Savić za RTS otkriva kako se u reprezentaciju ulazi iz druge lige i kako će Partizan do Evrolige

Kao igrač je osvojio sve što se moglo osvojiti i na klupskom i na reprezentativnom nivou, i igrao je za mnoge velike evropske klubove, a odlučio se da novo poglavlje u karijeri, pomalo iznenađujuće, otvori u Partizanu i Beogradu.

"Uvek su me vodili sportski motivi, a konsultovao sam se s svojom ženom. Iskreno, sve se desilo za pet dana", rekao je Savić na početku razgovora.

Mnogi od njega očekuju da Partizan vrati u Evroligu, i da je on najvažniji čovek na tom putu povratka. 

"Ne bih rekao da sam ja najvažniji, i da će samo zbog mene to biti. Da bi se to dogodilo, nama je važna i publika, koja uvek donese pet ili deset poena razlike. Mnogo je tu faktora koji odlučuju", poručuje Savić, koji je sa selekcijama Jugoslavije imao mnogo uspeha početkom i sredinom devedesetih godina.

U reprezentaciju iz druge lige 

"Lepo je videti ove scene (u dresu reprezentacije). Drago mi je, jer je za mene osećaj igranja za reprezentaciju neponovljiv. To današnji klinci možda i ne mogu da shvate."

Svoju karijeru u državnom timu počeo je pomalo iznenada, kao igrač iz druge lige.

"Mene je Duda Ivković stavio na spisak iako sam igrao u drugoj ligi. I njemu dugujem mnogo. Verovao je u mene. Znate, on je nas pre finala u Buenos Ajresu (1990) vodio na grob Perona, pa na ručak, da bi smanjio tenziju", priseća se Savić svoje prve velike medalje, ali i sjajne generacije košarkaša u kojoj su bili Divac, Paspalj, Kukoč, Dražen, Rađa i drugi, koja je, po mnogima, najbolja u istoriji.

"Teško je porediti timove i reći koja je generacija najbolja. Bilo je tu mnogo njih – Kića, Praja, Moka, Mirza, Ćosić, kojeg sam voleo da gledam u Zadru..."

Ipak, sjajna generacija s početka devedesetih nije dobila šansu da igra sa američkim "drim- timom" na olimpijadi 1992, što se dugo čekalo.

Bez meča protiv Amera 

"Mogli bismo da igramo s njima, to sigurno, ali teško je reći da bismo dobili. Džordan je tada bio u naponu snage, imali su dobru ekipu i trenere... Ali bismo igrali", priča Savić.

Četiri godine kasnije, u finalu u Atlanti isprečila se povreda, pa Savić ponovo nije mogao da odmeri snage sa NBA igračima, u meču čije je prvo poluvreme obeležio Žarko Paspalj.

"Da, bila je ta povreda zbog koje sam na štakama gledao finale. Ali nama je finale pre finala bilo ono sa Litvanijom, u polufinalu, i najvažnije nam je bilo što smo tada dobili. A Paljina partija tada bila je fenomenalna, on je prvi od nas pokazivao da može da igra tu košarku i NBA."

Savić je i među igračima i kod trenera bio poznat kao igrač koji nije pravio razliku između treninga i utakmica, uvek se trudio.

"Znao sam samo tako. Da se ostane posle i da se radi, jer sam imao osećaj da mi uvek nešto fali. Danas nije to tako, drugo je vreme i ne može da se poredi", kaže Savić, koji se potom osvrnuo na podređivanje timu kada god je igrao u reprezentaciji. 

"Ako je tako razmišljao Vlade Divac, koji je igrao u Lejkersima, što ne bismo i mi ostali. Ali zbog bekovske linije kakvu smo imali tada, bilo je logično da to uradimo mi centri. A te kvalifikacije za EP 1995, protiv Bugara i ono bacanje Paspalja. To je bilo mnogo teško i važno za nas", istakao je trofejni igrač rođen u Zenici, osvrnuvši se odmah i na čuveno finale sa Litvnacima te godine:

"Posle smo dobili Litvance, nikad jače. Ali to smo uradili jer smo igrali zonu, što je bila dobra trenerska odluka. A i verovali smo svi, u svlačionici je bila takva atmofera."

