Имејл адресе су: webdesk@rts.rs и gledalacreporter@rts.rs 

Такође, фотографије и видео-снимке можете нам слати на Твитер страницу подсајта Магазин.

„Одрастала сам уз Микине песме и много сам срећна да вечерас имам прилику да говорим његову поезију. Толико су снажне његове речи, допиру право до срца и иако се чини наизглед да су то неке једноставне ствари, у суштини јесу једноставне, али су добоко филозофске“, каже Бранка Пујић, дамска уметница.

„Предајем још увек на Учитељком факултету у Београду студентима друге године и могу вам рећи да је Мика Антић култни песник, митски песник. Они чак и не знају да он и данас постоји, односно не знају од када до када је живео, али знају његову поезију напамет“, наглашава књижевник Радомир Рале Дамјановић.

Награда „Раша Попов“ ове године уручена је композитору и музичком педагогу Јовану Јоци Адамову. Меморијал Мике Антића и Раше Попова својеврсна је недеља културе где се афирмише песништво и уметност као манифестација на којој би селу Мокрин позавидели и већи градови.

Мрежа је толико екстензивна да историчар Стивен Алфорд, који је посветио своју каријеру проналажењу елизабетанских шпијуна и пажљиво реконструисао Сесилова документа о сваком обавештајцу ког је могао да пронађе, сматра да се овде ради о „првој прописно организованој тајној служби“.

„Било је ту много имена. Нека сам препознао као што су људи у или блиски савету Елизабете Прве. Било је и оних за које нисам знао. Када сам видео бројеве поред њихових имена онда сам схватио да су то бројеви њихових досијеа и да је ово нешто као страница садржаја. Тада ми се упалила лампица“, истиче Алфорд.

Професор ране модерне британске историје на Универзитету у Лидсу написао је и књигу о својим открићима – All His Spies: The Secret World of Robert Cecil. Претходно непримећени документ, који Алфорд мисли да је Сесил почео да пише 1596. године, викторијански архивари су завели под „свашта“.

„Мислим да сам ја вероватно први који се заинтересовао за њега. Викторијанци су имали навику да када год би наишли на папире које нису разумели и били мало мистериозни, они би их стрпали под 'свашта' и игнорисали. Историчари сада баш ту налазе занимљиве ствари“, каже Алфорд.

Почео је да претражује архиве за било који папир који би деловао значајно или имао „мали број у ћошку“ који је одговарао обавештајчевом броју са странице садржаја. Морао је да се нада да ивица папира нису биле истрошене или да их пацови и мишеви нису појели, а многи су били умрљани и флекави.

Док је полако почео да саставља обавештајни портфолио, почео је да увиђа шему.

„Сваки од њих је био као канцеларијски досије. Био је при руци Сесилу у његовој канцеларији када би извештаји пристизали, а могао је и да прати историју плаћања услуга“, објашњава историчар.

Већина шпијуна која је у 16. веку радила за државе су били лопуже, који би се насумично јављали и износили добровољно информације ад хок. Обавештајци на Сесиловој листи су другачији – радило се о озбиљним појединцима, многи од њих међународни трговци.

Претходно су стручњаци сматрали да је Сесил, чија је званична титула била државни секретар Елизабете Прве, имао „неколико шпијуна, ту и тамо“. Ново истраживање показује да је имао добро организовану мрежу више од 20 шпијуна у Лисабону, Калеу, Бриселу, Севиљи, Риму, Амстердаму, Шкотској, Шведској и на другим локацијама.

„Бирао је трговце јер су путовали, знали су да пишу и читају, говорили стране језике и имали сопствене мреже“, наводи Алфорд.

Сваки агент плаћан је да тајно шаље шифроване извештаје Сесилу, који их је дешифровао помоћу шифрарнице додељене сваком шпијуну и која се налазила у њиховим досијеима.

„У поређењу са модерним стандардима, шифре су биле прилично примитивне, замена слова алфабета или различити симболи за сваког монарха“, истиче професор.

Након шпанске армаде 1588. године, када је шпански краљ Филип Други покушао да изврши инвазију на Енглеску и збаци Елизабету, Сесил је био посебно забринут о могућности новог шпанског поморског напада 1590-их.

Једна посада, коју су предводила два брата, помно је пратила обалу Атланског океана близу Биарица и тражили знакове нове шпанске флоте или информације о војним и морнаричким припремама.

Правили су се да превозе забрањене производе између Француске и Шпаније, али су заправо пловили по лукама и правили извештаје о поморским активностима, бројали бродове и сакупљали информације.

Рукопис на различитим документима указује на то да се Сесил ослањао на „малу групу појединаца од поверења“ како би водио своју тајну операцију.

То је наилазило на бројне критике у Немачкој, а сада је Бербок новинарима рекла да је шминка за наступе на телевизији неопходна због јаких рефлектора у студију.

„Иначе изгледате као гробар, јер сте сасвим сиви“, рекла је она.

Лист Велт се вицкасто упитао зар министарка није требало да каже „гробарка“, алудирајући на иначе инсистирање партије Зелених на родно осетљивом језику.

Такође, изјава је свежа па ниједно погребно предузеће или удружење гробара још није стигло да се побуни због овог поређења.

Раде дан и ноћ

Како је даље рекла Бербок, тешко је на путовањима увек на лицу места маћи визажисткињу, посебно у иностранству, па зато увек има пратњу.

„Зато је уобичајено водити шминкера – уосталом, не само код мене, али код жена се то често тематизује – већ и у Канцлерамту и код друге господе“, рекла је Бербок.

А пошто путује „врло, врло много“, често и ноћу, онда су и трошкови дневница велики, рекла је Бербок, додајући да се Министарство спољних послова ту придржава прописа.

И Шолц се скупо фризира

Медији су раније писали да је Влада под палицом Олафа Шолца (СПД), у којој су још Зелени и Либерали, у 2022. години издвојила чак 1,5 милиона евра на фотографе, шминкере и фризере, што је повећање од 80 одсто у односу на претходну годину кад је још владала Ангела Меркел.

„Мислимо да људи у Влади могу да оставе добар утисак и без скупих визажиста на рачун пореских обвезника“, саопштио је о томе Савез пореских обвезника.

Таблоид Билд је, пишући о овој теми, био у свом елементу: „Овако политичари пудеришу наше пореске паре“.

