Зашто је неопходна обука о вештачкој интелигенцији?

– Када је реч о вештачкој интелигенцији, сматрам да је то нешто што ће све пореметити, чак и више него што је то можда урадио интернет. Суштина је помоћи људима да разумеју шта је вештачка интелигенција, које су њене добре стране, које су опасности, за шта би је требало користити, а за шта не, јер ће имати огроман утицај на њихов рад у наредних неколико година.

Ја то упоређујем са возачима тркачких аутомобила, односно возачима Формуле 1. Возач Формуле 1 не мора да зна сваки део аутомобила и сваки механизам, али мора да зна довољно да би могао добро да га вози и да зна како да разговара са инжењерима.

Већини људи је потребан само основни ниво знања да би разумели шта је вештачка интелигенција и како да је правилно користе.

Зашто је важно окупити људе из различитих земаља?

– Мислим да је то занимљиво јер људи уче једни од других. У различитим земљама вештачка интелигенција се користи за различите ствари, тако да људи могу да инспиришу једни друге. Постоје и различита етичка правила у различитим земљама.

Када окупите људе из различитих средина, учите кроз различите идеје. Када људи виде да имају исте проблеме, али различите приступе, могу много да науче једни од других.

Како тренутно видите ниво коришћења вештачке интелигенције у медијима?

– Вештачка интелигенција у медијима је незгодна тема јер се не користи свуда на исти начин. Постоје организације које користе оно што ми зовемо аутоматизовано новинарство. Оне производе хиљаде чланака који се тичу спорта, берзе и других области, а све се аутоматски креира.

Постоје и друге организације које иду у супротном смеру. Оне, у суштини, кажу да неће много користити вештачку интелигенцију јер желе да им се верује. Сматрају да ће имати веће поверење публике ако кажу да је нешто урадио човек.

Чини се да је у одређеним областима, на пример приликом снимања драме, где се вештачка интелигенција може користити за генерисање другачије позадине, њена примена нешто прихватљивија. Основни ниво аутоматизације у администрацији такође је прихватљив.

Али, на пример, коришћење вештачке интелигенције за генерисање слике за вести потпуно је неприхватљиво на већини места.

Ако сте јавни медијски сервис или велика институција са репутацијом, обично сте много опрезнији. У мањим комерцијалним медијима, где се често испробавају нове могућности, али и праве грешке, вештачка интелигенција се користи много више јер се мање води рачуна о кредибилитету и поверењу.

Шта можемо очекивати од вештачке интелигенције наредне године?

– Мислим да се ствари крећу веома брзо. Кажу да вештачка интелигенција отприлике сваких седам месеци удвостручује своје капацитете. Ако разумете експоненцијални графикон, он иде заиста оштро навише.

Мислим да ће следећу годину дефинисати асистенти вештачке интелигенције. Да разјаснимо шта су ти асистенти – уместо да ви одете на ChatGPT и питате за најбољи хотел, они би могли да вам резервишу хотел. То су мали, виртуелни алати који могу да предузимају акције, попут виртуелних особа.

Вештачка интелигенција ће постати још моћнија, а људи ће морати да се прилагоде чињеници да треба да размишљају готово као менаджери и да знају да управљају свим тим алатима.

Да ли се плашите вештачке интелигенције?

– Имам дозу забринутости јер смо, пре свега, већ уочили проблеме када људи почну да разговарају са вештачком интелигенцијом и мисле да је она стварна особа. Настају проблеми са менталним здрављем, па све до ситуација попут учешћа у рату, где вештачка интелигенција може доносити одлуке о томе шта би дрон требало да уради.

Тако да јесам забринут. Са друге стране, мислим да вештачка интелигенција има потенцијал да се употреби за сјајне ствари, попут напретка у медицини. Али постоје и опасности.

Мислим да већина земаља и организација сада има много боље регулативе и да је лакше правилно одлучити шта ће се радити, а шта неће.

Оно са чиме се већина земаља бори јесте како обезбедити регулаторе и како контролисати старе технологије. Вештачка интелигенција се развија толико брзо да регулатори покушавају да је сустигну.

Такође, поставља се питање како контролисати нешто ако се, на пример, налазите у Србији, а сервер је негде у Америци. Имате ограничену контролу над тим. Зато мислим да не постоји магично решење.

Неопходна је свест о томе, као и људи чији је посао да воде рачуна о опасностима и проверавају да ли је све у оквиру закона. Знамо да постоје преваранти и лоши актери, тако да нема гаранције, али морамо да дамо све од себе.

Коју бисте поруку послали младима?

– Мислим да би порука, пре свега, била да буду опрезни са подацима које деле. Чак и ако сте на ChatGPT, побрините се да искључите сва подешавања која омогућавају дељење ваших података.

Технологија се мења, али ваша лична етика не. Зато се увек запитајте: „Да ли желим да дозволим некоме приступ да пошаље мејл у моје име? Желим ли да креирам четбот за своју компанију који ће разговарати са публиком?“

Ако то урадим, морам бити веома опрезан и обучити га како не би рекао нешто погрешно.

Мој савет је да наставите да учите и испробавате нове ствари, јер није добро бити неко ко мисли: „Ох, ја сам престар за ово“, или нешто слично.

Језик вештачке интелигенције је људски природни језик. Можете креирати апликацију, постављати упите и комуницирати. Зато испробавајте ствари, схватите у чему је вештачка интелигенција добра, у чему није и како функционише.

Тада ћете се вероватно осећати много сигурније када је реч о томе како и где се вештачка интелигенција уклапа у ваш живот.

„Ограничења која су предвиђена споразумом исто су као када бисте рекли: ‘Па, можете да попушите колико год цигарета желите током два сата дневно’“, напомиње узбуњивач и бивши запослени у Фејсбуку Артуро Бехар. „То цигарете не чини ништа безбеднијим.“

Десетине америчких савезних држава тужиле су „Мету“, тврдећи да је компанија осмислила производе који изазивају зависност и доводе до проблема са менталним здрављем код младих, попут поремећаја у исхрани, депресије и самоубистава.

Савезне државе и компанија постигле су у среду свеобухватан споразум о нагодби, којим ће „Мета“ бити приморана да уведе значајне измене на својим платформама, укључујући строга ограничења времена које тинејџери могу да проводе у апликацијама као што су Инстаграм и Фејсбук.

Бехарово сведочење било је кључни део случаја који су власти изнеле пред судом. Бивши запослени, који је непосредно сарађивао са Марком Закербергом, сведочио је да је извршни директор „Мете“ лагао о посвећености компаније безбедности деце и игнорисао упозорења о штетном садржају.

„Мета“ је одбацила Бехарове критике да је нагодба превише уско усредсређена на временска ограничења, указујући и на друге захтеве, попут подразумеваног подешавања према којем ће тинејџери, када отворе своје налоге, видети садржај који није одабран алгоритамски, као и родитељске контроле које омогућавају да се садржај који се приказује тинејџерима врати на неперсонализовану верзију.

Многе измене које „Мета“ мора да спроведе након постизања споразума подразумевају појачан родитељски надзор над коришћењем апликација, као и да постојећа безбедносна подешавања за тинејџере постану подразумевана за младе кориснике.

Уводе се и „ноћни режим“ и „школски режим“, којима се ограничава коришћење апликација у одређеним периодима дана. Неколико функција које подстичу „друштвено поређење“, попут филтера за улепшавање и броја лајкова, такође ће подразумевано бити искључено.

Иако су државни тужиоци представили нагодбу као победу, а „Мета“ позвала друге платформе да уведу слична правила, Бехар тврди да споразум не предвиђа независни надзор и да не значи нужно да ће „Метине“ платформе бити безбедније за младе.

