Рођен је 1939. године у Ковину, а на Економском факултету је допломирао 1962. Убрзо се заинтересовао и за први југословенски рачунар ЦЕР-10, који је изузетно брзо рачунао и штампао. Што је више сазнавао о овом компјутеру, то му је било јасније да је његов животни позив заправо информатика.

Од 1970. до 1985. године радио је на развоју информационог система Скупштине града Београда у својству директора Градског завода за информатику.

Од 1985. до 2000. године радио на развоју информационог система савезних органа и организација у својству помоћника савезног секретара за правосуђе(за сектор информатике ) и касније као директор Савезног завода за информатику. Сарађивао на увођењу Интернета у СРЈ и од 1996. до 2000. године био администратор .gov домена за државне органе у СРЈ.

Истовремено, од 1975. до 1990. године био професор на Вишој школи за информатику за предмет „Примене рачунара у јавној управи”.

Марковић је објавио око 100 стручних чланака из области информатике. Био је на челу експертских тимова који су припремели предлоге докумената и прописа из области информатике.

Обављао је дужност председника Друштва за информатику Србије, непрофитне невладине организације и стручно удружење информатичара. Од 2003. године уређивао је ИКТ Билтен који су покренули ТАНЈУГ и Републички завод за информатику и интернет.

Године 2013. објавио је монографију 40 година Друштва за информатику Србије и електронску књигу Пут у информационо друштво која садржи избор објављених чланака и коментара.

Од 2007. године био је сарадник за област информатике у експертском тиму који ради на изради Српске енциклопедије, а коју издају САНУ и Матица српска.

Добитник је признања : „ИТ Глобус 2007“ за развој ИТ сцене у Србији, „Повеље Радио Београд 2“ за дугогодишњу сарадњу у емисијама из информатике, Е-трговина „AWARD 2010“ за ангажовање на развоју електронског пословања у Србији, „еРазвој за 2012“. годину за целокупну делатност у области ИКТ и „ПЛАКЕТЕ ДИС 2013“ за заслуге у развоју информатике, а поводом 40 година постојања и рада Друштва за информатику Србије.

Једну операцију предводио је хуманоидни робот уз асистенцију хирурга, док су другу у потпуности извела два хуманоидна робота, саопштио је Универзитет. Роботи су свињама уклонили жучну кесу, што представља важан корак пре него што истраживање пређе на испитивања на људима.

„Као доказ да је концепт изводљив, све је функционисало“, изјавио је др Рајан Бродерик, вршилац дужности директора Центра за будућност хирургије при Универзитету Калифорније у Сан Дијегу, за телевизију Еј-Би-Си њуз.

Хуманоидни роботи имају главу и руке и мањи су од већине хируршких робота који се данас користе у болницама и захтевају знатно више простора. Истраживачи и лекари дали су им и надимак – „Серџи“ (Surgie).

„Ограничења у погледу простора, која постоје код традиционалне роботске хирургије, овде нису представљала проблем“, напомиње др Бродерик. „Робот је функционисао као асистент поред пацијента, па се природно уклопио у простор у којем иначе радимо лапароскопске операције.“

Лекари и истраживачи надају се да би „Серџи“ у будућности могао да се користи и ван класичних болничких операционих сала.

„Можете да замислите да се овај уређај користи на броду, у неком удаљеном селу или у мањим операционим условима, ван великих градова“, напомиње др Шанглеј Лиу, колоректални хирург са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу. „Мислим да то отвара бројне могућности за бољу доступност хируршке неге.“

Лекари и истраживачи такође сматрају да би „Серџи“ могао да помогне у ублажавању недостатка медицинског особља у болницама и омогући већи број хируршких захвата у будућности.

„Верујем да смо показали да је могуће користити хуманоидне роботе у операционој сали за извођење стварних хируршких захвата који би једног дана могли да спасавају људске животе“, изјавио је др Мајкл Јип, професор Универзитета Калифорније у Сан Дијегу.

Др Марија Гњатовић, државна секретарка у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, наводи да Министарство науке заиста интензивно већ годинама улаже у инфраструктуру.

"Инфраструктура је потребна да нека основна научна знања и резултате претворимо у применљиве и опипљиве резултате и производе и услуге који су важни за заједницу и за развој читавог друштва", каже Гњатовићева.

Оквирни концепт наступа на специјализованој изложби Експо 2027 у Београду представљен је на панелу одржаном у Експо-плејграунду. Осим улагања у инфраструктуру на павиљону ће бити достигнућа у развоју вештачке интелигенције.

Гњатовићева истиче да ће из ове области имати и највише презентованих резултата и иновације у оквиру Експо изложбе, али да ту су и биотехнологија и биомедицина и пољопривреда.

“Дакле, у најразличитијим областима подржавамо развој опипљивијих и конкретнијих решења и резултата, применљивијих на националном нивоу, али наш приоритет је свакако да наше иновације дођу и до међународног тржишта и угледају светлост дана на међународном нивоу", наводи Гњатовићева.

Др Саша Лазовић, директор Фонда за иновациону делатност, каже да је реч о изузетно занимљивом и интересантном програму.

"Програм садржи прошлост, садашњост и будућност, оно што наши стартапови сада раде, оно што су наши научници постизали у прошлости и оно што треба да да одговор на питање како ће изгледати будућност човечанства имајући у виду развој у технологији, пре свега у роботици и вештачкој интелигенцији", истиче Лазовић.

Поводом националног дана науке и у сусрет Експу 2027 у Београду, Министарство науке и технолошког развоја и Фонд за иновациону делатност доделили су уговоре о финансијској подршци за развој 16 регионалних стартап центара у циљу јачања иновационог екосистема Србије.

Фокс је на друштвеној мрежи Икс навео да је Гугл претрага „оборио све досадашње рекорде коришћења”, док је потпредседник за развој Роби Стајн потврдио да је тог дана забележен историјски максимум употребе сервиса.

Компанија, међутим, није објавила конкретне податке о броју упита нити методологију мерења.

Према наводима Си-Ен-Би-Сија, највећи скок интересовања уследио је одмах пошто је Енцо Фернандез постигао победоносни гол за Аргентину у завршници сусрета, што је изазвало глобални талас претрага повезаних са утакмицом, Лионелом Месијем и Светским првенством.

Ово није први пут да велико фудбалско такмичење обара рекорде Гугл претраге.

Извршни директор компаније Сундар Пичаи саопштио је да је током финала Светског првенства 2022. године између Аргентине и Француске забележен највећи интернет саобраћај у историји Гугл претраге у претходних 25 година.

Нови рекорд показује да највећи спортски догађаји и даље подстичу милионе корисника широм света да информације траже управо путем интернет претраживача.

Екосистем са бројним актерима и одговорностима

Обрада личних података у видео-играма обухвата широк и разноврстан екосистем у којем сваки актер има своју улогу – од произвођача хардвера (конзола, графичких картица и специјализоване опреме за играње), преко добављача технологија за развој игара (библиотеке, middleware – посреднички софтвер за управљање подацима, развојни пакети, интерфејси за програмирање апликација (API), програмски пакети и графички мотори), до издавача који финансирају, пласирају, дистрибуирају, а понекад и производе игре.

У овај систем спадају и storefront платформе – онлајн продавнице преко којих играчи купују или преузимају игре. Оне делују као посредници између издавача, произвођача хардвера и крајњих корисника.

Сви ови учесници имају обавезу да поштују прописе о заштити података о личности, а у Европској унији то је Општа уредба о заштити података (GDPR). Ипак, сложеност сектора, односа међу бројним актерима и глобални карактер ових услуга чине да није увек једноставно обезбедити да свака карика у ланцу поступа одговорно.

Шта се ради са личним подацима

Не обрађују све игре исте личне податке, нити их користе у исте сврхе или на исти начин. Није исто да ли је реч о офлајн игри за једног играча, попут класичне RPG игре за конзолу, или о масовној онлајн игри за више играча (MMO), односно бесплатној онлајн игри (free-to-play).

У првом случају могуће је да се чува само напредак у игри, и то локално на самом уређају. Насупрот томе, код онлајн игара, посебно оних чији се пословни модел заснива на микротрансакцијама или оглашавању, количина и разноврсност прикупљених личних података расту експоненцијално.

Обрада тих података обухвата бројне активности, али се три издвајају као најчешће.

Прва је креирање и одржавање корисничких налога. За приступ већини онлајн игара неопходно је отворити налог, што подразумева достављање података као што су имејл адреса, корисничко име, а понекад и подаци за плаћање. Они се користе за идентификацију корисника, управљање његовим профилом и омогућавање приступа напретку у игри са различитих уређаја.

Проблем је у томе што све игре нису транспарентне у погледу тога које податке прикупљају приликом регистрације и у које сврхе их користе. Поједине траже и претерана овлашћења, попут приступа листи контаката на телефону или локацији у позадини.

Циљ: праћење играча

Још једна уобичајена активност је телеметрија, односно прикупљање података у реалном времену о начину коришћења игре. То обухвата како техничке информације (попут перформанси уређаја или софтверских грешака), тако и податке о понашању играча (његове поступке, време проведено у игри или друштвене интеракције).

