогнем, иако сумњам да такво штиво може да утиче на промену става према геј популацији суперхетеросексуалних Срба. Да ли сам довољно образложено одговорио на ваше деликатно питање?", гласио је одговор Владе Петрића.

Извор: Данас, 01.03. 2022.
Аутор: Александра Ћук