Бехар каже да споразум и временска ограничења не мењају начин на који су осмишљени алгоритми због којих Фејсбук и Инстаграм изазивају зависност и могу бити штетни. Надао се да ће споразум у већој мери регулисати начин на који алгоритми друштвених мрежа усмеравају младе кориснике ка одређеним садржајима, као и да ће бити уведене независне ревизије и мерљиве обавезе у погледу смањења штете.

„Ово није зелено светло да се каже да је производ безбедан“, наглашава. „Као и код дувана и опиоида, производ и после нагодбе наставља да буде штетан. Рад мора да се настави како бисмо били сигурни да је довољно безбедан за младе.“

Портпарол „Мете“ навео је да платформа већ има широк спектар мера заштите тинејџера, којима се спречава да виде штетан садржај или ступају у разговоре са одраслим особама које не познају.

„Имамо читав низ уграђених мера заштите“, навео је портпарол „Мете“. „Бехарови коментари то заиста занемарују, а занемарују и огромну корист коју тинејџери на различите начине имају од друштвених мрежа.“

Бехар, некадашњи инжењер задужен за безбедност у Фејсбуку, током суђења сведочио је два дана о свом уверењу да је „Мета“ примењивала политику „не питај, не говори“ када је реч о безбедности деце на њеним платформама.

„Мета“ у оквиру нагодбе није признала било какву одговорност и током суђења је одбацила све оптужбе да је свесно креирала производе који су младе кориснике чинили зависним од њених платформи, истовремено занемарујући штетне последице.

Како су објавили државни тужиоци, ова нагодба не само да укључује финансијску одштету, већ обавезује технолошког гиганта на суштинске промене у функционисању својих платформи. Договором је прекинуто суђење у Оукланду, у Калифорнији, на којем се очекивало и сведочење извршног директора Марка Закерберга.

Тужбу против „Мете“ је 2023. године поднело 29 држава, укључујући Калифорнију, Колорадо, Кентаки и Њу Џерзи. У тужби се наводи да је компанија свесно допринела кризи менталног здравља младих дизајнирањем функција које код деце изазивају зависност, док је истовремено скривала сазнања о штетности својих производа.

Такође, „Мета“ је оптужена за кршење савезних закона јер је рутински прикупљала податке о деци млађој од 13 година без сагласности родитеља.

„Годинама је 'Мета' намерно обмањивала јавност о зависничким и штетним карактеристикама дизајна које су опустошиле ментално здравље младих", изјавио је Џеј Џоунс, државни тужилац Вирџиније. Додао је да ће нагодба „стати на пут овим опасним праксама и донети значајно олакшање које ће заштитити децу од онлајн штетности".

Само у Вирџинији, вредност нагодбе износи 353 милиона долара, што је чини једном од највећих у историји заштите потрошача те државе.

Шта се мења за младе кориснике

Као део нагодбе, „Мета“ се обавезала да ће усвојити низ безбедносних мера. Оне укључују увођење „чврстог ограничења" дневног времена проведеног на Инстаграму и Фејсбуку за децу, као и обавезне паузе.

Компанија ће такође елиминисати "push" нотификације током школских часова радним данима и увести строге мере за проверу старости корисника, уз контроле садржаја прилагођене узрасту како би се спречило вршњачко насиље и ширење штетног материјала о поремећајима у исхрани и самоповређивању.

Родитељске контроле биће ојачане и лакше за коришћење, а ограничиће се и функције које подстичу социјално поређење, попут бројача „лајкова".

Истрага која је претходила тужби покренута је након извештаја Волстрит џорнала из 2021. године, који су открили да је компанија интерно знала за штетан утицај Инстаграма на тинејџере, посебно на девојчице, у погледу менталног здравља и слике о сопственом телу.

Иако је „Мета“ од тада увела низ заштитних функција, стручњаци за безбедност деце и неки бивши запослени дуго су тврдили да су те мере биле само козметичке природе.

Сведочећи на суђењу, Артуро Бехар, бивши директор у „Мети“, изјавио је да је компанија доследно давала предност профиту у односу на безбедност. Објаснио је да је фокус био на томе колико често и колико дуго људи користе платформе, чак и ако је то штетно по њихово ментално благостање. „Ако се удаљите од производа, они неће зарадити новац", рекао је Бехар.

Глобални талас регулације

Ова нагодба није изолован случај, већ део растућег глобалног притиска на технолошке компаније. Мета, Тик-ток, Снепчет и Јутјуб суочавају се са хиљадама тужби појединаца, школских округа и више од четрдесет савезних држава.

Преседани су већ постављени: порота у Калифорнији је наложила „Мети“ и „Гуглу“ да исплате шест милиона долара одштете младој жени због зависничког дизајна апликација, док је у Новом Мексику „Мета“ кажњена са 375 милиона долара због излагања деце штетном садржају.

Забрињавајући подаци додатно подстичу регулаторне мере. Истраживање Универзитета у Кембриџу показује да се скоро половина тинејџера осећа зависно од друштвених мрежа, док Светска здравствена организација процењује да око 11 одсто адолесцената показује знаке проблематичног коришћења.

Као одговор на све већу забринутост, државе широм света уводе строже прописе. Аустралија је постала прва земља која је забранила друштвене мреже за млађе од 16 година. Француска планира сличну забрану за млађе од 15 година, док су Португалија, Шпанија, Грчка и Немачка такође увеле или разматрају сличне законе.

Ови потези сигнализирају растући међународни консензус о неопходности заштите деце и адолесцената у дигиталном добу.

Ови преговори долазе током текућег суђења пред федералним судом у калифорнијском граду Оукланду, које обухвата тужбе 29 америчких држава и представља један од највећих правних тестова за оптужбе да су компаније друштвених медија нанеле штету менталном здрављу младих.

Важност случаја је толика да је савезни апелациони суд одбио да одложи суђење само неколико дана пре избора пороте 12. августа, чиме је послат јасан сигнал да ће се процес наставити по плану.

Оптужбе за психолошку манипулацију

У средишту тужбе, коју је поднела двостраначка коалиција тужилаца, налази се аргумент да је „Мета“, компанија Марка Закерберга, свесно створила „психолошки манипулативне" функције на својим платформама како би подстакла компулзивну употребу међу младима.

Оптужбе се односе на коришћење бесконачног скроловања (infinite scroll), упорних нотификација и опција попут „лајкова" за искоришћавање психолошких рањивости адолесцената.

Тужиоци тврде да је „Мета“ била свесна штете коју њене платформе могу проузроковати, укључујући анксиозност, депресију и поремећаје у исхрани, али је те информације скривала како би максимизовала профит.

Због тога се овај случај често пореди са историјским тужбама против дуванске индустрије, која је такође била оптужена да је прикривала штетне последице својих производа.

Поред кршења државних закона о заштити потрошача, тужба обухвата и наводе да је технолошки гигант прекршио савезни Закон о заштити приватности деце на интернету (COPPA). Према оптужници, „Мета“ је незаконито и без пристанка родитеља прикупљала личне податке од корисника за које је знала да су млађи од 13 година.

Ови подаци су, како се тврди, коришћени за обуку модела генеративне вештачке интелигенције и машинског учења, што представља озбиљну повреду приватности. Због ових оптужби, државе траже огромне финансијске казне које би могле достићи и до 200 милијарди долара, као и судски налог за промену дизајна платформи ради веће безбедности деце и транспарентности у прикупљању података.

Метина одбрана и шири контекст

„Мета“ је одбацила све оптужбе, наводећи да су тврдње држава неосноване и да компанија активно ради на заштити младих на својим платформама. Адвокати компаније тврде да не постоје коначни научни докази који би подржали тврдњу да су њени производи „адиктивни".

Компанија се раније бранила аргументом да није могла обманути потрошаче о зависности, образлажући да „зависност од друштвених медија" није признато психијатријско стање.

Поред тога, „Мета“ се позива и на заштиту по члану 230 Закона о пристојности у комуникацијама, који генерално штити интернет платформе од одговорности за садржај који генеришу корисници.

