Наса је доказала да поново може безбедно да лансира и пошаље људе у цислунарни простор – област између Земље и њеног најближег небеског тела – и назад, а стечено знање користиће за даљи развој програма „Артемис“, чији је циљ ново слетање људи на Месец 2028. године, 56 година након последњег.

У међувремену, остатак човечанства добио је успомене на десетодневни период у којем се чинило да се свет ујединио у ретком тренутку заједништва, уживајући у спектакуларним видео-снимцима и фотографијама високе резолуције површине Месеца, као и призорима Земље из даљине.

Заједно са командантом мисије, Ридом Вајзманом, четворо астронаута удаљило се од Земље више него било који људи пре њих и оборивши рекорд који је поставила посада мисије „Аполо 13“ у априлу 1970. године.

Није све текло глатко током њиховог путовања. Неисправни тоалет у капсули се више пута кварио, што је захтевало привремену употребу кеса за сакупљање урина и поправке у лету које је обављала Кристина Кох у својој алтернативној улози – водоинсталатера.

Вероватно најемотивнији тренутак догодио се у понедељак, када је посада предложила да се један до тада неименовани кратер на Месецу посвети Керол Тејлор Вајзман, супрузи командатна мисије, која је преминула од рака 2020. године.

„Часно и поштено радим свој посао, служим моје странке на терену, дошао сам на идеју кад одем у пензију да нешто оставим иза мене, да се види, и да се моје странке на терену сећају. Пре овог платоа испред поште био је паркинг, сви су се паркирали и странке нису могле да уђу у пошту од гужве. У последње време видим доста омладине да седи и да долазе мајке са децом“, каже Ускоковић.

За њега кажу да није само поштар. Он је и комшија, пријатељ, неко ко зна сваку улицу и готово сваког станара у њој. И на ручку код комшија којима је разносио пошту, како с поносом каже, био је радо виђен гост.

„Кад сам се запослио у пошти ја сам прихватио да сви који су старији од мене ја их ценим и поштујем као своје родитеље, они који су моје комшије ценим их као браћу и сестре, а они који су млађи од мене то су ми моја деца и унучад“, наводи Ускоковић.

И док сви журе, он је одлучио да застане и да овај простор улепша.

Можда више не мора да ради, али каже да не зна другачије. И после 40 година је на истим улицама, али са другачијом мисијом. Зато јe и мали парк – велико дело доброг комшије.

Слика Писац јеванђеља се може видети до 19. априла.

„Када говоримо о самој тематици ове слике, треба истаћи да је у питању религиозна тема, а Ђорђе Крстић се таквим темама веома често окретао пред крај свог живота, дајући и неко своје виђење религије и вере. Како ова слика настаје 1907. године, што су негде и последњи месеци његовог живота, значајна нам је у том контексту што на основу ње можемо да сазнамо доста тога о самом начину како је он припремао сликарско платно и како је приступао промишљању и изради једне слике", изјавила је кустоскиња Народног музеја Доротеа Ашћерић.

Мастила за тетоваже представљају сложене хемијске мешавине које садрже пигменте, носаче течности, конзервансе и нечистоће.

Значајан део тих пигмената првобитно је развијен за индустријску употребу – попут боја за аутомобиле, пластику или штампу – а не за убризгавање у људску кожу.

Поједина мастила могу садржати трагове тешких метала као што су никл, хром, кобалт, а понекад и олово, који су познати по томе да могу изазвати алергијске реакције и утицати на имунолошку осетљивост.

Такође, присутна су и органска једињења попут азотних боја и полицикличних ароматичних угљоводоника, од којих нека могу да се разграде у потенцијално токсичне или канцерогене супстанце.

Како имуни систем реагује на тетовирање

Сам процес тетовирања подразумева убризгавање мастила у дермис, дубљи слој коже. Организам те честице препознаје као страно тело, због чега имуни систем покушава да их уклони.

Међутим, честице пигмента су превелике да би биле потпуно елиминисане. Уместо тога, оне остају „заробљене“ у ћелијама коже, што тетоважи даје трајност.

Истраживања показују да део мастила може да путује кроз лимфни систем и да се акумулира у лимфним чворовима – кључним структурама имуног одговора.

Потенцијални утицај на имуни одговор

Нова истраживања указују да пигменти из тетоважа могу утицати на активност имуног система. Забележено је да мастило може да изазове упалу и да одржава имуни систем активним недељама након тетовирања.

Постоје и налази који указују да присуство мастила на месту примене вакцине може да промени имуни одговор, укључујући и смањену реакцију на одређене вакцине, попут оних против ковида-19, преноси science.alert.com.

Ипак, важно је нагласити да ово не значи да су вакцине небезбедне, већ да мастило може утицати на сложене механизме имунолошке комуникације у специфичним условима.

