Његова музика је, како каже, спајала људе, лечила душе и доносила радост у најтежим тренуцима.

„Сви који смо имали част да га познајемо, знамо да је био велики, скроман човек и изузетан пријатељ“, истакао је Дачић.

„За мене лично, Халид није био само уметник којег сам дубоко поштовао, већ и пријатељ са којим сам делио многе лепе тренутке. Kроз дружење знали смо да заједно запевамо његове песме које су деценијама освајале срца народа. Његово одсуство оставља празнину која се не може надокнадити, али сећање на њега и његову музику заувек ће живети у нашим срцима“, наводи се у емотивној поруци.

Дачић је породици, пријатељима и свима који су волели Халида упутио најдубље саучешће.

„Нека му душа почива у миру, а за нас утеха буде у свему што нам је оставио, песмама, радости и љубави коју је делио без мере. Халиде, хвала ти за све. Недостајаћеш нам“, наводи се у саучешћу министра Дачића.

Рестаурацију обављају стручњаци из Центра за истраживање и рестаурацију Музеја Француске. Чишћење траје месецима, али би трајало много дуже да техничари нису имали приступ најновијој ласерској технологији, која се користи за негу људске коже.

„Апсолутно је фасцинантно видети како се две врсте ласера користе за побољшање изгледа камена, а у дерматологији за побољшање изгледа коже. Ласери делују на различите проблеме, имају различите таласне дужине, утичу на структуру или користе топлоту. Корисни су, али има и нежељених ефеката. Нега је веома важна за кожу, а овде и за камен, како се не би превише огулио и изменио површински слој“, објашњава Делфин Кероб, дерматолог и научни директор компаније „Ла Рош-Посеј“.

Очување аутентичног изгледа приоритет 

Неке од ових скулптура – попут Ecce Homo из 16. века – временом су пропале због загађења животне средине. Након три месеца пажљиве конзервације, техничари су открили неке од оригиналних боја које су је красиле. Важно је да се вредна дела очисте, али и да се сачува аутентичан изглед.

„Постоји фина равнотежа између дубинског чишћења и очувања предмета. За нас је то изузетно важно јер су у области скулптуре многи делови које морамо да рестаурирамо били напољу и имају црну кору или дебелу прљавштину на површини. Понекад је кречњак крхкији од црне коре. Морамо све да их очистимо без оштећења, зато је ласер, који има само термичке и механичке елементе деловања, заправо спас за нас“, истакла је кустоскиња Летиција Бараге Зуита. 

Ласери могу да третирају и органске и неорганске материјале. То значи да безбедно чисте камен и слоновачу, деликатне дрвене интарзије, чак и позлаћене и фарбане површине, где и најмања огреботина може да проузрокује оштећење. Ласери се не користе за све. Од 30 скулптура које се тренутно рестаурирају, само 10 ће вероватно бити чишћено ласером. Остале ће бити третиране хемикалијама или другим методама. Филозофија у Лувру је да се ради нежно и пажљиво и увек уз поштовање оригиналног материјала.

Рођен је 20. новембра 1953. године у селу Кнежина код Сокоца. Иако је завршио тесарски занат и вишу школу за пословођу, Халид Бешлић је од ране младости показао таленат за музику – позив који га прославио широм региона.

Испрва је наступао на школским и месним приредбама, као и у културно-уметничким друштвима, попут КУД „Зијо Диздаревић“. Након што је одслужио обавезни војни рок, певајући у војном оркестру, Бешлић се из Кнежине преселио у Сарајево и почео да наступа у локалним ресторанима.

После неколико година, његова прва музичка издања – осам синглова између 1979. и 1982. године – објавио је „Дискотон“, као и први студијски албум под називом Сиједи старац 1981. године.

На естрадној сцени је почео да се пробија 1984. године, захваљујући популарним песмама попут Нећу, нећу дијаманте и Буди увијек сретна, слушаним широм бивше Југославије.

Током 80-их Бешлић је објавио осам албума, са многим песмама које су постале изузетно популарне и временом са правом стекле статус евергрина – Враћам се мајци у Босну, Сјећам се, Хеј, зоро, не свани и Ех, кад би ти.

Са хитовима није престајао у ни у новом миленијуму. На албуму Први пољубац из 2003. године налази се истоимени хит, а можда и најпопуларније песма – Миљацка, нашла се на његовом албуму 08 из 2007.

