Станојевић сматра да ће развој технологије највише угрозити просечност.

„Ако посао радимо просечно или исподпросечно, треба да бринемо, јер технологија иде ка томе да просечне може да замени. Ако га радимо боље од просека, та технологија је направљена тако да увек гледа да ухвати просек, а они који су бољи од просека посао ће задржати“, истиче Станојевић.

Машина може да чита вести, али не и да замени лични печат

Према речима Александра Мастиловића, данашња решења показују да вештачка интелигенција већ може веома уверљиво да саопштава информације јавности. Визуелни прикази дигиталних водитеља постали су толико квалитетни да је понекад тешко приметити да није реч о стварној особи.

Ипак, наглашава да постоји нешто што технологија још увек не може да репродукује.

„Тешко се примећује да се не ради о правом човеку, али оно што се може приметити јесте да нема спонтаности и уникатности коју сваки новинар има“, објашњава Мастиловић.

Сваки водитељ, додаје, поседује сопствени стил, препознатљив начин комуникације и специфичан однос са публиком. Управо тај лични печат чини једну емисију другачијом од друге.

„Машина не може ту врсту емоције и спонтаности да унесе. Она показује да може да одради праволинијско саопштавање вести“, каже Мастиловић.

Управо због тога сматра да би вештачка интелигенција могла да буде корисна у ситуацијама када је потребно потпуно неутрално и стандардизовано преношење информација, без личног тона и интерпретације. Ипак, сумња да би такав приступ дугорочно био довољно привлачан публици.

Посебно указује на чињеницу да се за овакве примене користе технологије које су блиске такозваним дипфејк системима. Чак није неопходно креирати измишљен лик – могуће је направити дигиталну верзију стварног водитеља која ће читати вести без његовог присуства у студију.

Уштеде са једне стране, већа одговорност са друге

Зоран Станојевић сматра да технолошки гледано не постоје озбиљне препреке да виртуелни водитељи преузму и сложеније задатке од самог читања вести.

Према његовим речима, системи би могли да воде разговоре на даљину, постављају питања и делују прилично уверљиво ако иза њих стоји новинар-уредник која управља садржајем.

„Може чак и да се приближи човеку и да буде мало спонтанији до одређене границе. Не може да има спонтане реакције, али може да се тренира да изгледа прилично блиско људском створењу“, наводи Станојевић.

Он ипак види и потенцијалне предности примене такве технологије. Уколико се део трошкова смањи на страни продукције и презентације, медији би могли више новца да усмере на сам новинарски рад.

„Публика ће прихватити боље ако им ВИ презентер чита квалитетне вести него ако прави презентер чита вести на којима се штеди“, сматра Станојевић.

Највећу опасност види у сценарију у којем би и водитељ и сам садржај били производ вештачке интелигенције.

„Проблем је ако ВИ презентер чита ВИ писане вести. То ће бити велики проблем“, упозорава он.

У таквим околностима додатно се отвара питање поузданости информација и одговорности за њихову тачност.

Публика ће морати да научи да сумња

Једна од највећих дилема односи се на то да ли ће гледаоци уопште моћи да препознају када се на екрану налази стварна особа, а када њена дигитална копија.

Станојевић сматра да ће такве ситуације постати све чешће и да ће публика морати да се навикне на нову реалност.

„Врло је могуће да неко направи мој модел водитеља и да ви више не знате кад сам ја стварно у студију, а кад су ме убацили само да ишчитам или кажем нешто.“

Ипак, истиче да кључно питање није ко чита вести, већ шта је садржај те вести и колико је она поуздана.

Сматра да ће публика наставити да цени аутентичне новинаре који доносе квалитетан садржај и померају креативне границе, док ће виртуелни презентери вероватно постати уобичајени у појединим форматима, посебно на дигиталним платформама и друштвеним мрежама.

Истовремено упозорава на све убедљивије снимке генерисане вештачком интелигенцијом који се већ шире интернетом и често изгледају као стварни догађаји.

„Људи морају да се науче да препознају шта је право, шта није право, и да буду критични по том питању“, наглашава Станојевић.

Сличан став има и Мастиловић, који сматра да многи гледаоци, посебно они који нису технолошки упућени, можда уопште не би приметили да је реч о вештачки генерисаном водитељу.

„Живимо у периоду где више ни својим очима не можемо веровати“, упозорава.

Закон ће тражити транспарентност и људску одговорност

Док се технологија развија великом брзином, регулатори покушавају да поставе правила њене употребе. Мастиловић подсећа да ће и Србија добити закон о вештачкој интелигенцији који ће у великој мери пратити европски Акт о вештачкој интелигенцији.

Један од основних принципа тог законодавног оквира биће транспарентност.

„Ако човека изложите заблуди да није сигуран да ли разговара са човеком или машином, ви сте дужни да га транспарентно обавестите да је с друге стране машина“, објашњава Мастиловић.

То правило, додаје, неће важити само за медије већ и за банкарство, корисничке сервисе и све друге области у којима вештачка интелигенција учествује у комуникацији или доношењу одлука.

Још важније је питање одговорности. Према предложеним европским правилима, вештачка интелигенција не може бити носилац одговорности за последице својих поступака.

„Вештачка интелигенција не носи одговорност. Човек мора бити у ланцу одлучивања“, истиче Мастиловић.

То значи да за истинитост и тачност информација неће бити одговорна машина која чита вести, већ уредници и новинари који стоје иза њиховог креирања и објављивања, сагласни су гости Јутарњег програма.

Сарадња са LCVG-ом ослања се на Прадино искуство у инжењерском плетењу и иновативне дизајнерске концепте, што је резултирало одећом нове генерације развијеном кроз напредне технике 3Д моделирања које одржавају хлађење и вентилацију, а истовремено побољшавају удобност током свемирских шетњи до осам сати.

Прадино знање о високоперформансним материјалима такође је подржало идентификацију и набавку специјализованих влакана која омогућавају да се одећа више пута носи током дуготрајних мисија.

Током 2024. године, компаније Axiom Space и Prada представиле су спољашњи слој AxEMU-а , где је Прадин дизајн и развој производа помогао у стварању спољашњости одела направљене да издржи термалне екстреме и микрометеороидно окружење лунарног Јужног пола.

Продубљивање партнерства са LCVG-ом био је логичан ток: прелазак са спољашње заштитне љуске одела на слој који се носи као унутрашњи део одеће која је најближа телу астронаута, где су термална регулација, удобност и поузданост кључни.

„Поносни смо што представљамо ново достигнуће настало из јединствене комбинације стручног знања Аксиом Спејса и Прадиног знања у дизајну, изради шаблона и напредним материјалима, пре повратка човечанства на површину Месеца“, рекао је Лоренцо Бертели, главни маркетинг директор и шеф одељења за одрживост Прада групе.

Док чланови посаде изводе свемирске шетње, њихова тела генеришу значајну метаболичку топлоту. LCVG циркулише хладну воду кроз мрежу цеви које су спроведене преко главних мишићних група тела, апсорбујући и преносећи топлоту до преносивог система за одржавање одела, одакле ће затим бити "избачена" у свемир.

Одећа такође служи и за вентилацију, са посебном петљом цеви које доводе свеж кисеоник преко лица астронаута како би континуирано испирале издахнути угљен-диоксид. Гас се затим враћа кроз део за CO2 система за одржавање живота, пре него што се рециклира кисеоник.

„Сваки минут који астронаути проведу ван свог возила, LCVG ради се на њиховој безбедности.Он управља њиховим термалним окружењем, подржава њихово дисање и све то ради док померају своја тела до крајњих граница", рекао је Расел Ралстон, виши потпредседник за развој свемирских летелица у компанији "Axiom Space".

Најновије партнерство између компаније НВИДИА и Орион телекома представља корак у том правцу и за Србију. Сарадња је усмерена на развој напредне ВИ инфраструктуре засноване на најмодернијим НВИДИА технологијама, која би домаћим компанијама, истраживачким центрима и иновационим тимовима требало да омогући приступ ресурсима неопходним за развој и примену вештачке интелигенције.

У времену када потражња за рачунарском снагом расте из дана у дан, локално доступни ВИ капацитети постају стратешка предност. Они омогућавају бржу обраду података, ефикасније тренирање модела и већу контролу над информацијама, што је посебно важно за секторе који раде са осетљивим подацима.

Посебан значај добија концепт такозване суверене вештачке интелигенције – модел у којем се подаци обрађују и чувају унутар националних граница, уз поштовање локалних регулатива и без ослањања на удаљене глобалне центре података. Такав приступ последњих година постаје један од најважнијих трендова у технолошкој индустрији.

Партнерство са компанијом НВИДИА требало би да омогући коришћење најновије генерације ВИ платформи и рачунарских система, чиме се отвара простор за развој софистициранијих решења у областима попут телекомуникација, финансија, индустрије, здравства и јавне управе.

Истовремено, развој домаће ВИ инфраструктуре могао би да подстакне стварање нових технолошких производа и сервиса прилагођених локалном тржишту, укључујући моделе који боље разумеју српски језик, пословну терминологију и специфичне потребе регионалних корисника.