Ово суђење је само део ширег таласа правних поступака које су покренуле државе, локалне самоуправе, школски окрузи и појединци против „Мете“ и других технолошких фирми, оптужујући их да су изазвале националну кризу менталног здравља младих.

Знак да би нагодба могла бити на помолу стигао је крајем уторка, када је неколико канцеларија државних тужилаца, укључујући канцеларију тужиоца Неваде Арона Форда, најавило конференције за штампу.

У саопштењу је наведено да се планира објава „велике нагодбе за заштиту потрошача која укључује водећу технолошку компанију". Пре овог случаја, суд у Новом Мексику већ је наложио „Мети“ да плати 942 милиона долара због штете нанете менталном здрављу деце, што показује растући правни притисак на компанију.

Исход овог историјског суђења, било да се заврши пресудом или нагодбом, могао би имати далекосежне последице не само за „Мету“, већ и за целу индустрију друштвених медија.

Потенцијално би могао да наметне фундаменталне промене у начину на који су ове платформе дизајниране и вођене, као што су укидање адиктивних механизама или увођење строжих система за верификацију старости корисника.

Штавише, овај случај се пажљиво прати јер би могао постати катализатор за нове савезне законе и прописе који би технолошке компаније коначно држали одговорнијим за добробит својих најмлађих корисника.

Оно што знамо јесте да ће приступ том леду бити прави изазов. Налази се на дну дубоких, тешко приступачних кратера у које Сунчева светлост никада не допире, где је милијардама година остао нетакнут на температурама знатно нижим од минус 200 степени Целзијуса. То су нека од највреднијих места на Месецу, али истовремено и најтежа за истраживање.

Истраживање Месеца прешло је дуг пут од совјетске сонде „Луна 1“, која је у јануару 1959. године стигла у близину Месеца. Мисије „Аполо“ и оне које су уследиле показале су да изазов више није само стићи до Месеца. Потребно је истражити места до којих људи и конвенционални ровери не могу лако да дођу и, на крају, утврдити да ли сам Месец може да обезбеди део ресурса који ће бити потребни будућим истраживачима.

Кина је две деценије развијала све амбициознији програм истраживања Месеца, назван по Чанге, древној кинеској богињи Месеца. Очекује се да мисија „Чанге 7“ крене ка Земљином небеском суседу касније овог месеца, иако је недавни неуспех друге кинеске ракете унео одређену неизвесност у вези са датумом лансирања.

Шта би требало да оствари мисија „Чанге 7“?

Мисија ће тестирати неколико нових приступа истраживању Месеца. Чиниће је орбитер (који ће кружити око Месеца), лендер, ровер и возило које се креће скоковима, односно „хопер“ (скакач).

Поред тога, лунарни релејни сателит „Ћуећао 2“ већ је на свом месту. Лансиран је одвојено у марту 2024. године, након чега је подржао мисију „Чанге 6“, а током мисије „Чанге 7“ омогућиће комуникацију између Земље и површине Месеца.

Још није прецизно познато где ће мисија слетети, али један од главних кандидата је локација на осветљеном гребену или у његовој близини, недалеко од кратера Шеклтон, у области Аиткен на јужном полу Месеца.

Права звезда мисије биће „скакач“ који је, за разлику од ровера на точковима, пројектован да прескаче нераван терен и спушта се у кратере до којих Сунчева светлост никада не допире – места у која конвенционална возила можда уопште не могу да уђу.

Њено укључивање у мисију има смисла због стрмих зидова кратера, неравног терена, сталне сенке, као и потребе за аутономном навигацијом и комуникацијом.

Кинески научници неће тражити доказе о постојању воде – већ постоје чврсти докази о води у поларним областима Месеца. Кључно питање ове мисије јесте где се тачно вода налази, у ком облику и концентрацији, као и да ли јој је реално могуће приступити.

Ово представља прелазак са пуког истраживања Месеца на утврђивање тога да ли његови ресурси заиста могу да се користе.

Како Наса бира другачији приступ

И друге земље заинтересоване су за одговор на исто питање. Сједињене Америчке Државе имају исти дугорочни циљ – да омогуће трајно присуство и дугорочне активности на Месецу. Иако се Наса суочава са истим физичким изазовима, америчка свемирска агенција одлучила се за другачије решење.

„Чанге 7“ је координисана државна мисија чији су елементи осмишљени око једног, прецизно одређеног циља и која може да користи већ постојећу инфраструктуру сателита „Ћуећао 2“.

Наса, с друге стране, намерно покушава другачији приступ – изградњу својеврсног тржишта лунарних услуга кроз програм „Комерцијалне услуге испоруке терета на Месец“. Агенција од компанија које поседују и управљају сопственим свемирским летелицама купује услуге транспорта, мобилности и технологије за мисије на Месецу.

Наса тренутно има уговорено 17 испорука које носе више од 60 инструмената.

Амерички програм већ је донео драгоцена искуства. Мисија компаније „Intuitive Machines“, ИМ-2, названа „Атина“, покушала је да спроведе задатке веома сличне онима које има „Чанге 7“.

Носила је бушилицу и масени спектрометар за потрагу за испарљивим материјама, мало возило које се креће скоковима намењено истраживању тешког терена и експерименталну мобилну комуникациону мрежу. Међутим, лендер се преврнуо на месту слетања и искључен је само дан након доласка.

Суштина је у томе да одредиште намеће проблеме, док различити свемирски програми експериментишу са различитим начинима њиховог решавања.

Учење како живети на Месецу

Проналажење лунарних ресурса само је први корак. Мисија „Чанге 7“ покушаће да утврди где се у близини јужног пола Месеца налазе корисни ресурси и да одреди њихову природу.

Мисија „Чанге 8“, чије је могуће лансирање планирано за 2028. годину, требало би да направи корак даље и покаже како би ти ресурси заиста могли да се користе.

Вероватно ће уследити и мисије са људском посадом, које би на крају требало да доведу до изградње Међународне лунарне истраживачке станице, пројекта који заједнички предводе Кинеска национална свемирска администрација и руска свемирска агенција „Роскосмос“.

С друге стране Пацифика, програм ЦЛПС обезбеђиваће технологију и научне инструменте за шири програм „Артемис“, који предводи Наса и чији је циљ постављање темеља за дугорочно истраживање Месеца.

На крају, јужни пол Месеца не мари за то чија се застава налази на свемирској летелици. Сваки истраживач који се спусти у његове кратере у сталној сенци суочиће се са истим проблемима – мраком, екстремном хладноћом, неравним тереном и тешкоћама у комуникацији.

Долазак на Месец био је један од највећих технолошких изазова 20. века. Учење како тамо живети и радити могло би да буде један од највећих изазова 21. века.

Робота је направила кинеска компанија за производњу паметних телефона „Хонор“. „Лајтнинг“ је раније ове године већ надмашио светски рекорд у мушком полумаратону, пошто је трку завршио за 50 минута и 26 секунди.

Своју свестраност показао је постављањем новог рекорда у спринту током пробног такмичења, али је у суботу у финалној трци на 100 метара у Пекингу заузео друго место, иза другог хуманоидног робота.

Његов произвођач привукао је пажњу јавности раније ове године и након што је направио телефон са вештачком интелигенцијом и личношћу налик људској, који може да пева, плеше и води разговор са стварном особом.

Игре показују све већи значај хуманоидних робота за кинеску економију. Вредност произвођача робота који изводи кунг-фу покрете достигла је 48 милијарди фунти након изласка компаније на берзу пре само неколико дана.

Креатори економске политике и компаније рачунају да ће напредак у области вештачке интелигенције и хардвера убрзати примену робота у производњи, логистици и производима намењеним потрошачима.