На посебно изненађење јавности наилази то што је, после неприкосновене Бербок, други највећи трошаџија на шминку и фризуру канцелар Шолц (40.000 евра годишње) премда код њега, кажу зли језици, нема баш много да се фризира.

Још се плаћа и за Меркел

Било је, додуше, раније и политичара из редова Демохришћана (ЦДУ) који су давали много за изглед, али сада ЦДУ критикује Аналену Бербок.

Њихов политичар Кристоф Плос рекао је за Билд да је начелно у реду да држава сноси трошкове репрезентације, али да је код Бербок у питању „злоупотреба“.

„Није за шалу кад порески обвезник који напорно ради сваког месеца мора да даје петоцифрену суму за фризуру Аналене Бербок“, рекао је он.

Плос није коментарисао то што Ангела Меркел, као бивша канцеларка која, на фризере и шминку и даље троши око три хиљаде евра месечно – о трошку пореских платиша.

„И кренули смо пре четири године уз подршку ректората. Ректорка Иванка Поповић је тад била, господин Владан Ђокић, који ју је наследио, исто је то подржао, и тај Театријум постаје битан многима, не само нама“, додаје гост Јутарњег прогрма.

Уведене су мног новине. Већ трећу годину заредом играју се бесплатне представе за децу од 11 сати, захваљујући подршци Фондације Алек Кавчић.

Четврту сезону отвара концерт „Београде добро јутро“ музичара који су се окупили у групу коју су назвали „Театријум“.

„То су музичари: Вили Брајовић је био члан Златних дечака шездесетих година. Они су прву плочу снимили у иностранству. Душан Вујовић, кога знамо као бившег министра економије, он је свирао у дубровачкој групи Викторија. Влада Јеленковић је био овде дуго уредник научног програма и директор Музеја Никола Тесла. Влада Таушановић и Дуда Безуха ће с њима свирати“, наводи Тика Станић.

После музичког дела свечаног отварања, Владан Гајовић и Тика Станић ће говорити стихове и неке текстове Душка Радовића.

Театријум отвара циклус „Прваци“

Театријум, који ће радити од 1. јула до 30. августа, отвара циклус „Прваци“ – испитне представе које су урадили студенити првих година Академија уметности из Београда, Новог Сада, Бања Луке и Приштине. Улаз на ове представе је бесплатан, захваљујући сарадњи са ЦЕБЕФ-ом.

„Онда се надам да ће та деца, која ће једног дана бити прваци својих позоришта, памтити тај простор као место где су први пут професионално наступили. И да онда неће дозволити да икада позориште угасне у том простору“, очекује Станић.

Током јула и августа, публику очекује изузетно разноврстан репертоар, чак 80 представа и неколико премијера. Из продукције позоришта Театријум стижу нам премијере представа Мушица и Зоолошка прича, рађена у копродукцији са ЦЕБЕФ-ом.

Поред уметничких академија, којима ће почети сезона, у Театријум ће се изводити, поред сопствених продукција, и представе у продукцији Театара Вук, Ферзенг продукције, Театар Балкан Нови Покрет, Југоарт и многих других.

Осим тога, публика ће имати прилику да види и најгледаније представе из претходних сезона.

Радост рада и стварања

Тика Станић истиче да су награде, признања и одликовања ефемерне ствари, али је важно задржати у себи радост бављења својом професијом коју је одабрао и после 40 година.

„Ништа вам не вреди ако одлазите несрећни, намргођени, ако радите рутинерски, ако то радите јер морате, јер вас чека још годину дана до пензије. Ако успете да сачувате радост рада и радост стварања, онда сте ви успешан човек. И ја се трудим да будем успешан у том смислу да ми није тешко“, напомиње гост Јутарњег програма.

А када је мера успеха једног позоришта у питању, она се може гледати по публици. Публика која долази у Театријум је разнородна.

„Тако да, мислим да нам то некако омогућава континуитет. Да ли ћемо ми бити ту или неко други, потпуно је свеједно. Важно је да позориште у срцу града живи, поготово што се то дешава преко лета, кад професионална позоришта не раде, и кад велики број наших људи, жељних позоришта, који живе у иностранству или долазе ту преко лета да обиђу у породицу и немају ни прилику да виде неку од позоришних представа, ево ми смо ту, ми не идемо на одмор већ неколико година“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму Тихомир Тика Станић.

Концерт „Бијелог дугмета“ одувек је био омиљен на овим просторима, али исто тако атрактивни били су наступ Цобија и Лил Пампа. Позитивна енергија, сјајна атмосфера, дружење, слобода, размена идеја и утисака, све је то Арсенал фест у Крагујевцу.

Подједнако добра атмосфера била је на „Гарден стејџу“ где наступају најбољи представници домаће и регионалне сцене, као и на „Експлозив ди-џеј бини“ где су извођачи електронске музике, а поготово на главној бини где се налазе највеће звезде овогодишњег фестивала – „Бијело дугме“.

Одличан и разноврстан програм прављен је тако да ниједног посетиоца не остави разочараним. Четрнаесто издање Арсенал феста потврђује да се ради о најквалитетнијем и најзанимљивијем музичком фестивалу у нашој земљи.

Моћно као што и почео, Арсенал фест завршава се наступом највеће југословенске звезде, Здравка Чолића у пратњи Симфонијског оркестра.

Величанствен концерт „Бијелог дугмета“ на Арсенал фесту 2024

Дуго ишчекивани, спектакуларан концерт Бијелог дугмета, поводом 50 година од оснивања бенда који је исписао странице историје рокенрола на овим просторима, обележио је друго вече Арсенал феста 2024 у Крагујевцу.

Више од два сата простором Кнежевог арсенала орили су се хитови из свих фаза каријере Дугмића. Горан Бреговић, Младен Војичић Тифа, Ален Исламовић, Зоран Реџић, Драган Ђиђи Јанкелић и Оги Радивојевић, који се прикључио групи на клавијатурама, приредили су у срцу Шумадије концерт за памћење.

