Управо због тога, фокус стручне јавности све више прелази на платформе које обједињују податке из различитих безбедносних система и користе напредну аналитику за брже препознавање потенцијалних инцидената.

Један од праваца развоја представља концепт обједињене безбедносне телеметрије, где се подаци са крајњих уређаја, мрежне инфраструктуре, апликација и система за управљање идентитетима анализирају у реалном времену.

О овим трендовима дискутовало се и на стручном скупу „MBCOM Adriatic Forum“ посвећеном модерним приступима заштити хибридних ИТ окружења.

Централна тема била је нова генерација Symantec CBX платформе, решења које интегрише безбедносне информације из различитих извора и користи аутоматизоване механизме за откривање аномалија и одговор на инциденте.

Посебна пажња посвећена је концептима Secure Service Edge (SSE) и Zero trust архитектуре, који последњих година постају стандард у заштити дистрибуираних пословних система. За разлику од традиционалних модела који подразумевају поверење унутар мреже, Zero trust приступ подразумева континуирану проверу корисника, уређаја и апликација без обзира на њихову локацију.

Међу кључним технолошким изазовима издвајају се заштита привилегованих налога, управљање дигиталним идентитетима и безбедан приступ критичним ресурсима. Савремена ПАМ решења омогућавају детаљан надзор привилегованих сесија, праћење активности администратора и примену грануларних безбедносних политика у реалном времену.

Све значајнију улогу добија и вештачка интелигенција. ВИ модели данас анализирају огромне количине безбедносних догађаја, препознају образце понашања корисника и система, као и одступања која могу указивати на потенцијални напад.

Такав приступ омогућава безбедносним тимовима да брже идентификују претње и смање време потребно за реакцију. Паралелно са технолошким променама, компаније се суочавају и са новим регулаторним захтевима.

Европски оквири попут ДОРА и НИС2 директиве уводе строже стандарде у областима управљања ризицима, отпорности информационих система и пријављивања безбедносних инцидената. То захтева додатна улагања у мониторинг, сегментацију мрежа, контролу приступа и процесе опоравка након напада.

Стручњаци оцењују да ће наредну фазу развоја корпоративне безбедности обележити управо интеграција аутоматизације, ВИ аналитике и Zero trust принципа.

У таквом окружењу кључну предност неће имати организације које поседују највећи број безбедносних алата, већ оне које успеју да обједине податке, аутоматизују процесе и стекну потпуну видљивост над својим дигиталним екосистемом.

За компаније које послују са партнерима из Европске уније, део су ланаца снабдевања великих система или припадају секторима критичне инфраструктуре, усклађеност са НИС2 стандардима постаје важан предуслов пословне поузданости и конкурентности.

Kао званични овлашћени тренинг центар организације Аустриан Стандардс, ХУБ201 и ЦДТ реализоваће четвородневни програм обуке намењен компанијама, институцијама и професионалцима који желе да развију интерне капацитете за разумевање и примену НИС2 захтева.

Програм је посебно намењен малим и средњим предузећима, технолошким компанијама, добављачима великих система, као и организацијама из области енергетике, финансија, транспорта, здравства, телекомуникација, дигиталних услуга и јавног сектора.

Током обуке, полазници ће стећи практична знања из области управљања сајбер ризицима, унапређења безбедносних процедура, припреме за регулаторне захтеве и јачања оперативне отпорности организација.

По завршетку програма, кандидати ће имати могућност полагања званичног сертификационог испита Аустриан Стандардс, чиме стичу међународно признати сертификат за НИС2 стручњаке са важењем од три године.

Програм је намењен ИТ и менаџерима безбедности, стручњацима за управљање ризицима, консултантима за сајбер безбедност и регулаторну усклађеност, као и професионалцима који ће бити задужени за имплементацију НИС2 захтева у својим организацијама. Обука и испит не захтевају никакво предзнање из поља сајбер безбедности.

Пријаве су отворене до 12. јуна.

Савремени системи функционишу кроз комбинацију готових ЦМС платформи, визуелних „drag-and-drop” едитора и хостинга заснованог на дистрибуираним серверима. Таква инфраструктура омогућава брзо учитавање садржаја, аутоматске безбедносне копије и заштиту од сајбер претњи без додатне техничке конфигурације корисника.

Велику улогу имају и ВИ сервиси који данас могу аутоматски да генеришу текстове, оптимизују СЕО параметре, прилагоде дизајн различитим уређајима и анализирају понашање посетилаца у реалном времену. На тај начин и мали бизниси добијају приступ технологијама које су раније биле резервисане за велике компаније и развојне тимове.

Стабилна интернет инфраструктура постаје кључни део читавог система, посебно у ери клауд сервиса и удаљеног рада, због чега компаније попут Орион телекома, са алатима попут AI Sitejet Builder, имају важну улогу у развоју домаћег дигиталног тржишта.

Технолошки трендови показују да ће no-code и low-code платформе наставити снажан раст, док ће аутоматизација и вештачка интелигенција додатно убрзати процес креирања и одржавања сајтова. Фокус будућности више није само на изради сајта, већ на брзини, сигурности и интелигентном управљању дигиталним садржајем.

- Они имају капацитет да то ураде, захваљујући свом садржају и алгоритмима које користе да би вам приказали оно што вас занима.

Ако погледате своје налоге на друштвеним мрежама и налоге својих пријатеља, вероватно ћете уочити одређени образац. Видећете да вама стижу садржаји, теме, информације, слике или видео-снимци који су вама занимљиви, а ваши пријатељи или чланови породице виде нешто сасвим друго.

Те технологије служе томе да открију шта одређену публику занима и прикажу јој садржај за који је вероватно да ће јој се допасти - за разлику од садржаја који би јој се учинио неважним. И управо тај капацитет им омогућава да обликују начин на који људи размишљају, шта виде, у шта верују и шта сматрају стварношћу.

Да ли постоји разлика између алгоритма који препоручује филм или песму и алгоритма који утиче на јавно мњење и политичко или било које друго мишљење?

- Кључна разлика је у намери - у намери организације или људи који те алгоритме користе. Могу се употребити у добре сврхе, али и у лоше. Могу вам помоћи да пронађете нешто што вам одговара - рецимо, када купујете онлајн, алгоритми вам могу предложити мајицу или пар патика за које је вероватно да ће вам се свидети.

Али могу се користити и на злоћудан начин - да заправо манипулишу вашим мишљењем, вашом сликом стварности или вашим схватањем неког друштвеног концепта или проблема.

Да би људи разликовали та два случаја, мислим да се све своди на то како они сами користе технологију и друштвене мреже - и на то колико се ослањају на садржај који им се сервира, уместо да сами трагају за информацијама. Рекао бих да данас људи постају превише зависни од персонализованог и одабраног садржаја, а то није нарочито продуктивно.

Може ли обичан човек да се заштити или је овај вид утицаја вештачке интелигенције на наше мишљење измакао контроли? Јесмо ли, као обични грађани, заправо немоћни?

- Реч је о веома важној теми. Када говоримо о манипулацији или обликовању мишљења, говоримо о веома суптилној манипулацији - о постепеном померању нашег размишљања у одређеном правцу. Но, пошто је изузетно тешко разлучити да ли вам је сервиран персонализован или донекле манипулативан садржај, наспрам шире стварности - управо зато говоримо о регулацији.