Овакво праћење може имати различите сврхе – од прилагођавања тежине игре и осмишљавања занимљивијих нивоа, до понуде награда и мисија усклађених са преференцијама сваког појединачног играча.

Проблем настаје када обрада података пређе границе онога што је неопходно и сразмерно или када корисник није јасно обавештен да се такви подаци прикупљају.

Тако, на пример, поједине игре прикупљају биометријске податке (као што су срчани ритам или неуроподаци преко носивих уређаја – wearables), а да корисници нису свесни последица дељења таквих информација.

Слично томе, код free-to-play модела, телеметрија се користи за препознавање играча који имају највећу вероватноћу да троше новац унутар игре. Они су у индустрији познати као „китови“ (whales). То омогућава компанијама да им пласирају посебно прилагођене понуде, па чак и да искористе њихове слабости или психолошке склоности.

Подаци који се изводе током играња

Подаци о играчима не само да се прикупљају, већ се користе и за извођење закључака о њиховом понашању. Уз помоћ техника предиктивне анализе, које се често заснивају на вештачкој интелигенцији, различити учесници у индустрији могу да изведу закључке о играчима који превазилазе податке које су они сами директно дали.

На пример, игра може да сврста кориснике према нивоу вештине, особинама личности или емоционалном стању и да те профиле користи за персонализацију искуства или боље упаривање играча. Али, такви профили могу бити и предмет продаје трећим лицима.

Да бисмо то боље разумели, систем може да закључи да је неки корисник малолетан на основу начина на који игра или куповина које обавља, чак и ако је приликом регистрације навео нетачан датум рођења.

Такође, може се проценити да неко има склоност ка зависности и, уместо да буде упозорен на ризике, та информација може бити искоришћена како би остао што дуже ангажован у игри кроз систем променљивих награда – механизам сличан ономе који користе аутомати за коцкање.

Претње – шта може поћи по злу

Као што се може видети, обрада личних података у овом контексту носи бројне ризике.

Пре свега, онлајн игре су честа мета сајбер-напада. Ако нападачи дођу до база података неке платформе, могу украсти осетљиве информације као што су лозинке, имејл адресе, подаци за плаћање или биометријски подаци.

Међутим, постоје и бројне друге претње које нису тако очигледне. Једна од њих је повезивање података. Иако многе игре избегавају употребу директних идентификатора, подаци као што су IP адреса или понашање у игри (на пример, јединствен начин кретања или ритам пуцања) могу бити довољни да се, самостално или комбиновањем више образаца, различите сесије, налози или трансакције повежу са истом особом.

То је посебно забрињавајуће јер се на тај начин може направити детаљан профил сваког играча. Такав профил може послужити као јединствени „дигитални отисак“, који омогућава праћење или надзор играча како у самој игри, тако и у другим дигиталним окружењима.

Повезивање података може довести и до откривања стварног идентитета играча. Због тога је доксовање (doxing), односно јавно објављивање приватних информација, реалан ризик у играчким заједницама. Подаци попут корисничког имена, IP адресе или разговора у чету могу процурити или бити злоупотребљени за узнемиравање, уцену или дискриминацију.

У играма за више играча, у којима је друштвена интеракција један од кључних елемената, откривање личних података може имати озбиљне последице, укључујући крађу идентитета или чак угрожавање физичке безбедности.

Нетачни подаци и дизајн који подстиче зависност

Подаци који се прикупљају у играма, као и закључци који се на основу њих доносе, нису увек тачни.

Тако, на пример, игра може погрешно означити корисника као особу „склону зависности“ само зато што је током једног викенда играо дуже него иначе. Или га може прогласити „варалицом“ на основу одређених догађаја забележених у систему.

Такве грешке не утичу само на корисничко искуство, већ могу имати и правне последице ако се аутоматизоване одлуке – попут искључивања играча – доносе на основу нетачних података или погрешних процена, како у самој игри тако и ван ње.

Поред тога, треба имати у виду и манипулативне обрасце дизајна корисничког интерфејса или специфичне механике игре, као што су козметички додаци који мењају изглед лика, скинови или различити облици персонализације аватара.

Овакве технике могу подстаћи играче да донесу одлуке које иначе не би донели, користећи њихове психолошке слабости и когнитивне пристрасности.

На сличан начин, многе игре су осмишљене тако да максимално продуже време проведено у игрању, повећају количину прикупљених личних података или подстакну потрошњу новца – на пример, путем такозваних кутија са пленом (loot boxes) или борбених пропусница (battle pass).

Такви механизми могу имати посебно негативан утицај на млађе играче, јер их могу навести на неовлашћене куповине или развој зависничког понашања.

Шта корисници могу да учине

Иако је основна одговорност на компанијама које обрађују личне податке, и сами играчи могу предузети кораке како би заштитили своја права:

Прочитајте политику приватности и обавештења о обради података. Иако су често дугачки и сложени, важно је разумети који се подаци прикупљају и у коју сврху. Ако вам нешто не улива поверење, размислите о томе да не користите ту услугу. Запитајте се да ли је заиста неопходно повезати игру са друштвеним мрежама или укључити гласовни чет.

Подесите опције приватности. Многе игре и платформе омогућавају ограничавање прикупљања података или искључивање одређених функција телеметрије и аутоматског профилисања. Добро је прегледати ова подешавања пре почетка играња.

Користите јаке лозинке и двофакторску аутентификацију. То смањује ризик од преузимања налога и крађе идентитета.

Будите опрезни са подацима које делите. Избегавајте да остављате осетљиве информације, попут кућне адресе, података за плаћање или биометријских података, осим ако је то заиста неопходно. Не прихватајте услове коришћења механички, без читања.

Едукујте се и подижите свест. Разговарајте са другим играчима, посебно са млађима, о значају приватности и ризицима који прате играње видео-игара. Корисно је пратити и препоруке надлежних институција за заштиту података о личности, као и других поузданих организација из области образовања, здравства или професионалних гејмерских заједница.

А ви – да ли сте икада проверили које податке прикупља ваша омиљена видео-игра?

Уместо дугог претраживања и уношења података, довољно ће бити да корисник потврди да прихвата предлог свог дигиталног асистента.

Да би такав начин куповине постао свакодневица, мењају се и технологије које стоје иза самог процеса плаћања.

„Један од кључних технолошких трендова је токенизација. Уместо да се при свакој куповини користе стварни подаци са картице, они се замењују јединственим дигиталним токеном, чиме се повећава безбедност и поједностављује плаћање. Посебан фокус је на малим предузећима. Уместо куповине посебних ПОС уређаја, трговци данас могу обичан паметни телефон претворити у терминал за бесконтактно плаћање једноставним преузимањем апликације. Али највећи изазов остаје финансијска инклузија. Око 1,3 милијарде људи у свету и даље нема приступ банкарском систему“, напомиње Тарек Махмуд, председник компаније „Виза“ за регион Централне и Источне Европе, Блиског истока и Африке.

Како вештачка интелигенција преузима све већу улогу у финансијама, из корена се мења и принцип финансијске безбедности.

Деценијама се подразумевало да се са обе стране сваке трансакције налази човек. У будућности ће, међутим, све више одлука доносити ВИ која ће куповати и плаћати у име корисника.

Због тога више неће бити довољно заштитити само трансакцију – биће потребно проверити идентитет, овлашћења и намеру онога ко куповину обавља.

„Мишљења људи су у овом тренутку подељена. Када је реч о финансијским трансакцијама, поверење је и даље ограничено. Само око четвртине испитаника рекло је да би дозволило вештачкој интелигенцији да самостално обави плаћање у њихово име. Истовремено, чак 80 одсто грађана очекује да управо ВИ помогне у њиховој заштити од превара приликом онлајн куповине. Све више се преплићу преваре, сајбер криминал и финансијски криминал. Сајбер безбедност постаје један од клучних елемената функционисања финансијских система“, истиче Чарлс Лобо, стручњак за управљање ризицима у компанији „Виза“.

Вештачка интелигенција није једина промена која чека финансијски сектор. Све више пажње привлаче и “stablecoini“ – дигиталне валуте чија је вредност везана за класичне, попут евра или долара.

Њихова улога није да замене постојећи финансијски систем, већ да повежу свет дигиталне имовине и традиционалног банкарства, посебно када је реч о међународним плаћањима.

Од готовине, преко платних картица и мобилних телефона до вештачке интелигенције која ће куповати у наше име. У Паризу се није разговарало само о будућности плаћања, већ о томе како ће изгледати однос човека и технологије у свету финансија. Јер у ери вештачке интелигенције можда и најважнија валута постаје – поверење.

Обележавање стогодишњице прати и представљање ексклузивног модела "Superleggera V4 Centenario Tricolore", најскупљег серијског мотоцикла у историји „Дукатија“.