Наступи на њиховој слављеничкој турнеји су конципирани тако да на бину, од певача, прво изађе Младен Војичић Тифа. Почело је уз вриштећу Падају звијезде и крцат Арсенал са високо подигнутим рукама. И остатак његовог дела концерта, разумљиво, чиниле су песме са јединог албума који је он отпевао са Дугмићима. Низале су се Мени се не спава, Аиаио (ради радио), Лажеш, За Есму, Јер кад остариш…

Из фазе групе са Жељком Бебеком за микрофоном Тифа је отпевао Ха, ха, ха, Ако можеш заборави, Ипак пожелим неко писмо, Тако ти је мала моја кад љуби Босанац и за многе изненађење, Зашто ме не подноси твој тата, да би еуфорично финале тог дела концерта донеле липе које цвату. Публика, треба ли то уопште наглашавати, поштено је „одрала грла“ уз репертоар који се урезао дубоко већ 40 или 50 година.

„Штафету“ је затим преузео Ален Исламовић, попевши се на позорницу са штакама јер му је, док је играо тенис, пукла тетива и три дана пре концерта је оперисан. То га, међутим, није спречило да, седећи, отпева за чисту десетку. Фокус је, очекивано, био, почев од химнично отпеване Пљуни и запјевај, моја Југославијо, на последња два албума групе. Уз вијорење заставе Југославије у публици, углас се певало Зар не видиш да правим будалу од себе, Ево, заклећу се, Шта има ново, Након свих ових година, Напиле се улице...

Алену су „припале“, из прве фазе групе, На задњем сједишту мога аута, Не спавај, мала моја, музика док свира и Доживјети стоту.

Убедљиво финале удружило је њих двојицу, те су заједнички отпевали Хајдемо у планине, Ђурђевдан, Има нека тајна веза и Ружица си била. „Бијело дугме“ је, уз прилагођен тоналитети темпо песама, звучало боље него на концертима 2005. године.

„Има ноћи које се памте и оних које се заборављају. Надам се да ћете ову ноћ памтити“, рекао је видно задовољни Горан Бреговић по завршетку наступа.

Вече на главној позорници су отворили "Nouvelle Vague". Француски бенд чија је основа обрађивање новоталасних и пост-панк класика у босанова/поп-рок маниру, увек је наилазио на одличан пријем у Србији, те их је и Крагујевац синоћ оберучке прихватио. Како и не би, кад су у њихово препознатљиво рухо оденуте ванвременске песме као што су Love Will Tear Us Apart (Joy Division), People Are People (“Depeche Mode”), Only You (Yazoo), Girls On Film (Duran Duran)…

Велики стилски заокрет после „Бијелог дугмета“ и, сходно томе, потпуно другачију, знатно млађу, али и даље многобројнупублику привукао је, иза поноћи, Слободан Вељковић Coby, репер и популарни продуцент, уз доминантан звук трубача. Пред бином су се сјатили његови обожаваоци који су хорски, без изузетка певали све текстове: Одакле сам ја, Златно дете, Џек и Џони… Дубоко у ноћ програм на Главној бини је закључио амерички репер Lil Pump.

Завршница фестивала ће, несумњиво, бити вечерас спектакуларна јер је треће вече увелико распродато. Нестрпљиво се ишчекује, пре свега, концерт велике балканске звезде Здравка Чолића са симфонијским оркестром, а на главној бини ће наступити и Circa Waves, Palaye Royale, Sivert Hoyem и „Гоблини“.

Његове уметничке фотографије плениле су са насловних страна магазина Вог, Гламур, Венитифер. Паралелно низали су се фото-портрети филмских музичких звезда, као и чланова британске краљевске породице.

Радикалан рез Тестино павлачи 2017. Трагајући за новим темама мења креативни код, фокусирајући објектив на истраживање културне и традиционалне посебности у преко 30 земаља.

„Човек увек има могућност избора да у животу ствари види као лепе или ружне. Ја увек бирам лепо. Потрудио сам се да обиђем свет у потрази за оним што је вечно, не само због своје лепоте, већ и због онога што са собом носе корене идентитета“, наводи Марио Тестино.

Изложба је наратива о хиљадама километара који документују значање припадности заједници од Перуа до Колумбије и Кеније, затим од Пакистана до Јапана и Монголије.

Марио константно остаје доследан зумирању одеће, јер она поред традиције има и концепт трансгресивности. Одабиром одевних предмета особа изражава и неслагање, не само естетско, већ и опште природе што доприноси богатству различитости.

„Дуго сам се бавио модним трендовима, да би их последњих година акциенат ставио на другачији тип одевних предмета, без комерцијално продајне димензије, већ са израженом компонентом слављења традиције. Мислим да фотографијама успевам да људима откријем непознате, занимљиве особе које немају прилике да виде сваког дана“, истиче славни фотограф.

Тестино упозорава да је на својим путовањима схватио да када земља изгуби везу између своје историје и своје традиционалне ношње, онда је заиста неповратно изгубљено нешто изузетно драгоцено.

За Марија сви су људи исти, нажалост немали број њих се осјећа понижено, изопштено. Зато је чин фотографисања пре свега снажан знак уважавања и поштовања.

 „Ово је прича о икони Вимблдона по којој је назван један инсект. Сви знамо Новака Ђоковића као седмоструког шампиона и једног од највећих тенисера који је крочио на терене Вимблдона.

Али од 2022. године његова оставштина је додатно учвршћена када су истраживачи у Србији одлучили да новооткривену врсту инсекта назову по њему: Duvalius djokovici (Ђоковићев дувалијус) .   Инсект је добио име по освајачу 24 гренд слем титуле због његове брзине, снаге, савитљивости, издржљивости и снажног инстинкта за преживљавање.

Што је још значајније, ова врста инсекта је предатор који је изгубио вид јер живи испод земље. Научници су навели да је Новак толико учинио за Србију да у знак захвалности осећају потребу да се на неки начин одуже.

Занимљиво је да ово није први пут да је Ђоковић привукао пажњу научника. Једна врста слатководног пужа пронађена у Црној Гори 2021. године такође је добила име по њему.

Све је то део све веће оставштине Новака Ђоковића", каже се у објави. 

Веома ретка врста инсекта

Јединственог пећинског предатора кога су проф. др Срећко Ћурчић и др Никола Весовић са Биолошког факултета Универзитета у Београду и ентомолог и биоспелеолог Драган Павићевић пронашли у Симиној јами, на планини Повлен, сматра се да јејако стара врста, а њени најближи сродници насељавају западну Србију и везани су за земљиште планине Маљен и пећинске објекте у околини Ваљева.

