недеља, 10.10.2021, 10:18 -> 13:51
Тојота усамљена у борби за возила на хибридни и водонични погон
Јапански произвођачи аутомобила, нарочито гигант „Тојота“, заостају за Западом када је у питању посвећеност производњи чисто електричних возила, мада су први у свету ушли у њихов развој и продају. Највећи светски произвођач аутомобила „Тојота“ још оклева да своје завидне ресурсе одсудно усмери у ту врсту аутомобила, јер и даље полаже наде у возила на водонични погон.
Млади амерички произвођач аутомобила „Тесла“ достигао је ниво производње од 200.000 возила на електрични погон по тромесечју, док је јапански гигант „Тојота“ у првих шест месеци ове године једва успео да изнедри 5.800, пише јапански часопис Тојо Кеизаи.
Његови новинари указују на чињеницу да су се Европа и САД несумњиво определили за потпуно напуштање мотора са унутрашњем сагоревањем и прелазак на електричне аутомобиле, у чему и Кинези праве велике кораке, и истичу да је близу тренутак када ће јапански брендови морати да се одлуче да ли ће се у томе придружити остатку света или ће наставити да инсистирају на производњи возила на хибридни бензински и електрични погон и на развоју аутомобила који као гориво користе водоник.
Највећи јапански и светски произвођач аутомобила „Тојота“, која сваке године на тржиште избаци око 10 милиона нових возила, не одустаје од своје визије да мотор на унутрашње сагоревање не треба да буде жртвован на олтар екологије, односно, буде потпуно замењен електричним батеријама и акумулаторима, јер он у будућности може бити прерађен тако да за гориво има водоник уместо бензина.
Или, како генерални директор те мегакомпаније Акио Тојода, који је и председавајући Јапанског удружења произвођача аутомобила јасно каже: „Непријатељ је угљеник, а не мотор са унутрашњим сагоревањем“ („Тојота“ не одустаје од водоника и мотора са унутрашњим сагоревањем).
Оклевање у Јапану у вези електричних возила
Мада „Тојота“ ради на повезивању и успостављању заједничких компанија с произвођачем електричних и електронских уређаја „Панасоником“, које ће правити акумулаторе и пуњаче струјом за потребе електричних возила, она и даље релативно мало улаже у развој аутомобила на чисто електрични погон, те наставља да продукује велике количине хибрида, као и да усавршава возила са горивном јединицом и мотор са унутрашњем сагоревањем чије гориво је водоник.
У Земљи излазећег сунца 2004. године направљен је један од првих и најмоћнијих експерименталних електричних аутомобила „елика“, који се кретао брзинама до 370 километара на час захваљујући томе што је поседовао осам електричних мотора монтираних директно на осовине точкова.
Такође, модел "MiEV" јапанске компаније „Мицубиши“ 2009. године је постао први електрични аутомобил на свету који је ушао у комерцијалну продају.
Упркос свему томе, као и чињеници да сви већи јапански произвођачи сада у својој понуди имају чисто електрична возила, они се и даље углавном држе хибрида који комбинују погон на фосилна горива и на струју. Осим „Нисана“, који је већ двадесетак година снажно везан стратешким партнерством с француским „Реноом“ и који је до сада продао преко 500.000 електричних аутомобила типа „лиф“, јапански произвођачи још увек немају веће резултате када су у питању аутомобили на искључиво електрични погон.
Неправедна оцена?
С тим у вези, релативно утицајна НВО посвећена лобирању за технологије које могу помоћи у борби против климатских промена „Инфлуенс меп“ (InfluenceMap), која себе описује као независну организацију са седиштем у Лондону, оштро критикује „Тојоту“ и јапанску аутомобилску индустрију уопште.