Svoju reprezentativnu karijeru završio je na EP u Španiji 1997. godine, posle pobede u finalu protiv Italije, koje je obeležila njegova dobra igra, ali i jedan napravljen faul.

"Mi smo izgubili od njih i na pripremama i posle u Badaloni. I to finale nismo hteli. A ja sam Fućku znao iz italijanske lige, on je igrao u Milanu, a ja u Bolonji, i znao sam šta mu smeta. Iako je mršav, on je jak, imao je 100-102 kilograma. Ali uspeo sam da ga zaustavim i uradim šta sam želeo", sa osmehom na licu priseća se Zoran Savić.

U Split zbog Bože i Koste, bez obzira na BMV

Na pitanje voditelja šta se zaista dogodilo i kako je iz drugoligaškog Čelika stigao u tadašnju Jugoplastiku, aktuelonog prvaka Evrope, rekao je: 

"Mislim da više ne može tako, iz druge lige da se igra Evroliga i odmah naredne godine i osvoji. Veliki uticaj je imao Kosta Jankov, koji se sa Božom (Maljkovićem) znao iz Zvezde i oni su me našli i doveli. A ja jesam imao dogovor sa Cibonom, međutim, oni se zbog nekih previranja u klubu nisu javljali četiri meseca i odlučio sam se za Split", rekao je Savić i potvrdio priču da je za prelazak u Zagreb mogao da dobije BMV.

Prve godine u novom timu bio je rezerva Rađi, da bi u drugoj sezoni bio starter i uz Kukoča najzaslužniji za treću titulu "žutih" zaredom. 

"Ta ekipa je verovatno bila najlošija od svih šampionskih pre toga. Ali smo verovatno na bazi te Božine ekipe nastavili da igramo dobro. Onda smo u finalu pobedili baš Božu. Tada Barsa nije verovala da može da nas dobije", kaže Savić, koji je u polufinalu ubacio 25, a u finalu 27 poena.

A onda je nagradu za MVP dobio Toni Kukoč, koji potom izlazi pred medije i kaže: "Nisam ja najbolji igrač, već Zoran Savić."

"Kuki je sjajan momak, nikad nije isticao sebe i bio nadmen", hvali nekadašnje saigrača i svog velikog prijatelja.

Vraćanje Partizana u Evroligu je cilj i san 

Ipak, i pored sjajne istorije, ljubitelje košarke u Srbiji više zanima budućnost. I da li on može da preokrene stvari u Partizanu, koji je dugo u krizi rezulata. Pre svega, da li može da ga vrati u Evroligu. 

"Pokušaću da vratim u Partizan u Evroligu, ali ne mogu ništa da obećavam. Mislim da Partizan po svojoj tradiciji zaslužuje da tamo bude", rekao je Savić i dodao da klub ne treba samo da traži nove i još osam-devet "Jaramaza", već da ih stvara.

"Mislim da je najbolje da ih napravimo jer ćemo ih teško dovesti. Mislim da Partizan ima kadra za taj rad. Što se trenera tiče, o njemu još nismo razgovarali", rekao je Savić demantujući dogovor sa trenerom Nižnjeg Zoranom Lukićem.

Prokomentarisao je i trend kod talentovanih igrača da češće biraju klubove poput Mege, nego one kao što su Zvezda i Partizan. 

"Solucija Mege je dobra, ali to je linija manjeg otpora. Ja nikad nisam tako išao. Igrati u Partizanu nije lako, taj dres su nosili Danilović, Đorđević i ostali velikani. Mi ćemo pokušati da privučemo strukturom koju imamo i takmičenjem koje igramo kakvo je Evrokup. Ne obećavam ništa povodom Evrolige, ne znam da li će biti za dve-tri godine, ali nam je to cilj i moramo to da sanjamo. Ako uspemo i pre, neću bežati od odgovornosti", istakao je nekada sjajni centar.

O Ćaviju Pasvakalu – da li je bio blizu Zvezde i ima li šanse da dođe u Partizan.

"Sjajan momak i moj blizak prijatelj. Ali daleko je on od naših klubova, plaćaju ga mnogo više i nije dostupan u tom smislu."