Друге Светске игре хуманоидних робота отворене су у суботу увече у Пекингу, а окупиле су екипе из 16 земаља и 2.056 робота који се такмиче једни поред других.

На церемонији отварања, роботски коњ компаније „DaxAI“, прилагођен кретању по различитим теренима, ушао је у дворану носећи хуманоидног робота „Тјенгонг“, који је држао заставу такмичења. Одмах потом, формације робота су једна за другом улазиле у арену.

После церемоније отварања одржана је квалификациона трка на 400 метара у категорији великих робота. Кинески хуманоидни робот „Тјенгонг“ освојио је прво место у квалификацијама са временом од 39,7 секунди.

Меј, који је поседовао оригиналну панду (модел 141), коју је дизајнирао Ђорђето Ђуђаро, као и другу и трећу генерацију, новом моделу приступио је са мешавином наде и скептицизма.

Међутим, његова коначна оцена далеко је од ентузијастичне. Аутомобил је, како каже, сасвим солидан, али га је на крају оставио „потпуно равнодушним“. Меј закључује да је гранде панда постала „уређај“ за превоз, а не возило које буди емоције.

Дизајн са историјом

Нова гранде панда, са ценом од 26.900 евра, нуди се са 1,2-литарским троцилиндричним благим хибридним мотором, а доступна је и као потпуно електрично возило.

Меј истиче бројне дизајнерске елементе који одају почаст богатој историји фијата. Коцкаст, „плочаст“ изглед и име „панда“ утиснуто директно у металне панеле врата евоцирају дух оригиналног модела.

Посебно су интересантни детаљи инспирисани чувеном фијатовом фабриком Лингото у Торину. Дизајн светала подсећа на прозоре ове историјске зграде, док је кућиште инструмент табле обликовано по узору на њену легендарну кровну тест-стазу.

Ипак, Меј сматра да се похвале за дизајн не преносе и на искуство у вожњи. Он описује вожњу као „прилично грубу“, а управљање као „инертно“. Његова највећа замерка односи се на аутоматски мењач: „Не можете мењати брзине навише, можете само наниже“, објаснио је, истичући да то ограничава контролу возача.

Екологија у кабини 

Унутрашњост аутомобила прати савремене еколошке трендове. Облоге су направљене од рециклираних картона за пиће, док је материјал на инструмент табли, назван „Бамбокс“, делимично сачињен од природних бамбусових влакана.

Један од коментатора на снимку духовито је приметио: „Панда мора да има бамбус“.

Ова искрена, помало цинична рецензија наишла је на одушевљење публике. Коментари испод видеа хвале Мејев приступ, истичући да је то „права рецензија аутомобила, а не само покушај да се угоди произвођачу“.

Многи су његов наступ упоредили са најбољим данима емисије Топ гир, поздрављајући повратак објективног и духовитог аутомобилског новинарства.

Неуспех мисије значи да је опсерваторија осуђена да настави да пада назад ка Земљи.

„Ово није исход ка којем смо тежили, али то не мења разлог због којег је вредело покушати ову мисију“, рекао је администратор Насе Џеред Ајзакман.

Опсерваторија Нил Герелс Свифт лансирана је 2004. године како би детектовала експлозије гама-зрака, најмоћније експлозије у свемиру. Временом је свемирску летелицу погађао све већи број расутих молекула у спољним слојевима Земљине атмосфере, стварајући трење које је успоравало њену орбиту и смањивало њену висину.

Поред тога, повећана соларна активност последњих година изазвала је ширење горњих слојева наше атмосфере, повећавајући број молекула са којима се телескоп сусретао и тако га додатно приближавајући Земљи.

Мисију „Свифт буст“, вредну 30 милиона долара, Наса је 2025. године поверила ваздухопловној и свемирској стартап компанији „Каталист“ из Аризоне. План је био да се ова приватна летелица сусретне са остарелом опсерваторијом и подигне је у вишу орбиту. То је инжењерима компаније „Каталист“ оставило мање од годину дана да осмисле и изведу мисију пре него што телескопу истекне време.

„Знали смо да је ово мисија високог ризика и велике потенцијалне награде – први покушај те врсте, развијен према досад невиђеном временском року који је диктирала активност Сунца“, рекао је Шејн Домагал-Голдман, директор Насиног одељења за астрофизику.

ЛИНК је требало да се сусретне са „Свифтом“ око месец дана након лансирања, али су крајем јула проблеми са електричним напајањем погодили два уређаја који контролишу оријентацију летелице, након чега је она почела да се неконтролисано окреће.

Иако је Наса морала да одустане од циљева првобитне мисије, позивајући се на проблеме са контролом висине који и даље трају, званичници кажу да пројекат није у потпуности отказан. „ЛИНК ће и даље покушати да изведе операције сусрета и приближавања са Насином опсерваторијом како би демонстрирао кључне способности за будуће истраживање свемира“, навела је агенција за истраживање свемира.

Други снимак приказује Џејсона током вожње аутомобила и сукоба са ликовима из игре. У међувремену су се појавили и нови снимци који додатно подстичу сумње да особа или група која стоји иза цурења заиста има приступ верзији игре.

Посебну пажњу привукла је фотографија која је представљена као комплетна мапа света игре. Према наводима медија, она приказује измишљену америчку државу Леонида, у којој је смештена радња ГТА 6. Ипак, није потврђено да је реч о коначној верзији мапе, а поједини детаљи указују на могућност да је у питању материјал из старије фазе развоја.

Иза најновијег цурења наводно стоји група или појединац под именом „CyberLeek“. Уз објављене материјале појавио се и манифест у којем се критикују поједине праксе великих издавача видео-игара, пре свега дигиталне преднаруџбине, додатно наплаћивање садржаја који се већ налази у игри и укидање приступа садржају за једног играча након гашења сервера.

Група је као један од повода навела и одлуку Rockstara да ГТА 6 не буде објављен на физичком диску. Уз материјале је промовисана и криптовалута повезана са именом „CyberLeek“, што је изазвало додатне сумње и скептицизам дела гејминг заједнице.

У међувремену, поједини снимци су уклоњени са друштвених мрежа након захтева за уклањање због повреде ауторских права. То додатно указује да Rockstar Games и њена матична компанија „Take-Two Interactive“ настоје да ограниче ширење материјала, иако компаније до сада нису званично потврдиле аутентичност најновијег цурења.

Најновије информације појавиле су се у осетљивом тренутку за Rockstar. Компанија је за 27. август најавила специјално представљање под називом Grand Theft Auto VI: An Extended Look, које ће публици донети нови званични поглед на игру. 

Ово није први пут да ГТА 6 трпи озбиљно цурење информација. У септембру 2022. године на интернету се појавило око 90 снимака из ране верзије игре. Rockstar Games је тада потврдио да је реч о последици неовлашћеног приступа мрежи компаније, а случај је оцењен као једно од највећих цурења у историји индустрије видео-игара.

И први званични трејлер за ГТА 6 био је објављен раније него што је планирано, након што је процурио на интернету уочи заказане премијере.

Grand Theft Auto 6 требало би да буде објављен 19. новембра 2026. године за конзоле PlayStation 5 и Xbox Series X/S.

Непредвидиви рачуни и скривене накнаде су, према искуствима компанија које су прошле кроз ову фазу, један од главних разлога због којих ВИ пројекти остају заглављени у пилот фази.

Зато тржиште ВИ инфраструктуре полако почиње да нуди оно што су фирме већ навикле да траже од телекома и клауд провајдера - избор између плаћања по стварној потрошњи и унапред дефинисаног буџета.

Та два приступа данас паралелно постоје и на домаћем тржишту, кроз платформу Орион AI Factory. Први модел, плаћање по потрошњи, обрачунава се на основу броја обрађених токена, без уговорне обавезе и без фиксног месеца за обнову.