Овај модел развија 228 коњских снага, произведен је у свега 100 примерака који су већ распродати, а његова цена износи 200.000 евра. Мотоцикл доноси технологије развијене у Мото ГП шампионату, укључујући карбон-керамичке кочнице и елементе од угљеничних влакана.

Генерални директор компаније Клаудио Доменикали поручио је да „Дукати“ и после једног века остаје веран својим коренима у Борго Панигалеу, настављајући да развија мотоцикле који представљају спој италијанске традиције, иновација и врхунских перформанси.

Прослава јубилеја трајаће током целе 2026. године кроз низ међународних догађаја, међу којима су глобално окупљање "WeRideAsOne", путнички програм "Expedition Masters", уметнички пројекти, документарни филм, обновљени Музеј „Дукатија“ и завршна изложба на сајму EICMA у Милану.

Централни догађај јубилеја је "World Ducati Week 2026", који се од 3. до 5. јула одржава на стази Misano World Circuit, под слоганом "Live the Legend – Celebrate 100 Years Together". Десетине хиљада љубитеља „Дукатија“ окупиће се из целог света.

Спортски врхунац манифестације је традиционална "Lenovo Race of Champions", на којој ће заједно наступити возачи Мото ГП и Светског супербајк шампионата, међу њима Франческо Бањаја, Марк Маркес, Фабио ди Ђанантонио, Франко Морбидели, Алекс Маркес, Николо Булега и Алваро Баутиста. Овогодишњи програм предвиђа слободне тренинге и квалификације у суботу, 4. јула, док ће главна трка бити одржана у недељу у подне.

Посетиоци ће моћи да присуствују традиционалним вожњама "Lap of Honour" са шампионима из различитих генерација, сусретима са возачима и потписивањем аутограма, као и такмичењима "V4 Elite Cup" и "V2 Future Champ Academy", намењеним младим талентима.

Првог дана манифестације одржана је традиционална парада мотоцикала од стазе у Мисану до Ричонеа, где је организован "Ducati Beach Party".

У суботу увече на програму је велики спектакл посвећен стогодишњици компаније, уз нарацију глумца Франческа Панофина.

У оквиру "Heritage Village", посетиоци могу да виде историјске моделе мотоцикала, лимитиране јубиларне серије међу којима су "Collezione 100" и "Superleggera V4 Centenario Tricolore", као и бројне интерактивне садржаје посвећене историји и технологији овог италијанског произвођача.

Током тродневне манифестације организоване су и тест-вожње на путу и ван њега, симулатори вожње, мотокрос наступи слободног стила, стант програми, концерти, садржаји за најмлађе и презентације Италијанског ратног ваздухопловства.

За „Дукати“, прослава у Мисану није само јубилеј једне компаније, већ симбол уласка у нови век постојања, уз амбицију да задржи место једног од најзначајнијих имена светске мото-индустрије.

„Када разговарамо о оваквим комплексним стварима, увек је лако или преценити или потценити. Све у великој мери зависи од онога ко шаље поруку. Ако сам ја у домену креирања алгоритама и вештачке интелигенције, наравно да ћу рећи да решавам ваше проблеме. У крајњем случају, они хоће да вам продају производ“, објашњава Петкоски.

С друге стране, додаје, опасно је и потцењивање могућности које нова технологија доноси.

„Потцењује се онда када игноришемо потенцијал вештачке интелигенције и нисмо спремни да прихватимо ту реалност. Треба да се питамо шта је нама, као корисницима, потребно да те алате употребимо тако да решавају наше проблеме, а не само оне за које неко други мисли да су важни.“

Вештачка интелигенција мења читав систем образовања

Говорећи о томе може ли вештачка интелигенција ускоро да замени универзитетске професоре, Петкоски наглашава да је само питање погрешно постављено јер се не мења појединачно занимање, већ читав систем.

Подсећа да је на недавној конференцији професору са Универзитета у Вашингтону било потребно десет минута само да наброји промене које су неопходне да би се вештачка интелигенција интегрисала у рад универзитета.

„Није ствар само шта професор може да уради. Вештачка интелигенција мења системе, мења цео концепт приступа образовању“, истиче Петкоски.

Према његовим речима, вештачка интелигенција може бити одличан помоћник професору, али не и замена за суштину наставе.

„Ако ја студентима само преносим пасивно знање, то ће вештачка интелигенција да уради далеко боље од мене. Ако студенте ангажујем да заједно креирамо знање, то никад неће моћи да замени.“

Зато, каже, не сматра да студенти који користе вештачку интелигенцију на испитима варају професоре.

„Ја њима кажем – не варате мене, варате себе. Завршићете курс без знања, а на крају ће о вашој будућности одлучивати не вештачка интелигенција, већ то да ли сте способни да створите вредност.“

Посебно наглашава да будући послови неће захтевати само рад са дигиталним алатима већ и сарадњу са људима.

„Студенти не могу да науче само интеракцију са вештачком интелигенцијом. Они ће радити у тимовима, а то значи да морају да развијају и људске способности да сарађују са другима.“

Као пример новог приступа настави наводи да ако студентима зада неки проблем и они му представе одговоре које је дала вештачка интелигенција, од њих тражи да понуде боље решење.

„Кажем им: 'Ево шта је алат вештачке интелигенције мени одговорио. Урадите боље од тога.' Ако машина може да реши задатак, нема проблема. Прави проблем је када је потребно нешто више. На крају, неко мора и да дефинише шта је уопште проблем, а осим тога, ВИ не разуме последице примене својих решења.“

Човек мора да контролише интеракцију са машином

Проф. Петкоски сматра да је погрешна полазна претпоставка да ће људски интелектуални развој стати ако машине преузму део послова.

„Не развијамо се ако стартујемо од глупе поставке да вештачка интелигенција може да нас замени“, сматра професор. Према његовом мишљењу, вредност настаје у сарадњи човека и машине.

„Вредност се не креира кроз вештачку интелигенцију као независан део, него вештачка интелигенција са нама креира вредност. Интелектуални развој је управо у томе да ту интеракцију контролише човек, а не алат.“

Истиче да ће највећи изазов бити за оне који годинама обављају рутинске послове без потребе да стичу нова знања.

„Треба да будемо захвални тим алатима јер нас терају да се другачије понашамо. Ми ништа не радимо ако немамо разлог и притисак. То је, у крајњем случају, еволуција.“

Што пре људи прихвате да их вештачка интелигенција може заменити у одређеним задацима, додаје, то ће пре почети да развијају нове вештине.

„Ако ја останем где сам сада са својим знањем, онда ће ме, пре или касније, заменити. Само је питање времена", додаје професор уз напомену да се променио и сам појам конкуренције. 

„Ми смо увек конкуренцију везивали за другог човека. Сада је конкуренција и човек и вештачка интелигенција. Игра се променила.“

Краткорочне уштеде могу скупо да коштају

На питање да ли ће широка примена вештачке интелигенције довести до пада плата и смањења броја запослених, проф. Петкоски упозорава да компаније не смеју да размишљају искључиво о краткорочним уштедама.

„Постоје уштеде које су краткорочно добре и уштеде које дугорочно могу потпуно да вам униште цео бизнис модел. Зато морате константно да балансирате.“

Као пример наводи велика отпуштања у компанији Икс, некадашњем Твитеру.

„Када је Илон Маск отпустио велики број људи, у том тренутку је уштедео огроман новац. Међутим, то више није иста институција. Они који су остали више немају исто поверење у послодавца јер се није размишљало о дугорочним последицама.“

На крају гостовања у Јутарњем програму, професор упућује једноставну поруку свима који страхују да би их вештачка интелигенција могла да замени.

„Прихватите то као реалност. Немојте да је игноришете и константно се питајте шта треба да промените у свом знању и како да стичете нове вештине.“

Истовремено, наглашава да одговорност није само на појединцима већ и на компанијама које морају својим запосленима да омогуће усавршавање како би остале конкурентне.

Најважнију поруку, ипак, упућује младима.

„Не останите пасивни. Треба да учите боље и више захваљујући вештачкој интелигенцији, а не упркос њој. Време је да почнете да преузимате више контроле у своје руке, уместо да чекате да неко други реши те изазове", наглашава проф. Ђорђије Петкоски.

Јелена Бојовић из Центра за четврту индустријску револуцију истиче да је највећи утисак оставио начин на који Данска повезује државу, науку и привреду.

„Успели смо да видимо како ти различити елементи друштва у Данској имају заједничку стратегију и у оквиру те једне стратегије свако има своју јасно дефинисану улогу и свако доприноси том неком кључном циљу који је држава поставила“, рекла је Бојовићева.

Према њеним речима, циљ Данске је да до 2030. године удвостручи извоз фармацеутске и медицинске индустрије, а том циљу доприносе сви – од научних института и истраживача до компанија и стартапова.

Каже да је за Србију посебно важно искуство сарадње различитих сектора.

„Некад нисмо могли да разликујемо да ли је у питању јавни сектор, приватни сектор или невладина организација, с обзиром на то како раде и како сви раде у интересу свог друштва и своје државе“, истакла је Бојовићева.