Док највеће светске економије воде трку за доминацију у области вештачке интелигенције, овакви пројекти показују да и земље региона желе активну улогу у технолошкој трансформацији која ће обележити наредну деценију.

Партнерство НВИДИА компаније и Орион телекома зато није само инфраструктурни пројекат, већ сигнал да Србија жели да буде део глобалне ВИ мапе – не само као корисник, већ и као креатор нових технолошких решења.

Вештачка интелигенција данас утиче на економију, на безбедност, на производне процесе. Да ли смо тек на почетку ВИ револуције или смо већ ушли у ону фазу где ће она променити свет као што је то урадио интернет или друге технолошке револуције?

Мислим да је то све много веће од индустријске револуције. На пример, ако размишљамо о ВИ од пре две године и данас, у претходне две године способност ВИ повећала се за сто посто и трошкови су смањени 175 пута, што значи да, рецимо, да причамо о аутомобилу који сте плаћали 35.000 долара пре две године, сада можете да га купите за 200 долара. Или можете да имате кола од 35.000 долара која лете.

То је брзина те иновације, много је брже од било које револуције. Толико је брзо јер је ВИ софтвер и нешто што може да се унапреди и само постаје боље са више података. И оно што је најважније, само себе подучава.То је процес који самог себе подучава и ако размишљамо о индустријској револуцији која је довела до промена у процесу рада са нашим мишићима, ако размишљамо о индустријској револуцији, о томе како је навикла мишиће и како је инжењерска револуција довела до повезаности више ствари, долазимо до тога да је ВИ развила саму интелигенцију.

Дакле, ВИ је веома паметна и скоро је потпуно бесплатна, тако да је то нешто што је дефинитивно узнемирујуће на начин да мења читав свет. Зато што оно што смо највише ценили јесте управо наша интелигенција, а ВИ је сада паметнија од већине нас и ми то сада можемо да користимо с једне стране, са друге то представља одређени изазов.

Сведоци смо да Кина и Америка воде отворену технолошку трку у развоју ВИ. Европа ту негде покушава да нађе свој правац. Како видите односе снага у наредној деценији што се тиче ВИ и да ли мислите да ће она постати основни извор геополитичке моћи?

Да, мислим да Америка и Кина тренутно воде свет по том питању. Свака има своје предности. Америка је јача кад су семикондуктори у питању и изворни ВИ модели, али Кина је све боља са такозваним open source моделима, што је добро за остатак света.

И обе земље су веома добре с апликацијама, Америка са стране предузетништва, а Кина са стране потрошача, тако да су веома близу. Ако гледамо роботику, Кина ту свакако води, тако да веома су близу ако посматрамо читаву ту област.

Мислим да је прилика за Европу та да ће она смислити неке своје софтвере и производе вештачке интелигенције који ће можда бити у области предузетништва у Европи. Не морају да користе америчке или кинеске софтвере. Мало је тешко победити већ постојеће моделе или семикондукторе, али дефинитивно могу да се створе апликације које ће бити корисне, које ће се усмеравати према свим културама и језицима које постоје у Европи. То је свакако могућност.

Такође, постоје и многе друге апликације. Све зависи од тога шта друге земље или Србија желе да раде. ВИ ће у свему да изазове револуцију – у науци, знању, образовању. Свака од тих области може бити таргетирана и да се са циљем одређеним развија управо у тим областима у одређеним земљама.

И сада у тој новој технолошкој ери, шта ће, по вашем мишљењу, представљати основну предност међу државама? Да ли је то приступ напредним чиповима? Да ли је то приступ рачунарској снази, инфраструктури, подацима или способност да се задрже таленти?

Мислим да је веома важно имати чипове. Имамо две врсте чипова, једни за тренирање модела. Ако Србија или било која друга земља не тренира веома велики модел, то није важно и то је друга врста предности.

Али с друге стране, која је важна за сваку земљу јесте инференца (модел користи већ стечено знање), користимо Chat GPT или DeepSeek и све је подешено према компјутерском серверу који има GPU (Graphics Processing Unit). То називамо инференцом и то је важно у свакој земљи и Србија би свакако требало да има јаке дата центре, инфраструктуру и да се побрине да има што мање енергетске трошкове зато што и то игра велику улогу. Тако да Срби могу максимално да искористе апликације.

Кад је реч о талентима и способностима, мислим да се то драстично мења. Имамо таленат вештачке интелигенције који би требало да се развија, али такође би требало да размишљамо како се и тај простор мења.

Пре сте морали да будете научник у компјутерској индустрији или инжењер, а сада неко из људских ресурса или из маркетинга може да направи кôд. Пре сте морали да будете дизајнер или сликар да бисте нацртали неку слику. Данас то било ко може да ради, тако да прилика за таленат да се примени и да се примени креативност у одређеним областима је, данас их има више него икад. Зато што ВИ може да учествује у том креативном процесу и људи који имају креативне идеје могу да искористе ВИ да направе неке веће ствари и мислим да су то велике и важне ствари којима би Србија, у тим областима, требала да се бави.

Многе мање земље, укључујући Србију, улажу у дигиталну инфраструктуру, у развој дата центара. Где видите место мањих земаља попут Србије у овој новој технолошкој ери?

Мислим да пре свега изградња дата центара и коришћење инференце и GPU је веома важан први корак.

Друго, требало би да постоји суверена ВИ тако да подаци из саме земље остају у земљи и да би модели требало да се користе који се поклапају са културолошким и језичким параметрима који су неопходни.

Мислим да би то други корак био који је неопходно развити и да је најбоље направити га на такозваном open source моделу као што је DeepSeek, рецимо, и да се ослањањем на амерички модел то може показати тешким зато што ретко имамо хостове америчких модела који су овде и то је јако тешко за коришћење и није идеалан сценарио.

А треће, као нешто што је много важно, јесте интегрисање ВИ у процес образовања. Да се побринемо да од малена деца користе вештачку интелигенцију да би били спремни за будућност и да имамо факултете који ће им нудити предавања који ће им омогућити нова знања о ВИ и да посматрамо људе који тренутно раде на одређеним пословима, било да су њихови послови можда парцијално заменљиви вештачком интелигенцијом, да добију адекватно тренирање и знање да би можда могли да нађу неке друге послове.

Ако бисте данас имали прилику да посаветујете Владу Србије или наше стручњаке како да се што боље припреме за еру вештачке интелигенције у наредних десет година, шта бисте им рекли? Шта је најважније? Образовање, инфраструктура, регулатива или нешто друго?

Мислим да је најбитније да се побринете да постоји веома добар модел у апликацијама које су суверене и имају локални хостинг и да су културолошки, легално и језички примењене земљи. Други савет би био да у општој области образовања да ће људи који ће за пет година од сада бити веома другачији у односу на то какви су послови данас. Биће много нових послова. Неки ће можда бити изазвани овом променом, тако да кроз ту транзицију би требало се побринути да људи постану бољи и да би део сваке владе требало да буде одвојен управо за тај тренинг.

Хансон, који се агенцији придружио са 23 године, своје знање је након напуштања службе преточио у књигу Шпијунске тајне које вам могу спасити живот и сада води компанију која обучава људе техникама самоодбране и преживљавања.

На основу свог искуства са надзором, Хансон инсистира на томе да „свака владина агенција на свету“ може да прислушкује комуникацију путем паметних телефона, лаптопова и камера. Он је истакао да не постоји уређај који је отпоран на софистициране методе надзора.

„Ако мислите да имате мобилни телефон који ће бити магичан и који Агенција неће моћи да прислушкује, варате се. Они то могу", изјавио је Хансон у недавном видео-интервјуу за портал Ледбајбл. Како би избегао могућност да буде праћен, он лично користи старији телефон на преклоп, без модерних апликација и система за праћење локације.

Ризици о којима не размишљамо

Хансон је био посебно директан када је реч о јавним бежичним мрежама, називајући људе који их користе без заштите „потпуно безумним". Објашњава да се рањивост незаштићених мрежа огледа у томе што трећа лица могу лако да пресретну сав интернет саобраћај, читају приватне поруке, имејлове и доћи до осетљивих података.

„Једини случај када бих се икада повезао на јавни вај-фај јесте ако користим ВПН, односно виртуелну приватну мрежу", објаснио је Хансон.

„ВПН у суштини енкриптује мој саобраћај и све сличне ствари. Никада се нећу у хотелу или у авиону повезати на јавну мрежу без ВПН-а. Желим да будем сигуран да је мој саобраћај шифрован. Такође, ВПН чини да изгледа као да се повезујем са друге локације. Иако живим у Јути, пре неки дан је писало да сам у Њу Џерзију."

Главне опасности јавних мрежа

Упозорења Џејсона Хансона потврђују и стручњаци за сајбер безбедност, који истичу неколико кључних претњи. Најчешћи су такозвани "man-in-the-middle" напади (човек у средини), где се хакер позиционира између корисниковог уређаја и вај-фај рутера како би пресрео комуникацију и украо лозинке, податке о платним картицама и друге личне информације.

