среда, 17.07.2024, 11:00 -> 11:03
Технолошки стартап, осим знања, кључно је и самопоуздање за наступ на глобалном тржишту
Последњих година, стартап екосистем у Србији доживео је значајан раст и развој, па се наша земља по квалитету кадра и добрим идејама, позиционира међу водећим у региону југоисточне Европе.
О томе како привући нове инвестиције и изаћи на светско тржиште, за Дневник РТС-а је говорио Иван Кадић, оснивач једног од најперспективнијих домаћих стартапова.
Према истраживањима, највећи број компанија које користе вештачку интелигенцију налазе се у Данској и Финској, а најмање их је у Румунији и Бугарској.
Где је Србија на светској мапи по примени вештачке интелигенције?
-Србија, што се тиче самог развоја вештачке интелигенције, налази се у топ 20 земаља света. Стартапи, посебно технолошки стартапи који су фокусирани на примену модерних технологија и имплементацију истих кроз институције и фирме, постају све конкурентнији на светском тржишту. Оно где смо ми пронашли савршен таргет јесте Британија и Америка, више него сама Европска унија.
Шта је кључно да домаћи стартапови прошире пословање, изађу на друга тржишта и привуку нове инвестиције?
-Мислим да је то једна од суштинских бољки, када су у питању наши стартапи. Није само битно то да ли је то стартап који долази и развија вештачку интелигенцију, који је можда из бајонтека или било ког сектора. Мислим да је бољка та, што ми просто, на неки начин немамо довољно самопоуздања да можемо да изађемо на ту глобалну сцену и пружимо борбу са осталим компанијама које су присутне из других екосистема.
Морамо да научимо да, просто, развијамо одличне производе, да смо фокусирани на корисника врло добро и моје искуство из Србије и глобално, јесте да смо препознати, али не довољно у смислу да имамо и свест о себи да можемо да пружимо светски признате производе. Из тог разлога, мислим да је суштински код свих оснивача ту најважније да добијемо самопоуздање.
Могу ли домаћи стартапи да буду конкурентни на светском тржишту и да се такмиче са компанијама са Запада и колико држава помаже у свему томе?
-Држава дефинитивно помаже, ако упоредимо пре 6,7 година и данас, екосистем је потпуно другачији. Ту су пореске олакшице, ту је законски оквир који на најбољи начин катапултира компаније у сферу пословања које је прихватљиво за светске токове, а такође, држава кроз субвенције и грантове, посебно Фонд за иновациону делатност, ту су присутни и остали корпоративни играчи који дају грантове малим стартапима да започну и модернизују посао, да дигитализују и пруже неку иновацију.
На тај начин смо једни од ретких у свету који толико посвећујемо пажње тим почецима. Постоји и други корак, а то је да све зависи од нас. Капитал је једна ствар и он олакшава јако у тим почетним корацима, али, на нама је какве ћемо производе да изградимо, какав тим да окупимо, колико ћемо знања пружити, колико уопште имамо знања да изградимо фирму која ће сутра да послује, да исплаћује раднике, да има профит и заинтересује инвеститоре да улажу у фирму и у Србију.