Алергије, упале и дугорочни ризици

Најчешће документоване последице тетовирања су алергијске реакције и хроничне упале. Посебно су проблематичне црвене, жуте и наранџасте боје, које се чешће доводе у везу са сврабом, отоком и стварањем гранулома.

Ове реакције могу да се појаве и месецима или годинама након тетовирања, а хронична упала се повезује са оштећењем ткива и повећаним ризиком од болести.

Иако за сада не постоје чврсти докази да тетоваже директно изазивају рак код људи, лабораторијска истраживања указују на потенцијалне ризике, посебно због разградње пигмената у токсичне нуспроизводе.

Ризик од инфекција 

Као и сваки поступак који нарушава интегритет коже, тетовирање носи ризик од инфекција, укључујући бактеријске инфекције и вирусе попут хепатитиса Б и Ц у случају лоших хигијенских услова.

Додатни проблем представља неуједначена регулација мастила за тетоваже. У многим земљама не постоји обавеза потпуног декларисања састава, што отежава процену ризика.

За већину људи тетоваже не доводе до озбиљних здравствених проблема, али оне представљају трајно излагање организма страним хемијским супстанцама.

Научни докази за сада не указују на широко распрострањену опасност, али све већи број истраживања отвара питања о дугорочним ефектима на имуни систем и опште здравље.

Како тетоваже постају све веће, бројније и сложеније, расте и потреба за додатним истраживањима која би дала јаснију слику њиховог утицаја на људски организам.

Ова продукција, инспирисана чувеним делом Дантеа Алигијерија, доноси савремено читање класика кроз снажан визуелни и наративни језик, преиспитујући универзалне теме идентитета, морала и друштва. Касторфова режија помера границе традиционалног театра, нудећи публици јединствено и интензивно сценско искуство.

У представи играју: Марко Гверо, Милена Васић, Александар Радојичић, Дуња Стојановић, Јана Милосављевић, Александар Јовановић, Наташа Марковић, Милан Зарић и Бојана Стојковић.

Представа БДП-а Крамер против Крамера, у режији Слободана Скерлића, биће одиграна у суботу 18.4. на малој сцени санктпетербуршког театра. Представа Крамер против Крамера без поделе на добро и зло прати стварне људе у покушају да ускладе личне амбиције и односе са блискима, у минималистичком, интимном сценском изразу.

Кроз редуковану форму и глумачку игру, истражује колико су теме којима се бавио Ејвори Корман и данас актуелне. У представи играју: Андрија Кузмановић, Нада Мацанковић и Марија Пикић.

Гостовање у Санкт Петербургу представља важан корак у даљем развоју сарадње између два театра и потврђује значај континуираног уметничког дијалога између српске и руске позоришне сцене.

Подсећамо да је БДТ из Санкт Петербурга гостовало у Београдском драмском позоришту од 7. до 10. фебруара 2026. године, када је београдској публици представило две значајне продукције са свог репертоара: Када поново постанем мали (7. и 8. фебруар), дирљиву и поетичну луткарску представу инспирисану животом и делом Јањуша Корчака и Моцарт и Салијери (10. фебруар), експериментални сценски дијалог заснован на тексту Александра Пушкина.

Београдско драмско позориште овим гостовањем наставља да афирмише своје уметничке капацитете на међународној сцени, представљајући савремену српску продукцију публици једног од најзначајнијих културних центара Европе.

Папа, родом из Чикага, посебно навија за кошаркашки тим из свог родног града, па је италијански улични уметник ТВ Бој насликао мурал у Риму на којем је он приказан у дресу Булса, са кошаркашком лоптом под руком, евоцирајући култну позу Мајкла Џордана.

Макрон је папи такође поклонио урамљени факсимил мапе француског мисионара, оца Жака Маркета. Она се чува у Националној библиотеци Француске и илуструје почетке француских истраживања Северне Америке.

Мапа потиче са путовања из 1673. године које је предузео Жак Маркет са Лујем Жолијеом на Мисисипију.

Документ приказује територију која је још увек недовољно позната Европљанима и комбинује географска запажања са описима староседелачких народа које су истраживачи срели.

Мапа доприноси ширењу мисионарских и научних открића у Европи и тако одражава савремену мисионарску посвећеност Цркве, коју је отелотворио папа Лав XIV и његов мисионарски рад у Перуу између 1985. и 1998. године.

Још један поклон папи је збирка политички ангажованих текстова које је написао Жорж Бернанос током Другог светског рата, под насловом Борба за слободу.

У књизи, аутор снажно брани слободу од свих облика угњетавања, посебно тоталитаризма, критикује Вишијевски режим и осуђује сарадњу са нацистичким окупаторима.