Много смо расправљали о томе и сматрамо да је то данас најважније питање, с обзиром на то да когнитивна вештачка интелигенција и ови алгоритми постају све распрострањенији. Неопходно је успоставити одговарајућу регулативу и политике које ће штитити људе - и та одговорност не сме да буде пребачена на леђа самих грађана.

Ко би требало да регулише ове ствари - приватне корпорације, државе, или међународне институције?

- Сматрам да је најбоље да то иде одозго надоле. Веома је важно да одговарајуће политике успоставе друштва и владе, а затим и поједине компаније - ради заштите запослених, купаца, партнера и публике од потенцијалних ризика когнитивне вештачке интелигенције. Такође је важно да компаније имају јасне политике у погледу коришћења система вештачке интелигенције, управљања подацима и сличних питања.

Ако вештачка интелигенција може да предвиди наше понашање, ако може да утиче на наше мисли, шта онда остаје од нашег слободног избора и свега онога што нас чини људима? Шта очекујете да ће се догодити у будућности, гледано из те, хумане перспективе?

- Добра вест је да вештачка интелигенција не може да чита наше мисли, али може да предвиди шта би нас могло занимати или шта бисмо могли да урадимо. Мислим да сте поставили веома важно питање.

Кључно је да разумемо технологије које се данас развијају и напредак који доносе - и да образујемо људе, посебно млађе генерације, да се не ослањају превише на ове системе. Да раде оно што нас заиста чини људима: да негују своје вештине решавања проблема, критичког мишљења и просуђивања, да се ослањају на сопствену процену, сопствено разумевање и критичко мишљење - а не да се препусте вештачкој интелигенцији.

„Њу глен“ је требало да лансира серију сателита за још један Безосов пројекат, „Амазон лео“, већ у четвртак, 4. јуна.

„Сво особље је безбедно и сви су на броју. Још је прерано да знамо узрок, али већ радимо на томе да га утврдимо. Веома тежак дан, али обновићемо све што треба и вратићемо се летовима. Вреди тога“, написао је Безос на друштвеним мрежама.

Сателити „Амазон лео“ још нису били пребачени из центра за обраду терета на лансирну локацију како би били интегрисани са ракетом. Ово је требало да буде прво од 24 лансирања.

Компанија „Блу ориџин“ је тек недавно добила дозволу Федералне администрације за авијацију (ФАА) да настави лансирања ракете „њу глен“, 22. маја.

Краткорочне и дугорочне последице

Чини се да је експлозија у четвртак увече уништила најмање један торањ за заштиту од муња на комплексу ЛЦ-36, као и транспортер-подизач. Док се не заврши потпуна процена штете, немогуће је знати колико ће времена бити потребно за наставак лансирања са те рампе.

И Наса се у великој мери ослања на „Блу ориџин“ и ракете „њу глен“ у оквиру програма „Артемис“ и планова за будућу базу на Месецу. Агенција је у уторак одржала догађај на којем је објавила неколико нових уговора за будуће мисије, укључујући избор „Блу ориџина“ за испоруку два лунарна теренска возила на површину Месеца помоћу летелице „Блу мун марк 1“.

„Блу мун марк 2“ намењена је људској посади и такође је изабрана као један од два лендера у оквиру програма за спуштање на Месец. Заједно са „Спејс-Иксовом“ ракетом „старшип“ биће коришћена за спајање са свемирском летелицом „орион“ током будућих мисија Артемис, како би астронаути били превезени на површину Месеца и назад у лунарну орбиту.

Међутим, додаје, главна разлика између оригиналног садржаја и оног креираног вештачком интелигенцијом је људска несавршеност која даје аутентичност свему томе.

Васић не зазире од технологије и мисли да иновације треба користити, али паметно.

„Мислим да вештачка интелигенција никада неће заменити човека на овом пољу, јер он не креира на основу емоције и искуства и свега онога што човек поседује. Он ствара симулацију“, истиче Васић.

Новинарка РТС-а и текстописац Ружа Јеремић Турудић слаже се са Васићем. Додаје и да препознаје разлику између онога што је радила вештачка интелигенција, а шта човек.

„Знате колико времена морам да уложим да извучем неку идеју од почетка до краја и да она има емоцију и да та тема буде добро испраћена кроз музику. Свако ко има додира са музиком, може да примети оно што човек није стварао“, објаснила је Јеремић Турудић.

Према њеним речима, свако ко је даровит за компоновање или писање песама, тај дар нико не може да му одузме, па ни вештачка интелигенција.

Васић сматра и да ће у будућности, сав садржај који буде створио човек бити означен неким жигом, попут „премијум“ садржаја.

Ипак, обоје се слажу да нове технологије се не треба бојати и да су одличан алат.

„Само је треба користити паметно, за добре ствари и да вам олакша посао“, додаје Васић.

Овог пута, међутим, папа је ту да смири духове (капитализма), али и да упозори.

„Човечанство, које је Бог створио у свом његовом величанству, данас стоји пред судбоносним избором: или да сагради нову Вавилонску кулу, или да изгради град у којем Бог и човечанство заједно обитавају", уводне су речи прве енциклике папе Лава XIV, чији је наслов: Magnifica humanitas: О заштити људске личности у доба вештачке интелигенције.

Посебно су, ипак, занимљиви хуманистичка реторика у корист радника и сиромашних, а против профита као врховног мерила, упозорење на нове облике ропства и позив на разоружање ВИ. Све то прилично одступа од доминантног наратива о новој технологији, агресивно усмереног на логику тржишта, огољеног капитализма и геополитичког надметања.

Такве поруке нису случајне – папа Лав XIV представио је енциклику на 135. годишњицу објаве Rerum Novaruma – чувеног документа свог имењака Лава XIII, којим је Римокатоличка црква 1891. године одговорила на изазове тадашње индустријске револуције залажући се за побољшања права радника.

Шта пише у папиној поруци

Папа Лав XIV у енциклици полази од јасне премисе: у свету у којем богатство народа све више зависи од знања и технологије, та добра не смеју остати у рукама малобројних.

„То продубљује јаз између укључених и искључених – између оних који могу да учествују у дигиталној револуцији и оних који остају на њеним маргинама", пише папа.

Социјална правда у дигиталном добу, према његовом мишљењу, захтева равноправан приступ технологији за све, заштиту најрањивијих и јавни надзор над употребом ВИ – „тако да водећи принцип не буде искључиво профит, него достојанство сваке особе и опште добро свих људи."

Посебно место у енциклици заузима питање рада. „Нови облици рада нису нужно бољи", упозорава Лав XIV.

Иако технологија свакако може да ослободи човека напорних или понављајућих послова, она не сме водити незапослености у име смањења трошкова и повећања профита. У том контексту, папа позива и на обнову активности радничких организација.

Модерно ропство

Енциклика, међутим, иде и корак даље – у оно што западна јавност ретко жели да чује, упозоравајући на нове облике ропства.

Иза сваког „тренутног и беспрекорног" одговора вештачке интелигенције стоји дуг ланац људи – углавном "невидљивих". Милиони људи, претежно жена, обучавају моделе и модерирају садржај за минималне зараде. А негде другде, деца и адолесценти у опасним условима ископавају ретке земне елементе без којих ВИ и најсавременија технологија не би ни постојале.

„Тела тих људи су израњавана, повређена и изнемогла, да би рачунарски процеси могли да теку непрекидно", пише папа.