И на наредном албуму Романија из 2013. године нашло се неколико познатих нумера – Штиклом о камен и Кад заигра срце од мерака.

Појавио се у серији Убице мог оца у једној од сцена у кафани, где је уз пратњу музичара извео песму Ја без тебе не могу да живим, која је одмах стекла огромну популарност и коју је касније објавио на албуму Требевић 2020. године.

Бешлић је снимио укупно 18 албума и преко 200 композиција и извео велики број концерата у домовини и другим земљама света.

Са супругом Сејдом био је у браку од 1977. године и са њом је имао сина Дина.

До сада су своју Златну антену добили: Љубиша Самарџић (најбоља мушка главна улога) Милена Дравић (најбоља главна женска улога) Радмила Савићевић (најбоља женска епизодна улога) Живојин Миленковић (најбоља мушка епизодна улога) Александар Ђорђевић (најбоља режија) и Зоран Симјановић (најбоља ауторска музика).

Оснивач и директор ФЕДИС фестивала, Ненад Миленковић, каже да је то најмање што може да се учини како би се, на неки начин, одужили легендарном Синиши Павићу.

„Ако је ико заслужио да награда Златна антена носи његово име, онда је то Синиша Павић. О његовом стваралачком опусу и доприносу телевизијској продукцији сувишно је трошити речи. Његов рад оставио је неизбрисив траг и поставио стандарде којима се и данас мери квалитет серија. Проћи ће још много година док се појави аутор тако плодоносан и упечатљив. Овим чином Синиша Павић и ФЕДИС биће трајно повезани – сасвим природно, јер је управо он био међу онима који су ме снажно подржали и саветима храбрили, када сам дошао на идеју да оснујем фестивал посвећен серијама", наглашава Миленковић.

Још увек одјекују његове речи из 2011. године, када је, као први добитник Златне антене за свеукупан допринос домаћој ТВ продукцији, изјавио на затварању фестивала у Раковици: „Овај фестивал је мало чудо... Ја сам 40 година писао за телевизију и свих тих 40 година телевизија није имала свој фестивал. Сада се нашао један ентузијаста који је покренуо нешто веома значајно за нашу продукцију серија и културу уопште“, рекао је Синиша Павић том приликом.

Синиша Павић био је српски и југословенски сценариста. Рођен је у Сињу 22. ануара 1933. године, а од 1939. са породицом живи у Београду, где је дипломирао 1956. године. Радни век је провео као судија. Сценаристичку каријеру започиње 1968. филмом Вишња на Ташмајдану који се снимљен по његовом истоименом роману.

Уследила су затим легендарна остварења: Образ уз образ (1972-74), Позориште у кући (1973-75) Отписани (1974-75), Врућ ветар (1980), филмови Лаф у срцу (1981), Тесна кожа (1982) Чудо невиђено (1984) Полтрон (1989), па серије Бањица (1984) Бољи живот (1987-91) Срећни људи (1993-96) Породично благо (1998-2001) Стижу долари (2004-06) и Бела лађа (2006-2012).

Написао је сценарио за неколико историјских ТВ драма и серија. Добитник је бројних награда и признања. Његова супруга и сарадница на сценаријима била је Љиљана Павић. Преминуо је 16. августа 2024. године у Власотинцу.

Петнаести Фестивал драма и серија ФЕДИС одржава се од 7. до 9. октобра 2025. у Дому омладине Београда, где се налази у оквиру званичног филмског програма ове институције.

Грађани предлажу кандидате за:

• Реч године – најзначајнија или најрепрезентативнија реч која је обележила текућу годину и одражава значајне догађаје, културне тенденције или промене у друштву током те године;
• Нова реч године – реч која је недавно ушла у српски језик и постала популарна или релевантна за ширу јавност, а може бити позајмљена или новоскована према постојећим творбеним моделима српског језика;
• Лажиреч – реч која маскира, искривљује, ублажује или прикрива смисао онога што именује, а њена употреба уместо неке друге речи или израза заснована је на обмани.

Сви заинтересовани могу да пошаљу своје предлоге у категоријама „реч године“, „лажиреч године“ и „нова реч године“ на страници за предлагање речи године на сајту Филолошког друштва „Речи“.

Преглед предложених речи налази се на посебној страници сајта друштва. 

Предлози се примају до краја новембра 2025. године.