Ово дело, састављено од писама и чланака који илуструју дубоку приврженост људским и хришћанским вредностима, симбол је интелектуалног отпора и одбране људског достојанства.

Макрон је папи поклонио још једну књигу под насловом Обнова Нотр Дама у Паризу од Матјеа Лура, која описује реконструкцију катедрале након пожара 2019. године.

Књига је илустрована десетинама фотографија и планова и обогаћена ексклузивним сведочанствима занатлија, уметника, архитеката и инжењера који су радили на обнови катедрале у Паризу.

„Позив да учествујем у првом кругу композитора Канског фестивала ТВ серија за мене представља велики међународни успех и потврду континуитета рада, коју већ годинама мој музички и креативни срадник и композитор Роман Горшек и ја, негујемо", истакла је Ковачева.

Наводи да је ово ексклузивна платформа,да је то  једна затворена група композитора по избору Канског фестивала ТВ серија, па ова селекција даје тежину догађају.

„Ја ћу бити једини представник филмских композитора Западног Балкана, па је одговорност велика. То је потврда да музика која се ствара на овим просторима има потенцијал да буде део савремених међународних продукција“, рекла је Ковачева.

Конкуренција и глобално тржиште

„Глобално тржиште је веома конкурентно и сваки композитор који жели да напредује мора да има континуитет, да има упечатљив, аутентичан стил и најважније, да дугорочно буде посвећен.Последњих десетак година присуствујемо великом развоју домаће ТВ продукције, пре свега продукције ТВ серија. Самим тим ми се полако позиционирамо на глобално тржиште“, истакла је Александра Ковач.

Подршка композиторима у региону

„Талента има пуно у читавом региону, оно што фали је образовање, баш у пољу филмске композиције. У целом региону немамо ниједан мастер програм ни на једном универзитету. Ја сам специјализацију за филмску музику морала да завршим у Шкотској у Единбургу, и тамо се посветим образовању“, рекла је Александра Ковач.

Истиче да је најбитније представити свој рад и своју земљу на најбољи начин.

„Добила сам и позив да будем и панелиста на неколико важних програма, где ћемо Роман и ја имати прилику да представимо серије које смо радили“, навела је композиторка Александар Ковач.

„У онкологији је постигнута револуција и развој онко генетике иде јако брзо. Уводе се нове, циљане терапије, молекуларне имуно и тешко је бити у корак са светом. Сада то јесмо и ти лекови циљано делују на наш имуно систем“,истакао је доктор Стјепановић.

Истиче да иновативни лекови значајно продужавају период живота и подижу квалитет у односу на хемотерапије.

Ко су кандидати за нову терапију?

„Карцином плућа је најагресивнији карцином, стопа смртности је висока, најчешћи је код мушкараца. До сада смо имали за неке облике само хемотерапију, или зрачну терапију. За све стадијуме микроцелуларног стадијума плућа ми сада имамо имунотерапију , то је велики успех у лечењу овог карцинома. Терапија делује на болест и у раној фази“, истаклао је доктор.

Стижу нове терапије и за остале врсте карцинома

„Код карцинома дојке циљано се испоручује цитостатик у ћелије тумора и на тај начин се чува здраво ткиво колико је то могуће, Студије ове терапије у свету показале су незапамћено преживљавање“, рекао је др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију УКЦС. 

На његово место именован је Алфонсо Долче, брат Доменика Долчеа и досадашњи извршни директор компаније, који је функцију председника преузео у јануару.

Осим повлачења из управљачке структуре, Габана разматра и будућност свог власничког удела од 40 одсто, укључујући могућност његове продаје.

Финансијски изазови у тренутку промена

Промене у руководству долазе у периоду појачаног притиска на пословање модне куће, основане 1985. године. Глобално успоравање тржишта луксуза, уз геополитичке тензије и слабију потрошњу на кључним тржиштима, одразило се и на пословне резултате компаније.

Према доступним информацијама, компанија са банкама води преговоре о реструктурирању дуга од око 450 милиона евра, а међу мерама за јачање ликвидности разматрају се ново финансирање до 150 милиона евра, обнова стратешких лиценци, могућа продаја дела некретнина.

Иако су приходи у периоду 2024–2025. достигли 1,9 милијарди евра, велика улагања у секторе козметике и некретнина додатно су оптеретила биланс компаније.

У процесу финансијске консолидације ангажована је и консултантска кућа "Ротшилд и Ко".

Могуће ново појачање у менаџменту

Медији у Италији све чешће помињу име Стефана Кантина, бившег извршног директора "Гучија", као могуће ново појачање у врху компаније. Према незваничним информацијама, Кантино би могао да преузме важну оперативну функцију, могуће и место ко-извршног директора уз Алфонса Долчеа, што би представљало важан корак у менаджерској транзицији компаније.