Томе додаје и упозорење на оно што назива новим лицем колонијализма, где лични подаци грађана постају сировина за туђе економске стратегије, претварајући дигитално окружење у „простор експлоатације".

„ВИ мора бити разоружана"

Папа позива на „разоружавање" вештачке интелигенције – не у смислу одбацивања технологије, него у смислу одузимања моћи онима који верују да им техничка надмоћ аутоматски даје право да управљају светом.

„Разоружати не значи одбацити технологију, него спречити је да завлада човечанством", поручио је поглавар Римокатоличке цркве.

Од цркве се могао очекивати опрезан и конзервативан став према свему што у називу има „револуцију“, па била она и дигитална.

Њени друштвени погледи имају дубоке корене. Уосталом, папа Лав XIV се директно позива на Социјалну доктрину цркве и свог имењака из 19. века.

Зато енциклика уствари мање говори о папи или цркви, а више о данашњем времену у којем Ватикан, барем на нивоу реторике, заступа идеје које је западни политички мејнстрим одавно занемарио.

„Блу Ориџин" (Blue Origin),компанија Џефа Безоса изабрана је за прву неаутоматизовану лунарну мисију. Добили су уговор вредан 188 милиона долара (уз опцију проширења на 280,4 милиона) за испоруку терета помоћу свог лендера "Blue Moon Mark 1 Endurance". Мисија "Moon Base I" планирана је већ за јесен ове године.

Компанија „Фајерфлај Аероспејс" (Firefly Aerospace) осигурала је уговор вредан 75 милиона долара за развој летелице у оквиру мисије "MoonFall" (планиране за 2028. годину), која ће на Месец допремити четири дрона за претрагу потенцијалних локација за слетање астронаута.

Две компаније: „Лунар Аутпост" (Lunar Outpost) и „Астролаб" (Astrolab) добиле су по 220 милиона долара за развој специјалних ровера којима ће астронаути управљати на Месецу. „Лунар Аутпост" ће развити возило "Pegasus LTV".

Велики дан за „Спејс екс" (SpaceX): Капсуле и милијардијски уговор

Иако Наса данас није додељивала нове грантове за сам лунарни лендер, где „Спејс екс" већ држи примарне уговоре за слетање посаде, компанија Илона Маска ипак је узела највећи финансијски колач дана.

Наса је званично објавила проширење уговора за комерцијалне летове са посадом (Commercial Crew). „Спејс екс-у" је додељено још шест мисија до краја оперативног века Међународне свемирске станице (МСС) 2030. године. Три мисије су финансиране одмах, а разлог за ово хитно проширење су стална кашњења Боингове летелице "Starliner".

Истовремено, Ројтерс је пренео да су америчке Свемирске снаге (US Space Force) данас доделиле „Спејс ексу" гигантски војни уговор вредан 2,29 милијарди долара. Овај новац намењен је за изградњу сигурне свемирске мреже података високе брзине, која ће користити оптички повезане сателите за глобално повезивање војних сензора и оружаних платформи. Функционални прототип ове технологије компанија мора да испоручи до краја 2027. године.

Администратор Насе Џаред Ајзакмен нагласио је на конференцији да је циљ свих цивилних уговора успостављање сталног присуства човечанства на Месецу до 2033. године, што ће послужити као одскочна даска за будуће мисије на Марс.

Дизајн је настао у сарадњи са некадашњим главним дизајнером компаније Apple, Џонијем Ајвом, и Марком Њусоном, кроз студио LoveFrom, а у компанији истичу да овај модел означава почетак новог поглавља бренда.

Премијера је одржана симболично у Риму, 79 година након прве велике победе бренда у ауто-мото спорту, чиме се наглашава веза између традиције и нове ере.

Иако без препознатљивог звука V8 и V12 мотора, Luce задржава перформансе по којима је бренд познат. Четири електромотора развијају преко 1.000 коњских снага, што омогућава убрзање од 0 до 100 km/h за око 2,5 секунде, док максимална брзина достиже око 310 km/h.

Модел је заснован на новој електричној платформи са батеријом капацитета око 122 kWh и дометом већим од 530 километара. Брзо пуњење омогућава допуну за приближно 20 минута.

Иако тежак преко 2.200 килограма, аутомобил има нижи центар гравитације у односу на неке претходне моделе бренда, што побољшава стабилност и управљивост.

Унутрашњост се разликује од тренда великих дигиталних екрана: уместо доминације једног централног дисплеја, присутни су физички тастери и минималистички приступ контроли.

Дизајн карактеришу велике стаклене површине, затворена кабина и аеродинамични елементи.

За разлику од неких модерних кинеских аутомобила или Тесле, унутрашњост нема велики мултимедијални екран, а на волану и централној конзоли могу се пронаћи механички тастери.

Иако га не покреће мотор са унутрашњим сагоревањем Ферари је развио посебан звучни систем који појачава вибрације електромотора па у неки начин задржава осећај спортске вожње.

Технолошки искорак или одрицање од идентитета

Међу љубитељима аутомобила овај концепт изазива подељене реакције. Једни га виде као велики еколошки и технолошки искорак, док други сматрају да бренд тиме губи свој препознатљиви идентитет.

Традиционално, „Ферари“ је градио свој имиџ на снажним V8 и V12 моторима, звуку, вибрацији и механичком карактеру који је био део искуства вожње. Управо тај сирови, понекад непредвидив осећај био је суштина привлачности спортских модела.

У том контексту, електрични Luce делује као прекид једног дугог културног континуитета. Није у питању само промена погона, већ промена начина на који аутомобил комуницира са возачем.

Док су класични модели били засновани на буци и физичком осећају машине, електрични систем нуди тишину, линеарно убрзање и дигиталну прецизност. Тиме се добија перформанса, али се губи део емоције која је деценијама дефинисала бренд.

Љубитељи спортских аутомобила често истичу да „душа машине“ произилази из механичке несавршености – из осећаја да возач и машина воде дијалог, а не да један систем савршено извршава команде.

Са те стране, Luce делује као аутомобил који је технички супериоран, али емоционално контролисанији. Снага је равномерно распоређена, реакције су прецизне, али простор за „игру“ возача постаје мањи.

Ипак, у ширем контексту, поставља се питање да ли је то губитак или еволуција. Док се свет аутомобила мења, и сам појам спортског аутомобила мора да се редефинише. Можда „Ферари“ више не мора да буде симбол механичке грубости, већ симбол врхунске технологије и перформанси у новој форми.

Дашић додаје да су песме за које се музички састав опредељивао, умеле да направе проблем у смислу сврставања у програме јер, како каже „код нас иде лево и десно. Или си забавњак, рок, или си народњак”.

Ипак, цела музичка прича „Легенди“ се лепо заокружила и поводом четири деценије постојања, изашла је посебна монографија Од песме до легенде.

Књига бележи вишедеценијско стваралаштво, развојни пут, концерте и антологијске нумере једног од најдуговечнијих састава на овим просторима. С тим у вези, гост Хронике пристао је да искаже неке од својих стихова које су му посебно прирасле срцу.

„Сачувај ме Боже успомена. На тамбурашки звук се увек буде. Па да ми у грудима стена, дробе док ми сузе не изнуде. Сачувај ме Боже пустих жеља. Већ одавно нисам што сам био. Све сам црњи што ми коса беља. Усахнуло врело с ког сам пио.