Друга велика опасност су лажне приступне тачке, познате као "rogue hotspots". Криминалци постављају вај-фај мреже са именима која су слична легитимним мрежама, попут "Free_Airport_WiFi" или "Starbucks_Guest", како би преварили кориснике да се повежу.

Једном када се корисник повеже, хакери имају отворен приступ његовом уређају за крађу података или инсталирање злонамерног софтвера. Истраживања показују да је готово 40 одсто Американаца посумњало или било сигурно да је доживело безбедносни инцидент након коришћења јавне мреже.

Како се ефикасно заштитити

Иако ризици постоје, постоје и ефикасни начини заштите. Као што Хансон саветује, коришћење поузданог ВПН сервиса је најважнија мера. ВПН ствара шифровани „тунел" за сав интернет саобраћај, чинећи га нечитљивим за свакога ко покуша да га пресретне. Ова технологија се сматра златним стандардом за безбедност на јавним мрежама.

Поред ВПН-а, стручњаци препоручују избегавање обављања осетљивих трансакција, попут онлајн банкарства или куповине, док сте повезани на јавни вај-фај. Такође је важно проверити легитимност мреже пре повезивања и увек бирати оне које захтевају лозинку.

Препоручује се и искључивање опције за аутоматско повезивање на доступне вај-фај мреже на уређају, како би се спречило случајно повезивање на злонамерну мрежу.

Корисници би требало да се постарају да посећују само веб-сајтове који користе сигурну HTTPS везу, што је означено иконом катанца у адресној траци прегледача. Додатни слој заштите пружа и двофакторска аутентификација (2FA) на свим важним налозима, као и редовно ажурирање софтвера на уређајима.

Разумевање ризика и примена основних мера заштите постали су неопходне вештине за сигурно кретање кроз дигитално доба.

Kада запослени изврше уплоад интерних докумената, финансијских извештаја или делова изворног кода у јавне ВИ алате, ти подаци престају да буду под потпуном контролом компаније.

 Проблем настаје оног тренутка када подаци напусте контрлисано окружење компаније, јер тада више не постоји јасан увид где се ти подаци налазе, како се обрађују и ко им може приступити.

„Сви подаци унети у алате као што су ЧетГПТ, Kлауд или Џеминај обрађују се и складиште на инфраструктури провајдера. Често завршавају на серверима у различитим јурисдикцијама, што додатно компликује питање контроле над тим информацијама”, каже стручњак компаније Пулсец, специјализоване за сајбер бзбедност.

Илузија приватности

У пракси, све се чешће детектују управо овакви обрасци понашања, запослени користе ВИ како би убрзали свакодневни рад, било да скраћују интерне извештаје или траже помоћ у решавању техничких изазова.

Треба бити свестан чињенице да интернет памти, унети подаци неће магично нестати, већ се негде складиште и обрађују, и да отварање инкогнито прозора на броwсеру не спашава ствар.

Многи корисници верују да активирањем опција за приватност или „искључивањем тренирања ВИ модела“ постају потпуно заштићени. Ипак, детаљна анализа услова коришћења показује да провајдери задржавају одређена права над подацима, укључујући њихово чување и потенцијалну будућу употребу.

Чак и код комерцијалних ентерпрајз верзија, одређени нивои обраде и задржавања метаподатака остају присутни, због чега ниједна опција није у потпуности без ризика.

Kако се компаније могу заштитити

Kључ је у проактивном управљању ризицима. Дефинишите политику употребе. Јасно прописивање који су ВИ алати дозвољени и у које сврхе, уз стриктну забрану уношења поверљивих информација као што су лозинке или подаци о клијентима.

Kласификација података је корак у ком уводите систем поделе на Public, Iternal и Confidential податке, при чему је за потоњу категорију коришћење ВИ сервиса строго забрањено.

Људска верификација као стандард подразумева да ниједан текст или техничка документација генерисани уз помоћ ВИ не смеју напустити компанију без стручне људске верификације, с обзиром на познати проблем „халуцинација“ и нетачних информација.

Едукација запослених и редовне обуке о опасностима ShadowAI-а и примерима из праксе помажу у изградњи културе дигиталне одговорности су примат.

Принцип најмањих привилегија је приступ напредним ВИ алатима који треба да буде лимитиран потребама радног места.

Потпуна забрана ВИ алата у пракси често не даје резултат. Запослени ће, нарочито ако виде да им технологија олакшава посао, пронаћи начин да је користе. Зато је ефикаснији приступ да компаније уведу јасна правила, едукују запослене и дефинишу одобрене алате.

ShadowAI постаје један од најважнијих изазова савременог пословања. Управо зато што не долази споља, кроз класичан хакерски напад, већ изнутра, кроз свакодневне навике запослених који желе да буду бржи и ефикаснији.

Зато се борба против овог ризика не добија само технологијом. Добија се комбинацијом јасних правила, едукације, техничких контрола и културе одговорног коришћења података.

Због тога се Тибетанска висораван често назива „кровом света“, „трећим полом“ и „водоторњем Азије“.

Последњих година овај регион добио је и нови надимак – „енергетски торањ Азије“, захваљујући огромном и још недовољно искоришћеном потенцијалу за производњу хидроенергије.

Суочене са несташицом воде у густо насељеним и индустријализованим областима Кине, растућом потражњом за енергијом и тежњом да се елиминише употреба фосилних горива, кинеске власти спроводе низ хидроенергетских пројеката у региону. Они не само да ће искористити огроман енергетски потенцијал Тибета, већ ће Кини омогућити и до сада невиђену контролу над кључним водним ресурсима од којих зависе њене комшије.

Главни пројекат је мегабрана Мотуо (Медог) на реци Брамапутра. Изградња је званично почела у јулу 2025. године, а процењена вредност пројекта достиже чак 168 милијарди долара.

Очекује се да ће мегабрана бити завршена за мање од десет година и да ће са процењених 300 терават-сати годишње надмашити све друге хидроелектране на свету. То је три пута више од производње бране Три клисуре на Јангцекјангу, тренутно највеће бране на свету, и више него што су САД произвеле укупно хидроенергије током 2024. године.

„Имате модерну и моћну Кину која је веома уверена да може да укроти природу. Управо то покушавају да ураде“, каже Тензин Норгеј, истраживач Међународне кампање за Тибет, организације која прати изградњу брана у региону.

Међутим, овај гигантски пројекат носи велике ризике како за становнике Тибета, тако и за стотине милиона људи у Индији, Бангладешу и другим земљама низводно.

„Контрола над водом и самим током реке представља опасност за читав хималајски појас, посебно за Индију и Бангладеш, а донекле и за Непал“, упозорава Џаганат Панда из Стокхолмског центра за јужноазијске и индопацифичке студије.

Пројекат века

Кина је светски лидер у изградњи брана. До сада је изградила око 98.000 брана и акумулација, укључујући 40 одсто највећих брана на свету. Ипак, нови пројекат је без преседана.

„Ништа слично не постоји, чак ни приближно“, каже Брајан Ајлер из аналитичког центра „Стимсон“.

Пројекат користи јединствену географију Тибета. Брамапутра пролази кроз најдубљи кањон на свету и нагло се спушта око чувене „Велике кривине“ пре него што настави пут ка Индији и Бангладешу.

Планирано је да се вода усмери кроз систем тунела пробијених испод планине Намча Барва, високе 7.800 метара, где ће се налазити хидроелектране.

Огромни ризици

Тибетанска висораван спада међу сеизмички најактивније регионе света. Земљотреси у том подручју већ су оштетили више брана, а стручњаци упозоравају да би овако велики пројекти, који подразумевају ископавања, тунеле и преусмеравање река, могли чак и да подстакну нове потресе.

Климатске промене додатно повећавају опасност. Топљење глечера ствара нестабилна ледничка језера чије изненадно пуцање може изазвати катастрофалне поплаве и уништити бране, као што се догодило у североисточној Индији 2023. године.

Поред тога, очекује се да ће проток реке достићи максимум око 2060. године, након чега би ниво воде могао да опада до мере да производња електричне енергије постане неисплатива.

Последице за Индију и Бангладеш

Брамапутра је од виталног значаја за више од 130 милиона људи. Она обезбеђује око 30 одсто резерви слатке воде Индије, док је Бангладеш у великој мери завистан од ње за наводњавање пољопривредних површина.

Стручњаци посебно упозоравају на смањење количине седимента који река носи. Тај природни материјал представља јефтино ђубриво за пољопривреду и има кључну улогу у одржавању делте Ганга и Брамапутре изнад нивоа мора.

Смањење количине седимента могло би да угрози безбедност хране у земљама низводно.

„Милиони људи зависе од ове реке“, истиче Норгеј.

Није баш „зелена енергија“

Иако Кина представља пројекат као део стратегије за смањење употребе угља и емисије угљен-диоксида, научници упозоравају да хидроенергија није тако еколошки прихватљива како се често приказује.