Говорећи о клиничким испитивањима, навела је да су Данци значајно скратили време за њихово одобравање.

„На нивоу ЕУ законски минимум је 106 дана да се одобри клиничка студија. Данци су сами себи поставили рок од 14 дана и ту су направили изузетне напретке“, рекла је Бојовићева, додајући да ни Србија „не заостаје у тој мери, чак ни мало у ефикасности рада саме Агенције за лекове“.

Вештачка интелигенција у медицини – од дијагностике до организације ресурса

Јелена Бојовић истиче да се вештачка интелигенција данас користи у готово свим сегментима медицине.

„Од саме дијагностике или селекције одговарајућег лека, развоја лекова, до тога да помогне здравственим установама да боље организују своје ресурсе – примена вештачке интелигенције присутна је од почетка до краја процеса“, наглашава Бојовићева.

Као пример домаћих решења издваја стартап који помоћу фотографија и вештачке интелигенције процењује закривљеност кичме код деце, чиме би се смањила потреба за рендгенским снимањем. Наводи и пројекте који развијају системе за прецизније одређивање количине течности која се уклања током дијализе код деце, као и примену вештачке интелигенције у анализи мамографских снимака.

„Циљ је да се адекватан лек у адекватној дози примени свакоме од нас“, истиче Бојовићева, објашњавајући да персонализована медицина узима у обзир генетске карактеристике и индивидуални метаболизам сваког пацијента.

Бојовићева наглашава да је за даљи развој пресудна сарадња са привредом.

„Привреда у Данској врло често финансира развојне пројекте и труди се да што више клиничких истраживања и иновација остане у њиховој земљи. То је, наравно, и нама циљ“, каже Бојовићева.

У Центру за четврту индустријску револуцију тренутно раде на пројектима дигитализације здравства, укључујући систем е-боловања, унапређење е-картона и припрему инфраструктуре за примену вештачке интелигенције.

„Радимо на томе да формирамо адекватне скупове података, како бисмо имали AI-ready болнице, односно здравствене установе које ће бити спремне да користе, развијају или тестирају вештачку интелигенцију“, закључила је Бојовићева.

Ове недеље, корисници могу почети да резервишу име путем апликације, иако то неће бити обавезно.

Компанија је саопштила да ће људи моћи да уклоне или промене своја корисничка имена у било ком тренутку. Када се апликација у потпуности активира, корисници Вотсапа ће моћи да се повежу само након размене корисничких имена. И даље ће постојати опције за блокирање или пријављивање нежељених порука.

Имена ће бити ограничена на 35 карактера и биће неких рестрикција при њиховом избору. У компанији најављују да имена и функције неких високих званичника и познатих личности неће бити доступна ником другом.

На пример, мало је вероватно да ће Вотсап бити преплављен корисницима који се зову Доналд Трамп. Фирма у власништву „Мете“ описала је корисничка имена као функцију приватности.

Алис Њутн-Рекс, шефица производа у компанији „Вотсап“, рекла је да је чула од корисника да не желе увек да деле своје бројеве телефона како би били у контакту са другима, посебно у групним ћаскањима.

Како је истакла, нада се да ће ова функција „дати корисницима контролу над начином на који бирају да се појављују“ у апликацији.

Како се резервише корисничко име?

Према најавама представника „Мети“, корисничка имена за Вотсап биће увођена „постепено током наредних месеци“ и корисници ће бити обавештени када им се корисничко име активира.

Они који желе да резервишу корисничко име могу то урадити преко подешавања налога у апликацији. Опција за резервисање корисничког имена појавиће се када буде доступна.

Могућност резервације није доступна на WhatsApp Web-у или верзији за Desktop. Компанија је саопштила да ће имати опцију за креаторе, мала предузећа и организације да преузму корисничко име које имају на Инстаграму или Фејсбуку ради доследности. Али свако ко жели да усклади своје корисничко име на Вотсапу са оним које има на било којој другој „Метиној“ апликацији мораће да га повеже са својим постојећим налозима у Центру за налоге.

То значи да ће се неки од података корисника делити на више апликација, као што су Тредс (Тhreads) и Месинџер.

Неки су се жалили на друштвеним мрежама да им се опција за резервисање корисничког имена још увек није појавила. Из компаније поручују корисницима да „провере да ли имају преузету најновију верзију Вотсапа и да прате новости које добијају у апликацији“.

Има ли приватности на „Метиним“ апликацијама?

„То је добра функционалност, али чак и ако нуди више приватности, имајте на уму да Вотсап генерално није апликација која поштује приватност“, рекла је Кариса Велиз, професорка на Универзитету Оксфорд и ауторка књиге Приватност је моћ.

Како професорка наглашава, „Мета“ прикупља много метаподатака о корисницима у маркетиншке сврхе: „Морамо запамтити да је Вотсап у власништву компаније 'Мета' – једне од технолошких компанија са најгорим резултатима када је у питању приватност“.

Вотсап не користи садржај приватних ћаскања за оглашавање. Они су заштићени енкрипцијом, што значи да фирма не може да чита садржај порука.

Али користи податке – као што су ваша локација и основне информације о налогу, као што су године – за подршку оглашавању.

Када опција за бирање корисничког имена буде у потпуности имплементирана, појединачни бројеви телефона више неће бити видљиви на Вотсапу.

Током типичне смене, како каже, Сафир је истовремено разговарао са више од сто људи преко десетина профила, док су надзорници патролирали између столова са електричним палицама, спремни да казне свакога ко не испуни дневну квоту.

Његов задатак био је део глобално распрострањене преваре познате као „клање свиња” (pig butchering), где се жртве, или „свиње”, пажљиво „хране” лажним обећањима љубави и богатства пре него што буду финансијски „заклане”.

За само месец дана, Куриманил је циљао око 50.000 жртава из најмање 17 земаља. Међу његовим „клијентима” били су удовац кројач из Курдистана, посластичар из Турске, фармер оваца из Киргистана, војници из Ирака и студент из Индонезије.

Све је то радио користећи софтвер изграђен на моделима вештачке интелигенције америчких технолошких компанија, које преваранти злоупотребљавају да би циљали жртве невиђеном брзином и у огромном обиму. „Сви су тамо роботи”, рекао је Сафир за АП, описујући аутоматизовану природу операције. „Систем ради све, ми само пратимо упутства.”

Америчка технологија дуж читавог криминалног ланца

Истрага је показала да је америчка технологија присутна дуж читавог дигиталног ланца који повезује преваранте са њиховим жртвама. Проблем је достигао размере које Уједињене нације описују као „скандемију”, са глобалним губицима који премашују хиљаду милијарди долара годишње.

Само у Сједињеним Државама, губици од превара које потичу из југоисточне Азије процењени су на 3,5 милијарди долара у 2023. години. Криминални синдикати, углавном смештени у специјалним економским зонама у Мјанмару, Камбоџи и Лаосу – регионима обележеним политичком нестабилношћу и корупцијом – изградили су читаве градове посвећене преварама.

Према проценама УН-а, најмање 300.000 људи, попут Куриманила, приморано је да ради у овим центрима широм југоисточне Азије. Иако не постоје докази да америчке компаније раде било шта незаконито, злоупотреба њихових алата поставља питање колико ригорозно спроводе сопствене услове коришћења, који забрањују илегалне активности.

Вештачка интелигенција унела револуцију у преварама

Модели вештачке интелигенције америчке производње, пре свега ChatGPT компаније ОпенАИ и Џемини (Gemini) компаније Гугл, коришћени су за израду специјализованог софтвера који преварантима омогућава да неометано раде на десетинама језика, надзиру раднике и циљају жртве широм света.

Ови алати, познати под називима као што су КТ (Kongtian) и 007ТГ, део су сивог тржишта технологије која има и легитимне и нелегитимне примене. Функционишу као „превара као услуга” (Scam-as-a-Service), где криминалне организације могу да купе готове пакете за покретање сопствених операција.

Бивши преваранти описују их као „све на једном месту” за вођење превара на индустријском нивоу. Софтвер користи ChatGPT и Џемини за генерисање аутоматских одговора, покретање четботова за играње улога, које преваранти користе за развијање уверљивих ликова, као и за превођење у реалном времену на више од сто језика.

Али технологија иде и даље. Ове платформе су заправо софистицирани системи за управљање односима са клијентима (CRM), прилагођени за управљање жртвама.

Преваранти могу да прате стотине „свиња” истовремено, бележећи личне податке, пратећи ниво поверења и бележећи колико је новца извучено од сваког од њих. Администратори могу чак и да манипулишу оним што жртва види на лажној инвестиционој платформи, приказујући измишљене добитке како би је подстакли на даља улагања.

Анализа блокчејна, коју је за АП урадила компанија ТРМ Лабс, показала је да су преваранти који су користили ове алате зарадили десетине милиона долара.

Криминалне групе користе и вештачку интелигенцију за креирање уверљивих лажних профила, користећи ВИ генераторе слика за стварање фотографија које не постоје у стварности.