Пријатељи својим путем газе. Многи од њих небом пале свеће. Као да ми осветљују стазе да бих до њих знао где се скреће. Оних дана док смо били цели, звезде слова, а небо нам писмо, да смо само мало више смели, да смо само, да смо, али нисмо”, говорио је Дашић своје омиљене стихове, који је иначе аутор више десетина песама.

Зоран се осврнуо и на испуњење својих животних жеља.

„Три највеће жеље сам, Бог ми дао да, ето срећа да остварим. Прва срећа, прва жеља ми је била кад сам био млад да, ето, направим неки успех са музиком, као и сви клинци кад се роде. Друга моја велика жеља је била да радим у политици. Мислим, ја сам био уредник теме политике једно петнаест година, а трећа жеља ми је била да будем у РТС-у. И ту сам био петнаест година, до пензије скоро, ето, као уредник”, испричао је Даша и додао да је „срећан човек“.

Упркос великом искуству и вишедеценијској каријери, наступима у око 35 држава… Даша понавља да се и даље бави музиком.

О учешћу у пројекту говорио је Адриан Спитиери, вођа тима Јавног сервиса Малте који има око 120 стално запослених особа на телевизији и радију, али и око стотину ангажованих хонорарних сарадника - монтажера, сниматеља, продуцената – поготову на радију.

Како на Јавном медијском сервису Малте користите вештачку интелигенцију?

– Код нас је употреба вештачке интелигенције на почетном нивоу. Прошле године је Јавни медијски сервис Малте званично имао прву обуку кроз Еразмус плус пројекат, а у којем су учествовали бројни запослени који су били заинтересовани.

Неки су лепо прихватили обуку, други су, пак, осетили да им је то превише и нису подржали идеју. Међутим има колега који је заиста користе, али приватно и тврде да им много помаже у послу који могу да обаве брже у поређењу са онима који је не користе.

Да појасним, у послу који се ради корак по корак – писање текста, транскрибовање интервјуа, уређење звука – вештачка интелигенција може умногоме и веома брзо да помогне. Они који је користе имају користи.

Вештачка интелигенција се код нас не користи званично, иако имамо одређене Еј-Ај системе интегрисане у софтвере које користимо и који се аутоматски апдејтују. Тако да неке особе користе ту могућност, неке не, али Јавни медијски сервис Малте још увек нема регулативу у вези са тим – вештачку интелигенцију користите на сопствену иницијативу.

Дакле, нисте увели нпр. аватаре који особама са посебним потребама представљају садржаје или неке друге могућности?

– За сада нисмо. Зашто? Јер би то значило да се људима одузме посао. Званично, вештачка интелигенција многе послове може сасвим добро да уради, чак и да води програм на малтешком језику. Неки учесници обуке прошле године су то пробали. Али, то би значило да би посао водитеља престао да постоји. То је веома осетљива тема. Да, технологија то може да уради, али регулативе, систем још увек нису то одобрили.

Тренутно смо у заједничком Еразмус плус пројекту. Шта очекујете од овог пројекта?

– Многе ствари и схватања су се изменила током претходних годину дана. Када смо имали обуку прошле године, то је било у кључном тренутку. Вештачка интелигенција од тада постаје озбиљнија, важнија, и можете је користити и за посао. Од тада је постало јасно да је добро продужити пројекат. Сада имамо дилему колико треба користити вештачку интелигенцију. Дошло се до питања етике – да ли ћете рећи да сте користили вештачку интелигенцију, или ћете је употребили потајно и пустити људе да претпостављају? Таква је ситуација сада, а вештачка интелигенција је веома моћан алат, и на нивоу када њена употреба постаје озбиљна. Неопходне су нам регулативе, посебно у вези са етиком – да ли ћемо и како користити вештачку интелигенцију и да ли ћемо публику известити о томе у којој мери смо је користили.

А када говоримо о садашњем Пројекту?

– Обука коју ћемо спровести у оквиру овог пројекта је другачија у односу на ону коју смо имали у оквиру Еразмусовог пројекта “Дигивизија”, јер се вештачка интелигенција променила од тада. Алати које смо користили током пројекта “Дигивизија” су унапређени и постали су свеприсутни и једноставни за имплементацију у пословне задатке. Сада су нам неопходне регулативе у вези са применом. Овогодишња обука ће се више фокусирати на то како да је користимо етички. Етика је сада нешто што треба да буде усвојено пре него што се неко запосли, јер ће се доћи у ситуацију да имате запослене који ће рећи – не, ово не би требало да се уради на овај начин јер су етични, и они други чија етичка схватања нису иста и који ће користити неетички вештачку интелигенцију, а то је највећа опасност.

Међу keynote говорницима овогодишњег Digital Day-a биће Roman Balteanu, Platforms Partner Manager за централну и источну Европу у компанији Google.

У предавању "Supercharging Modern Marketing in the AI Era“, Balteanu ће говорити о томе како компаније могу да изграде снажан data foundation унутар интегрисаног екосистема, повезујући first-party податке, напредна мерења и вештачку интелигенцију у функционалан систем који доноси пословну вредност. У фокусу његовог излагања биће све комплекснији потрошачки пут, у којем се подаци често налазе у „фрагментисаним силосима“.

Kроз приступ заснован наGoogle Marketing Platform екосистему, Balteanu ће представити како се ти подаци могу објединити и претворити у прецизније моделе предикције, ефикасније bidding стратегије и боље одлуке у реалном времену. Посебан акценат биће стављен на примену генеративне ВИ технологије – кроз алате попут Gemini, Imagen и Veo – који омогућавају брже креирање висококвалитетних креативних формата, оптимизацију трошкова и значајно краће време изласка на тржиште.

На тему еволуције медијских навика и раста Connected TV екосистема говориће Ioana Samoila, Industry Director у компанији Teads. Са искуством у вођењу стратешких партнерстава укључујући Турску, Грчку, Адриатик регион и Србију, Samoila ће у предавању "The Omnichannel Booster Effect: Driving Business Outcomes with CTV" анализирати како Connected TV мења однос између традиционалне телевизије и дигиталног performance маркетинга. Њено излагање фокусира се на трансформацију CTV-a из канала за масовни reach у кључни део omnichannel стратегије који омогућава прецизно мерење и оптимизацију пословних резултата.

Посебан нагласак биће на интеграцији CTV-a у шири медијски микс, где се фокус помера са импресија на конкретне пословне KPI-јеве, као што су конверзије, раст продаје и дугорочна вредност корисника.

Додатну перспективу о стању и будућности видео екосистема донеће Ђорђе Ђуричић, Entertainment Platform Product Director у компанији United Cloud. Kроз предавање "State of CTV", Ђуричић ће представити преглед глобалних и регионалних трендова у Connected TV индустрији и анализирати различите пословне моделе који данас доминирају тржиштем – од SVOD и AVOD модела, преко FAST платформи, до хибридних приступа монетизацији.

Посебан фокус биће на начину на који се CTV развија као централна тачка дигиталне видео потрошње, али и на томе како оператори, платформе и оглашивачи могу да пронађу одрживе моделе раста у све фрагментисанијем медијском окружењу. Предавање ће отворити и питање где се налазе највеће прилике за монетизацију у наредном периоду, посебно на тржиштима у развоју.