Велике бране могу озбиљно да наруше речне екосистеме, а потапање вегетације у акумулацијама доводи до ослобађања гасова са ефектом стаклене баште.

Поред тога, научници указују да Тибет има огроман потенцијал за производњу енергије из ветра и Сунца, који је још увек недовољно искоришћен.

Недостатак транспарентности

Мало је званичних информација о пројекту, што подстиче страхове у Индији да би Кина могла да искористи контролу над водом као политичко оружје.

Ипак, поједини стручњаци сматрају да је мало вероватно да ће Пекинг намерно угрозити суседе.

„Главни приоритет Кине је економски развој и стабилност, а изградња великих брана један је од начина да то постигне“, каже Ајлер.

Стручњаци наглашавају да ће, у условима све већег недостатка воде, сарадња између земаља које деле исте водне ресурсе бити од кључне важности. Међутим, Кина и Индија и даље размењују само ограничену количину података.

Тренутно је на Дурбину пописано преко 165.000 сајтова на .rs и .srb доменима и то је отприлике 1,3 милиона страница које припадају тим сајтовима.

„И резултати претраге не зависе од тога да ли сте куцали ћирилицом или латиницом, јер Дурбин равноправно третира оба писма, резултати претраге зависе само од вредности садржаја сајта у односу на текст претраге“, наводи Илић.

„Такође, резултати се приказују на ћирилици као додатни вид подстицања употребе ћирилице.

И сам интерфејс, значи та основна форма где се уноси претрага и остале странице, написане су на ћирилици“, истиче Илић.

Упозорава и да је налет латинице велики, односно да се латиница много више користи.

„Што се тиче технологије, управо нам сада иде наруку да се ћирилица користи, јер је упркос увреженом мишљењу, писмо изузетно погодно за интернет претрагу. Чак је боља од латинице и то по неколико параметара, ћирилица је једнозначна, значи један глас једно слово, немамо рецимо комбинација два знака да би имали глас“, објашњава творац ћириличког претраживача.

Што се статистике тиче, тренутно десет одсто сајтова на српском интернету користе ћирилицу већински.

„За разлику од деведесетих и двехиљадитих година, сада су кроз стандард сва писма овога света изједначена са латиницом и не постоји никаква технолошка потреба да се ћирилица не користи“, истиче Илић.

Захваљујући томе што је Вук Стефановић Караџић замислио и конципирао писмо по фонетском принципу – значи један глас, једно слово – он је тиме, можда и не слутећи у оно време, а то је био деветнаести век, направио писмо које је баш погодно за интернет претрагу.

Наса је саопштила да је пробни пилот Џим „Клу“ Лес (Jim “Clue“ Less) управљао летелицом током лета дугог 81 минут са ваздухопловне базе Едвардс у Калифорнији. Током тог времена, Икс-59 је достигао брзину од 1,1 маха – односно 1.147 километара на час — на висини од 13.200 метара.

Међутим, упркос проласку овог кључног теста, могућности летелице за „тихи“ суперсонични лет још нису у потпуности потврђене. Током овог лета Икс-59 је пратила ловачка летелица Ф-15, чији је снажан удар од пробијања звучног зида прикрио буку коју производи Икс-59.

Даља испитивања, планирана за крај године, требало би јасније да покажу напредак експерименталног авиона у смањењу буке.

Рушење баријера

Први суперсонични лет у историји изведен је 1947. године, када је пробни пилот америчког ратног ваздухопловства Чарлс „Чак“ Јегер управљао авионом Бел Икс-1 изнад пустиње Мохаве у Калифорнији. Јегер је достигао брзину од 1,06 маха, отварајући нову еру у ваздухопловству, мада не нужно и у комерцијалном авио-саобраћају.

„Често се шалимо да је Икс-1 пробио звучни зид, а да ми сада покушавамо да га поправимо“, рекла је Кетрин Бам, менаџерка Насиног пројекта "Low Boom Flight Demonstrator", која надгледа развој Икс-59, у интервјуу за Би-Би-Си 2023. године.

Када се авион креће напред, он потискује молекуле ваздуха испред себе. То изазива вибрације ваздуха и ствара звучне таласе који се шире од летелице попут таласа које за собом оставља чамац.

Када летелица пробије звучни зид, таласи притиска ваздуха иза ње сабијају се и формирају ударни талас, који ослобађа енергију у облику снажног „звучног удара“.

Звучни удар може да премаши 110 децибела, што је приближно гласноћи потпуно оперативне челичане и изнад прага на којем већина људи осећа бол у ушима.

Познато је и да звучни удари могу да оштете имовину, на пример разбијањем прозора, па чак и акваријума. Због тога је 1973. године америчка Федерална управа за ваздухопловство (ФАА) забранила цивилним авионима да пробијају звучни зид изнад територије Сједињених Држава.

Иако је авион „Конкорд“, којим су управљале компаније „Ер Франс“ и „Бритиш ервејз“, а који је од 1976. до 2003. године повезивао Лондон или Париз са Њујорком, био први комерцијални суперсонични авион, могао је да лети само зато што је звучни зид пробијао изнад Атлантског океана.

На крају је повучен из употребе након несреће у којој се један авион срушио приликом полетања са аеродрома „Шарл де Гол“ у Француској, при чему су погинули сви путници и чланови посаде.

Изузетно дуг и узак нос авиона Икс-59 пројектован је тако да смањи ударни талас који настаје приликом пробијања звучног зида. Авион који производи тиши звучни „туп удар“ могао би да омогући комерцијалне летове брже од звука изнад копна.

То би значило да би путници, на пример, могли да стигну од Лос Анђелеса до Њујорка за мање од три сата, уместо садашњих пет до шест сати лета. Ипак, НАСА још није објавила податке о томе колико је децибела произвео први звучни удар летелице Икс-59.

Поред комерцијалне примене, тихи суперсонични лет има и очигледне војне предности, јер би тајне мисије учинио знатно теже уочљивим. НАСА планира да у наредним недељама изведе први пробни лет X-59 у условима који симулирају стварну мисију. Током тог лета авион би требало да достигне брзину од 1,4 маха на висини од око 17.000 метара.

„Коначни ефекат ове наредбе је да морамо одмах да онемогућимо Fable 5 и Mythos 5 за све наше кориснике како бисмо осигурали усклађеност са владиним захтевима“, навели су из компаније.

„Антропик“ и Трампова администрација још увек воде судски поступак по тужби због наредбе да се забрани владиним агенцијама коришћење њихових алата вештачке интелигенције.

Клод Фејбл 5 је верзија „Антропиковог“ Клод Митоса, програма вештачке интелигенције који је конкурент „Опен АИ”-вом ChatGPT-у и Гугловом Џеминију.

„Антропик“ напомиње да америчке националне безбедносне власти нису навеле конкретне разлоге за забринутост.

„Наше разумевање је да влада верује да је постала свесна методе заобилажења, односно 'џејлбрејковања' Фејбла 5“, додаје се у саопштењу.

Џејлбрејковање је процес заобилажења софтверских ограничења осмишљених да заштите сајбер мрежу, омогућавајући хакерима приступ осетљивим информацијама или деблокирање функција.

„Прегледали смо демонстрацију ове специфичне технике која се користи за идентификацију малог броја раније познатих, мањих рањивости“, истичу из „Антропика”.

„Све ове рањивости делују релативно једноставно и открили смо да их и други јавно доступни модели могу открити без потребе за заобилажењем.“

Пре објављивања Клод Фејбла 5, компанија је рекламирала разне „заштитне мере“ које је имплементирала како би спречила сајбер хаковање.

Финансијски, технолошки и владини лидери изразили су забринутост због јавног објављивања новог модела, после тестног објављивања у априлу за преглед и проверу рањивости унутар сопственог система.

„Антропик“ је навео да је омогућио приступ пре објављивања за неколицину организација јер је алат толико интелигентан да би могао бити опасан због своје способности да искористи или хакује рачунарске системе.

Компанија је сама прогласила да је Фејбл 5 „превише моћан“ пре него што је јавно објављен, што су неки критичари довели у питање као преувеличану рекламу и маркетиншки трик.

„Фејблове могућности превазилазе могућности било ког модела који смо до сада учинили јавно доступним“, тврде у „Антропику".

„Антропик“ се недавно нашао на мети Трампове администрације

Доналд Трамп је јавно критиковао компанију, а тадашњи амерички министар одбране, Пит Хегсет, назвао ју је „ризиком по ланац снабдевања“ – први пут у историји да је нека америчка компанија јавно добила такву ознаку.

Ознака значи да алат или услуга нису довољно безбедни за употребу у влади и историјски су резервисани за компаније са седиштем у земљама са којима су САД у сукобу.

„Антропик“ је тужио Пентагон после ове ознаке. Амерички судија је пресудио да се директива Пентагона не може спровести, што значи да владине агенције и организације које раде са америчком војском могу и даље користити „Антропикове“ алате док се судски процес наставља.