Најновији тренд је употреба ВИ „face-changing” софтвера, односно дипфејк технологије, која омогућава преваранту да током видео-позива у реалном времену прикаже лице друге особе, чиме се отклања и последња сумња жртве.

За оне који су присиљени да раде у овим фабрикама превара, одбијање или неуспех нису опција. Куриманил, који није био вешт у превари, био је брутално пребијан.

Скривена инфраструктура: од сервера до сателита

Софистицирана, глобална интернет инфраструктура подржава економију преварантских центара у Мјанмару, која се ослања на услуге компанија као што су Коџент Комуникејшенс (Cogent Communications), АТ&Т, ДиџиталОушен (DigitalOcean) и Оракл (Oracle).

Анализа више од 200.000 конекција уређаја у четири центра за преваре у Мјанмару, спроведена за АП, показала је да је сваки пети сигнал преносила компанија регистрована у САД. Ови центри су често смештени у удаљеним, слабо контролисаним подручјима дуж границе са Тајландом, где владавина права практично не постоји, а локалне милиције пружају заштиту криминалним синдикатима у замену за део профита.

Посебно се истиче Старлинк, сателитска интернет компанија Илона Маска, која је постала провајдер број један у Мјанмару, укључујући и центре за преваре. У земљи разореној грађанским ратом, где влада често искључује земаљске интернет везе како би сузбила отпор, Старлинк је постао спас за школе, болнице и хуманитарне групе.

Ипак, одаци показују да преваранти чине несразмерно велики део његове корисничке базе. Сателитски интернет им омогућава да заобиђу локалне рестрикције и наставе са радом чак и када им власти пресеку земаљске везе. Стабилна и брза веза је кључна за 24-часовни рад ових центара, који функционишу као глобални позивни центри, само са далеко мрачнијом сврхом.

Како да се стане на пут злоупотреби

Стручњаци за сајбер безбедност кажу да би интернет провајдери, компаније за вештачку интелигенцију и Старлинк могли да ураде више како би спречили злоупотребу од стране превараната – али им недостају законски, регулаторни и пословни подстицаји.
У међувремену, у Вашингтону, законодавци и владини званичници траже од америчких технолошких компанија да сарађују како би преваранте одвојили од америчке инфраструктуре, али на добровољној основи.

У новембру, америчка тужитељка округа Колумбија, Жанин Пиро, основала је Ударну групу за центар преваре како би циљала на преварантске комплексе.

У четвородневној вежби у мају, Ударна група је сарађивала са компанијама Мета, СпејсИкс, Гугл и другима како би пореметила више од 1,4 милиона налога на друштвеним мрежама и имејл налога, прекинула саобраћај злонамерних ИП адреса, запленила сателитске интернет терминале и деактивирала сервере и хостинг инфраструктуру повезану са преварантским мрежама југоисточне Азије.

„Нећемо дозволити криминалним организацијама да наоружају нашу сопствену инфраструктуру против нас или да униште животне уштеђевине вредних породица“, рекла је Пиро у имејлу за АП.

ОпенАИ и Гугл су саопштили да имају робусне програме за проактивно спречавање превараната да злоупотребљавају њихове алате. Старлинк није одговорио Еј-Би-Сију на детаљне захтеве за коментар.

Провајдери интернет услуга су нагласили да не могу да виде садржај који њихове мреже преносе или шта крајњи корисници раде на мрежи – приватност по дизајну ограничава њихову могућност праћења злоупотребе.

Сви су рекли да су одговорили на валидне пријаве злоупотребе и сарађивали са органима реда. Нико није желео да открије конкретне информације о клијентима, позивајући се на правила приватности, али неколико њих је рекло да су предузели конкретне мере као одговор на извештаје АП-а.

ОпенАИ је саопштио да је на основу информација које је АП поделио идентификовао и забранио три налога који су користили њихове моделе за подршку онлајн преварама. Оракл је саопштио да „марљиво сарађује са органима реда“ на материјалу који је поделио АП. 

Извршни директор ОпенАИја, Сем Алтман, упоредио је вештачку интелигенцију са комуналним предузећем, сличним електричној енергији или води. Али за разлику од водоводних предузећа, технолошке и телекомуникационе компаније у Сједињеним Државама генерално нису одговорне за проактивно обезбеђивање безбедности садржаја који преносе.

Неки људи верују да би требало да се промене.

„Ово мора бити као чиста вода“, рекао је Метју Мојнахан, извршни директор компаније GetReal Security, фирмe за сајбер безбедност. „Све што излази из славине за крајњег корисника, било да је та славина рачунар, прегледач или ваш мобилни телефон, прљава вода не би требало да дође до вас. А ово је управо то – прљава водa.“

Употреба вештачке интелигенције у преварама толико брзо експлодира да се многи у заједници сајбер безбедности плаше да ће потпуно аутоматизоване преваре које воде агенти ВИ ускоро постати уобичајене.

„Крећемо се ка свету у коме вам можда више не требају људи“, наглашава Ари Редборд, глобални шеф политике у ТРМ Лабсу, фирме за криптоаналитику. „Све што вам треба су стотине, хиљаде, милиони агената који не морају да спавају, не морају да једу, који ово раде 24/7.”

Европа их свакодневно користи, али их не прави. То је постало питање не само економије, него и безбедности.

Црвени аларм у ЕУ, грађани желе контролу

Опасна зависност Европске уније упалила је црвени аларм у Бриселу.

Око 80 одсто европске дигиталне инфраструктуре и технологије долази изван ЕУ, а тржиштем доминирају амерички гиганти попут "Амазона", "Енвидије", "Гугла", "Мајкрософта" и "Епла", као и кинески конгломерати попут "Алибабе" и "Бајтданса", власника "Тиктока".

Према најновијем извештају Евробарометра, већина грађана ЕУ жели дигиталну инфраструктуру под европском контролом.

Испитаници у Шведској (94%), Финској (93%) и Данској (92%) сматрају да би ЕУ требало да дâ приоритет тим улагањима.

Истовремено, грађани ЕУ убедљивом већином желе да виде мању зависност од земаља као што су САД и Кина. Такав став најраспрострањенији је међу испитаницима у Шведској (88%), те у Немачкој, Данској, Финској и Луксембургу (свуда по 87%).

Европљани (не)спремни да плате цену

Ствари ипак мало другачије стоје у погледу спремности Европљана да се одрекну стране технологије, уколико је јефтинија. Притом, ставови се у великој мери разликују међу државама чланицама.

Испитаници из Данске (76%), Шведске и Хрватске (обе по 73%) најспремнији су да направе тај корак, док су Естонци (35%), Бугари и Чеси (обе по 45%) забележили најниже нивое слагања.

Одговор Америци: Купујмо европско

Европска комисија, у оквиру Пакета за технолошку сувереност (European technological sovereignty package), планира да оснажи домаћи технолошки сектор, у покушају да парира америчком протекционизму.

Према нацрту закона који је ЕК представила овог месеца, нове мере би, у секторима попут одбране и здравства, практично онемогућиле неевропским компанијама да добијају јавне уговоре.

Циљ је спречавање такозваног сценарија "кил-свича" (kill switch) – ризика да би страна влада могла једноставно да обустави приступ кључној дигиталној инфраструктури.

Иако Европска унија има јасну намеру да се осамостали, пут до технолошке независности оптерећен је бројним препрекама, тешко савладивим.

Прва препрека: Финансије расуте на 27 држава чланица

ЕУ, за разлику од САД, нема довољно концентрисану финансијску моћ, неопходну за покретање огромних инвестиција. То није само питање количине новца, већ структуре финансијских тржишта.

У САД постоји јединствено, дубоко тржиште, док у ЕУ свака чланица има своје регулаторне режиме, своје берзе и своје пореске системе, па се капитал не слива на једно место.

"Државе су подељене, имају своје некакве националне шампионе. Тек у последњих неколико година почињу да причају о дигиталној суверености", наводи научни сарадник ФПН-а у Београду Милош Вукелић.

Друга препрека: Одлив мозгова

Потом, Европска унија има проблем одлива талената у Сједињене Америчке Државе.

Млади инжењер који заврши факултет у Минхену или Паризу често ће отићи у Калифорнију - тамо су највеће технолошке компаније и најбоље плате, али и читав екосистем: окружен је другим инжењерима, инвеститорима и менторима, што му убрзава каријеру.

Европа тако школује стручњаке, а Америка их добија готове.

Трећа препрека: Америчка доминација, за шаку долара

Проблем представља и доминација америчких корпорација на глобалном тржишту.

"Деси се врло лако да када и нека европска компанија достигне неки ниво развоја, онда се појави друга америчка компанија која је лако купи за ситне новце, ми бисмо овде рекли, у односу на оно што је битно у Америци. Дакле то је, то је трећи проблем", наводи Вукелић.

Четврта препрека: Политичке поделе

Четврти проблем, наводи Вукелић, јесте организационе природе и на крају крајева питање и политичке решености ЕУ, која долази доста касно у односу на Америку, Кину и Русију.