Један од најискуснијих глобалних лидера дигиталне advertising индустрије, Paul Thompson, Chief Commercial Officer у компанији Eskimi, донеће критички поглед на стање индустрије која се све више ослања на аутоматизацију и алгоритме. Са више од 30 година искуства у компанијама попут Yahoo, Blis и Seedtag, Thompson је познат по свом неконвенционалном приступу и инсистирању на улози креативности у медијским стратегијама.

У свом излагању, он ће отворити питање да ли је индустрија превише ослоњена на data-first приступ и алгоритамску оптимизацију, те да ли такав приступ води ка хомогенизацији резултата. Његова кључна порука јесте да „алгоритми често дају просечне резултате“, те да је за стварни ефекат у оглашавању неопходно вратити идеју, креативност и људски фактор у центар стратегије.

Поред предавања светских стручњака, Digital Day 2026 доноси и снажан фокус на локалне и регионалне изазове који директно обликују тржиште. Агенцијски панел ове године поставља провокативно питање: „Да ли је крај агенцијског модела какав познајемо?“ Дискусија ће отворити теме трансформације улоге агенција, нових очекивања клијената, као и утицаја аутоматизације и ВИ алата на традиционалне пословне моделе. Панел ће модерирати Danka Trbojević, Marketing Director, Merin Group.

Медијски панел биће посвећен трансформацији редакција и начину на који нове технологије мењају свакодневни рад медија. Фокус ће бити на примени ВИ алата, развоју нових формата садржаја и редефинисању новинарских процеса у дигиталном окружењу. Панел ће модерирати Јасмина Kопривица, експерт за дигиталне медије из Fos Media Com, уз дискусију о томе како данас изгледа модерна редакција и који су кључни изазови одрживости медијског пословања.

Digital Day 2026 тако још једном потврђује своју улогу централног места сусрета индустрије – простора где се спајају глобална експертиза, регионална пракса и конкретни одговори на питања која обликују будућност маркетинга, медија и технологије.

Kотизације за присуство конференцији доступне су на сајту Digital Day конференције: www.digitalday.rs.

А око нас има много вештачке светлости, веома много. Према недавној студији из САД, глобалне емисије светлости порасле су за укупно 16 одсто између 2014. и 2022. године. Интензитет вештачке светлости такође је повећан, у просеку за девет одсто.

Зашто је вештачка светлост штетна?

Неке изворе светлости можемо сами да искључимо: рачунаре, мобилне телефоне, телевизоре или лампе. Друге не можемо да контролишемо – попут уличне расвете и аутомобилских фарова, светла у излозима, на градилиштима, аутобуским станицама, паркиралиштима, спортским теренима и стадионима, осветљеним споменицима, светиљкама и лампицама у баштама и на балконима или осветљеним рекламним површинама.

То је уједно и један од разлога зашто је настала иницијатива „Берлин без реклама“.

Ако смо изложени вештачкој светлости у толикој мери да она ремети природни циклус спавања и буђења, то може да промени нашу хормонску равнотежу и узрокује болести метаболизма, попут дијабетеса.

Може доћи до повећања ризика од депресије и гојазности. Што је светлост „хладнија“, односно што је више бела и плава, то више имитира дневну светлост – и то више потискује хормон мелатонин, који нас заправо увече чини уморнима.

Како светлосно загађење штети нашој животној средини?

Ниједан други аспект животне средине није током милиона година остао тако непромењен као природна светлост Сунца, Месеца и звезда. Сва жива бића прилагођена су том ритму. Више од половине свих врста су ноћне животиње. Како ноћи постају све светлије, последице могу бити кобне.

Птице селице се оријентишу користећи природно светло попут месечине. Вештачко светло их збуњује и одвлачи са рута, па лете исцрпљујућим заобилазним путевима. Друге птице понекад прерано почну да полажу јаја. Али када се пилићи излегну прерано у години, често им је на располагању премало инсеката за јело.

Чак и ноћни летећи инсекти користе слабу светлост звезда како би пронашли храну и партнере. Али вештачки извори светлости сјаје много јаче и неизбежно их привлаче. Међутим, не могу се размножавати, полагати јаја или пронаћи храну код уличних светиљки или лампи.

Ноћни лептири, бубе и други инсекти често круже око извора светлости док се потпуно не исцрпе и угину – милијарде њих сваке године. То је кобно у време када популације инсеката драматично опадају на многим местима и из других разлога.

С друге стране, ноћни сисари као што су јежеви или слепи мишеви, избегавају светлост и осветљена подручја; превише светлости све више смањује њихово станиште.

А за неке врсте риба вештачко светло је непремостива препрека. Ако светлост са осветљених мостова пада у воду, на пример, јегуље не могу да пливају кроз такве светлосне баријере – што је велики проблем током мрестовне миграције.

Где се повећало светлосно загађење и где се смањило?

Према поменутој америчкој студији, ноћна расвета посебно је нагло повећана у Азији. Најзначајније промене догодиле су се у економски јаким регионима Кине и Индије.

У САД је западна обала посебно постала светлија због раста привреде и становништва у градским подручјима. Источна обала и делови средњег запада, са друге стране, постали су тамнији. Према студији, то се може приписати паду индустрије, мањем броју предузећа и становника те енергетски ефикаснијој расвети.

Позитивне вести стижу из Европе: Овде се интензитет зрачења смањио за четири одсто у поређењу са 2014. годином. Истраживачи су такође приметили пад ноћног светлосног онечишћења у многим регионима.

Најзначајније смањење забележено је у Француској (33 одсто), а следе Велика Британија (22 одсто) и Холандија (21 одсто).

Законом поново учинити ноћи тамнијим

За разлику од САД, замрачење у Европи углавном није узроковано економским падом. Па у чему је тајна овог успеха?

Поглед на Француску: Овде закони прописују да се светла на пословним зградама, у излозима продавница, али и на паркиралиштима, јавним парковима и вртовима морају угасити најкасније у један сат ујутру.

Друге европске земље раније су објавиле рат светлом ноћном небу. На пример, Чешка је још 2002. године донела први закон на свету о смањењу светлосног загађења. Између осталог, улична расвета тамо сме да светли само према доле; у супротном се наплаћују казне веће од 3.000 евра.

У Словенији је 2007. године донесена уредба о ограничењима светлосног загађења. Рецимо, количина светлости по становнику годишње не сме да прелази 50 киловат-сати. Јасни прописи такође осигуравају да улична расвета не обасјава превише јако спаваће собе.

Фулда: Немачки пионир у борби против вештачког светла

У Немачкој још увек не постоје национално уједначени прописи против светлосног онечишћења. Међутим, Савезни закон о заштити природе тренутно се мења како би се оно сузбило.

Савезна покрајина Баден-Виртемберг већ је донела законе којима се забрањује осветљавање прочеља зграда између 1. априла и 30. септембра.

Немачки град Фулда осмислио је много паметних идеја када је реч о односу према светлу. На пример, уместо рефлектора, катедрала у Фулди већ је неколико година осветљена веома прецизно – помоћу шаблона. Пешачке и бициклистичке стазе ван града осветљене су само са 20 одсто светлости. Тек када неко прође, детектори покрета накратко појачају светла на 100 одсто.

„Замке за инсекте постављене пре и после ове мере показале су нам да 90 одсто мање инсеката угине на новим светлима“, извештава Марсел Сире из Фулдиног уреда за урбанистичко планирање и развој. Тај концепт расвете сада се поступно спроводи унутар самог града – углавном кад год је потребно заменити уличну расвету. На тај начин готово да нема додатних трошкова, каже Сире.