„Нова врста инсеката је предатор у подземној средини, а Новак фигуративно на тениском терену. Такође, обоје потичу из Србије. Аутори нове врсте су и обожаваоци Новака Ђоковића, тако да је то још један додатни разлог зашто су врсту назвали баш по најбољем тенисеру свих времена и једном од најдоминантнијих спортиста света икада", наведено је у реномираном међународном зоолошком научном часопису Annales Zoologici Fennici.

„Микробиом се састоји од легија врста 'добрих бактерија‘ које раде заједнички и појединачно на побољшању нашег здравља“, каже Никол Шубрук, регистрована нутриционисткиња и практичарка функционалне медицине.

„Све више се види да ови микроби користе нашем метаболичком здрављу, контроли тежине и менталном здрављу“, додаје Шубрукова. „Кафа садржи неколико једињења која делују као пребиотик, што значи да негују пробиотичке корисне бактерије обезбеђујући им хранљиве материје неопходне за раст и функционисање.“

Чини се да је утицај кафе на нашу цревну флору двострук. Прво, сам кофеин делује као стимуланс, повећавајући број корисних бактерија у цревима. „Што је већа разноликост у вашем пробавном систему, то боље“, истиче Шубрукова.

Студија из 2023. објављена у часопису Нутријентс истраживала је повезаност између кофеина, конзумирања кафе и микробиома дебелог црева. Резултати су показали да је богатство микробиома веће код људи који редовно пију кафу, код којих је повећан број корисних типова Alistipes и Faecalibacterium (за које се сматра да имају превентивне ефекте против фиброзе јетре и кардиоваскуларних болести), и нижи нивои штетног Erysipelatoclostridiumа, који узрокује проблеме са цревима.

Ово прати ранију студију у којој је утврђено да је конзумација кафе повезана са повећањем бифидобактерија, микроба за које се сматра да помажу у варењу влакана и спречавају инфекције.

Кафа такође садржи биљна једињења која се зову полифеноли, категорију једињења који се природно налазе у биљној храни, као што су воће, поврће, биље, зачини, чај, црна чоколада и вино.

„Полифеноли делују као антиинфламаторни антиоксиданс“, напомиње Шубрукова. „Они могу да помогну у смањењу ризика од рака неутрализацијом штетних слободних радикала, хемикалија које оштећују ћелије."

Специфични полифенол у кафи познат је као хлорогенска киселина. Према студији из 2020. објављеној у Експериментал енд клиникал сајенс, пацијенти који су конзумирали кафу богату хлорогенском киселином смањили су ризик од дијабетеса типа два и неалкохолне болести масне јетре – такође су изгубили на тежини.

Научници су закључили да је то вероватно повезано са повећањем цревних бифидобактерија (једне од „добрих“).

Студије су такође показале да је кофеин добар за црева, стимулише дебело црево и доводи до редовног пражњења црева. Једна студија из 1990. године показала је да је људима који су пили кафу обично потребан тоалет 30 минута након што су је испили.

На много начина, изгледа да црева воли шољицу кафе. Али да ли постоји најбољи начин да припремите и послужите кафу?

Без или са млеком?

Стручњаци су обично једногласни да је црна кафа боља за нас од капућина, кафе са млеком или беле кафе.

„Показано је да млеко омета апсорпцију полифенола“, каже Јулија Копчинска, микробиолог са пољског Института за биохемију и биофизику у Варшави, која је развила алатку за „здраву кафу“ за компанију „Омни калкулатор“.

„Додавање тона павлаке или шећера претвара вашу кафу у десерт. Шећери ће учинити више штете вашем нивоу шећера у крви него што кафа може учинити добро.”

Коју мешавину да изаберем?

Постоје две главне врсте кафе у зрну: арабика и робуста. „Свака има различите квалитете у одређеним фазама печења“, каже Копчинска.

„Иако светлије печена генерално има већи садржај кофеина, она чува више антиоксиданата од тамнијег печења. Лако печена зрна робусте имају више антиоксиданата од благо печене арабика кафе.“

Дужина времена складиштења кафе у зрну такође ће утицати на нивое полифенола, са смањењем у зрну кафе које се чува 12 месеци или дуже.

Шта је са инстант кафом?

Иако студије показују да инстант кафа може да садржи још више полифенола и минерала од млевене кафе, она такође садржи 100 одсто више хемикалије зване акриламид – замене за кафу могу имати чак 300 одсто више.

„Акриламид се формира у кафи током процеса пржења и ако су му људи изложени у већим количинама, могли би повећати ризик од оштећења нерава и рака“, напомиње Копчинска.

Међутим, нема разлога за узбуну. „Потрошња кафе, инстант и млевене, није повезана са развојем рака“, додаје Копчинска. „Међутим, Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) препоручује смањење количине акриламида у нашој исхрани. Због тога препоручујемо и класичну млевену кафу пре него инстант и замене за кафу.”

Колико шољица кафе треба да попијем дневно?

Недавно истраживање стогодишњака који живе у европским „плавим зонама“ Сардиније и Икарије у Грчкој открило је да су скоро сви пили две до три шољице црне кафе дневно. „Претпостављајући да је запремина шољице кафе 220 милилитара, две до три шољице су слатка тачка, а пет горња граница“, каже Копчинска.

Треба имати на уму проценат кофеина у свом напитку. „Иако је кафа корисна, не може свако да је метаболише тако ефикасно“, примећује Шубрукова. Копчинска се слаже. „Максимална препоручена количина кофеина је 400 милиграма дневно. Све изнад 600 милиграма је повезано са несаницом и високим крвним притиском.“

Према Копчињској, шоља домаће кафе садржи између 70 и 140 милиграма кофеина, у зависности од зрна и начина кувања. Просечна кафа има 180 милиграма кофеина. Прет еспресо и капућино садрже исту количину.

Можда ћете бити изненађени када чујете да већина еспреса садржи мање кофеина од других врста кафе, али у шољици еспреса је такође далеко мања количина течности од обичне кафе или капућина.

Како да припремим кафу?

Начин на који припремамо кафу чува различита једињења, она која су корисна, и она која су мање добра за нас.

Скувана кафа садржи кафестол и кахвел, хемикалије познате као дитерпени. „Кафестол и кахвеол су познати по својим антиинфламаторним, антидијабетичким, антиканцерогеним својствима и својствима која чувају полифеноле“, каже Копчинска. „Они су 30 пута већи у нефилтрираној кафи."