„Свесни смо да људи тренутно имају потешкоће у приступу нашим сервисима“, написао је директор за комуникације компаније „Мета“, Енди Стоун, у објави на друштвеној мрежи Икс у 10.11 по источном америчком времену. „Радимо на отклањању проблема.“

У исто време, на страници за праћење статуса Метиних система било је означено да постоје „озбиљни поремећаји“ у раду сервиса Facebook Ads Manager, Messenger API, Месинџер платформе и Вотсап бизнис платформе.  

Непосредно пре поднева по америчком времену, Стоун је објавио ново саопштење: „Полако се враћамо у нормалу, али ће бити потребно још мало времена да све услуге у потпуности поново функционишу.“

Корисници су у међувремену на мрежи Икс масовно изражавали незадовољство због проблема у раду „Метиних“ платформи.

„Ово је трећи пут ове недеље да је Фејсбук пао. Сваки пут са собом повуче и Инстаграм, Вотсап и Месинџер“, написао је један корисник.

Други је додао: „Да ли је још неко избачен са Фејсбук Месинџера и не може поново да се пријави? Избацује непознату грешку.“

Поједини су, ипак, искористили ситуацију да се нашале на рачун привременог прекида рада.

Слично обавештење било је приказано и на главној страници Фејсбука, где је посетиоцима поручено да је „нешто пошло по злу“ и да компанија „ради на отклањању проблема и да ће он бити решен у најкраћем могућем року“.

Компанија „Мета“ нема званичну страницу за праћење статуса својих сервиса намењених крајњим корисницима. Постоји страница за праћење рада пословних алата компаније, али у тренутку објављивања вести на њој није било информација о овом прекиду.

Истовремено, проблеме је имао и сајт „Даундетектор“, један од најпознатијих сервиса за праћење кварова и прекида у раду интернет платформи. Није познато да ли су ове сметње повезане са проблемима на Фејсбуку.

Пре него што је и сам постао недоступан, Даундетектор је забележио нагли пораст пријава о прекиду рада Фејсбука, који је почео око 6.45 по локалном времену на пацифичкој обали САД, односно око 14.45 по времену у Великој Британији.

Како православни теолози тумаче ово упозорење? Може ли вештачка интелигенција да помогне Цркви и верницима и где се налази граница на којој користан алат прети да постане идол?

– Мислим да је неопходно да се и Црква и свештеници, али и сви верници, укључе у разговор о вештачкој интелигенцији. Реч је о области која се изузетно брзо развија и зато је важно да разговарамо о томе у ком правцу тај развој иде и какве последице може да има. Није реч о технологији ради саме технологије, већ о питању до чега нас она може довести. Управо зато и свештеници, као и Црква у целини, треба да имају свој глас у тој расправи. Уверен сам да Црква има много тога да каже о тим питањима.

Како сте разумели папину енциклику?

– Енциклику је назвао Magnifica Humanitas, што значи „величина“ или „величанство човечанства и човека“. Њен поднаслов гласи: О очувању људске личности и људског достојанства у доба вештачке интелигенције. Управо је то суштина ове енциклике. Папа жели да у развоју савремених технологија укаже на значај људске личности и људског достојанства.

Не можемо да заборавимо због кога и због чега се технологије развијају. У енциклици се позива и на своје претходнике, између осталих и на папу Бенедикта, који је истицао да је технологија неодвојива од људске аутономије и слободне воље. Али, иако је технологија неопходна, то не значи да је треба развијати ради ње саме, већ ради човека.

Папа упозорава да вештачка интелигенција не треба да господари човеком, већ да служи људском достојанству. Где је, према вашем мишљењу, граница?

– Постоји једна граница, једна црвена линија, са којом бисмо се, чини ми се, сви могли сложити и коју наглашава и сама енциклика. То је граница у начину наше употребе вештачке интелигенције.

Сама енциклика се мање бави технолошким развојем, а више нама у оквиру тог развоја. Када приступамо вештачкој интелигенцији и када је користимо, морамо бити обазриви и свесни начина на који јој прилазимо. Не смемо јој приступати као да је неки ентитет, односно субјект или личност.

То је суштински проблем и ту може доћи до поробљавања. Због тога постоје и иницијативе да се у комуникацији са тим програмима, које називамо вештачком интелигенцијом, што је само по себи прилично заводљива синтагма, буде јасно да то није интелигенција у оном смислу у којем ми разумемо људску интелигенцију.

Тај појам је сугестиван. Када разговарате са таквим програмом, можете стећи утисак да разговарате са неким, а у најмању руку са нечим. Међутим, докле год је реч о програму, то је само и искључиво програм.

Када разумемо механизме који га покрећу, видимо да је реч о коду и алгоритму, и ништа више од тога. Зато вештачка интелигенција у друштву може имати корисну улогу, али мора бити јасно ограничена, и правно и морално, у оквиру којег може да се развија.

Папа је рекао да вештачка интелигенција треба да буде „разоружана“ због опасности које може да носи. О томе говоре и поједини њени креатори, попут Илона Маска и Сема Алтмана, који упозоравају на потенцијалне ризике. Како ви разумете поруку да вештачку интелигенцију треба „разоружати“?

– Папа је у свом првом обраћању у вези са енцикликом намерно употребио израз „разоружавање“. Нагласио је да је то јака реч, али да је свесно изабрана, јер је потребна.

Под тим „разоружавањем“ он подразумева да вештачка интелигенција мора бити стављена у оквире који ће омогућити њен безбедан и одговоран развој. Проблем настаје у начину на који људи користе те системе.

Када човек ступа у интеракцију са вештачком интелигенцијом, лако може да стекне утисак да комуницира са неким бићем, а не са програмом. Тада се нарушава слика стварности и ствара илузија односа који заправо не постоји, што може довести до облика савремене идолатрије.

Да ли је вештачка интелигенција тема којом се Српска православна црква темељно бави?

– Нарочито последњих година постоји мноштво примера који показују да се Црква и те како бави овим питањем. Када сам почео да се бавим овом темом и писао докторску дисертацију, многима је било чудно зашто сам се одлучио на то. Дисертација носи назив: Онтологија виртуелног као изазов православној антропологији, односно православном погледу на човека. Видимо да је то већ део наше свакодневице и да нас из недеље у недељу прати такав технолошки развој, због чега је неопходно да дамо одређен одговор.

А да ли у том простору вештачке интелигенције постоји простор за мисију Цркве?

– Као и код других технологија, нарочито друштвених мрежа и медија, реч је о великом простору за мисију Цркве. Медији су начин да се пренесе порука и да она допре до великог броја људи. И вештачка интелигенција може бити коришћена у ту сврху.

Међутим, свештеници, мисионари и сви људи у Цркви морају бити обазриви у начину на који користе ту технологију. Црква се, наиме, заснива на личном и живом сусрету између Бога и човека, али и међу људима, у заједници у којој је Христос присутан. Зато се не може допустити да нешто што није личност замени тај живи однос.

Најбоље је када човек говор из срца. Када имате реч, важно је да је носите у себи, а не само да је преузимате. Као неко ко говори из пастирског искуства, могу да кажем да се никада не може поредити беседа која је прочитана, односно преузета од некога, са оним што човек сам изговори из свог унутрашњег искуства.

То је, у ствари, један дијалог и сабрање око Логоса, Христа. Тада се тај сусрет заиста осећа као жив и опипљив.

Вештачка интелигенција у том контексту може да има своје место. Она може да помогне, на пример, када је потребно брзо пронаћи неки цитат из Светих отаца, за који отприлике знамо где се налази, али нисмо сигурни тачно. У таквим ситуацијама може бити корисна, али само у ограниченом, помоћном смислу.

То мора бити строго контролисана и ограничена употреба, без шире примене и без замене темељних људских и духовних искустава.

Она може помоћи и верницима у неким практичним питањима; на пример, како да израчунају четрдесети дан од неког догађаја или када тачно почиње пост. То су ствари у којима би, рецимо, и један званични чет-бот Српске православне цркве могао да има своју сврху.

У пракси се поставља питање колико је то заиста потребно. Исти подаци данас се могу добити преко Гугл претраживача за неколико секунди. Тренутно, дакле, не постоји јасна потреба за таквим системом, а чини ми се да би потенцијални ефекат збуњивања верника био већи од користи коју би он могао да донесе. Због тога се о томе још озбиљно не говори. Међутим, у будућности постоји простор да се и такве ствари разматрају.

Кључно је да се не изгуби из вида суштина. Када човек дође у цркву и ступи у живи контакт са заједницом верних, он може поново да се врати, да учествује у литургији и да доживи тај духовни сусрет. То искуство се не може мерити са информацијом коју добија од било ког програма. Зато такви алати могу имати само ограничену и помоћну улогу.

На крају, поставља се и шире питање: да ли постоји опасност да се у дигиталном простору, о којем говоримо у контексту вештачке интелигенције, формирају нови облици „религиозног“ односа према технологији? Да ли постоји таква опасност?

– Таквих појава је било и раније, још пре појаве вештачке интелигенције у савременом смислу. Када су се појавили први виртуелни светови, попут Metaverse-а и Second Life-а, већ су постојали примери крштавања аватара људи који су учествовали у тим дигиталним просторима.