Због свих тих мера, Фулда је 2019. године од стране Међународног удружења за тамно небо (ИДА) проглашена првим немачким „звезданим градом“. Та невладина организација наводи укупно једанаест локација у Немачкој као „звездани град“.

Ако волите свице, угасите светла у врту

Чешка, Словенија и Фулда предњаче у томе: светло би требало осветљавати само оно што треба да буде осветљено – стазу, а не ноћно небо.

Што је светло топлије, то је мање штетно – за нас и наше ближње. Организације за заштиту природе препоручују топлу температуру боје од највише 3.000 келвина за спољну расвету.

Светло би такође требало да буде упаљено само када је потребно. Светла која се пале путем детектора покрета добра су алтернатива сталном спољашњем осветљењу.

Можда ће ово подстаћи више свитаца да посете наше вртове и паркове. Њихов број опада широм света, а светлосно загађење је главни разлог за то. И њима је потребан мрак за размножавање. Што је више вештачког светла, то мање мужјаци уопште примећују женке које светле.

А онај ко увече навлачи завесе, не само да се штити од спољашње светлости, већ и избегава узнемиравање ноћних животиња на отвореном.

Прерушавање у препознатљиве брендове

Омиљени метод хакера је, по свему судећи, прерушавање вируса и другог злонамерно креираног софтвера (malware) у популарне агенте и сервисе ВИ.

„Касперски", једна од водећих светских компанија за сајбер-безбедност, од почетка године открила је широм света више од 92.000 таквих случајева, саопштено је у Риму на годишњој конференцији „Касперски Хоризонти" (Kaspersky Horizons).

Сајбер-криминалци злоупотребљавају препознатљиве брендове како би намамили жртве да преузму корумпиране фајлове – лажне апликације „Чет џи-пи-ти" (Chat GPT) чиниле су 49 одсто свих откривених напада, док су „Клод" (Claude) и „Џемини" (Gemini) учествовали са по 18 одсто.

Рансомвер - уцењивачки софтвер се може изнајмити као услуга

Истовремено, поље напада се шири, јер обухвата мобилне уређаје, услуге у облаку и сервере, док вештачка интелигенција убрзава и нападе и одбрану – то је кључна порука коју је на конференцији пренео Андреа Фумагали, стручњак за сајбер-безбедност и вештачку интелигенцију.

Посебно је истакао да се рансомвер (ransomware) – софтвер који закључава податке жртве и тражи откуп за њихово ослобађање – данас може изнајмити као услуга у оквиру глобалних криминалних екосистема.

Зашто увек каскамо за хакерима

Фумагали је нагласио да више није питање да ли ће се напад догодити, него када и да ли ће одбрана бити спремна.

„Увек смо иза нападача и реагујемо на нападе – нападач је бржи, они иновирају", рекао је, додајући да „нападачи непрестано претичу одбрану – иновирају брже, сарађују глобално у веома координисаним екосистемима и искоришћавају чињеницу да нападачу је довољан само један успех, док одбрана мора да их заустави у свим случајевима".

Клин се клином избија - агенти ВИ преузимају и одбрану 

Рад је у великој мери већ аутоматизован, а у наредним годинама очекује се да одбрану од хакера у све већој мери преузимају агенти вештачке интелигенције, посебно тренирани за потребе сајбер-безбедности.

Не само да прикупљају податке, него их и интерпретирају и разумеју, откривајући сумњиво понашање.

Ипак, Фумагали је нагласио да критичне одлуке и даље доносе људи – и да људи и даље остају најслабија карика у ланцу сајбер-безбедности.

Дмитриј Галов, шеф глобалног тима за истраживање и анализу у „Касперском", истакао је да агенти вештачке интелигенције смањују трошкове и напада и одбране.

Као примере навео је масовни фишинг, развој вируса уз помоћ вештачке интелигенције и аутоматизовано прикупљање података.

„Најбоље што компаније могу да ураде је да размисле"

Према истраживању „Касперског", 99 одсто испитаних компанија планира да користи вештачку интелигенцију за сајбер-безбедност – иако је стварно усвајање тих технологија у пракси и даље скромно.

„Најбоље што компаније могу да ураде је да размисле", поручио је Галов, алудирајући на расположење у којем ентузијазам предњачи испред примене.

Да ли ће ВИ заменити хакере

Упозорио је и да агенти вештачке интелигенције представљају нову карику у ланцу снабдевања – ослонац на спољне ресурсе ствара повезан екосистем, али и нове рањивости.

Међу конкретним претњама издвојио је лажне четботове и вирусе прерушене у алате вештачке интелигенције – попут лажног "Клода" за Виндоус, Мек и Линукс, коришћеног за дугорочну сајбер-шпијунажу и прикупљање осетљивих података.

Постоје, каже, и напади на саму вештачку интелигенцију – путем такозваног убацивања промпта и тровања садржаја.

Агенти вештачке интелигенције неће заменити нападаче, напомиње Галов, него ће их скалирати – то јест учинити да њихови напади буду масовнији и далекосежнији.

Машине не мисле, али ипак делују – ко је одговоран

Луана Ло Пиколо, виша саветница за технолошко право и управљање вештачком интелигенцијом, подсетила је да машине не мисле – али да ипак делују.

„Ми смо одговорни – организације и корисници система вештачке интелигенције. Наша одговорност је да имплементирамо вештачку интелигенцију на одрживи начин", рекла је она.

Истакла је да су потребни јасни оквири управљања. „Потребни су нам оквири управљања који ће прецизно одредити где је делегирање прихватљиво, где је људски надзор незаменљив и ко сноси одговорност када системи ступају у интеракцију по огромној брзини и обиму", закључила је Луана Ло Пиколо.

„Наша мисија је да изградимо системе и технологије неопходне да живот постане мултипланетаран и да разумемо праву природу универзума“, навео је „Спејс-Икс“ у свом поднеску.

Од оснивања 2002. године, „Спејс-Икс“ је израстао у највреднији део Масковог огромног технолошког царства. Предстојећи излазак на берзу могао би додатно да увећа богатство најбогатијег човека на свету, приближавајући га статусу билионера, са тренутним богатством од 807 милијарди долара, према подацима „Форбса“.

Објављени подаци у среду открили су детаље иначе веома затворених финансија компаније, показујући да „Спејс-Икс“ улаже милијарде долара у вештачку интелигенцију. Капитални трошкови компаније прошле године премашили су 20 милијарди долара, док је приход за 2025. износио 18,7 милијарди долара. Такође је откривено да је компанија изгубила више од 4,2 милијарде долара у прва три месеца 2026. године.

Компанија је навела и да је сегмент повезивања, који укључује сателитски интернет сервис Старлинк, најјачи стуб њеног пословања. Тај сегмент је само у периоду од јануара до краја марта 2026. донео више од 3,2 милијарде долара прихода, а током 2025. године 11,4 милијарде долара.

Иако је „Спејс-Икс“ годинама истицао мисију ширења човечанства на Марс, тај циљ је у међувремену стављен по страни, зарад изградње дата центара у орбити ради подршке експанзији вештачке интелигенције и ширења услуга Старлинка. Компанија је у фебруару преузела и Маскову фирму за вештачку интелигенцију “xAI”.