Ове године измењен је Правилник избора речи године. Интернет гласање на сајту Филолошког друштва „Речи“ почеће 1. децембра. Током прве седмице гласаће се за Лажиреч године, док ће се за Реч године гласати током друге седмице, од 9. до 15. децембра. По измењеном правилнику, број финалиста је смањен на 10 речи, а у категорији Нова реч године неће бити интернет гласања, већ ће победника, на основу предложених кандидата, изабрати чланови жирија.

Ко је у жирију који ће одлучити о речима 2025. године

Финални избор обавља Стручни жири састављен од угледних филолога, те новинара који прате језичка питања. У саставу жирија су филолози из Института за српски језик САНУ у Београду: Ивана Лазић Коњик (научни саветник), Ђорђе Оташевић (виши научни сарадник), Слободан Новокмет (виши научни сарадник), Јована Јовановић (научни сарадник), Вања Миљковић (научни сарадник), Ана Миленковић (научни сарадник), Рајна Драгићевић (редовни професор) и Људмила Поповић (редовни професор), са Филолошког факултета у Београду, Данко Шипка (редовни професор) са Arizona State University, Дејан Ајдачић (професор) са Гдањског универзитета, Милан Ајџановић (ванредни професор) са Филозофског факултета у Новом Саду, Сања Жујовић (новинар листа Блиц), Александар Петровић (лектор РТС-а, Београд), Павле Ћосић (лексикограф, сатиричар и издавач) и Неле Карајлић (рок-музичар и писац).

Одлука о речима године у све три категорије биће објављена 20. децембра 2025.

Квантна механика омогућава честици да прође право кроз баријеру помоћу процеса који се назива тунеловање.

Када су у питању велики бројеви честица, квантномеханички ефекти обично постају занемарљиви. Експерименти добитника награде показали су да се квантномеханичка својства могу конкретно приказати и на макроскопском нивоу.

Џон Кларк, Мишел Х. Деворет и Џон М. Мартинис извели су 1984. и 1985. године серију експеримената са електронским колом направљеним од суперпроводника, компоненти које могу проводити струју без електричног отпора. У колу су суперпроводљиви делови били раздвојени танким слојем непроводљивог материјала, у поставци познатој као Џозефсонова спојница.

Усавршавањем и мерењем свих различитих својстава кола, успели су да контролишу и истраже појаве које настају када кроз њега прође струја. Заједно, наелектрисане честице које се крећу кроз суперпроводник чиниле су систем који се понашао као да су оне једна јединствена честица која испуњава цело коло.

Овај макроскопски систем налик честици се првобитно налази у стању у коме струја протиче без било каквог напона. Систем је заробљен у том стању, као иза баријере коју не може да пређе. У експерименту систем показује свој квантни карактер успевајући да „побегне“ из стања нултог напона кроз тунеловање. Промена стања система детектује се појавом напона.

Добитници награде су такође могли да покажу да се систем понаша баш како квантна механика предвиђа – он је квантизован, што значи да апсорбује или емитује само одређене количине енергије.

„Дивно је бити у стању да прославимо како квантна механика непрестано доноси нова изненађења. Такође је и изузетно корисна, јер је квантна механика темељ целе дигиталне технологије“, каже Оле Ериксон, председник Нобеловог одбора за физику.

Транзистори у микрочиповима рачунара су један од примера етаблиране квантне технологије која нас окружује. Овогодишња Нобелова награда за физику пружила је могућности за развој следеће генерације квантне технологије, укључујући квантну криптографију, квантне рачунаре и квантне сензоре.

Додела Нобелових награда биће настављена сутра признањем за хемију, затим у четвртак за књижевност, док ће у петак бити објављен добитник Нобелове награде за мир. Награда за економију биће додељена 13. октобра.

Свечана церемонија уручења награда биће одржана 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела, шведског индустријалца и проналазача динамита, који је и утемељио ова престижна признања.

Међутим, након проглашења овогодишњих добитника Нобелове награде у области медицинских наука, Комитет за доделу није успео да ступи у контакт са Рамсделом.

„Покушавам да га контактирам, али мислим да је на планинарењу у забаченом делу Ајдаха", рекао је његов колега и пријатељ Џефри Блустоун.

Нобелов комитет при Институту Каролинска имао је потешкоћа и у успостављању контакта са Мери Брунков, јер су обоје са западне обале САД па је временска разлика девет сати у односу на Стокхолм. Ипак, успели су да ступе у контакт са научницом нешто касније.

Нобелов комитет и раније је наилазио на сличне ситуације – 2020. године добитници за економију Боб Вилсон и Пол Милгром такође нису одмах одговорили на позиве из Стокхолма.

