Dva meseca do Olimpijskih igara – cajtnot koji je mogao biti izbegnut

Olimpijski turnir pomeren je za godinu dana u trećoj nedelji marta prošle godine i Japan je imao čitavih 16 meseci da do početka igara 23. jula ove godine stvori potrebne epidemiološke preduslove za njihovo održavanje tako što će, recimo, izgraditi dodatne bolničke kapacitete, razviti sopstvenu vakcinu ili uvesti dovoljnu količinu stranih cepiva i na vreme ih dati dovoljnom broju stanovnika.Do sada, međutim, ništa od toga nije urađeno i 11. ovog meseca u tri najtiražnija domaća lista: "Jomiuri", "Asahi" i "Nikkei" istovremeno se pojavio plaćeni oglas izdavačke kuće Takarađimaša koji je vrlo vešto sumirao problem u zemlji i izrazio razočaranje naroda u vlast.

42397527 Olimpijski stadion u Tokiju

"Nema ni lekova ni vakcina", glasio je uvodni rafal na stranici na kojoj je objavljena velika fotografija japanskih devojčica s kraja Drugog svetskog rata koje vredno vežbaju kopljima s drvenim vrhom da bi se suprotstavile predstojećoj invaziji američkih trupa, čiju su udarnu pesnicu činili bombarderi B-29 i nosači aviona (i, saznaće se kasnije, novo, atomsko oružje).

Na tu sliku pridodat je grafički prikaz korona virusa i poruka državnom vrhu: "Opet hoćete da se borimo kopljima od bambusa? Ako se ovo nastavi, ubiće nas politika. Čemu je uopšte poslužila prethodna godina?". I zaista, domaći mediji su preneli da je do 16. maja, po istraživanju britanskog Univerziteta u Oksfordu, Japan po proporciji vakcinisanog stanovništva u odnosu na ukupnu populaciju (u tom trenutku tri posto vakcinisanih jednom dozom) zauzimao oko 110. mesta u svetu, uprkos tome što za par meseci treba da organizuje najveći planetarni događaj od kada je počela epidemija korona virusa.

Naime, domaći lek protiv gripa "Avigan", za koji je postojala nada da bi mogao da bitno ublaži simptome kovida nije se pokazao efikasnim, a vakcinisanje je otpočelo tek polovinom februara, sa puna dva meseca zakašnjenja u odnosu na Srbiju. Zbog problema u organizaciji i činjenice da je bila dostupna samo jedna vrsta vakcine, logistički zahtevna Fajzerova, Japan je tek krajem aprila konačno počeo da cepivo daje i običnom stanovništvu - starijim od 65 godina, kojih u zemlji ima čak 35 miliona.

Skepsa i skandali u vezi vakcina ugušili njihov razvoj i proizvodnjuVlada u Tokiju prošle godine odlučila je da uloži blizu tri milijarde dolara u razvoj i proizvodnju domaćih vakcina protiv korona virusa, i domaće firme kao što su Andžes i Šionogi su proteklih meseci radile na njima, ali ti napori do sada nisu urodili plodom.

Tako, dok susedna Kina svom stanovništvu već daje šest različitih cepiva domaće proizvodnje, dalekoistočna carevina se i dalje oslanja na samo jednu, uvoznu vakcinu.Osnovni razlog za to je to što je Japan u prošlosti iskusio više skandala vezanih za bezbednost domaćih vakcina, što je državu, usled tužbi kojima je bila izložena, navelo da odustane od obaveznih masovnih vakcinacija i odluku o tome da li će preventivno cepiti decu prepusti građanima, pojedincima.

42397531 Olimpijsko selo

To je, potom, prouzrokovalo drastični pad ulaganja u razvoj novih vakcina, pa su pre epidemije one činile samo jedan procenat u ukupnoj godišnjoj prodaji domaće farmaceutske industrije. Japanske kompanije iz oblasti biotehnologije, od devedesetih naovamo, u velikoj meri su se povukle iz proizvodnje vakcina, te firme koje danas rade na njima imaju male kapacitete i nedovoljan broj stručnjaka.

Domaći kritičari kao još jedan razlog za to što je "Japan zemlja u razvoju kada su u pitanju vakcine" navode i to da država nije prepoznala cepiva kao vitalni element bezbednosti i odbrane, za razliku od, recimo, SAD, pa i suseda Južne Koreje, Kine i Tajvana.

Redovnim merama odgovorili na vanrednu situaciju?Kada je u pitanju nedovoljan uvoz vakcina iz inostranstva, Japan je u velikoj meri žrtva sopstvene birokratije i kulture koju odlikuje gotovo religiozno prijanjanje za pravila.