Симболичан тренутак на Недељи моде

Последње заједничко јавно појављивање креативног двојца забележено је у фебруару, током Недеље моде у Милану, када су Стефано Габана и Доменико Долче поздравили публику након ревије женске колекције.

Пажњу јавности тада је привукао и њихов сусрет са Мадоном, која је седела у првом реду поред Ане Винтур.

 Оно што је тада деловало као уобичајен завршетак модне ревије, након најновијих информација добија и шире симболично значење, могући наговештај краја једне ере за бренд који је деценијама био синоним за италијански луксуз и ознаку "Мade in Italy".

Као пуноправна чланица Европске уније Малта је пажљиво развијала своју економију заснивајући је на високо профитабилним делатностима као што су електроника, ај-ти индустрија, фармација, производња медицинске опреме.

На оно мало обрадивих површина отргнутих од камена, гаје се наранџе, омиљене британским краљицама Викторији и Елизабети.

Улице на Малти су стрме, пуне степеница. Са медитеранском климом, туристичка сезона на Малти траје целе године.

Малту зову европским Холивудом. На Малти су снимани чувени филмови Гладијатор, Троја, Наполеон, Агора и популарна серија Игра престола.

„Ер Србија” зими два пута недељно лето до Малте, лети – четири.

Авиони су пуни туриста и људи који раде на Малти, а било би лепо и да Малтежани почну у већем броју да долазе код нас.

„Малтежани не знају много о туристичкој понуди Србије али имају много разлога да је обиђу баш зато што ви имате оно чега овде нема, реке, језера, ски центре и потпуно другачију природу од оне овде”, каже Елена Бринкат, туристички водич на Малти.

На раскрсници морских путева, на пола пута између Гибралтара и Суецког канала, Малта је кроз векове имала веома бурну историју. А како то изгледа бити на раскрсници путева било морских или друмских, ми то добро знамо.

Међу најстаријим хришћанским обичајима је фарбање јаја на Велики петак као спомен на невино проливену крв и васкрсење Христово. Према легенди, Марија Магдалена донела је римском цару Тиберију, који није веровао у васкрсење, корпу јаја која су поцрвенела. Традиција фарбања јаја код нас траје од 16. века. Обичаји и веровања су различити.

Обичаји за Ускрс се разликују од региона до региона, али је симболика увек иста: победа живота над смрћу

Традиционално, ускршња јаја су црвене боје, а модерна хришћанска култура прешла је пут од једнобојног украшавања до третирања ускршњих јаја као својеврсног медијума уметничког изражавања.

Порекло обичаја бојења јаја

Постоје записи, питање је до које мере су поуздани, као и сви историјски и археолошки записи из 4. века, да су европски народи и пре пријема хришћанства, у словенским гробовима, пронашли црвена јаја.

Тумачења могу бити различита, али је извесно да су Срби, примањем хришћанства у 9. или 10. веку, од времена Ћирила и Методија, а касније и са формирањем цркве, постепено преузимали ускршње обичаје.

Фарбање јаја у Срба је забележено тек од 16. века, а у Европи од 12. века.

Фарбање васкршњих јаја

Један од најлепших и најрадоснијих обичаја који претходи Васкрсу, а без којег се сам васкршњи дан не може ни замислити, јесте фарбање јаја.

Према устаљеној традицији, васкршња јаја се фарбају на Велики петак, на дан када ништа друго не ради, већ су све мисли верника упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења на Голготи и у Јерусалиму. 

Јаје је симбол обнављања природе и живота. Као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.

Симболика фарбања јаја врши се у спомен на догађај када је Марија Магдалена Мироносица путовала у Рим да проповеда Јеванђеље и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје и поздравила га речима "Христос васкрсе".

Прво офарбано јаје је црвено

Прво јаје које ће бити обојено биће стуб куће, чувар куће или стражар куће, има више назива.Током целе године то јаје се држи у кући, поред кандила или у старим ратарским културама, укопа се у бразду јер ће обезбедити добар род усева у току те године.

Црвено јаје, чуваркућа, чува кућу, чува породицу, чува здравље и обезбеђује плодност и за наредни годишњи циклус.

Црвено јаје – радост

Верници фарбају јаја, која представљају симбол обнављања природе и живота, а ускршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.

Природне боје за фарбање јаја

Уколико желите да јаја буду необичних пастелних боја, прокувајте пола сата исецкан љубичасти купус са сирћетом и мало соли. Процедите, па у ту течност ставите претходно скувана бела јаја. Ако хоћете жуту боју, користите куркуму, за розе цвеклу, а за зелена коприву.

Ако нистe вични експериментисању, једноставно офарбајте јаја у своје омиљене боје. На крају крајева, минимализам је увек у моди. 