У класичном западном колонијалном маниру она је узела себи за право да оцењује предузећа и струковне организације широм света по томе колико су њихове изјаве и деловање у складу с прокламованим циљевима Париског договора о климатским променама и „Тојоти“ и Јапанском удружењу произвођача аутомобила (ЈАМА) доделила оцену Д-, јер се ови, по њеном мишљењу опиру увођењу еколошких технологија у аутомобилску индустрију, чиме одмажу циљу смањивања емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште.
При том она електрични погон изједначава са еколошки чистом технологијом мада је производња батерија и акумулатора за електричне аутомобиле штетна по животну средину. У истраживању те англосаксонске НВО с јаким везама у САД, са Б+ најбоље је оцењен амерички произвођач „Тесла“, а чак је и немачки „Фолксваген“, који је јавно саопштио да ће до 2035. године у Европи прећи искључиво на производњу електричних аутомобила, добио вишу оцену од Јапанаца (Ц-), иако је годинама буквално варао Стари континент и цели свет пропагандом о „чистом дизел мотору“, намештајући резултате мерења токсичних супстанци у издувним гасовима које су ослобађали ти мотори у његовим возилима.
Мада се можда може рећи да јапански произвођачи имају одређену дозу емотивне везаности за хибридну технологију у којој су до сада предводили свет и за моторе са унутрашњим сагоревањем у чије усавршавање су утрошили деценије труда, те створили техничка решења захваљујући којима су производили најпоузданије и најрентабилније машине те врсте, ниска еколошка оцена за „Тојоту“ (и јапанску ауто-индустрију) је неправедна.
Противљење далекоисточног привредног дива доминацији електричних мотора није мотивисано себичним економским разлозима („Тојота“ поседује море новца с којим може да обави потребна улагања у измену производних линија), већ, пре свега, жељом да се потрошачима понуди опција вожње аутомобила на водонични погон.
Они су још бољи по животну средину јер се водоник може добити електролизом из обновљивих геотермалних извора, односно, произвести уз мање штете по околину у поређењу с рудницима литијума и кобалта, који су потребни за батерије.
Такође, „Тојота“ настоји да побољшањем мотора с унутрашњим сагоревањем који као гориво уместо бензина користи водоник сачува међу возачима омиљену „рику и предење“ мотора какво не постоји код готово нечујних електричних аутомобила и тако спасе нешто од (старог) доживљаја који пружа вожња.
Осим тога, „Тојота“, која возила продаје у преко 170 земаља, свесна је чињенице да постављање мреже пуњача струје за електрична возила може још дуго потрајати у земљама у развоју због чега хибридна возила, која су у том погледу мање захтевна, могу бити корисна и тражена још неколико деценија.
Коначно, није прикладно оптуживати „Тојоту“ и друге јапанске произвођаче за реакционарност када су у питању „еколошка револуција“ у ауто-индустрији и климатске промене, јер су они са својим хибридним возилима у Јапану у протекле две деценије остварили смањење емисије штетних гасова у сектору саобраћаја од преко 20 одсто док је одговарајућа емисија гасова у том периоду у Европи и САД порасла за по неколико процената.
Способна за ризик
Настојање „Тојоте“ да држи све технолошке опције отвореним и, поред електричних, настави да производи хибридне аутомобиле (који имају бензински мотор и мањи електрични мотор), возила са горивном јединицом (која комбинују електрични и водонични погон), те ради на развоју аутомобила који ће искључиво имати водонични мотор са унутрашњим сагоревањем јесте финансијски захтевно и потенцијално ризично.
Поједини јапански економисти упозоравају да компанија мора да се повинује светским токовима и почне више да улаже у производњу чисто електричних аутомобила јер би заостајање у тој области могло да је скупо кошта.
Други, међутим, сматрају да компанија има довољно новца и акумулираног знања да може себи да приушти да још причека, експериментише са разним технологијама и прати дешавања на светском тржишту. Ти стручњаци су уверени и да ће „Тојота“, ако некад у будућности уђе пуном снагом у развој електричних возила, временом претећи ривале који су се раније томе посветили.