С друге стране, додаје, нефилтрирана кафа садржи уља за која се показало да подижу ниво холестерола. „Филтрирана кафа не само да садржи мање уља, већ садржи и мање кофеина у поређењу са методама кувања нефилтриране кафе.

Могу ли своју кафу учинити здравијом?

Додавање природних зачина – за разлику од шећера или млека – може донети додатне здравствене користи.

„Кардамом делује противупално и регулише ниво шећера у крви“, саветује Копчинска. „Ђумбир, природни лек против болова, побољшава здравље пробаве и снижава холестерол. Ако користите млеко, куркума додата кафи је позната по својим благотворним ефектима на метаболизам и имуни систем.“

Постоји огроман број могућности за сарадњу, размену знања и идеја, умрежавање наших креативаца, али и развој тржишта између наших земаља истиче Ана Илић, директорка „Ложионице“ и Платформе Србија ствара.

„Јужна Кореја један је од светских лидера у стратешком приступу развоју креативних индустрија, што је резултирало креирањем Kej-поп музичког жанра и светски популарним и награђиваним филмовима и ТВ серијама, међу којима и Паразит који је освојио чак четири Оскара. Такође, постоји велико интересовање њихових продуцената за снимањима у Србији, а сећамо се и да је популарни Јужнокорејски певач Парк Џи-хон у Београду снимио чак два спота, од којих један има готово 700.000 прегледа. Важно је нагласити да је управо Бусан центар за креативних индустрија за читаву Јужну Кореју, кoja je надалеко познатa по својој гејминг индустрији, a у којој је Србија европски лидер. Због тога је сарадња платформе Србија ствара и 'Ложионице' са овако важним партнером од великог значаја за Србију.”

Такође, представници Агенције за промоцију ИТ индустрије у Бусану (БИПА) позвали су представнике Србије да учествује na фестивалима садржаја „Busan Indie Connect Festival“, светски познати фестивал инди игара који се одржава сваке године у Бусану као и на „Busan Global Vebtoon Festival“.

„Задовољство нам је што смо успоставили систем сарадње са Србијом, водећом земљом у Источној Европи када је реч о ИКТ и сектору креативних индустрија у којима постоји и огроман потенцијал за додатни раст. Та сарадња ће да негује и допринесе додатном развоју индустрије садржаја и креативних индустрија са високом додатном вредношћу”, истакао је Ким Те-џол, генерални директор Агенције за промоцију ИТ индустрије у Бусану (БИПА).

Имејл адресе су: webdesk@rts.rs и gledalacreporter@rts.rs 

Такође, фотографије и видео-снимке можете нам слати на Твитер страницу подсајта Магазин.

Наса се спрема да уништи Међународну свемирску станицу (МСС), кроз уговор вредан за „Спејс екс" – до 843 милиона долара, а све како би безбедно уклонила Станицу из орбите и вратила је на Земљу.

Према плановима свемирске агенције, специјално дизајнирано возило „Спејс екса" треба да МСС која је величине фудбалског терена врати назад на Земљу убрзо после завршетка њеног оперативног века, а то је 2030. година.

Очекује се да ће брзина којом ће се МСС кретати тада кроз нашу атмосферу, бити већа од 27.500 километара на час, све док не падне у океанске воде.

Излазак свемирске станице из орбите „подржава Насине планове за будућа комерцијална одредишта и омогућава наставак коришћења свемира у близини Земље“, рекао је Кен Бауерсок из Насине Дирекције за мисије свемирских операција.

Први делови ове „плутајуће лабораторије" лансирани су 1998. године, а од 2000. су је посећивали и „насељавали" астронаути из САД, Јапана, Русије, Канаде и Европе, који су релизовали више од 3.300 научних експеримената.

Али, свемирска станица показује и оно што носе њене године: технички кварови и цурење и даље изазивају проблеме посадама, а уговори између пет националних свемирских агенција учесница, који су означили еру глобалне сарадње у свемиру након завршетка Хладног ратаће се окончати до 2030. године.

МСС се такође суочава са ризицима због растућег проблема свемирског смећа – остатака других угашених сателита, који се крећу око Земље великом брзином.

У четвртак (27. јуна) девет астронаута на Станици било је принуђено да се склони у усидрену капсулу посаде „Боинг Старлајнера" зато што су стотине комада крхотина са разбијеног сателита угрозиле безбедност свемирске станице. Посади је дозвољено да се врати на МСС после око сат времена, а операције су настављене нормално.

У прихватилишту за носороге Лимпопо у области Вотерберг, на североистоку земље, предузети су занимљиви кораци у борби за очување ове врсте.

Џејмс Ларкин, директор јединице за радијацију и здравствену физику Универзитета Витвотерсренд који је предводио иницијативу, рекао је да је ставио „два мала радиоактивна чипа у рог” једног носорога.

Радиоактивни материјал би „учинио рог бескорисним – у суштини отровним за људску исхрану, односно конзумирање", додала је Нитаја Чети, професор и декан на истом универзитету.

Током процедуре, носорог не осећа бол, а доза радиоактивног материјала је толико ниска да ни на који начин не може да утиче на здравље животиње или животну средину, рекао је Ларкин.

У фебруару је Министарство животне средине саопштило да је, упркос напорима владе да се ухвати у коштац са илегалном трговином, 499 ових сисара убијено 2023. године, углавном у државним парковима, што представља повећање од 11 одсто у односу на статистику из 2022. године.

Укупно двадесет живих носорога било би део пилот пројекта „Ризотоп" у којем би им се давала доза „довољно јака да активира детекторе који су инсталирани широм света“ на међународним граничним прелазима првобитно постављеним „да би спречили нуклеарни тероризам“, каже Ларкин.

Тако чланови особља на граничним прелазима, опремљени ручним детекторима за радијацију, могу да открију кријумчаре.

Рогови носорога су веома тражени на црном тржишту, где је цена по тежини конкурентна цени злата и кокаина.

Према речима Арија Ван Девентера, оснивача прихватилишта за носороге, чак и уклањање рогова овим животињама није дало резултате против ловокрадица.

„Можда су радиоактивни чипови ствар која ће помоћи да се престане са криволовом. Ово је најбоља идеја коју сам икада чуо", рекао је Ван Девентер.