Игра је узета као мотив који повезује, инспирише и ствара нове везе за будућност.

Програм отварају млади дизајнери у оквиру Београдског фешн вика,16.и 17.априла Фестивалом другачије моде, пратећом изложбом у Силосима, радионицама "Nuova academia di belle arti", али и стипендијама намењеним младим талентима у области модног дизајна фокусираним на одрживу моду.

Игра са звуком, доводи из Торина у Београд конзерваторијум Ђузепе Верди који ће у два дана за 220 полазника понудити радионицу електронског звука.

Игра за спорт, биће омаж  стогодишњици култног италијанског мотоцикла Дуцати. Пратиће га изложба о историјату једног од највећих италијанских брендова, али и тркачка сесија са Дуцати професионалцима у НАВАК-у од 22.до 24.априла.

Игра и технологија окупиће на иновативном форуму водеће италијанске и српске иноваторе и старт ап-ове, а у хакатону ће бити и наши истраживачи из Петнице "Impact huba" и многи други.

И за крај,Игра са храном заузеће простор Сава парка где ће бити постављен Italian food vilage.
У радионици на отвореном, заинтереовани ће савладати уметност прављења оригиналне италијанске пице уз концерте уживо и биоскоп на отвореном.

Београд је проглашен „Престоницом италијанске креативности у свету 2026", од стране Министарства спољних послова и међународне сарадње Републике Италије.

Када и где ће се Артемис 2 спустити?

Очекује се да ће „орион“ спустити у Тихи океан 11. априла у 02.07 часова, код обале Сан Дијега.

Током поновног уласка у Земљину атмосферу, сервисни модул ће се одвојити око 01.33 часова, што је око 20 минута пре него што „орион“ стигне до горње атмосфере Земље. Неколико минута касније, биће извршено паљење намењено фином подешавању путање лета до одређене зоне слетања.

Из Насе наводе да ће „орион“ и његова посада достићи максималну брзину непосредно пре уласка у интерфејс: приближно 38.365 километара на сат.

Очекује се да ће посада бити извучена из „ориона“ и пребачена на Џон П. Мурта у року од два сата након слетања, где ће бити подвргнута медицинским прегледима након мисије.

Како ће се посада Артемиса 2 вратити на Земљу?

Наса планира да рано започне ватромет пиротехником која ће помоћи у успоравању летелице Орион пре слетања.

„У основи, спакујемо сачму у торбу, ставимо је у топ, укључимо пиротехничка средства у задњи део и испалимо их у ваздушни ток“, рекао је Џаред Даум, менаџер падобранског система Артемис 2. 

Даум је рекао да постоје четири серије падобрана који се активирају уз прасак. Они су неопходни за успоравање летелице, за коју се очекује да ће стићи са 122.000 метара до Тихог океана за само 13 минута брзином до 10.000 метара у секунди.

Шта се дешава када се астронаути врате кући?

Тим у Контроли мисије у Хјустону води рачуна да све иде по плану када се посада Артемиса 2 врати на нашу планету.

Тимови у Џонсоновом свемирском центру имали су задатак да развију алате за тестирање равнотеже астронаута убрзо након њиховог повратка на Земљу.

Џејсон Норкрос, виши научник лабораторије за ванлетеличне активности и физиологију животне средине, рекао је да, иако је мисија трајала само недељу и по дана, астронаутима би могло бити потребно неколико дана да превазиђу извесну дезоријентацију.

„Често ћете видети астронауте док се крећу, они ће тежити да држе главу и тело заједно као робот. То је начин да се спречи мучнина у кретању“, рекао је Норкрос.

Шта је следеће за Насу?

Када се посада Артемиса 2 врати на чврсто тло, укрцаће се у авион који иде ка Хјустонском свемирском центру Џонсон како би завршили мисију Артемиса 2

Након година припрема за слетање на Месец, званичници Насе се надају да је Артемис 2 мисија која ће људе приближити поновном слетању на Месец.

"Кад ухватиш једну рибу – задовољан. То је лов. Идеш, тражиш, некад знањем, некад срећом", прича Ренато.

Има дана када риба "неће". Али, то је све, за њега саставни део живота – "лов ловиш, па шта уловиш". 

И док други у води виде опасност, он у њој види мир. Људи му долазе, седе сатима поред реке, беже од буке, од канцеларије.

Један човек му је једном рекао: "Могу ли да седнем поред тебе? Како ти ја завидим… Ти ниси ни свестан колико је ово лепо".

"Ја и себе ухватим колико пута да седнем поред реке, да гледам и сам са собом нешто причам, мислим. Све је игра случаја, али има и судбине", наводи Грбић.