Ово обелодањивање делимично је скренуло пажњу са Масковог пораза у судском спору против OpenAI-а и његовог директора Сема Алтмана раније ове недеље. Федерална порота је, након тронедељног суђења, пресудила да Алтман и OpenAI нису одговорни за Маскове тврдње да су прекршили оснивачки договор компаније и неправедно се обогатили.

„Класични суперкомпјутери више неће бити довољни за решавање најкомплекснијих проблема модерне науке и индустрије. Будућност није замена постојећих система, већ повезивање ВИ, суперкомпјутера и квантних рачунара у јединствену инфраструктуру“, рекао је Џеј Гумбета, потпредседник ИБМ-а за квантно рачунарство.

Управо у тој вези између различитих технологија, ИБМ види нову еру рачунарства – системе способне да решавају проблеме који су данас практично недостижни.

„Највеће промене могле би се осетити у медицини и фармацији. Квантни рачунари могли би драматично да убрзају развој нових лекова и симулацију молекула, јер омогућавају прорачуне које данашњи системи не могу прецизно да изведу", каже Кенет Мерц, професор рачунарску хемију и квантно рачунарства Универзитета на Флориди.

То би, објашњавају стручњаци, могло да скрати године истраживања на свега неколико месеци - од развоја терапија до нових материјала и батерија. Да би такви системи функционисали, потребна је и нова инфраструктура. Дата центри постају срце технолошког света.

Управо ту се спајају кључне теме – ВИ, подаци, безбедност и енергија, јер како модели расту, расте и потреба за инфраструктуром која може да их подржи. Дата центри постају темељи дигиталног света, али и стратешка имовина – нешто што се штити једнако као енергетски системи. У ери у којој алгоритми доносе одлуке, поверење постаје кључно – и у људе и у технологију.

Из Америчке националне лабораторије, где је смештен један од најмоћнијих суперкомпјутера на свету, кажу да количина података и сложеност система ВИ расту толико брзо да ће будућа рачунарска инфраструктура морати да буде потпуно другачије организована.

„Будућност неће зависити само од снаге процесора, већ од способности да повежемо суперкомпјутере, ВИ и квантне системе у јединствен екосистем", изјавио је Сарп Орал, из Америчке национална лабораторија „Оак Риџ“.

Стручњаци су сагласни – државе и компаније које буду контролисале рачунарску инфраструктуру будућности, контролисаће и развој економије, медицине, енергетике и безбедности.

Истовремено, иако је више од 80 одсто младих у Србији користи, тек сваки трећи у потпуности верује информацијама које добија. Управо тај парадокс – интензивну употреба и ограничено поверење – коментарисали су у Јутарњем програму ИТ стручњака Стефана Јанчића и неурофизиолога проф. др Драгана Хрнчића.

Стефан Јанчић указује да је у свакодневном говору дошло до поједностављења и генерализације појма вештачке интелигенције.

„Дошли смо до тренутка када имамо један термин који је искоришћен за целу категорију“, објашњава и повлачи паралелу са начином на који је некада назив компаније постао глагол – „гуглати“. Данас се, додаје, појам као што је ChatGPT често користи као синоним за читав спектар различитих алата и технологија, иако је реч само о једном интерфејсу за комуникацију са великим језичким моделима.

Јанчић подсећа да поред тог алата постоји читав низ других решења – од конкурената попут Клода и Џеминија, до специјализованих платформи за претрагу.

„Сви су они на неки начин интерконектовани, али није реч о једном алату, већ о читавом екосистему“, наглашава гост Јутарњег програма. Ипак, упркос тој разноликости, корисници најчешће све подводе под један појам, што може да доведе до погрешног разумевања домета и ограничења саме технологије.

Наш мозак воли да тражи пречице и штеди енергију

Посебан аспект вештачке интелигенције је како она утиче на наше когнитивне способности, а неурофизиолог, проф. др Драган Хрнчић, истиче да је људски мозак изузетно прилагодљив и да је током еволуције развио механизме који му омогућавају да се брзо прилагођава новим условима и технологијама.

„Мозак има природну тежњу да тражи лакши пут и да штеди своју енергију“, каже др Хрнчић. Управо због тога, додаје, није изненађујуће што људи врло лако прихватају технологије које олакшавају размишљање, памћење и учење. Међутим, та погодност има и своју цену.

Хрнчић упозорава на феномен који назива „когнитивним растерећењем“, односно пребацивањем дела менталних процеса на спољне уређаје и системе.

„Неки наш меморијски хардвер дислоцирамо и премештамо ван себе“, објашњава неурофизиолог, и указује да све чешће информације више не памтимо, већ се ослањамо на то да су нам увек доступне путем технологије. Последица је, како каже, постепено смањење капацитета за интерно складиштење информација.

Истраживања, додаје, показују да таква пракса може довести и до извесног пада когнитивних способности. „Донекле постајемо когнитивно лењи“, каже Хрнчић, наглашавајући да се мозак, уместо да активно обрађује и памти податке, све више ослања на спољне изворе.

Како млади користе вештачку интелигенцију

Подаци показују да девојке чешће користе ове алате као извор здравствених и психолошких савета, док се младићи више окрећу финансијским и пословним темама. Хрнчић ту разлику објашњава друштвеним притисцима и индивидуалним осећајем несигурности.

„Помоћ тражимо у оним сферама где осећамо одређену несигурност или притисак.“ За девојке је то чешће област здравља и емоционалне подршке, док мушкарци осећају потребу да буду успешни у финансијском смислу. У оба случаја, вештачка интелигенција постаје нека врста стално доступног саветника.

„Постају наши повереници који су доступни 24 часа дневно, седам дана у недељи. Не осуђују и дају инстант одговоре“, истиче др Хрнчић. Управо та доступност и брзина одговора представљају један од кључних разлога за њихову популарност, али и потенцијални ризик ако се таквим одговорима приступа без критичког преиспитивања.

Генерација Зед је дигитално писмена

С друге стране, Јанчић наглашава да млађе генерације ипак развијају одређену врсту дигиталне писмености и критичког односа према садржајима. „Само једна трећина људи слепо верује томе што се генерише“, и напомиње да је генерација Зед у извесном смислу „еволуирала“ у односу на претходне генерације.

Он подсећа да су млади одрастали уз филтере на друштвеним мрежама, дигитално обрађене слике и све присутније манипулације садржајем, што их је научило да препознају разлику између стварног и генерисаног. „Деца могу да препознају садржај који је генерисан без да им ви дате неку назнаку“, каже Јанчић.

Управо та способност препознавања и сумње, према оцени проф. Хрнчића, представља позитиван сигнал. Он говори о развоју „дигиталног имунитета“, односно способности да се критички процењује информација и њен извор.

Епистемолошки замор и неповерење

„То је добар знак да су те генерације достигле одређени степен дигиталне зрелости“, истиче неурофизиолог. Ипак, тај процес није без последица. Стално преиспитивање, разликовање стварног од генерисаног и потреба да се провери веродостојност информација доводе до новог облика когнитивног оптерећења.

„Наш мозак долази до појачаног оптерећења да стално вага шта је реално, а шта је вештачки генерисано“, објашњава Хрнчић. Тај феномен он повезује са појмом „епистемолошког замора“, који се све чешће помиње у савременим истраживањима.