"Ми смо имали некакве европске пројекте да се направи европски претраживач још 2005. године. Жак Ширак је био човек који је покренуо ту причу. То је пропало након осам година због немогућности француских и немачких инжењера да се договоре како би то требало да изгледа и уложен је чак и не мали новац у тај пројекат, али на крају од тога ништа није било", подсећа Вукелић.

Пета препрека: Бирократија

Европска унија можда је најнапреднија у свету што се тиче регулативе у вези са заштитом података и коришћењем вештачке интелигенције.

Међутим, директор пословног развоја "Орион телекома" Горан Обрадовић сматра да управо та регулатива успорава ЕУ.

"Ја бих рекао да ту не говоримо о процентима, говоримо о редовима величине колико Европа заостаје за Кином и за Америком, или за Америком и Кином, пошто су те две силе ту негде", оцењује Обрадовић.

У САД су уверени да строга правила гуше иновације, па нема свеобухватне регулативе какву има ЕУ, док је "сечу" државне бирократије предводио Илон Маск, који и сâм, преко својих компанија, развија вештачку интелигенцију и напредне технологије.

Шеста препрека: Недостатак енергије

И Обрадовић указује на неефикасно тржиште капитала у ЕУ, мањи резервоар радне снаге, али као најважнији фактор наводи недостатак енергетских капацитета.

"Енергија је суштински битна за развој инфраструктуре вештачке интелигенције, Европа нажалост има проблема са тиме и то је кључни фактор", сматра Обрадовић.

Брисел је, дакле, препознао проблем – питање је само да ли га је препознао прекасно.

ЕУ улази у трку коју други воде већ деценију – са много регулативе, мало енергије и капиталом расутим по двадесет седам адреса.

Амбиција постоји, питање је да ли је остало довољно времена.

Према наводима технолошке компаније, GPT 5.6 ће у почетној фази бити доступан само ограниченом броју пажљиво одабраних партнера, о чијем су идентитету обавештене америчке власти.

Представници компаније "OpenAI" наводе да је реч о привременој мери док са администрацијом ради на успостављању јединственог оквира за будућа лансирања напредних модела вештачке интелигенције.

Вашингтон настоји да кроз рани приступ такозваним „граничним“ моделима заснованим на ВИ процени могуће претње, укључујући сајбер нападе и потенцијалну војну злоупотребу, пре него што они постану широко доступни корисницима.

Овај потез уследио је након уредбе америчког председника Доналда Трампа, којом је раније овог месеца успостављен добровољни механизам.

То омогућава америчкој влади да до 30 дана унапред тестира најнапредније моделе засноване на ВИ пре њиховог пуштања у ширу употребу.

Из компаније "OpenAI" саопштавају да ће наставити тестирање модела GPT 5.6 и у сарадњи са партнерима припремати свеобухватније лансирање, али наводе да овакав ниво државног надзора и раног приступа не би требало да постане трајни стандард за развој и пласирање напредних система заснованих на ВИ.

Професорка Факултета организационих наука др Зорица Богдановић и ИТ стручњак Никола Будановић у Јутарњем програму издвојили су најважније савете како да се заштитимо.

1. Не верујте порукама које траже хитну реакцију

Проф. др Зорица Богдановић упозорава да су поруке у којима се од корисника тражи да одмах кликне на линк, унесе податке или обави неку радњу најчешће покушај преваре. Нападачи користе осећај хитности како би спречили жртву да размисли и провери информацију.

2. Не инсталирајте апликације ван званичних продавница

Према речима Николе Будановића, највећи ризик представљају злонамерне апликације које се преузимају директно са интернета. Апликације треба инсталирати искључиво преко Google Play продавнице или App Store-а, а пожељно је користити и безбедносни софтвер на телефону.

3. Не откривајте PIN, кодове и податке са картице

Проф. Богдановић истиче да банке никада неће тражити да преко телефона или поруке откривате PIN, једнократне кодове или друге податке за ауторизацију. Управо до тих информација преваранти покушавају да дођу лажним представљањем као банка или државна институција.

4. Заштитите телефон и новчаник као што чувате готовину

Телефон треба обезбедити PIN-ом, отиском прста или препознавањем лица, како нико не би могао да користи картице сачуване у њему. Проф. Богдановић саветује и да се картице држе на сигурном месту, нарочито у јавном превозу и гужви, као и да се по могућству користе RFID заштитне футроле које онемогућавају неовлашћено очитавање сигнала.

5. Будите опрезни са QR кодовима

Никола Будановић упозорава да QR кодови сами по себи нису небезбедни, али могу водити ка злонамерним интернет страницама или лажним сервисима за плаћање. Посебан опрез потребан је приликом скенирања кодова постављених на улици, паркинзима или другим јавним местима.

6. Највећа претња није технологија, већ манипулација корисником

Оба саговорника наглашавају да су савремене платне картице и NFC плаћања технички добро заштићени захваљујући шифрованој комуникацији и напредним безбедносним стандардима. Највећи ризик представља такозвани социјални инжењеринг – ситуације у којима корисник, верујући да разговара са банком или другом институцијом, сам предаје податке који омогућавају преварантима приступ новцу.

Испоставило се да ти аутоматизовани системи нису били толико стабилни колико се раније претпостављало, што је захтевало од „Форда“ да запосли искусне техничаре, понекад и бивше запослене, да би исправили грешке које су направили роботи компаније, пише портал The Verge.

ВИ и моћна и склона грешкама

Закључак до којег су у „Форду“ дошли је да вештачка интелигенција јесте и моћна и склона грешкама. Њена ефикасност у потпуности зависи од квалитета података који се користе за обуку модела вештачке интелигенције.

Осим тога, произвођач аутомобила је потценио вредност институционалног знања које су акумулирали његови искуснији инжењери који су прошли кроз више циклуса развоја возила. Та комбинација феномена довела је до пада квалитета „Фордових“ возила.

„Погрешно смо мислили да ћемо само увођењем вештачке интелигенције и прилагођавањем захтева за дизајн, које смо имали, доћи до производа високог квалитета“, рекао је новинарима Чарлс Пун, потпредседник за инжењеринг хардвера возила.

Према Пуновим речима, неки од најискуснијих запослених у компанији су отишли ​​пре него што је њихово акумулирано знање могло бити у потпуности пренето у „Фордове“ аутоматизоване системе. То је захтевало повратак неких од тих запослених како би те системе поново обучили или, у неким случајевима, менторисали млађе инжењере који су се тренутно борили да одрже квалитет „Фордових“ возила.

Чарлс Пун је нагласио да је компанија запослила, унапредила или вратила на радно место више од 350 искусних инжењера како би поново имали захтевани ниво стручности. Осим менторисања и обучавања млађих колега, искусни инжењери су такође задужени за побољшање начина прикупљања података и обуке модела вештачке интелигенцију, који су основа „Фордових“ аутоматизованих система.

„Ту су неки од наших најискуснијих инжењера имали искуства у решавању и идентификовању проблема пре него што се увуку у систем“, прецизирао је Пун.

„Форд“ је произвођач аутомобила са највећим бројем повлачења својих производа са тржишта у читавој индустрији, а оцене квалитета возила пале су у последњих неколико година. Овакви проблеми постали су све израженији у последње време, а међу њима се издвајају тешкоће при лансирању модела Explorer и Aviator, поремећаји у ланцу снабдевања током пандемије ковида и приметни растом броја повлачења возила.

„Пронађи и поправи“ погрешан приступ у ауто-индустрији

Према речима „Фордовог“ оперативног директора Кумара Галхотре, на крају су закључили да је приступ квалитету постао превише фрагментиран. Различита одељења су радила одвојено, а компанија се у великој мери ослањала на филозофију „пронађи и поправи“ која се фокусирала на идентификовање недостатака након што се појаве и њихово што брже исправљање. Иако је тај приступ могао да реши непосредне проблеме, није спречио да се ти проблеми уопште појаве.

„Прелазимо са менталитета 'пронађи и поправи' на спречавање проблема пре него што се појаве. Фокусирани смо на ране индикаторе у односу на резултате. Престаните да се дивите проблему и почните да га решавате“, објашњава Галхотра.

Трансформација рада протеже се и изван хардвера возила. Софтверски и дигитални тимови сада много тешње сарађују са тимовима за инжењеринг возила, производњу и ланацем снабдевања, прецизирају у „Форду“.

Аутомобилски гигант покушава да комбинује брзину и флексибилност повезану са развојем софтвера са захтевима за ригорозношћу и валидацијом инжењерства високог нивоа, какав захтева ауто-индустрија.

Историјски гледано, ово није увек био случај. „Форд“ је откривао софтверске грешке тек касно у процесу јер није у потпуности користио доступне брзе циклусе итерације, признаје Чарлс Пун, потпредседник за инжењеринг хардвера возила. Уз то, произвођач аутомобила није могао да објављује ажурирања софтвера брзо као компаније потрошачке електронике где може да се примењује принцип да се „брзо делује, а касније поправља“, поручио је Пун.