Ларкин је објаснио процедуру која изгледа тако што се најпре пажљиво избуши мала рупа у рогу, у њу се стави чип са радиоизотопом, а затимсе све завршава прскањем посебне течности која обележи чак 11.000 микротачака по целом рогу.

Последња фаза је накнадна нега животиње према „одговарајућем научном протоколу и етичком протоколу“, рекла је извршна директорка пројекта, Џесика Бабич.

Рок трајања чипова који се убацују у рог се процењује на пет година, а аутори новог пројекта заштите носорога се надају да ће, ако њихова идеја озбиљно заживи, спасити што више ових угрожених животиња.

Нобеловац Абдулразак Гурна, рођен је у Занзибару и у Енглеску је стигао као избеглица пре више од пет деценија. У романима је истраживао намерно брисање афричких значења, легенди и културних перспектива као једну од главних последица европског колонијализма.

„Важно је читати књижевности из различитих делова света. Као прво, књижевност нам причињава задовољство, огромно задовољство коме није циљ да нас насмеје или разоноди, већ задовољство које нас заокупља и проширије нам видике. Ако не осећамо ово задовољство док читамо књигу, престајемо са читањем и одлажемо то штиво”, изјавио је Гурна.

Он је писац који по свему подсећа на нашег нобеловца Иву Андрића, рекао је директор Андрићевог института Емир Кустурица.

„Нама је врло значајно да неко ко паралелно говори о колонијализму и о посљедицама колонијализма у Африци, неко ко је написао романе у којима се увјек странци присутни, а има ли ко боље да зна шта значи кад су странци присутни од нас”, каже Емир Кустурица, идејни творац и директор Андрићевог института.

Због посвећености песми и свему што неимарски, зналачки гради, Великом наградом Иво Андрић, награђен је за збирку песама Тобоган и Саша Радојичић. Жири каже да он зна све што треба знати о стиху, о песми.

„Оно што чини песник, а под тим подразумевам све оне који учествују у изградњи уметности речи, па дакле и приповедача као што је био Иво Андрић, јесте да што више, што боље прочисти свој језик како би био што сличнији том језику светитеља и анђела“, рекао је Радојичић.

Андрићев институт који девети пут додељује Велику награду Иво Андрић, уз подршку институција Републике Српске, епицентар је интеркултурног дијалога и стварања.

„Стати и примјетити један огроман напор и успјех, интелектурални напор да се направи ремек дјело у областима којима се бавите заиста је велико и треба да буде примјећено управо од институција које формира друштво да би се управо таква дјела на овај начин, на овај дан овдје наградила”, изјавио је Милорад Додик, председник Републике Српске.

У оквиру Видовданских свечаности у Андрићграду, наступао је и „Аморосо дуо” и отворена је изложба Славка Крунића Двојност портрета.

А када уђу, разгледање експоната и гледање филма о нашем највећем проналазачу траје скоро сат времена, на колико се и смењују групе.

Велики део заоставштине Николе Тесле налази се у депоу Музеја у Крунској улици – с разлогом, изложбени простор простире се на само 200 квадратних метара. Када се Музеј 2027. године буде преселио у некадашњу фабрику хартије Милана Вапе, или познатији Југошпед, на располагању ће имати чак 4.000 квадратни метара, зато стручњаци Музеја већ осмишљавају нове поставке.

„Припремили смо све документе који су неопходни пре свега за безбедно пресељење Теслине заоставштине како бисмо имали боље депое за безбедно чување. Други део приче односи се на изложбену поставку и то је онај креативни, интересантни део посла, где ћемо имати прилику да на већем простору посетиоцима прикажемо, више предмета, али и више прича везаних за Теслин живот и његов рад , и већи број радних модела Теслиних изума“, рекла је Ивана Зарић, виши кустос Музеја Николе Тесле.

На новој адреси, у вишеструко већем простору, моћи ће да се изложе експонати попут кревета и фрижидера које је Тесла користио током десетогодоишњег боравка у хотелској соби у Њујорку, као и библиотека, лична преписка и сандуци у којима су у Србију стигле његове ствари.

На реплици трансформатора јачине 12 милиона волти већ се ради.

„Сада ћемо имати прилику да направимо још неки од Теслиних изума, то је захтеван и дуготрајан процес који подразумева комплетирање техничке документације на основу Теслиних оригиналних цртежа, патената и фотографија које су сачуване, како би експонати могли да се направе и да буду што верније копије изума које је Тесла направио крајем 19. и почетком 20. века“, додаје Ивана Зарић.

Зграда некадашње фабрике хартије Милана Вапе, а од средине прошлог века Југошпеда простире се на 4.000 квадратних метара и деценијама се користила као мегацински простор.

Власници фирме добили су рок да се иселе до 30. септембра.

Није необично да историјски објекти добију нову намену као објекти културе.

Првобитно је Музеј из Крунске требало да буде пресељен на Дорћол у Термоелектрану „Снага и Светлост", затим у зграду Старе поште. Али се од тога одустало, па је пронађена трећа локација у Булевару војводе Мишића 10.

Савска улица 2. биће адреса новог Музеја и позоришних сцена.

Рок за израду пројекта, извођење радова и опремање оба објекта је јун 2027. године.

Кључни део споразума: „Фолксваген“ ће за нова возила у другој половини ове деценије прећи на „Ривианову“ технологију и софтвер. Шеф „Ривиана“ Ар-Џеј Скеринџ је током једне телефонске конференције нагласио да друге области, попут батерија или погонске технологије, нису део партнерске сарадње двеју страна.

Амерички софтвер

„Фолксваген“ би захваљујући тој сарадњи могао да уштеди много новца у односу на развој технике у сопственој режији. До сада је немачки аутомобилски гигант сегмент развоја софтвера, односно технологије за електрична возила био поверио својој ћерки-фирми „Цариад“. Али, је исто тако имао и много проблема по том питању.

Важна софтверска решења нису рецимо била готова на време, па су „Фолксвагенове“ компаније „Ауди“ или „Порше“ морале да одлажу и презентацију и инаугурацију својих нових модела на тржиште. Према наводима листа Ханделсблат, „Ауди“ већ две године „каска“ с пласманом нових модела у односу на изворни временски план.