Naime, uprkos tome što je epidemija vanredna situacija par ekselans i država treba da održi veliki međunarodni događaj u kojem bi i nakon otkazivanja gostoprimstva stranim navijačima moglo da učestvuje i prisustvuje blizu sto hiljada sportista, trenera, funkcionera i novinara iz celog sveta, vlada u Tokiju se opredelila da se drži uobičajene, duge procedure za odobravanje vakcina, koja uključuje i klinička ispitivanja.

Ona, ironično, s obzirom da su sprovedena na svega par stotina ispitanika, zapravo ne mogu da kažu dovoljno o bezbednosti i efikasnosti uvoznih supstanci u dodiru sa japanskim genotipom, te su pre bila čista forma usmerena na to da umiri stanovništvo, u kojem se razvila anksioznost u vezi vakcina, uopšte, i cepiva strane proizvodnje, posebno.

U Zemlji izlazećeg Sunca je tek 20. maja odobrena upotreba vakcina Moderne i Astra-Zeneke, dok su u drugim državama sveta po kratkom postupku one uvedene još pre kraja prošle godine. Vakcinisanje njima tek treba da počne, a izvesno je da će Astra-Zeneka, uprkos dogovoru o uvozu 30 miliona doza i proizvodnji još 90 miliona u Japanu, biti za još izvesno vreme potisnuta na stranu zbog komplikacija u vezi grušanja krvi.

Otud, izvesno da je Japan neće uspeti da do olimpijade vakciniše ni najugroženije stanovništvo, starosti preko 65 godina. Japanska država možda je i mogla da učini više za svoj narod da je prevladala ideološke i političke razlike, te predrasude o kvalitetu ruskih i kineskih produkata, i u svoj zdravstveni arsenal uvrstila vakcine proizvedene u tim zemljama.

Pored nedostatka cepiva, još jedan razlog za osetno kašnjenje u vakcinisanju u Japanu je i insistiranje na tome da cepljenje treba da vrše samo za to stručne osobe - lekari i medicinske sestre, što usporava proces. I u ovome japanske vlasti su se do sada ponašale kao da je situacija redovna uprkos stalnim pritužbama da su bolnice preopterećene a zdravstveni sistem pred kolapsom, te izjavama medicinske struke da u trenutnim epidemiološkim uslovima olimpijske igre ne bi trebale da budu održane jer bi zadale fatalan udarac zdravstvu i dovele do nemilih pojava kao što su trijaže pacijenata.

Naime, privrženost najboljoj usluzi i beskompromisnom poštovanju pravila, te čuvena japanska disciplina, čini se, funkcionišu kao jedna vrsta mentalnog bloka i kamena spoticanja koji su do sada Japanu onemogućili da improvizuje i posegne za nekim vrlo jednostavnim i efikasnim merama suzbijanja epidemije, kao što je angažovanje studenata medicine, penzionisanih lekara i sestara, pa i vatrogasaca i drugih dobrovoljaca koji bi se brzo obučili za davanje vakcina, ili otvaranje javnih prostorija kao što su domovi kulture, fabričke hale, sajmišta ili stadioni za masovno vakcinisanje.

Borba za vakcinisanje - borba za živote, olimpijadu i očuvanje obraza Što više vakcina ubrizganih u ruke građana je ključ za zaštitu života i bezbedno održavanje olimpijskih igara, ali i očuvanje obraza japanske države. Mada je Japan, sa 12.150 preminulih, daleko od gorkog iskustva SAD, Brazila ili Indije, u protekla tri meseca u toj dalekoistočnoj carevini je od kovida umrlo isto ljudi koliko u prethodnih godinu dana.

I, kako sada stvari stoje, u Japanu svi koji žele da se vakcinišu neće doći na red ni do kraja godine, pa bi povratak normalnom životu mogao da zakasni za čitavih šest meseci u odnosu na mnoge evropske i druge zemlje.I dok je relativno mali broj obolelih i umrlih prošle godine donekle pružao vlastima mogućnost da sporije deluju u pogledu uvođenja stranih vakcina - da, praktično, sednu na ogradu i posmatraju šta se dešava u inostranstvu, da li neka od tih cepiva imaju neželjene efekte - sada kada se proširio novi, britanski soj virusa koji je osetno zarazniji, a čini se i smrtonosniji, japansko stanovništvo je obuzeo strah, te ono duboko zazire od olimpijade.

Zemlja je zapala u olimpijski cajtnot i neizvesnost koji izazivaju nemir i kod domaćeg stanovništva i među takmičarima, što ugrožava ugled države i kod kuće i u inostranstvu. Nadu da će Japan bar u nešto boljem stanju nego što je sada dočekati ceremoniju otvaranja, daje to što će do tada verovatno početi da pristižu znatne količine vakcina Moderne i Astra-Zeneke, kao i to što će se od ponedeljka u vakcinisanje konačno uključiti medicinsko osoblje oružanih snaga, što bi sve trebalo da ubrza proces imunizacije stanovništva i bar donekle ublaži njegovu zabrinutost u vezi igara.