Други, унапред купљен кредит, функционише по принципу једне фактуре и једног буџета - фирма купи пакет од 500 до 10.000 евра, а кредит не истиче док се не потроши, без обзира на то колико дуго то траје.

Оба модела воде на исту инфраструктуру и исти скуп модела: ГЛМ 5.2, Kими K2.7 и DeepSeek V4 Flash, доступне преко једног АПИ-ја, без закључавања за појединачни модел.

То значи да тим који данас користи један модел за генерисање садржаја, а сутра други за анализу кода или agentic workflow, не мора да мења уговор ни инфраструктуру, само позив који шаље.

Платформа је изграђена на НВИДИА инфраструктури, са локалном обрадом података, што је посебно битно за фирме из регулисаних индустрија, банке, осигурање и јавни сектор, којима је важно да знају где се подаци физички обрађују.

За компаније које ВИ трошкове тек почињу да планирају, оваква понуда помера расправу са питања „који ВИ модел да користимо“ на питање „како желимо да ВИ трошак изгледа у нашем буџету“, оперативни издатак који расте са употребом или фиксна ставка коју је лако предвидети.

Kако све више фирми у региону прелази из фазе тестирања у стварну производњу, оваква флексибилност престаје да буде додатна опција и постаје стандардни део понуде ВИ инфраструктуре.

Пенг је најавио да ће у новембру на Филипинима, током самита, бити отворен први музеј мира који носи име Николе Тесле. Објаснио је да је Теслино име повезао са идејом мира због његовог научног доприноса, али и његове филозофије.

„Зато што је Никола Тесла познат као један од највећих научника у свету и он је оснивач, односно изумитељ електричне енергије и пребацио је људски род из времена свећа у време струје и то је нешто што људи знају, што воле и знају колико је важно коришћење електричне енергије“, рекао је.

Према његовим речима, Теслина технологија омогућила је прелазак човечанства у нову еру развоја и цивилизације.

„Уз његову технологију мислим да су људска бића пребачена у нову еру, у период развоја и цивилизације, напредније цивилизације. И то је један од аспеката мира који је донет људском роду“, навео је Пенг. Гост РТС-а је говорио и о Теслиној филозофији и његовој жељи да људи живе у миру и буду у хармонији са природом.

„То није само мир људских бића, већ уопштено и унутрашњи мир у људском уму, то је у духу мира“, рекао је Пенг, додајући да у том контексту види сличност између Теслине филозофије и таоистичке теорије Лао Цеа.

Сматра да Срби и Кинези имају сличност када је реч о разумевању мира: „Мислим да српски народ и Кинези имају једну сличност, једну заједничку особину да могу да разумеју једни друге у контексту мира у универзуму, у свемиру.“

Сарадња Србије и Кине у области вештачке интелигенције и роботике

Говорећи о сарадњи Србије и Кине, Пенг је навео да је упознат са посетом председника Србије Александра Вучића Кини и споразумима који су тада потписани, укључујући и споразум о вештачкој интелигенцији.

„Мислим да он говори не само о пријатељству између Кине и Србије, већ и о развоју неких посебних области, технолошких области у будућности. И то ће бити заједнички пројекти и један од аспеката тог односа који постоји између Србије и Кине“, рекао је.

Говорећи о најављеној производњи хуманоидних робота у Србији, Пенг је оценио да би сарадња са Кином могла да допринесе развоју роботике и вештачке интелигенције у Србији.

„Мислим да је Кина пуно радила на развоју вештачке интелигенције на националном нивоу, али и на нивоу компанија, на нивоу друштва“, навео је гост Јутарњег програма.

Према његовим речима, развој у овој области може да допринесе производњи и повећању капацитета и у Србији: „И то је једна јако добра прилика да се развију роботика и вештачка интелигенција не само за индустријску употребу у фабрикама, већ и за дневну употребу у свакодневном животу људи.“

Сматра да би сарадња Србије и Кине могла да допринесе брзом развоју вештачке интелигенције и роботике и њиховој примени у индустрији у Србији.

Говорећи о Академији „Никола Тесла“, Пенг је навео да она већ окупља око 600 научника и иноватора, док је у провинцији Хајнан планиран велики научноистраживачки центар.

Према његовим речима, припреме за академију и удружење почеле су прошле године, а током тог периода организоване су активности и путовања између Кине и Србије. Навео је и да је разговарао са представницима Министарства науке Србије о комуникацији између Србије, Кине и Русије.

„Након тога смо успоставили Академију 'Никола Тесла' у Кини. Регистрована је у Хонгконгу, функционише у Пекингу и Хонгконгу, значи у неколико различитих, на неколико различитих локација у Кини“, рекао је Пенг.

Како је навео, циљ је да Академија „Никола Тесла“ буде присутна широм света, укључујући Филипине, поједина места у Сједињеним Америчким Државама и Србију.

Пенг је говорио и о догађају који је у јулу организован поводом 170. годишњице Теслиног рођења. Иако је у Пекингу тог дана било невреме, око 100 људи дошло је на Академију из различитих делова Кине како би обележили годишњицу.

Отворена и фондација у оквиру Академије „Никола Тесла“

Пенг је говорио и о публикацији коју је објавила Поштанска служба Кине: „То је поштанска служба Кине која је објавила ову публикацију како би обележила 170. годишњицу рођења Николе Тесле. Значи, China Post, односно поштанска служба Кине је објавила“.

Навео је да је истог дана у Пекингу успостављена, односно отворена фондација у оквиру Академије „Никола Тесла“.

„Позвали смо људе који су поштоваоци Николе Тесле, не само технологије, већ и његовог духа и његовог доприноса људским бићима. Позвали смо их да се удруже заједно с нама на тој академији и да подрже Музеј Николе Тесле, односно музеје широм света“, рекао је Пенг.

Према његовим речима, циљ је да се настави ширење Теслиног духа и да научник буде упамћен широм света. Ху је навео да Академија има земљу у провинцији Хајнан, као и партнерство за изградњу зграде која би била седиште Музеја Николе Тесле.

„Имамо и комуникације у вези са дизајном, саме изградње и тако даље. Када буде завршена, та зграда ће бити један од најбољих музеја, ако не и најбољи музеј Николе Тесле у свету“, рекао је Пенг.

Према његовим речима, интернет је донео нешто ново, али је истовремено унапредио многе ствари које су већ постојале. Код вештачке интелигенције, међутим, ситуација је другачија јер је она, како каже, много мање технички важна када се говори о примени, а много више о томе како мења посао и образовање.

„Не креће се од питања како“

Једна од највећих промена, према Варагићевом тумачењу, односи се на образовање. Он сматра да више није толико важан фокус на памћењу великог броја информација, јер се одговори и подаци могу добити за неколико секунди. То, међутим, не значи да чињенице више не треба памтити.

„Има неких ствари које треба памтити“, рекао је Варагић, објашњавајући да учење и даље има значај, између осталог и због „тренирања мозга“ и преношења знања.

Суштина је, каже, у промени фокуса. Важно је знати за шта се нешто примењује, зашто је то важно и шта се тиме добија, а тек онда долази питање како нешто урадити.

Према његовим речима, пре појаве вештачке интелигенције једно од најчешћих питања које су људи постављали на Гуглу било је „како“.

Сада би, сматра Варагић, пре питања „како“ требало поставити друга питања – шта је оно што нас интересује, шта тиме добијамо и зашто нам је то важно.

Опасност од „испеглане конфузије“

Посебан проблем представља то што одговор вештачке интелигенције може да звучи веома уверљиво чак и када није тачан.

Варагић је тај феномен назвао Polished Confusion, односно ситуацијом у којој је нешто веома лепо упаковано и наизглед делује добро, али у суштини не решава проблем и само ствара додатну конфузију.

„Проблем је у томе што вештачка интелигенција екстремном брзином продукује јако велику количину садржаја“, рекао је он.