Колико животних прича

Пре десетак дана спасио је 35. особу која је скочила у реку. Пре месец дана извукао је 21-годишњег момка. Тридесет пет прича које су могле да се заврше другачије. 

Додаје да доста старијих људи дође код њега и да му кажу; "Само желим да те стиснем за руку, сине… Нек ти да Бог здравља."

Кад чује те речи, њему је, каже "пуно срце".

Ништа није случајно

Име које је добио 1961. године – Ренато или на латинском Ренатус, значи поново рођен или новорођен.

"Дајеш некоме нови живот. Да ти име даје једно значење, да ти некоме дајеш други живот", нестварна је прича и за самог Грбића.

Свети Никола, светац који чува људе на реци и на мору му је крсна слава.

"Значи да није ништа случајно", закључује алас.

Поручује свим људима да воле живот и да на њега гледају с ведрије стране.

Слетању према већ утврђеном механизму, треба да у великом делу помогне гравитација, уз одређене додатне „корекције" са стране, објаснио је популаризатор астрономије Бранко Симоновић.

О томе да најтежи део мисије Артемис 2 тек предстоји у емисији Четвртком у 9, говорио је и дипломирани инжењер машинства Саша Марковић који је објаснио да је летелица приликом повратка на Земљу изложена екстремним температурама које достижу и 2.800 Целзијусових степени. Томе доприноси брзина кретања за коју се очекује да ће износити око 40.000 километара на час.

Због тога, како је Марковић  рекао, постоји одређена врста штита израђеног од специјалног аблативног материјала, који током лета, услед тих високих температура „упија топлоту", шаље је у околни простор и топећи се и чува летелицу од прегревања, уз контролисано тањење штита летелице.

Код Артемиса 1, 2022, након лета, који је прошао како треба, утврђено је да је на том заштитном слоју било техничких оштећења у виду руптура, прсотина и недостајали су делови материјала. Штит се није понашао тако да се излиже равномерно. Није било равномерно скинутог материјала. У том тренутку, Артемис 2 је већ био направљен, и промене и новине би одузеле доста времена, пола године до годину дана.

„Ипак, стручњаци су проценили да такве руптуре ако се појаве на Артемису 2, сада неће угрозити летелицу, ни животе астронаута. Има и другачијих мишљења, не слажу се сви, и има и оних који мисле да Наса крши своја строга правила и зато треба да ми им држимо палчеве у тој последњој фази", рекао је Марковић, и нагласио да је за безбедност слетања (на Пацифик) важно и то –  под којим углом летелица улази у атмосферу. 

У ширем контексту, освајање простора ван планете Земље, гледа се и кроз призму борбе за потенцијалне ресурсе. Астрофизичарка и професорка на Математичком факултету Драгана Илић рекла је да Месец и није толико велики у смислу површине, али да рецимо, осунчани део Месеца, може бити повољан за постављање соларних панела.

Симоновић је говорио и о космичком праву и о интересним зонама приликом освајања делова свемира, где се, како примећује, лако прелази у сиву зону спекулација: „Ако је Артемис 1 био први, а Артемис 2 други корак, поставља се питање шта ће бити трећи и четврти корак.Чињеница је да су у овом тренутку такмаци Кина и САД у општем смислу те речи. Треба имати у виду и два приступа. Кина је са своје стране централизована и затворен систем, ми њихове грешке не видимо, и ради полако, темељно, то је систем који није транспарентан, и лакше је управљати, за разлику од америчког који је оптерећен администрацијом". Мисија Артемис иначе, како је објављено, кошта деведесет милијарди долара.

А када идемо на Марс

За РТС је говорила и научница запослена у Насином центру JPL Драгана Перковић Мартин, која је објаснила како је допринела мисији Артемис, као и о томе шта се данас више зна о Марсу, јер је својевремено радила на пројекту ровера који се спустио на ту планету.

Када је реч о дубљем истраживању свемира, првенствено о питању мисије на Црвену планету, стручњаци се слажу да је за људску посаду један од највећих проблема – зрачење.

Ту је и питање удаљености, поређења ради, Месец се налази на непуних 400.000 километара, а Марс на 50 милиона километара од Земље.

То је пут у трајању од око девет месеци, а и када би се стигло тамо, неопходан је дужи боравак, који, како је инжењер Марковић објаснио, доноси здравствене проблеме и неминовно физичко пропадање тела, попут померања очне јабучице, губитка мишићне и коштане масе. „Када кренете на Марс, нема повратка по хитном поступку", каже Марковић.

Док евентуално слетање на ту планету и даље видимо у даљој будућности, чињеница је да је човек успео да досегне опет близу Месеца, и то уз велику пажњу јавности и интензивни ПР систем.