Возила, за разлику од паметних телефона, раде у окружењу критичном за безбедност где купци зависе од исправног функционисања софтвера од тренутка испоруке возила. Да би се оај сегмент унапредио, у „Форду“ је формиран посебан тим за осигурање квалитета софтвера, који чини 40 људи са искључивом одговорношћу да се проблеми спрече пре него што се појаве.

Нема одустајања од аутоматизације и ВИ

Све ово не значи да „Форд“ није посвећен интеграцији вештачке интелигенције у више својих процеса.

Произвођач аутомобила је драматично проширио своје могућности аутоматизованог тестирања, додајући више од 100.000 нових тестова креираних уз помоћ ВИ, а дизајнираних тако да идентификују граничне случајеве и оптерећују софтверске системе у широком спектру услова. Пошто је оквир за тестирање високо аутоматизован, промене софтвера могу се брзо поново валидирати чак и касно у развоју, али тако да модификације не уведу нове недостатке.

„Пошто су ови тестови високо аутоматизовани, чак и ако имамо касну промену у софтверу, можемо брзо да се вратимо кроз цео процес валидације како бисмо гарантовали да он савршено функционише пре него што стигне до купца. Успоставили смо поузданост софтвера као сопствену ригорозну дисциплину са строгим метрикама“, поручио је Пун.

За разлику од литијума, натријум је широко распрострањен и лако доступан, што га чини привлачним материјалом за смањење трошкова и ублажавање проблема у ланцима снабдевања.

„Комбинација добре уједначености, велике снаге и добрих перформанси на ниским температурама чини ове ћелије привлачним за стационарне системе за складиштење енергије, мрежне услуге и возила краћег домета или комерцијална возила, где су нижи трошкови и доступност ресурса важнији од максималног домета“, рекао је Мориц Шите, истраживач батерија са Универзитета РВТХ у Ахену.

Поређење са „Теслином“ технологијом

Да би проценили квалитет батерија компаније „Хина“, Шите и његове колеге анализирали су 120 натријум-јонских ћелија у различитим условима рада који одговарају стварној употреби.

Перформансе су мерене при различитим нивоима струје и температурама од минус 20 до 45 степени Целзијуса. Тим је користио и рендгенске снимке за унутрашњу анализу батерија, а потом их је раставио како би испитао димензије електрода, састав материјала и микроскопске структурне карактеристике.

Једно од значајнијих открића био је дизајн са двоструким алуминијумским колектором струје без језичака. Оваква конструкција смањује електрични отпор и омогућава равномернију расподелу температуре унутар ћелије. Истраживачи су навели да овај дизајн веома подсећа на архитектуру која се тренутно користи у „Теслиним“ батеријама.

„Позитивно нас је изненадила уједначеност ћелија“, рекао је Шите.

Предности и изазови

Упркос охрабрујућим резултатима, истраживачи су идентификовали неколико области у којима натријум-јонске батерије још увек заостају за водећим литијум-јонским технологијама.

„Перформансе при великим оптерећењима биле су боље него што би се могло очекивати од раног комерцијалног натријум-јонског производа. Међутим, за примене које захтевају често пуњење при ниским температурама околине, биће неопходно одговарајуће управљање температуром или другачије стратегије рада, јер је пуњење на ниским температурама и даље јасна слабост“, истакао је Шите.

Тим је такође открио неочекивано високе концентрације бакра у појединим деловима катоде, при чему је бакар био неравномерно распоређен.

Према Шитеовим речима, то „отвара занимљива питања о његовој улози у перформансама и старењу батерија“.

„Биће занимљиво видети будуће натријум-јонске технологије које ће бити ослобођене никла и бакра, а истовремено ће обезбедити конкурентну енергетску густину“, додао је он.

Зашто је натријум важан

Пошто је натријум знатно распрострањенији и доступнији од литијума, произвођачи би могли да смање трошкове сировина и умање дугорочне ризике у снабдевању.

Натријум-јонске батерије такође показују добре перформансе при оптерећењу у хладним условима, што их чини погодним за стационарне системе складиштења енергије и мобилне примене у подручјима са нижим температурама.

„Међутим, данашње комерцијалне натријум-јонске ћелије углавном имају мању енергетску густину од најбољих литијум-јонских батерија, а сама технологија је у целини мање развијена“, нагласио је Шите.

Наредни кораци

Истраживачи планирају да се усредсреде на побољшање пуњења на ниским температурама, са циљем да омогуће безбедније и ефикасније пуњење испод нула степени Целзијуса.

Додатна истраживања биће усмерена и на оптимизацију материјала који се користе у натријум-јонским батеријама.

„Напредак у развоју анода од тврдог угљеника и нових формулација електролита могао би да буде посебно обећавајућ“, рекао је Шите.

Истраживање су подржали Савезно министарство за истраживање, технологију и свемир и Савезно министарство за економска питања и енергетику.

„Овде имамо реално представљање свеца, Светог Неофитоса у пећини Енглистра. Употребили смо овај портрет и направили аватар свеца, који сам води посетиоце кроз простор који је створио, где је живео, писао своје радове и где је на крају сахрањен“, објашњава Марија Пафити, историчарка уметности.

Један од највећих изазова је било добити дозволу за реалицију пројекта и обезбедити сарадњу манастирске управе, у чему се на крају успело.

„Овдашњи свештеници до сада нису ништа знали о модерним технологијама, били су веома опрезни као православни хришћани, имали предрасуде. Нису желели да ми нешто одузмемо из манастира и да то затим измени вештачка интелигенција и представи на други начин. Ипак је на крају пројекат реализован“, прича Маринос Јоанидис, директор Одељења Унеска за културно наслеђе.

Пројекат на Кипру је део Еурека три-де икс-ер (EUreka 3D XR) програма финансираног из програма Дигитална Европа, који развија иновативна средства.

„У оквиру програма три-де икс-ер Еурека циљ је да се покаже како три-де дигитализација може да буде реализована у области културног наслеђа. То значи приступити подацима и учинити их занимљивијим за студенте, истраживаче и грађане“, објашњава Антонела Фреса, координаторка за програм Еурека три-де икс-ер. 

Осим манастира на Кипру још два споменика који представљају наслеђа Француске и Шпаније део су тог пројекта.

Објављени резултати показују да је „Лајншајн" постигао брзину рачунања за двадесет одсто већу од „Ел Капитана", који се налази у Националној лабораторији Лоренс Ливермор у Калифорнији.

Суперкомпјутери, дизајнирани за извођење сложених прорачуна неупоредивим брзинама, кључни су алати за откривање и развој нових лекова, прогнозирање времена, обуку модела вештачке интелигенције и изводјење широког спектра научних и војних симулација.

Успех „Лајншајна" долази у тренутку када САД и Кина заоштравају своје технолошко ривалство. Политика извозних контрола и рестрикција, која је започета још током првог мандата председника Доналда Трампа, појачана је са циљем да успори напредак Кине у овим стратешким областима.

Технологија која пркоси санкцијама

Оно што „Лајншајн" чини посебним јесте његова архитектура. Уместо да се ослања на специјализоване графичке процесорске јединице (GPU), које данас покрећу већину суперкомпјутера и којима доминирају амерички добављачи попут компаније „Нвидија“, кинески систем се у потпуности базира на централним процесорским јединицама (CPU) – конвенционалним рачунарским чиповима који се често налазе и у потрошачкој електроници.

Кроз низ мера које су почеле 2022. године, Вашингтон је Кини онемогућио приступ најсавременијим GPU чиповима, значајно отежавајући напоре кинеских компанија да се такмиче са америчким технолошким гигантима у развоју напредних модела ВИ.

Кинески Национални суперкомпјутерски центар је у саопштењу навео да је „Лајншајн" „резултат пробоја кроз низ уских грла у кључним технологијама". Достигнућа овог суперкомпјутера, како се наводи, „означавају историјски скок за кинески суперкомпјутерски сектор у превазилажењу страних технолошких ограничења и изградњи независно контролисаног хардверског и софтверског екосистема".

Говорећи на церемонији доделе ТОП500 награда у Хамбургу, у Немачкој, главни дизајнер „Лајншајна", Лу Јутонг, рекао је да је машина направила искорак у односу на конвенционалну хибридну архитектуру која користи и CPU и GPU.

Према саопштењу кинеског центра, систем користи рачунарску инфраструктуру домаће производње, укључујући CPU и меморију велике пропусности (HBM), за потребе научних, инжењерских и ВИ оптерећења.

Од пуштања у рад, „Лајншајн" се користи за примене почев од климатског моделирања и инжењерских симулација до откривања лекова, неуронауке и вештачке интелигенције.

Да ли рангирање одражава стварну снагу

Упркос овом значајном достигнућу, стручњаци упозоравају да се ново рангирање не сме превише тумачити као мерило способности једне земље у домену вештачке интелигенције.

„То је импресиван технички успех", рекао је Ендру Рол, директор Националне рачунарске инфраструктуре у Аустралији. „Али није релевантно ако постављате питање 'ко има најбоље ВИ способности?' или 'ко има најбољу инфраструктуру за успешан рад са вештачком интелигенцијом?'. ТОП500 није добра мера за то", објаснио је Рол.