Тај садржај може бити различитог типа, а управо због његове количине и брзине настанка неопходна је провера.

Варагић је навео и лично искуство када је, како је рекао, неколико пута помислио да је неки резултат „вероватно добар“, да би касније схватио да је у њему постојала грешка коју није проверио. „То је јако опасно“, упозорио је.

Не треба очекивати да вештачка интелигенција може све

Једна од заблуда је и очекивање да ће вештачка интелигенција, зато што на одређена питања може да одговори изузетно добро, моћи да замени људе у свим пословима.

Варагић сматра да је реч о прецењивању могућности једног алата који је у неким стварима веома добар, али у многим другим није.

Он је навео да се најбоље користи за озбиљне ствари када је користе људи који се добро разумеју у област у којој је примењују.

„Значи да сам већ стручан, само да ми послужи као нека помоћ“, констатовано је током разговора, на шта је Варагић одговорио да је управо то један од добрих начина употребе.

Истовремено, људи који нису стручни за одређену област могу, уз помоћ вештачке интелигенције, да дођу до нивоа разумевања који им је потребан, ако заиста желе да науче.

„Не убацујте агенте у хаос“

Посебну пажњу Варагић је посветио такозваним агентима вештачке интелигенције. Објаснио је да је реч о апликацијама које могу самостално да обављају одређене послове, због чега се све чешће називају и „дигиталним радницима“.

Међутим, управо код њих постоји опасност ако компанија нема добро уређене пословне процесе.

„Ако уведете агенте у вашој фирми у којој нису сређени пословни процеси и ако немате добро уређену аутоматизацију, то значи да ћете ви у хаос да убаците нешто што ће да ради самостално“, рекао је Варагић.

Последица, према његовим речима, може бити још већи хаос. „Он ревносно тај хаос да повећава“, закључено је током разговора.

Због тога Варагић не сматра да је брза замена запослених вештачком интелигенцијом добро решење. Навео је и прогнозу компаније „Гартнер“ према којој би до 2027. године 40 одсто оних који су пустили да функционишу агенти могло да има озбиљне губитке.

Како је објаснио, проблем је у томе што компаније улажу велика средства, а не добијају нужно резултат који очекују.

Већина компанија још не види довољан профит

Варагић је навео да је тренутно више од 85 до 90 одсто компанија у свету, како је рекао, у ситуацији да од коришћења вештачке интелигенције још не види довољне приходе, а посебно не профит.

„Ми смо тек на почетку и људи очекују сувише“, рекао је. Проблем није само у технологији, већ и у томе што компаније и људи нису довољно припремљени за њену примену.

„Вештачка интелигенција је ојачала, али људи нису. Ви морате да имате систем“, поручио је Варагић.

Додао је да без критичког односа према информацијама које вештачка интелигенција пружа није могуће постићи добре резултате.

Прво проблем, па тек онда алат

За људе који желе да користе вештачку интелигенцију у послу, Варагић има јасан савет – не треба почињати од алата.

Како је објаснио, највећи број људи креће од тактике и питања како нешто да уради, односно од конкретног алата који жели да користи.

„Не креће се од алата, креће се од проблема“, нагласио је.

Према његовим речима, није довољно ни само препознати такозвано „уско грло“ у пословању. Уско грло је, како је објашњено током разговора, последица неког проблема, док је потребно пронаћи и решавати његов узрок.

„Кад решавате последицу, нећете баш... Нисте кренули правим редом“, речено је током разговора.

Ако се реши само конкретан проблем који је на површини, испод њега могу остати бројни други проблеми који и даље утичу на пословање.

Варагић је рекао да у свом консултантском раду у чак 97 до 98 одсто случајева наилази на компаније код којих постоји управо такав проблем.

Као пример је навео једног од својих највећих клијената, компанију која је већ направила одређене AI агенте, али је потом схватила да је дошла до „зида“ јер нешто у систему није функционисало како треба.

Када је, како каже, почео да анализира ситуацију, испоставило се да је и та компанија кренула од алата, а не од проблема који је требало да реши.

Зато је, закључак је разговора, пре увођења вештачке интелигенције у пословање неопходно разумети шта компанији заиста треба, који проблем покушава да реши и шта жели да постигне. Тек након тога треба бирати технологију и начин њене примене.

Време када су велики акциони наслови готово подразумевано имали мушког протагонисту – прошло је.

О промени сведоче и најављени наслови који би требало да стигну у наредне две године где је у готово половини великих главну улогу има жена.

Међу њима су Tomb Raider: Legacy of Atlantis, The Witcher 4, Tides of Annihilation, God of War: Laufey, Fable, Resident Evil: Veronica и Intergalactic: The Heretic Prophet.

У више великих наслова жене су у самом средишту приче: Лара Крофт се враћа у новом Tomb Raider-у, Цири је главна јунакиња The Witcher 4, Гвендолин предводи Tides of Annihilation, а Феј је протагонисткиња новог God of War-а.

Сличан помак видљив је и у Intergalactic: The Heretic Prophet, у којем је главна јунакиња ловац на главе Џордан А. Ман, док Resident Evil: Veronica враћа Клер Редфилд у средиште приче.

Један од најупечатљивијих примера биће и у најишчекиванијој игри икада. GTA VI имаће двoje протагониста – Џејсона Дувала и Лусију Камyнос, која је прва именована женска протагонисткиња у главној серијалу.

Иза екрана слика је другачија

Промена, међутим, није видљива само у самим играма. Са већим бројем женских ликова видео-игре су све мање простор који се подразумева као искључиво мушки. То се може видети и на стриминг платформама, где жене све чешће играју и јавно представљају видео-игре пред великом публиком.

Ипак, бројке показују да је пут до равноправније заступљености још дуг. Академска истраживања Twitch-а показују да жене чине око 39 одсто стримера, док мушкарци чине 61 одсто.

Када се, међутим, посматра искључиво категорија „Games“, однос постаје знатно неравноправнији: мушкарци чине око 85 одсто, а жене 15 одсто.

Иако је реч о мањем уделу, раст у односу на почетак 2024. године, када су жене чиниле око осам одсто стримера у тој категорији, показује да се и тај простор постепено мења.

Ту се појављује занимљив парадокс. Док су женске протагонисткиње постале уобичајен део великих и популарних наслова, жене које саме играју и стримују те игре и даље су знатна мањина.

Другим речима, индустрија је у приказивању жена направила велики корак напред, али се та промена не одражава истом брзином на саму гејминг заједницу.

Истраживања Twitch-а указују и на то да се искуство жена на платформи разликује од искуства мушкараца. Женске стримерке чешће се суочавају са коментарима који се односе на њихов изглед и сексуализацију, док су коментари мушкарцима чешће усмерени на саму игру.

Женске протагонисткиње су, дакле, од изузетка постале део мејнстрима. Следеће питање није више да ли жене могу да буду лице великих видео-игара, већ колико ће времена бити потребно да жене које те игре играју, стримују и стварају заједнице око њих постану подједнако видљиве и у самом гејминг простору.

Психолог Бранка Тишма сматра да је домаћи образовни систем још далеко од ситуације у којој је вештачка интелигенција у толикој мери ушла у школе да би усмена одбрана радова морала да постане правило. Ипак, истиче да се различити алати вештачке интелигенције већ користе и међу наставницима и међу ученицима.

„Вештачка интелигенција и алати које нам пружа су дидактичко средство, помоћ и посредник у стицању знања, и помоћ у раду наставнику, и помоћ у учењу, систематизацији и усвајању код ученика“, објашњава Тишма.

На стицање знања, напомиње, не утиче само технологија, већ и мотивација ученика, начин на који је организован час, захтеви родитеља, критеријуми школе и очекивања друштва и вршњака.