Тада се већ могла видети појава неке врсте потпуно развијене религијске праксе у виртуелном окружењу, људи су учествовали у обредима, имали заједничка богослужења и слично. Због тога та опасност и данас постоји, а са развојем вештачке интелигенције она се још више појачава.

Џон Ленокс, професор математике и филозофије са Оксфорда, указује управо на тај проблем, на могућност обоготворавања вештачке интелигенције. Он то посматра као процес који је супротан хришћанском разумевању света.

У хришћанској традицији постоји вера у Бога који постаје човек – Богочовека, који спасава човека и уздиже га ка Богу. У савременим технолошким и филозофским пројекцијама, попут оних које описује Јувал Ноа Харари у књизи Homo Deus, јавља се обрнут правац: човек који сопственим силама покушава да постане бог.

На то се, између осталог, осврће и папа у енциклици, користећи слику грађења Вавилонске куле као симбола технологије која тежи да досегне небеса. Међутим, историјски исход таквих настојања је добро познат.

„Вештачка интелигенција може помоћи са креативношћу, али не може заменити човека. Ако урадите врло личан интервју, то је нешто што не можете урадити са четдзипитијем. Ако варате публику, о томе како сте нешто креирали, изгубићете поверење. Кључна ствар је бити искрен“, рекао је Марк Иган, Академија Европске радио-дифузне уније.

Иако отвара етичка питања, када недостају аутентични историјски снимци, вештачка интелигенција постаје кључан алат за документарни програм.

„Филм који ће бити у петак Петар Велики, где нисмо имали услове да отпутујемо на саму локацију осим на саму изложбу, пуно тих фотографија знаменитих Срба и самог Петра Великог ја сам користила из разних архива и покушала да их оживим. Некада сам задавала задатак да то буде у цртаној форми, анимираној, а некада сам тражила да неке ствари буду и реалистичније“, рекла је Милица Поповић, уредник Научне редакције РТС-а,

Примена вештачке интелигенције на Малти тек хвата залет. Представници њиховог јавног сервиса су на РТС-овој обуци усавршили креирање мултимедијалних садржаја.

„Она се код нас не користи званично, иако имамо одређене Еј-Ај системе интегрисане у софтвере које користимо и који се аутоматски апдејтују. Јавни медијски сервис Малте још увек нема регулативу у вези са тим“, истакао је Адриан Спитиери, вођа тима Јавног медијског сервиса Малте.

Тродневна обука део је ширег Еразмус плус пројекта  "Вештачка интелгинеција у медијима”. Кроз сарадњу са медјународним организацијама, РТС не само да прати глобалне трендове, већ активно учествује у креирању сигурније и технолошки напредније будућности јавних сервиса.

Највећи део улагања и даље одлази на дисплаy оглашавање, укључујући видео и друштвене мреже, које је достигло вредност од 115 милиона евра, уз раст од 35 одсто. На paid-for search утрошено је 31,6 милиона евра, што представља повећање од 17 одсто, док је за оглашавање на специјализованим порталима издвојено 14 милиона евра, односно 3,7 одсто више него претходне године.

Тренд раста посебно је изражен у мобилном оглашавању, које је достигло 125,83 милиона евра, при чему се чак 90 одсто дисплаy буџета односи на огласе приказане на мобилним уређајима.

Резултате најзначајнијег прегледа дигиталног тржишта у Србији представила је Јелена Савић, Google ASR менаџер у Admixer Media на конференцији Digital Day 2026, одржаној 4. и 5. јуна у Хангару, пред око 600 стручњака из области маркетинга, медија, технологије и дигиталних комуникација.

Конференцију је отворио Игор Чернишевски, извршни директор IAB Serbia, истичући да је протекла година обележена различитим врстама глобалних и локалних притисака и тешкоћа, што је утицало на оглашавање.

“Наши резултати показали су да је индустрија ипак одреаговала на прави начин” – рекао је Чернишевски, истичући да је природа посла у којем се услови константно мењају и људи морају да реагују на дневном нивоу, омогућила да реагују на сваки изазов који се пред њих постави.

На панелу „The State of Digital: Reality Check“, који је модерирала Јана Савић Растовац (McCann), стање дигиталне индустрије, промене у понашанју потрошача и нове изазове с којима се суочавају брендови и агенције анализирале су Сузана Берић из Телекома Србија, Марија Јоксимовић из Publicis Media и Уна Баршић из IAB Serbia.

О новим начинима присуства брендова у дигиталном окружењу, наводећи примере из кампање коју је радио за Ryan Air, говорио је Мајкл Коркоран из компаније SLICE у предавању „Be on Social Without Being on Social“ док је панел Highway to Hell? Крај агенцијског модела какав познајемо“ отворио расправу о томе како технологија и аутоматизација мењају традиционални рад маркетиншких агенција.

Панел је модерирала Данка Трбојевић из Merin Group, а учествовали су Марко Пешић из Merin Group, Предраг Војиновић из Method Agency и Никола Јовановић из Havas Adriatic.

Значај репутације у дигиталном окружењу био је тема разговора који је модерирала Ивана Лазаревић из Representa, уз учешће Руже Вељовић из Wireless Media Group и Милене Ђорић из AiKBank.

Критички осврт на савремену индустрију дигиталног оглашавања понудио је Пол Томпсон из компаније Ескими предавањем„The Dog That Didn't Bark: How Digital Advertising Learnt to Measure Everything but Understand Nothing“ указујући на опасност претераног ослањања на податке и метрике без дубљег разумевања публике.

Публика тражи аутентични садржај

Једна од централних тема првог дана била је будућност медија у ери генеративне вештачке интелигенције. На панелу „Редакције после ChatGPT-ja: Како данас пишемо, уређујемо и дистрибуирамо вести?“ представници водећих регионалних медијских кућа разговарали су о томе како АИ мења новинарске процесе, од прикупљања информација до креирања и дистрибуције садржаја.

“Гугл нас тера да променимо начин на који пишемо текстове: они морају да буду оригинални, са фотографијом и биографијом аутора, јер све то даје јачину и тежину тексту и “гура” нас на прву страну претраживача” – рекла је Сандра Гојковић из босанског портала Независне, најбоље индексираног у БиХ.

Анамариа Тодорић из хрватског дела компаније Styria, Душан Цицмил из црногорских Вијести и Ана Марковић из Wireless Media Group сложили су се с тим да ће преживети само медији који користе вештачку интелигенцију, али као алатку, а не као замену за новинара, јер публика тражи аутентични садржај.

О значају инфлуенсер маркетинга и снази оригиналног сторyтеллинга говорила је Пјера Валентина Тониоло из компаније Dolce & Gabbana, указујући на нове начине изградње односа између брендова и публике. Она је представила листу погодака и грешака које брендови праве у раду с инфлуенсерима.

“Немојте носити, приказати или таговати конкурентске брендове, немојте приказивати мутне или нејасне слике, никада немојте дозволити инфлуенсерима да копирају нечију кампању и водите рачуна о музици и ауторским правима. Инфлуенсери често не знају за то” – поручила је Тониоло.

Панел „Retail Reimagined: Segmentation, Promotions, and AI in Omnichannel“ био је посвећен променама које вештачка интелигенција и напредна анализа података доносе савременој малопродаји, а учествовали су Кирил Динов из компаније Vtex, Бранимир Кулашевић из Планете Спорт, Небојша Петковић из Nespresso-a и Владимир Ћук из Гигатрона.

У паралелном програму у малој сали разговарало се о утицају подкаста на савремене комуникације, одрживом и одговорном оглашавању, односу брендова и инфлуенсера, као и о поверењу публике у дигиталном окружењу. Посебна пажња посвећена је форматима директне продаје (Shopping Ads) и значају пажње корисника као једне од најважнијих валута дигиталног маркетинга.

Други дан: Брендови као људи, људи као брендови

Другог дана конференције програм је био усмерен на практичну примену података, вештачке интелигенције и нових комуникационих канала у маркетингу. Догађај је отворила Паулина Тсатхири из компаније ОЦМ предавањем „The Data Force: How AdSquirrel’s Real-Time Intelligence Fuels Dynamic Creative Success“, посвећеним њиховом производу који успешно користи податке у реалном времену за унапређење креативних кампања и доношење прецизнијих маркетиншких одлука.

У панелу „Hot Takes & Broken Myths“ који је модерирао Игор Чернишевски из IAB Serbia, фокус је био на најчешћим заблудама у савременом маркетингу и оглашавању. На незгодна питања одговарали су Наташа Крстић (ФМК), Ведран Иванковић (Raiffeisen Banк) и Александар Николић (На сва звона).

Тема релевантности брендова у времену убрзаних промена била је у фокусу панела

„The Pressure to Stay Relevant“ Маја Грбовић (ИДЕА Маркети), Уна Забунов (Телеком Србија), Љубиша Егеља (ОТП Банка) и Мартин Атанасовски (The Coca Cola Company) закључили су да велике и старе компаније морају да одрже репутацију тако што ће остати актуелне. “ The Coca Cola постоји 140 година, ми не морамо да правимо кампање којима ћемо да се пробијамо на тржиште, али морамо да правимо кампање којима ћемо да потврдимо репутацију и останемо актуелни” - рекао је Атанасовски.