Прилаз науци „са добрим укусом"

Симоновић је прокоментарисао „естрадизацију и комерцијализацију" током мисија попут мисије Артемис: „Све је у реду док се не пређе граница естраде. Мислим да није добро по сваку цену приближавати људима науку. Наука није рибље уље коме је потребна коцка шећера или бомбона, она је лепа, и тако јој треба прићи. Често се науци прилази са паролом Мора да буде занимљиво. Наука јесте занимљива по себи и не морамо да правимо циркус да би постала пријемчива, и свака популистичка популаризација науке је пут у погрешном правцу".

Астрофизичарка и професорка на Математичком факултету Драгана Илић каже да јој је драго да је поновни одлазак у свемир вратио науку у фокус, и прокоментарисала актуелно стање у домаћим научним круговима.

„Српска наука је у разним дисциплинама и призната и присутна у свету и то није нешто што је од јуче, већ наслеђе деценијског улагања у Србији. Ми и даље пловимо на тим великим стубовима и ослонцима образовања и науке који су постављени у последњим деценијама. Наши универзитети и факултети су дали врхунске стручњаке, што ми видимо по стручњацима који раде свуда у свету, а ми смо у критичном тренутку када морамо да освежимо нашу академску и научну заједницу новим улагањима и побољшањем услова", рекла је професорка Илић и рекла да се нада да ће мисија Артемис свакако инспирисати људе да се баве науком и у Србији и у свету.

Усвојеном реформом одговорност за дефинисање заштићених подручја глечера премешта се са Аргентинског института за снег, лед и науке о животној средини на власти појединачних провинција.

Председник Аргентине Хавијер Милеи, који је подржао реформу, изјавио је да се променама „оснажују провинције да користе своје ресурсе" и омогућава рударење „тамо где није било ничега за заштиту".

Сенат Аргентине одобрио је предлог закона још у фебруару 2026. године, па је потврда у доњем дому парламента представљала последњу кључну препреку за његово усвајање.

Противници реформе упозоравају да би она могла да угрози основни ресурс, односно воду.

С друге стране, заговорници закона тврде да се рударска индустрија неправедно демонизује.

„Зашто се рударство представља као чудовиште“

Посланица Ненси Пикон Мартинез изјавила је да се рударство представља „као да је чудовиште", истичући да закон и даље штити глечере.

Према новим правилима, глечери и периглацијална подручја, зоне које нису нужно под ледом, али су замрзнуте део године, остају под заштитом националног регистра “Ianigle” док власти провинција не докажу да не представљају „стратешке" резерве воде.

Аргентина има 16.968 глечера који обезбеђују воду за 36 речних сливова у 12 провинција, где живи око седам милиона људи.

Вода настала топљењем глечера има кључну улогу у ублажавању последица суша, посебно у полусушним областима попут Мендозе, где су сушни периоди све чешћи услед климатских промена.

Гувернери провинција богатих рудом подржали су закон, наводећи да је досадашњи оквир из 2010. године кочио „одрживи економски развој провинција и државе без угрожавања будућих генерација".

Међутим, међународне организације попут „Гринпис-а” критиковале су Закон због тврдњи да сви глечери и периглацијална подручја немају стратешки значај за водне ресурсе.

Биолошкиња Агостина Роси Сера из „Гринпис-а” истакла је да је „основна функција свих глечера и целокупног периглацијалног окружења да делују као резервоари воде".

Додала је да се та подручја постепено одмрзавају и тако снабдевају реке и потоке, наглашавајући да су многи делови Аргентине, посебно они који подржавају измену Закона, сушни и полусушни региони где је вода оскудан ресурс.

Суочен са случајем који се сматрао готово неоперабилним, тим Универзитетске опште хирургије 1 болнице Молинете, на челу са професором Маријом Морином, применио је иновативни "аwаке" протокол, прилагођен стању пацијента.

Захват је изведен ослањајући се на три кључна елемента: анестетичке блокове трбушног зида, свесну седацију и клиничку хипнозу. Управо је хипноза, према оценама лекара, одиграла пресудну улогу.

Током операције, која је трајала око сат времена, докторка Валентина Палацо водила је пацијента кроз хипнотички процес са циљем да се смање анксиозност, бол и физиолошки стрес.

Пацијент је ментално „измештен" из операционе сале и усмерен ка пејзажима родне Пуље, што је омогућило очување спонтаног дисања, неуровегетативне стабилности и минималну употребу седатива.

И постоперативни ток протекао је изнад очекивања. Пацијент није имао потребу за интензивном негом, већ је у првих 24 часа поново почео да хода и узима храну, док је неколико дана касније безбедно отпуштен и вратио се у Пуљу.

Стручњаци оцењују да би овај успех могао да отвори нову фазу у онколошкој хирургији, посебно када је реч о крхким пацијентима код којих је општа анестезија контраиндикована.