Реч је о стању у коме прекомерна изложеност информацијама и потреба за њиховом сталном провером доводе до менталног умора, али и ширих друштвених последица.

„Доводи до веће анксиозности, до одређеног цинизма у друштву и, што је јако важно, до губитка поверења“, упозорава Хрнчић.

Губитак поверења, како истиче, може имати далекосежне последице, јер представља један од темеља функционисања и технологије и друштва у целини. Уколико се свака информација доводи у питање, долази до ерозије заједничког простора знања и разумевања.

Зато Хрнчић наглашава да је кључно како се вештачка интелигенција користи – као алат или као замена за размишљање. „Ако је користимо као партнер у размишљању, она нам олакшава когнитивне процесе. Међутим, оног тренутка када престане да буде партнер, онда смо у великој опасности", истиче проф. др Драган Хрнчић на крају гостовања у Јутарњем програму.

Према речима Мијата Костића из организације "Нови трећи пут", тренутак је такав да компаније попут "Палантира", "Тесле" или "SpaceX-a" имају већу моћ него иједна фирма тог типа раније.

Невидљива граница између приватног сектора и државе, Костић истиче да се ове компаније више не баве само економијом, већ постају кључни део националних стратегија одбране.

"Граница између приватних компанија и државе постаје све невидљивија, једноставно, природан ток околности их тера да, самим тим што сарађују са државом, можда имају и неке јавно изнесене политичке ставове и манифесте", објашњава Костић.

Као конкретан пример наводи се софтвер компаније "Палантир", који у реалном времену обрађује обавештајне податке за потребе ЦИА, ФБИ, али и војски Израела и појединих европских држава.

"Ви кроз свој софтвер имате малтене приступ доношењу одлука и уопште спровођењу закона на највишим могућим нивоима у свим земљама, упозорава Костић, додајући да се иста зависност види и у сектору дронова и напредних војних технологија.

Ризик од злоупотребе података и "технолошког феудализма"

Посебан изазов представља чињеница да приватне компаније, попут оних које стоје иза "OpenAI" или друштвене мреже "Икс" (X), поседују огромне количине приватних података које грађани својевољно остављају. То отвара простор за манипулацију, али и страх држава да би ове фирме могле постати "отуђене и јаче од државе".

У том контексту, Костић помиње манифест "Технолошка република" Алекса Карпа, у којем се технолошка елита позива да се посвети државним пословима и ратној индустрији.

"Питање је да ли такав манифест води до неког технолошког феудализма, где би ти нови феудалци били власници технолошких фирми. То звучи као нешто из дистопијских филмова и као неки корпоративни техно-фашизам", наводи Костић, истичући да је највећи ризик одступање од основних демократских начела и инклузивности.

Трка са Кином као оправдање за већу моћ

Ипак, технолошки лидери своју повећану моћ често правдају потребом да Запад остане конкурентан у односу на ауторитарне режиме, пре свега Кину. Костић објашњава да се у САД, нарочито под Трамповом администрацијом, идеологија фокусира на то како престићи Кину у војно-технолошком сектору.

"Главни аргумент је да ће Кина свакако контролисати вештачку интелигенцију. Да ли је боље да то буде Кина, за коју се зна да је ауторитарна, или је боље пустити компанијама као што је 'Палантир' да оне стекну надмоћ, јер на Западу бар постоје неки видови ограничења моћи", преноси Костић аргументацију ових компанија.

Где је Европа у тој трци?

Док Америка даје "одрешене руке" техно компанијама ради националне безбедности, Европа се суочава са великим заостатком. Према Костићевим речима, Европска унија је, фокусирајући се на људска права и регулативу, запоставила инвестиције у тешку индустрију и технологију, док су Кина и Русија постале конкурентније кроз партнерство државе и приватног сектора.

На крају, остаје отворено питање које захтева укључивање академске заједнице и етичара: како ојачати технолошку одбрану, а не склизнути у тоталитарну надзорну државу којом управљају приватне корпорације?

"Можемо ли ауторитарним методама бранити демократију, то је питање за будућност", закључује Костић у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".

Неовлашћено коришћење фотографије, гласа или целокупног идентитета познатих личности у маркетиншке сврхе постаје један од највећих изазова савременог оглашавања.

Стручњак за маркетинг и искуство потрошача Миљан Премовић истиче да је технологија омогућила експлозију злоупотреба.

„Та злоупотреба, нарочито кроз употребу ВИ технологија, има стопу раста од преко 10 пута годишње. Оно што је раније захтевало десетине хиљада долара и много времена, данас се може урадити за 50 или 100 долара и за неколико минута“, навео је Премовић.

Према његовим речима, најчешће злоупотребе долазе од појединаца или мањих група, а не од великих компанија.

„Глас је идентичан, дикција исправна, а порука коју та личност никада није изговорила користи се за продају производа. Ти канали су кратког века, али се брзо гасе и поново отварају“, објашњава он.

Правни стручњак и адвокат Драган Илић истиче да закон препознаје различите облике злоупотребе, али да се последице разликују у зависности од случаја.

„У маркетиншким случајевима реч је о грађанскоправној одговорности и накнади штете. Код јавних личности ти износи могу бити веома високи“, наводи он.

Он додаје да су и фотографија, и глас, и дигитални аватар заштићени као лични подаци.

„Око 40 одсто људи не може на прву лопту да препозна да је нешто генерисано. Зато је важно проверити извор – ко објављује садржај и да ли је поуздан. Све чешће се користе алгоритми и алати за препознавање АИ садржаја, али и сведочења и друге околности у поступку“, истиче Илић.

Иако овакве злоупотребе могу да наруше репутацију брендова, стручњак за маркетинг наводи да најчешће нису последица рада компанија, већ појединаца.

Истраживачи су у Молијеровим списима пронашли трагове његових ставова о астрологији, па се сматра да је управо та тема могла бити инспирација за његову следећу драму да није преминуо 1673. године.

„Нисам био сигуран да ли ће се људи смејати. Да ли представа написана помоћу вештачке интелигенције може бити смешна? Да ли вештачка интелигенција може имати смисао за хумор? И данас смо видели да може, и публика се смејала исто колико и када режирам Молијерову драму на веома историјски тачан начин. Тако да ми је вечерас лакнуло", изјавио је Микаел Буфар, редитељ представе и шеф позоришта „Молијер" на Сорбони.

У процесу стварања, вештачка интелигенција је генерисала око 20 верзија сваке сцене, које су потом више пута дорађиване, како би се добио историјски веродостојан сценарио. Коначни текст су затим прегледали стручњаци за књижевност.

„Овај пројекат се може сумирати у једно питање: Шта би Молијер могао написати да није преминуо? И управо са јединственим колективом научника и уметника успели смо да понудимо одговор на то питање са четири оригинална дела: текст, музика, сценографија и костими. И то је потпуно уметничко искуство са вештачком интелигенцијом, а не од стране вештачке интелигенције", рекао је Пјер-Мари Шовин, потпредседник за уметност, науку и културу на Сорбони.

Пројекат Молијер из машине покренут је 2023. године и користи француску вештачку интелигенцију Мистрал, обучену на Молијеровим делима, текстовима из његове личне библиотеке и историјским документима, како би се реплицирао језик и хумор славног писца.

За дизајн костима коришћене су и оригиналне скице Анрија Жисеја, уметника из 17. века и Молијеровог сарадника.