„Захваљујући нашој сарадњи ми ћемо у наша возила моћи брже да интегришемо боља решења, а с мањима трошковима“, изјавио је шеф „Фолксвагена“ Оливер Блуме и додао да то јача технолошки профил компаније, односно конкурентност фирме.

„Ривиан“ је основан 2009. године, вредносни папири те фирме излистани су на технолошкој берзи „Наздак“, где „Ривиан“ номинално вреди око 11 милијарди америчких долара. Истовремено компанија бележи губитке у пословању с електричним пик-ап возилима, односно електричним теренцима. Након објаве договора с Фолксвагеном, вредност деоница порасла је за око 42 одсто, односно за укупну своту од чак четири милијарде долара.

Пренос података

Како би произвођачи својим муштеријама уопште могли да (по)нуде нове функције, они у своје моделе већ годинама уграђују све више контролних јединица, односно све више каблова. Паралелно с етаблирањем електричних аутомобила на тржишту, заоштрила се и трка по питању архитектуре возила. У тренду је смањивање комплексности, односно фокус је на софтверу. „Тесла“ је ту био пионир – он прави „рачунар на точковима“. У немачким медијима неки аналитичари тај потез Фолксвагена сматрају „нападом“ на „Теслу“.

„Ривиан“ се од почетка свог постојања бавио развојем сопствене архитектуре. На самом почетку је, код прве генерације „Ривианове“ платформе, било потребно 17 контролних јединица у различитим „зонама“ возила, рекао је Скеринџ. За другу генерацију тај број је смањен на седам. Америчка фирма је, како каже Скеринџ, протеклих година схватила да етаблирани произвођачи имају проблема по питању развоја сопственог софтвера.

Разлог за то он види у начину на који се одвијало пословање произвођача аутомобила у деценијама иза нас: много технике се куповало код различитих добављача и „на крају су имали мноштво малих компјутера који су били задужени за одређене функције“.

Фирме које су дуго активне у том свету имају проблема с тим да се развија архитектуру по начелу различитих зона, односно да притом једна контролна јединица преузима „надлежност“ за функционисање неколико подручја, каже Скеринџ. „Ривиан“ је те ЕЦУ (Electronic Control Unit) распоредио по возилу, како би скратио пут трансфера података.

Цена? Права ситница...

„Ривиан“ је један од ретких произвођача који серијски производе такву „зонску архитектуру“, напомиње Педро Пачеко, аутомобилски аналитичар из фирме Гартнер која се бави анализом тржишта. И зато је, сматра, та фирма толико вредна за „Фолксваген“. Када се узме у обзир колико је новца немачки гигант већ уложио у развој сопствене платформе, онда су милијарде за „Ривиан“ „права ситница“, сматра Пачеко. Осим тога тај договор шаље и сигнал да оне ствари које је неко развијао у сопственој режији, могу бити преузете и од неког другог произвођача, наглашава Пачеко.

Од партнерства би на крају могле да профитирају обе стране. „Ривиану“ је потребан свеж новац, како би могао да финансира развој јефтинијег и мањег Р2-теренца, возила које би на тржишту требало да се нађе 2026. Како пише лист Ханделсблат, америчка компанија је због губитака које бележи ионако у потрази за новим партнерима.

Трговински џин Амазон, с којим „Ривиан“ тесно сарађује, не жели да „убризга“ свежу финансијску инјекцију, тврди се. „Ривиан“ је у последње време морао да смањи производне капацитете како би се штедео новац. У протеклом кварталу концерн је испоручио око 13.600 електричних возила, притом забележио промет од 1,2 милијарди долара – и губитке у висини од 1,45 милијарди долара.

На промоцији су, између осталих, говорили Јасмина Јовић, помоћница министарке министарства за заштиту животне средине, Марина Шибалић, в.д. директорка Завода за заштиту природе Србије, и уредник књиге др Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет, еколошке мреже и одрживи развој Завода за заштиту природе Србије. Окупљенима су се обратили и аутори Марко Дивац, Аца Ђурђевић, Милош Радаковић и Марија Стојадинов.

„Заштићене животињске врсте Србије, је четврта монографија којом је заокружена и финализована едиција Заштићена природна добра Србије. Едиција приказује 75 одабраних најзначајнијих заштићених подручја, објеката геонаслеђа и врста из света флоре и фауне, а публикована је поводом обележавања 75 година рада Завода. Предстваљамо књигу у којој је дат стручни приказ 75 животиња, написан на популаран начин, у циљу упознавања најшире јавности са врстама које уживају статус заштите као ретке, ендемичне, реликтне или угрожене врсте у нашој земљи”, изјавила је в.д. директорка Завода Марина Шибалић.

Монографија, на пригодан и популаран начин, представља део фасцинантног света фауне наше земље, стручно уобличеног и употпуњеног резултатима досадашњих научних истраживања. У оквиру 75 приказаних врста заступљене су све врсте кичмењака, и то, рибе са 12 врста, водоземци 10 врста, гмизавци 10 врста, птице 18 врста и сисари 15 врста. Од фауне бескичмењака представљено је 10 репрезентативних врста из групе инсеката.

Публикација као део приче која се зове – Лепота природе Србије

У књизи је представљено 59 строго заштићених и 16 заштићених од преко 2.600 дивљих врста које се налазе на Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Одабир врста које су представљене сачињен је тако да се прикажу јавности познате врсте, као и неке ређе помињане у публикацијама овог типа и јавности, а које су „мање видљиве“ када се говори о проблемима угрожености и заштите живот света.

„Свака публикација само је део једне заједничке приче, која се с једне стране зове – Лепота природе Србије, а с друге и апел – чувајмо нашу природну баштину, јер су у њима, осим самих вредности од појединачних биљних и животињских врста, преко њихових заједница, екосистема, подручја и предела, приказане и претње, угрожавајући фактори и опасности по њихов опстанак, као и предлог мера за њихово очување у којој кључну улогу има само једна врста, човек, ми сами и друштво у целини“, рекао је Секулић.

На 264 странице, уз 144 литературна извора, дате су основне информације о дивљој фауни Србије, националној легислативи и међународним документима који се односе на заштиту и очување врста и њихових станишта, до сада објављеним и у припреми црвеним књигама појединачних животињских група.