Граница између алата и варања

Стручњак за вештачку интелигенцију Марија Тодоровић Михајловић указује да је један од проблема то што се вештачка интелигенција и варање све чешће посматрају као готово нераздвојни појмови.

Све док ученик разуме да вештачку интелигенцију треба да користи као алат, њена употреба је, каже, добродошла. Она може да унапреди учење, учини га занимљивијим и убрза поједине процесе.

„Исто као што је у реду да се ученик консултује са родитељем, да га родитељи преслишавају, да му помогну око неког рада, али није у реду да узму и напишу цео рад уместо њега. Исто је тако са вештачком интелигенцијом“, наводи Тодоровић Михајловић.

Уместо да ученици покушавају да сакрију да су користили вештачку интелигенцију, а наставници да проналазе начине да то открију, сматра да би било корисније да заједно уче како се нови алати могу употребити.

Такав приступ би, оцењује, могао да помери тежиште образовања са просте репродукције чињеница на начин долажења до информација, њихово разумевање и логичко размишљање.

Од памћења чињеница до постављања питања

Тишма сматра да ученици могу да науче да вештачкој интелигенцији постављају сложенија питања, али само ако их школа томе учи.

Као пример наводи час историје на којем ученици не би само тражили податке о Косовском боју, на пример, већ би могли да истражују однос историјских чињеница и ликова из народне поезије и да повезују знања из историје, српског језика и музичке културе.

„Ако их усмеравамо строго и учимо их само једном начину мишљења, то је запамћивање чињеница без коришћења чињеница, ви онда имате велике проблеме“, упозорава Тишма.

За такав приступ, додаје, потребна је и сарадња наставника различитих предмета. Заједнички часови, представе или школске трибине могу да мотивишу и ученике и наставнике и да учењу дају смисао и практичну сврху.

Истовремено, указује да креативност наставника често ограничавају прописи, али и њихов положај у друштву и однос родитеља и локалне заједнице према школи.

„Јако је важно градити ту социјалну средину у којој свако има могућности да искаже своје капацитете и да истражује своје капацитете, и наставник и ученик“, наглашава Тишма.

Може ли да се открије да је рад написала вештачка интелигенција

Постоје софтвери који покушавају да утврде да ли је неки текст генерисала вештачка интелигенција и они се већ користе у високом образовању, објашњава Тодоровић Михајловић.

Ако је корисник алату само задао да напише читав рад, лакше је препознати да је текст генерисан. Ситуација је, међутим, знатно сложенија када ученик током рада поставља питања, даје идеје, уноси сопствене закључке и контекст, а вештачку интелигенцију користи да текст уобличи или прилагоди одређеном формату.

Уколико потом ученик текст додатно прилагоди сопственом речнику, веома је тешко и наставнику и софтверу да утврде у којој мери је коришћена вештачка интелигенција.

Међутим, Тодоровић Михајловић управо у томе види важну разлику – ученик који је активно учествовао у процесу, проверавао информације, доносио закључке и користио технологију као помоћ, заправо је учио уз нови алат.

„Много је важније што је он стекао ту самосталност у долажењу до података, ту свест о томе да све мора да провери“, истиче Тодоровић Михајловићева.

Усмена одбрана као провера разумевања

Тишма указује да наставник који добро познаје ученике често може да препозна када предати рад значајно одступа од њихових уобичајених способности.

Речник, структура реченице, мотивација, квалитет претходног рада и начин на који ученик комуницира само су неки од показатеља на основу којих наставник може да процени да ли је рад заиста учеников.

Тодоровић Михајловић сматра да би ученик који је вештачку интелигенцију користио уз разумевање и активно учествовао у писању највероватније могао и да одбрани такав рад. Због тога усмена одбрана, каже, има вредност.

Она истовремено може да помогне ученицима да развијају способност усменог излагања, која се, како оцењује, данас недовољно подстиче, између осталог и због великих одељења и недостатка времена.

Тишма наглашава да је важно да током образовања буду заступљени и писано и усмено изражавање.

„Кад пишете, ви просто сконцентришете мисао, смањите некако обим, утичете на фокус и концентрацију. Кад причате, ви причате много више“, објашњава Тишма.

Вештачку интелигенцију већ користе и наставници

Нови алати нису намењени само ученицима. Тишма наводи да наставници већ користе вештачку интелигенцију приликом прављења тестова и припреме часова, а многи самостално пролазе различите обуке и размењују искуства са колегама.

Кључно је, наглашава, да корисник остане одговоран и критичан и да не дозволи да вештачка интелигенција преузме процес размишљања.

„Битно је бити одговоран и доследан и не препустити се да те вештачка интелигенција води. И да имате тај критичан став и однос према томе“, истиче Тишма.

Марија Тодоровић Михајловић подсећа да је технологија нова и за саме наставнике, али примећује да се млађе генерације просветних радника све лакше прилагођавају.

Уместо питања како спречити ученике да користе вештачку интелигенцију, разговор о њеном месту у школи тако све више постаје питање како их научити да је користе тако да им помогне да више размишљају, а не да размишља уместо њих.

Спомиње директора, зна да сте на одмору и стиже баш у тренутку када нисте у канцеларији. Једини проблем је што колега ту поруку никада није послао.

За разлику од хакера из филмова који  пробијају системе, данашњи нападачи често уопште не нападају технологију. Они нападају људе.

Kада јавни подаци постану оружје

Већина информација које нападач користи доступна је свима. Довољно је неколико минута претраге друштвених мрежа. На ЛинкедИн-у може да види где радите, коју позицију имате и ко вам је директор.

На Инстаграму може да сазна да сте тренутно на летовању. На Фејсбуку може да пронађе информације о породици или колегама.

Kада се сви ти подаци споје, настаје веома уверљив профил жртве. Нападач тада може да пошаље поруку која изгледа потпуно легитимно: „Пошто сте ван канцеларије, молимо Вас да потврдите приступ свом налогу како бисмо избегли блокаду."

Што више тачних детаља из вашег живота порука садржи, већа је вероватноћа да ћете јој поверовати.

Социјални инжењеринг данас не личи на спам

Уз помоћ јавно доступних информација и алата заснованих на вештачкој интелигенцији, нападачи могу да напишу поруку која звучи као да ју је послао ваш колега, директор или пословни партнер.

Овакви напади познати су као „spear phishing” или циљани социјални инжењеринг. Они нису намењени хиљадама људи ођедном, већ једној конкретној особи или организацији.

Проблем није само приватна безбедност. Запослени често несвесно објављују информације које могу помоћи нападачима да разумеју унутрашњу структуру компаније, идентификују одговорне особе или одреде тренутак када је организација најрањивија.

Објава о одласку на службени пут, фотографија са конференције или информација да је директор на годишњем одмору могу постати део много шире преваре усмерене ка компанији.

Порука која кошта милионе

Један од упечатљивијих примера догодио се прошле године у компанији Маркс и Спенсер, једном од најпознатијих британских трговинских ланаца.

Нападачи нису прво покушали да пробију безбедносне системе, већ су користећи јавно доступне информације и социјални инжењеринг успели да се представе као запослени и преваре ИТ подршку.

Нападач се представио као један од око 50.000 људи који раде са компанијом и тако преварио трећу страну (ИТ сервис) да ресетује лозинку запосленог. 

Након што су добили приступ интерним системима, компанија се суочила са озбиљним поремећајима у пословању, укључујући прекид интернет продаје и финансијски удар процењен на више стотина милиона евра.

Овај случај показао је да ни велике компаније са напредним безбедносним системима нису имуне када нападачи успеју да искористе људско поверење и да најслабија карика често није технологија, већ људско поверење.

Kако смањити ризик

Потпуно повлачење са друштвених мрежа није реално, ни потребно. Оно што јесте важно јесте свест о томе које информације објављујемо и како оне могу изгледати када их неко повеже.