„Овај захват показује да врхунска хирургија може да помери границе онколошког лечења", изјавио је Ливио Транкида, генерални директор здравственог центра „Град здравља" у Торину.

Повезивање савремених хируршких техника и хуманизованих медицинских приступа, попут клиничке хипнозе, могло би убудуће да пружи нову шансу пацијентима који су се до сада сматрали неоперабилним.

„Разликују се по величини и сматрају се вредним извором информација, а чекају се резултати њихове рестаурације и превода“, наводи се у саопштењу министарства.

Ковчези, у којима су сахрањени певачи из храма посвећеног богу Амону, пронађени су наслагани у правоугаоној погребној одаји исклесаној у стени.

Званичници указују да су стари Египћани максимално користили простор распоређивањем ковчега у 10 хоризонталних редова и одвајањем поклопаца од кутија како би повећали капацитет одаје.

„Тим рестауратора извршио је хитне конзерваторске радове, укључујући третман дрвених влакана и ослабљеног слоја обојеног малтера, као и пажљиво механичко чишћење како би се уклониле наслаге без оштећивања јарких боја саркофага“, додаје се у саопштењу египатског министарства.

Археолози тренутно настоје да идентификују особе сахрањене у ковчезима, што представља значајан изазов, јер су на ковчезима приказане титуле покојника, а не њихова имена.

Министар туризма и антиквитета, Шериф Фати, истакао је да најновије откриће „представља значајан додатак у египатској евиденцији важних археолошких налаза“.

Три мала коцкаста узорка од графенског аерогела одмах су кренула напред, показујући способност да буду покретани светлошћу. „Реакција је била брза и силовита. Пре него што бисте стигли и да трепнете, графенски аерогели су доживели велика убрзања. Све је трајало само 30 милисекунди“, рекао је Марко Брајбанти, научник Есе задужен за пројекат.

Резултати, објављени у часопису Advanced Science, могли би да отворе пут ка погону без горива за будуће свемирске мисије.

„Телепортуј ме“

Графен, вештачки дводимензионални материјал, познат је по томе што је лаган, флексибилан и изузетно чврст, са врло високом отпорношћу. Добија се из графита, састоји се од чистог угљеника и има широк спектар примена.

У Есином експерименту коришћени су графенски аерогели, који комбинују електричну проводљивост графена са структурним предностима аерогелске архитектуре, стварајући ултралаки и веома порозан материјал. Три коцке су постављене у вакуумску комору током лета, док су истраживачи на њих усмеравали ласерске зраке.

Брза камера забележила је дешавања кроз стаклене цеви, док је ласерски сноп покретао графенске аерогеле кроз вакуумску комору. Сваки експеримент трајао је 30 милисекунди, а снимак је успорен десет пута.

Експеримент је такође показао да подешавање снопа светлости контролише погон, што је ласер јачи, то је убрзање веће. „Ласерски импулс изазива нагли скок убрзања, након чега се аерогели успоравају“, објаснио је Брајбанти.

На Земљи, међутим, аерогели се једва померају. То значи да је микрогравитација кључна за постизање светлосног погона графенских аерогела у погледу брзине, потиска и домета, наводи Еса.

Материјал будућности

Јединствена својства графена могла би потенцијално да револуционизују више индустрија, укључујући свемирска путовања. Соларна једра – летелице без горива које користе ултратанке површине за искоришћавање Сунчеве енергије – могла би у будућности да се ослањају на графен.

Материјал би такође могао да се користи на малим сателитима за подешавање њихове оријентације у свемиру, док би графенски аерогели могли да претварају светлост у погонску силу.

„Отварамо пут ка будућности погона без горива. Ултралаки графенски аерогели савршен су пример иновативног материјала развијеног у лабораторији који би могао да нам уштеди велике количине горива и опреме у свемиру“, исткаао је Уго Лафонт, инжењер за физику и хемију материјала у Еса.

Резултати овог недавног експеримента још увек су прилично основни, али јасно указују на потенцијал коришћења светлости за покретање графенских аерогела кроз свемир као алтернативу класичним погонским системима.

Организатори Фестивала су навели да су одигране 24 представе 15 трупа из 11 земаља, односно кореографска дела Акрама Кана, Јасмин Вардимон, Ервеа Кубија, Фернанда Мела и других, и да је „Фестивал ове године пратило близу 10.000 људи".

„Нарочиту пажњу је привукла представа Розео француске трупе Грате сијел која је први пут извела БФИ у отворени простор, креирајући непоновљиви перформанс на отвореним базенима Ташмајдана", подсетио је БФИ.

Фестивалу који је почео 13. марта, претходила је представа коју је кореограф Барак Маршал припремио за 11 младих играча из Србије.