О улози вештачке интелигенције у савременом маркетингу говорио је Роман Балтеану из компаније Гугл. Предавање „Supercharging Modern Marketing in the AI Era“ било је посвећено начинима на које АИ мења планирање кампања, анализу података, персонализацију садржаја и оптимизацију маркетиншких активности.

Retail media препознаје која роба има истог купца

Иоана Самоила из компаније Teads представила је потенцијал повезаних телевизијских платформи (ЦТВ) кроз предавање „The Omnichannel Booster Effect: Driving Business Outcomes with CTV”, док су Александар Петковић (WМГ), Владимир Зарић (Ананас Е-Комерц), Игор Грмуша (Планета Спорт) представили како се примењују ретаил медиа модели у Србији.

Један од централних панела дана био је посвећен инфлуенсер маркетингу у Србији. На панелу “Инфлуенсер маркетинг у Србији: Између утицаја и одговорности”, који је модерирала Андреа Баба, учествовали су Нађа Вујић, Марта Ловић, Страхиња Ћаловић, Никола Парун и Јован Праштало, разговарајући о професионализацији инфлуенсер индустрије, одговорности према публици и односу брендова и креатора садржаја.

Марта Ловић и Страхиња Ћаловић истакли су да је време да публика схвати да је бити инфлуенсер посао и да он носи озбиљну одговорност. На панелу је најављено да ће у току године бити објављен IAB Serbia Influencer Whitepaper који ће служити као приручник добре праксе за сарадњу са инфлуенсерима - од планирања, преко мерења, до правног и финансијског оквира.

Велику пажњу привукло је предавање Аарти Самани „Your Best Ad and Your Worst Nightmare – Guardians of Trust: Marketers' Role in Protection Against Deepfake Fraud“. Једна од водећих светских стручњакиња за отпорност на деепфаке преваре говорила је о растућим ризицима које вештачка интелигенција доноси компанијама, као и о улози маркетинга у заштити поверења корисника и брендова.

У панелу „Да ли су традиционални медији мртви, или баш и не?“ који је модерирао Зоран Баранац, Нова Communications, положај традиционалних медија у ери дигиталних платформи анализирали су Милош Прелић (Медиа Тree), Јован Јовчић (Havas Adriatic), Филип Шустра (Сомболед Lactalis Srbija).

Када је реч о адвертајзингу, највеће је поверење у традиционалне медије, па тек онда у дигитал, био је један од закључака. Филип Шустра рекао је да је потенцијални реацх за Генерацију З 72 посто, док остале генерације учествују са 90-93 посто reach ЦТВ је ствар која може да помири традиционалне и дигиталне медије.

Конференцију су закључили Франциско Мартин Вера и Андреас(Francisco Martín Vera i Andreas, М. Стефансен из компаније STELLAR предавањем о „media-first“ приступу и новим медијским каналима који се појављују као алтернатива све засићенијем дигиталном простору.

У малој сали, у оквиру панела „Brands Act Like People, People Act Like Brands“ професорка Бранка Новчић Кораћ, заједно са Иваном Живковић (IKEA SEE), Браниславом Антовић Алексић (BDW) и Бојаном Шаптовићем (Pioniri Communications), разговарале су о све израженијем преплитању личних и корпоративних брендова, као и о начинима на које компаније граде аутентичне односе с потрошачима.

Програм је завршен доделом MIXX Awards награда и традиционалним афтерпартијем, на којем су учесници имали прилику да наставе размену искустава и разговоре о трендовима који обликују будућност дигиталног маркетинга.

Проглашени победници MIXX Awards за 2025. годину: Дигитална изврсност награђена на конференцији Digital Day

Победници националногg MIXX Awards такмичења за 2025. годину проглашени су 5. јуна у оквиру конференције Digital Day, најзначајнијег догађаја домаће дигиталне индустрије, која је ове године одржана под слоганом „All That Matters“ Као део глобалне иницијативе IAB мреже, MIXX Awards већ годинама представља једно од најрелевантнијих признања за изврсност у дигиталној индустрији, препознајући кампање које успешно спајају стратешко промишљање, креативност, иновације и мерљиве пословне резултате.

 Овогодишње такмичење обухватило је 10 категорија – Branded Content, Performance Marketing, Influencer Marketing, Social Media (Always-on), Social Media Campaign, Long Form Video, TikTok, E-Commerce, Advanced Creative / Tech Use of AI, Effective Use of Data,Brand Awareness Campaign i Corporate Social Responsibility.Победници у свим категоријама конкурисали су и за највише признање такмичења – Grand Prix nagradu.

Добитници MIXX Awards признања су:

• Branded Content – „A1 Ultra 5G kviz“, Жишка за клијента A1 Srbija

• Performance Marketing – „Winning Black Friday With Data-Driven Bestsellers“, POPUP ADVERTISING за клијента Sport Vision

• Influencer Marketing – „Кућни духови против A1 оптичког нета“, Жишка за клијента A1 Srbija

• Social Media (Always-on) – „Tu tvit or not tu tvit?“, Pioniri Communications за клијента Metalac

• Social Media Campaign – „Страшне приче из роминга“, Жишка за клијента A1 Srbija

• Long Form Video – „G80 FORMULA KOJA (NI)JE POSTOJALA“, Fullhouse Ogilvy за клијента Галеника

• TikTok – „A1 TikTok Live feat. Momchadija“, Жишка за клијента A1 Srbija

• E-Commerce – „Not All Products Are Equal“, POPUP ADVERTISING за клијента Shoppster

• Brand Awareness Campaign – „Раскини са старим телефоном“, Ovation BBDO за клијента Xiaomi Srbija

• Corporate Social Responsibility – „Till Death Do Us Part“, McCann Srbija за клијента Аутономни женски центар

Најпрестижније признање такмичења, Grand Prix MIXX Awards 2026, освојила је компанија „Tu tvit or not tu tvit?“, агенције Pioniri Communications, реализована за клијента Металац.

О наградама је одлучивао стручни жири састављен од представника водећих компанија, агенција и медијских платформи: Богдан Шпањевић (NextGame), Андреа Баба, Маја Грбовић (Идеа Маркети), Вера Аћимовић (Leo Belgrade), Јана Савић Растовац (McCann Beograd), Милена Максић (Ovation BBDO), Ђорђе Јовановић (Yettel Bank), Јована Петровић (L’Oréal), Дамир Дураки (Концерн Бамби), Игор Грмуша (Планета Спорт), Марија Шућур (Teads) и Горан Јанкулоски (Жишка), који је обављао функцију председника жирија.

Пријављени радови оцењивани су кроз четири равноправна критеријума – стратегију, егзекуцију, креативност и резултате, при чему је сваки сегмент носио по 25 одсто укупне оцене. Такав систем вредновања омогућава да буду препознате кампање које не само да привлаче пажњу и померају креативне границе, већ остварују и конкретан утицај на пословне циљеве брендова.

Овогодишњи добитници још једном су показали да домаће тржиште прати и креира савремене дигиталне трендове, користећи податке, технологију, садржај и иновативне комуникационе формате како би изградили снажнију везу са публиком. MIXX Awards наставља да препознаје и промовише најбоље примере дигиталне изврсности, постављајући стандарде који доприносе даљем развоју целокупне индустрије.

„Они ће седам дана у недељи, 365 дана у години, 24 часа дневно моћи да комуницирају са туристима, да им одговарају у реалном времену на питања туриста, да дају праву информацију о ценама, радном времену туристичког локалитета, да ли има паркинг простора, шта све могу да виде на дестинацији и да им да предлог шта да посете”, рекао је Владимир Живановић из ТО Златибор.

„Вештачка интелигенција у последње време доста узима примат и у туризму али треба је са дозом мере користити јер су наравно људи кључни у туризму”, каже Миливој Ковачевић, директор ТО Војводина.

„Ниједна вештачка интелигенција неће моћи да пожели добродошлицу госту, да га угости, попије пиће са њим, али ће имати предности у неким другим сегментима”, сматра Тихомир Стојановић, председник Општине Ириг.

Вештачка интелигенција ће, тврде стручњаци, помоћи туристима да изаберу место за себе, резервишу хотел и у њему се осећају пријатно и сигурно.

„Баш уз помоћ вештачке интелигенције као дете од три, четири године, које зна како да помера апликацију, тако ће и вештачка интелигенција бити намењена да људи то користе сасвим природно и мислим да је будућност вештачке интелигенције да побољша корисничко искуство, а не да га закомпликује“, изјавио је Миша Лукић, маркетиншки стручњак.

Старији туристи већ неко време зазиру од хотела јер је боравак често велики изазов: од размагнетисане картице за улазак у собу, компликованих техничких уређаја које не знате како да подесите, до тушева и чесми у купатилу за које вам је потребна диплома. Вештачка интелигенција би требало све то да олакша.