Истакао је да је ТОП500 рангирање засновано на деценијама старом мерилу дизајнираном за традиционална научна рачунарска оптерећења, а не за модерна ВИ оптерећења. Поред тога, додао је, многи од најмоћнијих система ВИ које су изградили амерички гиганти попут компанија xAI и Гугл, или суперкомпјутери којима управљају врхунске одбрамбене установе, не улазе на листу из осетљивих или економских разлога.

Након „Ел Капитана", који се сада налази на другом месту, следе још две америчке машине у националним лабораторијама у Тенесију и Илиноису, као и једна у Немачкој. Иако су САД изгубиле прво место, и даље поседују три од четири најмоћнија система на свету. Поред њих, у првих десет се налазе и земље попут Италије, Швајцарске и Јапана, што показује глобалну природу ове технолошке трке.

Кинески повратак на врх ове престижне листе, након паузе од неколико година, јасан је сигнал Вашингтону да извозне контроле нису зауставиле напредак Кине. Успех „Лајншајна" не само да демонстрира отпорност и иновативност кинеске технолошке индустрије, већ ће вероватно додатно стимулисати улагања у развој следеће генерације рачунарских система широм света, интензивирајући глобалну трку за технолошку превласт.

Станојевић сматра да ће развој технологије највише угрозити просечност.

„Ако посао радимо просечно или исподпросечно, треба да бринемо, јер технологија иде ка томе да просечне може да замени. Ако га радимо боље од просека, та технологија је направљена тако да увек гледа да ухвати просек, а они који су бољи од просека посао ће задржати“, истиче Станојевић.

Машина може да чита вести, али не и да замени лични печат

Према речима Александра Мастиловића, данашња решења показују да вештачка интелигенција већ може веома уверљиво да саопштава информације јавности. Визуелни прикази дигиталних водитеља постали су толико квалитетни да је понекад тешко приметити да није реч о стварној особи.

Ипак, наглашава да постоји нешто што технологија још увек не може да репродукује.

„Тешко се примећује да се не ради о правом човеку, али оно што се може приметити јесте да нема спонтаности и уникатности коју сваки новинар има“, објашњава Мастиловић.

Сваки водитељ, додаје, поседује сопствени стил, препознатљив начин комуникације и специфичан однос са публиком. Управо тај лични печат чини једну емисију другачијом од друге.

„Машина не може ту врсту емоције и спонтаности да унесе. Она показује да може да одради праволинијско саопштавање вести“, каже Мастиловић.

Управо због тога сматра да би вештачка интелигенција могла да буде корисна у ситуацијама када је потребно потпуно неутрално и стандардизовано преношење информација, без личног тона и интерпретације. Ипак, сумња да би такав приступ дугорочно био довољно привлачан публици.

Посебно указује на чињеницу да се за овакве примене користе технологије које су блиске такозваним дипфејк системима. Чак није неопходно креирати измишљен лик – могуће је направити дигиталну верзију стварног водитеља која ће читати вести без његовог присуства у студију.

Уштеде са једне стране, већа одговорност са друге

Зоран Станојевић сматра да технолошки гледано не постоје озбиљне препреке да виртуелни водитељи преузму и сложеније задатке од самог читања вести.

Према његовим речима, системи би могли да воде разговоре на даљину, постављају питања и делују прилично уверљиво ако иза њих стоји новинар-уредник која управља садржајем.

„Може чак и да се приближи човеку и да буде мало спонтанији до одређене границе. Не може да има спонтане реакције, али може да се тренира да изгледа прилично блиско људском створењу“, наводи Станојевић.

Он ипак види и потенцијалне предности примене такве технологије. Уколико се део трошкова смањи на страни продукције и презентације, медији би могли више новца да усмере на сам новинарски рад.

„Публика ће прихватити боље ако им ВИ презентер чита квалитетне вести него ако прави презентер чита вести на којима се штеди“, сматра Станојевић.

Највећу опасност види у сценарију у којем би и водитељ и сам садржај били производ вештачке интелигенције.

„Проблем је ако ВИ презентер чита ВИ писане вести. То ће бити велики проблем“, упозорава он.

У таквим околностима додатно се отвара питање поузданости информација и одговорности за њихову тачност.

Публика ће морати да научи да сумња

Једна од највећих дилема односи се на то да ли ће гледаоци уопште моћи да препознају када се на екрану налази стварна особа, а када њена дигитална копија.

Станојевић сматра да ће такве ситуације постати све чешће и да ће публика морати да се навикне на нову реалност.

„Врло је могуће да неко направи мој модел водитеља и да ви више не знате кад сам ја стварно у студију, а кад су ме убацили само да ишчитам или кажем нешто.“

Ипак, истиче да кључно питање није ко чита вести, већ шта је садржај те вести и колико је она поуздана.

Сматра да ће публика наставити да цени аутентичне новинаре који доносе квалитетан садржај и померају креативне границе, док ће виртуелни презентери вероватно постати уобичајени у појединим форматима, посебно на дигиталним платформама и друштвеним мрежама.

Истовремено упозорава на све убедљивије снимке генерисане вештачком интелигенцијом који се већ шире интернетом и често изгледају као стварни догађаји.

„Људи морају да се науче да препознају шта је право, шта није право, и да буду критични по том питању“, наглашава Станојевић.

Сличан став има и Мастиловић, који сматра да многи гледаоци, посебно они који нису технолошки упућени, можда уопште не би приметили да је реч о вештачки генерисаном водитељу.

„Живимо у периоду где више ни својим очима не можемо веровати“, упозорава.

Закон ће тражити транспарентност и људску одговорност

Док се технологија развија великом брзином, регулатори покушавају да поставе правила њене употребе. Мастиловић подсећа да ће и Србија добити закон о вештачкој интелигенцији који ће у великој мери пратити европски Акт о вештачкој интелигенцији.

Један од основних принципа тог законодавног оквира биће транспарентност.

„Ако човека изложите заблуди да није сигуран да ли разговара са човеком или машином, ви сте дужни да га транспарентно обавестите да је с друге стране машина“, објашњава Мастиловић.

То правило, додаје, неће важити само за медије већ и за банкарство, корисничке сервисе и све друге области у којима вештачка интелигенција учествује у комуникацији или доношењу одлука.

Још важније је питање одговорности. Према предложеним европским правилима, вештачка интелигенција не може бити носилац одговорности за последице својих поступака.

„Вештачка интелигенција не носи одговорност. Човек мора бити у ланцу одлучивања“, истиче Мастиловић.

То значи да за истинитост и тачност информација неће бити одговорна машина која чита вести, већ уредници и новинари који стоје иза њиховог креирања и објављивања, сагласни су гости Јутарњег програма.

Сарадња са LCVG-ом ослања се на Прадино искуство у инжењерском плетењу и иновативне дизајнерске концепте, што је резултирало одећом нове генерације развијеном кроз напредне технике 3Д моделирања које одржавају хлађење и вентилацију, а истовремено побољшавају удобност током свемирских шетњи до осам сати.

Прадино знање о високоперформансним материјалима такође је подржало идентификацију и набавку специјализованих влакана која омогућавају да се одећа више пута носи током дуготрајних мисија.

Током 2024. године, компаније Axiom Space и Prada представиле су спољашњи слој AxEMU-а , где је Прадин дизајн и развој производа помогао у стварању спољашњости одела направљене да издржи термалне екстреме и микрометеороидно окружење лунарног Јужног пола.

Продубљивање партнерства са LCVG-ом био је логичан ток: прелазак са спољашње заштитне љуске одела на слој који се носи као унутрашњи део одеће која је најближа телу астронаута, где су термална регулација, удобност и поузданост кључни.

„Поносни смо што представљамо ново достигнуће настало из јединствене комбинације стручног знања Аксиом Спејса и Прадиног знања у дизајну, изради шаблона и напредним материјалима, пре повратка човечанства на површину Месеца“, рекао је Лоренцо Бертели, главни маркетинг директор и шеф одељења за одрживост Прада групе.

Док чланови посаде изводе свемирске шетње, њихова тела генеришу значајну метаболичку топлоту. LCVG циркулише хладну воду кроз мрежу цеви које су спроведене преко главних мишићних група тела, апсорбујући и преносећи топлоту до преносивог система за одржавање одела, одакле ће затим бити "избачена" у свемир.

Одећа такође служи и за вентилацију, са посебном петљом цеви које доводе свеж кисеоник преко лица астронаута како би континуирано испирале издахнути угљен-диоксид. Гас се затим враћа кроз део за CO2 система за одржавање живота, пре него што се рециклира кисеоник.

„Сваки минут који астронаути проведу ван свог возила, LCVG ради се на њиховој безбедности.Он управља њиховим термалним окружењем, подржава њихово дисање и све то ради док померају своја тела до крајњих граница", рекао је Расел Ралстон, виши потпредседник за развој свемирских летелица у компанији "Axiom Space".