Већ скоро деценију стручњаци прикупљају литературне и теренске податаке и анализирају те налазиме у природи за потребе успостављања еколошке мреже Србије, укључујући и Емералд мрежу Савета Европе и Натура 2000 еколошку мрежу Европске уније, за које већ скоро десет година Министарство заштите животне средине издваја средства из буџета.

„У новој Монографији дат је и приказ одабраних 75 врста из група бескичмењака, риба, водоземаца гмизаваца, птица и сисара, од укупно 1.295 дивљих врста животиња које имају статус строго заштићених и заштићених врста”, рекао је Секулић, и позвао све на актуелну поставку у Галерији науке и технике САНУ, „Додир природе“ ауторки Јелене Ковачевић и Јоване Илић.

Књига је приређена како би кроз дате приказе каркатеристика и занимљивости о одабраних 75 животињских врста пробудила пажњу и жељу за још детаљнијим проучавањима и разумевањем света фауне, а пре свега, да се још боље упозна, заволи и сачува природа за будуће генерације.

У извештају представљеном састанку Удружења европских друштава за неурологију, стручњаци су утврдили да су повећавањем броја доброћудних и корисних бактерија блаутија могли да код мишева спрече изенадно и неконтролисано једење.

Нова сазнања су „веома важна јер показују да овај тип бактерије заправо штити против развијања зависности компулзивног једења“, каже Елена Мартин Гарсија, учесница студије и асистент професора на Универзитета „Помпеу Фабра“ у Барселони.

Црева причају за мозгом

Тим је проучавао и мишеве и људе како би уочио сличности у микробиомима.

Упркос томе што зависност од хране није призната као валидна дијагноза, нутриционисти знају да је многим људима веома тешко да контролишу унос ултрапрерађене хране, попут грицкалица и слаткиша.

Истраживачи нису сигурни на који начин бактерија штити од развоја компулзивног једења, али имају неке теорије.

„Спекулишемо да црева причају са мозгом и утичу на функцију неки делова мозга, попут орбитофронталног кортекса који је задужен за самоконтролу“, истиче Мартин-Гарсија.

Изложба представља тридесетак сликара Нове стварности: Веристе, који су уживали у формама ствари, и магичне реалисте који су преносили снове. Овај други стил се доживљава амбивалентно – да је одшкринуо врата нацизму, али и оставио дубљи траг у светској уметности, у делима Балтуса, Фриде Кало или Салвадора Далија.

„Магични реализам је посебан правац који се храни из невидљивих и митолошких светова и шири атмосферу меланхолије и тежине. Одатле је лако предвидети апокалипсе, преко тематике три плана: Упозорење – шок – резигнација. Неки од сликара тог правца су побегли од нациста, неки никад нису схватили шта се догодило, док су поједини постали уверени национал-социјалисти“, каже кустос Ханс Петер Виплингер.

Таквих правих нациста на овој изложби нема. Има моралног ескапизма. Карл Хофер, који је говорио да му треба нешто архаичније од дневне политике. Његов Јован Крститељ у пустињи је управо то, архаична завеса преко индустрије смрти. Франц Радзивил, сликар магичног реализма, би био уз нацисте, да га нису презрели као дегенерисаног. Колективни суд не постоји, сваку биографију треба истражити појединачно. Профетизам Нове стварности одјекује и данас.

„У многим делима се препознаје сличност с данашњицом. Страхови су исти – од индустријализације, модернизације, технике, или рационалне мисли. Поларизација апсолутно леве и десне позиције расте, друштва су све грубља у опхођењу“, истиче Виплингер.

Берлин је пре једног века био најлибералнији у Европи, онда је почела регресија. Сликари тог правца мало су познати, ако нису звезде као Бекман, Дикс или Грос.

Из малих трезвених ствари је Немачка ускоро повела још већи рат. За њега нису били криви вајмарски сликари, поготово кад се зна да су већину њих нацисти ставили у групу дегенеративне уметност. Neue Sachlichkeit свеједно остаје изразито тужан пример да добре намере у уметности нису никаква гаранција мира у политици. Ко хоће рат, нађе пут.

Напајане енергијом из сопствених ветро-турбина, пловеће станице би исисавале угљен-диоксид из ваздуха (па чак и морске воде) и упумпавале га у рупе у морском дну.

Научници су назвали пројекат "Solid Carbon", а ако успе, угљен-диоксид који се упумпа у стене остаће у њима заувек заробљен.

„Због тога је овакав вид складиштења угљен-диоксида веома трајан и безбедан“, каже за Бизнис инсајдер Мартин Шерват, геофизичар који ради на пројекту.

За разлику од других врста складиштења угљен-диоксида, не бисмо морали да бринемо о враћању гаса у атмосферу. Ипак, пре свега овога, научницима је потребно 60 милиона долара како би тестирали прототип на мору.

Како морско дно моће да служи као шпајз

Научници процењују да би широм света базалтне стене могле да заувек упију више угљен-диоксида него што би се емитовало сагоревањем свог фосилног горива. На мапи испод означене су базалтне стене у свим океанима и морима.

То не значи да бисмо могли да неконтролисано наставимо да сагоревамо фосилна горива. Осим тога, стратегија упумпавања угљен-диоксида (чак иако се покаже успешном) неће бити ни технолошки ни економски могућа за извести на свим локацијама.

Стручњаци, међутим, наводе да би чак и неколико платформи могло да направи велику промени. У басену Каскадија код западне обале Канаде, близу острва Ванкувер, има довољно места да се у стенама ускладишти око 20 година укупних светских емисија угљен-диоксида. Ту ће бити спроведен и први тест.

„Разлог због ког је ова локација тако примамљива јесте што је од свих потенцијалних локација највише истражена и имамо највише знања о њој“, објашњава Дејвид Голдберг, геофизичар и професор климатских наука и управљања угљен-диоксидом на Универзитету Колумбија.

План лежи у хемијској реакцији која се природно дешава. Базалтне стене су високо реактивне, пуне метала који се брзо везују за угљен-диоксид и заједно стварају карбонатне минерале.

Базалт је такође веома порозан па има доста места за складиштење угљен-диоксида и последично формирање карбонатних минерала.

На Исланду пројекат „CarbFix“ доказао је овај процес на малој скали, растапајући угљен-диоксид у води и онда га упумпавајући у подземну наслагу базалта. У наредне две године, угљен-диоксид се минерализовао и постао део подземне стене.