Управо због тога, фокус стручне јавности све више прелази на платформе које обједињују податке из различитих безбедносних система и користе напредну аналитику за брже препознавање потенцијалних инцидената.

Један од праваца развоја представља концепт обједињене безбедносне телеметрије, где се подаци са крајњих уређаја, мрежне инфраструктуре, апликација и система за управљање идентитетима анализирају у реалном времену.

О овим трендовима дискутовало се и на стручном скупу „MBCOM Adriatic Forum“ посвећеном модерним приступима заштити хибридних ИТ окружења.

Централна тема била је нова генерација Symantec CBX платформе, решења које интегрише безбедносне информације из различитих извора и користи аутоматизоване механизме за откривање аномалија и одговор на инциденте.

Посебна пажња посвећена је концептима Secure Service Edge (SSE) и Zero trust архитектуре, који последњих година постају стандард у заштити дистрибуираних пословних система. За разлику од традиционалних модела који подразумевају поверење унутар мреже, Zero trust приступ подразумева континуирану проверу корисника, уређаја и апликација без обзира на њихову локацију.

Међу кључним технолошким изазовима издвајају се заштита привилегованих налога, управљање дигиталним идентитетима и безбедан приступ критичним ресурсима. Савремена ПАМ решења омогућавају детаљан надзор привилегованих сесија, праћење активности администратора и примену грануларних безбедносних политика у реалном времену.

Све значајнију улогу добија и вештачка интелигенција. ВИ модели данас анализирају огромне количине безбедносних догађаја, препознају образце понашања корисника и система, као и одступања која могу указивати на потенцијални напад.

Такав приступ омогућава безбедносним тимовима да брже идентификују претње и смање време потребно за реакцију. Паралелно са технолошким променама, компаније се суочавају и са новим регулаторним захтевима.

Европски оквири попут ДОРА и НИС2 директиве уводе строже стандарде у областима управљања ризицима, отпорности информационих система и пријављивања безбедносних инцидената. То захтева додатна улагања у мониторинг, сегментацију мрежа, контролу приступа и процесе опоравка након напада.

Стручњаци оцењују да ће наредну фазу развоја корпоративне безбедности обележити управо интеграција аутоматизације, ВИ аналитике и Zero trust принципа.

У таквом окружењу кључну предност неће имати организације које поседују највећи број безбедносних алата, већ оне које успеју да обједине податке, аутоматизују процесе и стекну потпуну видљивост над својим дигиталним екосистемом.

За компаније које послују са партнерима из Европске уније, део су ланаца снабдевања великих система или припадају секторима критичне инфраструктуре, усклађеност са НИС2 стандардима постаје важан предуслов пословне поузданости и конкурентности.

Kао званични овлашћени тренинг центар организације Аустриан Стандардс, ХУБ201 и ЦДТ реализоваће четвородневни програм обуке намењен компанијама, институцијама и професионалцима који желе да развију интерне капацитете за разумевање и примену НИС2 захтева.

Програм је посебно намењен малим и средњим предузећима, технолошким компанијама, добављачима великих система, као и организацијама из области енергетике, финансија, транспорта, здравства, телекомуникација, дигиталних услуга и јавног сектора.

Током обуке, полазници ће стећи практична знања из области управљања сајбер ризицима, унапређења безбедносних процедура, припреме за регулаторне захтеве и јачања оперативне отпорности организација.

По завршетку програма, кандидати ће имати могућност полагања званичног сертификационог испита Аустриан Стандардс, чиме стичу међународно признати сертификат за НИС2 стручњаке са важењем од три године.

Програм је намењен ИТ и менаџерима безбедности, стручњацима за управљање ризицима, консултантима за сајбер безбедност и регулаторну усклађеност, као и професионалцима који ће бити задужени за имплементацију НИС2 захтева у својим организацијама. Обука и испит не захтевају никакво предзнање из поља сајбер безбедности.

Пријаве су отворене до 12. јуна.

Савремени системи функционишу кроз комбинацију готових ЦМС платформи, визуелних „drag-and-drop” едитора и хостинга заснованог на дистрибуираним серверима. Таква инфраструктура омогућава брзо учитавање садржаја, аутоматске безбедносне копије и заштиту од сајбер претњи без додатне техничке конфигурације корисника.

Велику улогу имају и ВИ сервиси који данас могу аутоматски да генеришу текстове, оптимизују СЕО параметре, прилагоде дизајн различитим уређајима и анализирају понашање посетилаца у реалном времену. На тај начин и мали бизниси добијају приступ технологијама које су раније биле резервисане за велике компаније и развојне тимове.

Стабилна интернет инфраструктура постаје кључни део читавог система, посебно у ери клауд сервиса и удаљеног рада, због чега компаније попут Орион телекома, са алатима попут AI Sitejet Builder, имају важну улогу у развоју домаћег дигиталног тржишта.

Технолошки трендови показују да ће no-code и low-code платформе наставити снажан раст, док ће аутоматизација и вештачка интелигенција додатно убрзати процес креирања и одржавања сајтова. Фокус будућности више није само на изради сајта, већ на брзини, сигурности и интелигентном управљању дигиталним садржајем.

- Они имају капацитет да то ураде, захваљујући свом садржају и алгоритмима које користе да би вам приказали оно што вас занима.

Ако погледате своје налоге на друштвеним мрежама и налоге својих пријатеља, вероватно ћете уочити одређени образац. Видећете да вама стижу садржаји, теме, информације, слике или видео-снимци који су вама занимљиви, а ваши пријатељи или чланови породице виде нешто сасвим друго.

Те технологије служе томе да открију шта одређену публику занима и прикажу јој садржај за који је вероватно да ће јој се допасти - за разлику од садржаја који би јој се учинио неважним. И управо тај капацитет им омогућава да обликују начин на који људи размишљају, шта виде, у шта верују и шта сматрају стварношћу.

Да ли постоји разлика између алгоритма који препоручује филм или песму и алгоритма који утиче на јавно мњење и политичко или било које друго мишљење?

- Кључна разлика је у намери - у намери организације или људи који те алгоритме користе. Могу се употребити у добре сврхе, али и у лоше. Могу вам помоћи да пронађете нешто што вам одговара - рецимо, када купујете онлајн, алгоритми вам могу предложити мајицу или пар патика за које је вероватно да ће вам се свидети.

Али могу се користити и на злоћудан начин - да заправо манипулишу вашим мишљењем, вашом сликом стварности или вашим схватањем неког друштвеног концепта или проблема.

Да би људи разликовали та два случаја, мислим да се све своди на то како они сами користе технологију и друштвене мреже - и на то колико се ослањају на садржај који им се сервира, уместо да сами трагају за информацијама. Рекао бих да данас људи постају превише зависни од персонализованог и одабраног садржаја, а то није нарочито продуктивно.

Може ли обичан човек да се заштити или је овај вид утицаја вештачке интелигенције на наше мишљење измакао контроли? Јесмо ли, као обични грађани, заправо немоћни?

- Реч је о веома важној теми. Када говоримо о манипулацији или обликовању мишљења, говоримо о веома суптилној манипулацији - о постепеном померању нашег размишљања у одређеном правцу. Но, пошто је изузетно тешко разлучити да ли вам је сервиран персонализован или донекле манипулативан садржај, наспрам шире стварности - управо зато говоримо о регулацији.

Много смо расправљали о томе и сматрамо да је то данас најважније питање, с обзиром на то да когнитивна вештачка интелигенција и ови алгоритми постају све распрострањенији. Неопходно је успоставити одговарајућу регулативу и политике које ће штитити људе - и та одговорност не сме да буде пребачена на леђа самих грађана.

Ко би требало да регулише ове ствари - приватне корпорације, државе, или међународне институције?

- Сматрам да је најбоље да то иде одозго надоле. Веома је важно да одговарајуће политике успоставе друштва и владе, а затим и поједине компаније - ради заштите запослених, купаца, партнера и публике од потенцијалних ризика когнитивне вештачке интелигенције. Такође је важно да компаније имају јасне политике у погледу коришћења система вештачке интелигенције, управљања подацима и сличних питања.

Ако вештачка интелигенција може да предвиди наше понашање, ако може да утиче на наше мисли, шта онда остаје од нашег слободног избора и свега онога што нас чини људима? Шта очекујете да ће се догодити у будућности, гледано из те, хумане перспективе?

- Добра вест је да вештачка интелигенција не може да чита наше мисли, али може да предвиди шта би нас могло занимати или шта бисмо могли да урадимо. Мислим да сте поставили веома важно питање.

Кључно је да разумемо технологије које се данас развијају и напредак који доносе - и да образујемо људе, посебно млађе генерације, да се не ослањају превише на ове системе. Да раде оно што нас заиста чини људима: да негују своје вештине решавања проблема, критичког мишљења и просуђивања, да се ослањају на сопствену процену, сопствено разумевање и критичко мишљење - а не да се препусте вештачкој интелигенцији.