Стручњаци из компаније PULSEC, регионалног лидера у области сајбер безбедности,  истичу да заштита од социјалног инжењеринга почиње едукацијом запослених и развојем безбедносне културе.

Технолошке мере јесу важне, али ниједан систем не може спречити корисника да добровољно открије податке или поверује у пажљиво осмишљену превару.

Зато је, пре него што објавимо фотографију са путовања, означимо локацију или поделимо пословне информације, корисно запитати се да ли ова информација, у комбинацији са свим осталим које сте већ јавно објавили, некоме може помоћи да вас убедљивије превари.

У времену када се сајбер напади све чешће ослањају на психологију уместо на технику, управо та свест постаје једна од најважнијих линија одбране.

Посебну пажњу изазвала је одлука компаније Sony да од јануара 2028. године обустави производњу физичких дискова за нове игре на PlayStation конзолама.

Нови наслови би после тог датума требало да буду доступни у дигиталном облику, што је отворило питање власништва над садржајем и очувања видео-игара као дела културне баштине.

Разлог за овакве потезе компанија је економски. Дигитална дистрибуција смањује трошкове производње дискова, паковања и транспорта, а истовремено омогућава директну контролу над продајом, ценама и доступношћу садржаја.

Свет видео-игара један је од најбољих примера ове промене. Произвођачи конзола све мање се ослањају на физичка издања, док се играчи постепено усмеравају ка дигиталним продавницама.

Иако су дискови и даље присутни, све је више игара које се појављују првенствено или искључиво у дигиталном облику.

Међутим, ова промена отвара важно питање: шта заправо поседујемо када купимо дигитални филм или игру?

За разлику од диска који можемо да ставимо на полицу и сачувамо годинама, дигитални садржај зависи од одлука компанија, лиценци и уговора. Било је случајева да филмови које су корисници платили нестану из њихових дигиталних библиотека након истека права на дистрибуцију.

То је изазвало забринутост међу љубитељима филма и видео-игара, који упозоравају да би потпуни прелазак на дигитални формат могао да угрози доступност дела која су део савремене културе.

Због тога физички медији последњих година доживљавају нову врсту популарности међу колекционарима. Као што се винил вратио у свет музике, тако се и Blu-ray издања, специјалне едиције филмова и физичке копије игара све више посматрају као начин очувања културног наслеђа.

Ипак, промену је тешко зауставити. Стриминг и дигитална продаја постали су главни начин на који публика данас гледа филмове и игра видео-игре.

Дискови вероватно неће нестати преко ноћи, али њихова улога се мења – од главног начина дистрибуције постају производ намењен љубитељима и колекционарима.

У дигиталном добу више није најважније питање где чувамо своје филмове и игре, већ ко контролише приступ њима.

Тело ракете требало је да удари у Месец око 6.35 часова, при брзини од око 8.690 километара на сат. Научници су предвиђали да ће удар подићи облак месечеве прашине дуг километрима, који би, иако осветљен Сунчевом светлошћу, било готово немогуће уочити голим оком са Земље.

Професионални и аматерски астрономи, користећи снажне телескопе и камере, нису одмах успели да потврде удар у среду, вероватно зато што се место удара налази близу ивице видљиве стране Месеца.

Америчка свемирска агенција Наса саопштила је да се очекивало да ће удар направити кратер широк око 18 метара и дубок око четири метра, при чему ће избацити прашину и камење у околину.

Наса је навела да ће покушати да сними подручје пре и после удара, а да ће прикупљени подаци помоћи научницима да „боље разумеју вештачке ударе и њихов значај за истраживање Месеца“.

„Овај удар не представља никакву опасност за Земљу, а Насини научници планирају да прикупе податке о овом догађају и унапреде методе праћења објеката у свемиру“, истакао је портпарол Насе, Џими Расел.

Делови ракета, познати као степени ракете, обично се након испоруке терета враћају на одговарајућу орбиту у Земљину атмосферу, где сагоре или падну у океан.

Међутим, пошто је мисија ка Месецу из јануара 2025. захтевала знатно већи потисак него мисије у близини Земље, други степен ракете остао је у свемиру и наставио да неконтролисано лута међу хиљадама других комада свемирског отпада које активни сателити морају да избегавају.

Тек ове године астрономи су утврдили да се тај део ракете, који је испустио преостало гориво и више не може да се контролише, налази на путањи која завршава ударом у Месец.

„Оно што се догодило заправо је резултат комбинације Сунчеве активности и гравитационих сила које су овај објекат усмериле ка Месецу“, навела је директорка програма за научне мисије Насе и програма „Дрегон“ (Змај) у компанији „Спејс-Икс“, Џулијана Шејман.

Удари свемирског отпада у Месец веома су ретки. Кинески ракетни степен ударио је у Месец у марту 2022. године након завршетка пробне лунарне мисије. Још 2009. године Наса је намерно усмерила један ракетни степен ка Месецу како би проучавала облак материјала који настаје приликом удара.

Последњих година неколико летелица које су покушавале меко слетање на Месец завршило је падом, међу њима руска нуклеарно покретана мисија „Луна-25“ из 2023. године и индијска мисија "Chandrayaan-2" из 2019.

И израелски лендер „Берешит“ срушио се 2019. године. Међу његовим теретом налазили су се и тардигради – микроскопске животиње познате по томе што могу да преживе зрачење и друге екстремне услове, па се претпоставља да би и даље могли да се налазе на површини Месеца.

Шејман је додала да Наса и „Спејс-Икс“ разговарају о начинима да се у будућности спрече слични удари у Месец.

У уторак је „Спејс-Икс“ објавио свој први квартални извештај откако је изашао на берзу. Компанија је пријавила мањи губитак него што су аналитичари са Волстрита очекивали, уз значајан раст прихода.

У међувремену, основни модел Xbox Series S сада ће коштати око 500 евра, што представља повећање од око 43 одсто у односу на претходну цену од око 350 евра.

Ово је само један у низу технолошких гиганата који су потрошачима поручили да су због наглог раста трошкова компоненти приморани да подигну цене. Конкурентски Сони је у марту већ повећао цену PlayStation 5 за око 100 евра.

Из Мајкрософта су још у јуну поручили да су се „надали да ново поскупљење неће бити неопходно“, али су навели да су растући трошкови меморије и простора за складиштење података приморали компанију да повећа цене.

У Сједињеним Америчким Државама цена основног модела повећана је за око 85 евра и сада износи око 430 евра, док је верзија са већим капацитетом меморије поскупела за око 130 евра и сада кошта око 645 евра.

Поред Сонија, који је већ подигао цене PlayStation конзола, и компанија Валв, произвођач Steam Machine уређаја, представила је свој хибридни систем по знатно вишој цени него што се очекивало.

Некада релативно јефтина компонента која обезбеђује краткорочну меморију рачунара и других уређаја, RAM меморија, последњих година нагло је поскупела, делом због велике потражње компанија које развијају вештачку интелигенцију.

Порасле су и цене графичких картица, једне од кључних компоненти конзола и гејминг рачунара, јер се све више користе за развој и покретање система заснованих на вештачкој интелигенцији.

Ипак, велике технолошке компаније нашле су се на удару критика јер растуће трошкове пребацују на купце, посебно када је реч о производима који су на тржишту већ годинама.

Поједини аналитичари страхују да би цене конзола, које су последњих месеци готово универзално повећане, могле наставити да расту.

Недавно је и директор гејминг сектора компаније Амазон за Би-Би-Си изјавио да би раст цена хардвера могао да наведе све више играча да одустану од куповине конзола и окрену се стримовању игара.

У међувремену, и сам Xbox пролази кроз тежак период. Компанија Мајкрософт недавно је саопштила да су приходи њеног гејминг сектора опали.

У јулу је покренута, како су руководиоци описали, „највећа реорганизација у историји Xbox-а“, током које је укинуто око 3.200 радних места.