Генерални секретар Нобеловог комитета Томас Перлман рекао је да су покушаји да се Рамсдел обавести о награди и даље у току.

Фред Рамсдел, виши саветник у компанији „Сонома Биотерапеутикс“, и Мери Брунков, виши истраживач у Институту за системску биологију у Сијетлу, заједно су 2001. године идентификовали кључни механизам који регулише имунолошку толеранцију, надовезујући се на откриће Сакагучија из 1995. године.

„Њихова открића поставила су темеље за ново поље истраживања и подстакла развој нових терапија, укључујући лечење рака и аутоимуних болести“, наведено је у образложењу награде.

Добитници ће поделити награду у износу од око 1,2 милиона долара и добити златну медаљу коју ће уручити шведски краљ Карл XVI Густаф. 

„Чим осећате умор и исцрпљеност, значи да организам даје сигнал да нешто није у реду. Веома чест проблем у том периоду је заправо недостатак витамина Д који узрокује те симптоме или недостатак магнезијума“, каже Рада Вејин, председница Удружења нутрициониста-дијететичара Србије.

Према њеним речима, у овом периоду године нема довољно сунца, а будући да се доста користи заштита од сунца, поготово даме, а једино су лице и руке изложени, за имунитет је веома важна исхрана богата витамином Д.

„Свесни смо да је витамин Д веома битан за имунитет, наравно не само он, али у овом случају то је веома чест недостатак. Морамо обратити пажњу и на то да уносимо довољно течности“, саветује гошћа Јутарњег програма.

Од намирница богатих витамином Д, које се иначе налазе на трпезама у Србији, издвајају се риба (масније врсте – скуша, лосос, харинга), маслац, намирнице животињског порекла, јаје, првенствено жуманце.

Истраживања показују да рибу конзумирамо једном недељно, а препоручује се, нарочито у ово доба године, три пута недељно. Такође треба повећати унос намирница богатих витамином Ц, свежег воћа и поврћа, а кључна је разноврсна исхрана, што подразумева унос свих намирница.

Анализирајући пример јеловника за јачање имунитета нутриционисткиња је истакла да је цимет један од зачина који је карактеристичан за празничну трпезу, али да се, осим одличном аромом, може похвалити и антиинфламаторним дејством.

„Веома је добар за овај период године и поготово када се прави комбинација меда, цимета, на пример и ђумбира је савршена“, објашњава Рада Вејин.

Кашика млевеног лана или чија семенке одличан су извор омега-3 масних киселина, добродошли су мед, матични млеч, као и семенке које имају витамине Б комплекса, цинка. Када је реч о оашастим плодовима траба се придржавати правила да не уносимо више од једне шаке у току дана: „Велике су енергетске вредности. Орашасти плодови, као и семенке, су веома значајни због витамина Б комплекса, олигоелемената и позитивних масти. Али морамо бити умерени, та једна шака је сасвим довољна на дневном нивоу да нам задовољи потребе“.

Против упала: лимун, ђумбир, куркума и мед 

Некима можда куркума не прија, али је у питању зачин са јаким антиоксидативним дејством. У комбинацији са лимуном се то додатно појачава. Постоји више рецепата и увек је добро да куркума буде разблажена млаком водом, а напитак се може засладити медом.

Најважније је, истиче Рада Вејин, да имамо три оброка и две ужине: „Кефир или јогурт са пробиотицима за ужину и шака свежег сезонског воћа. Увек можемо да бирамо оно што се налази на трпези, црвено бобичасто воће, ако немамо у свежем облику, можемо да користимо и замрзнуто, али поред тога обавезно увек иде свеже воће и поврће“.

Пред нама је и сезона бундева и батата.

„Драго ми што се прича о бундеви. Веома је богата бета-каротеном, даје веома брзо ситост, могу да је једу и мала деца, може да се користи у сланим, слатким облицима – од потажа до посластица, бундева може да има феноменалан укус у различитим облицима. И треба је конзумирати што више“, саветује нутриционисткиња.

За вечеру предлаже чорбу од сочива или црвеног пасуља и кисели купус, комад интегралног хлеба. За оне којима су махунарке тешке за вечеру опција била би црвена меса или рибе са много салате или поврћа из зимнице.

Не заборавите кисели купус 

Рада Вејин подсећа да је кисели купус намирница изузетно богата пробиотицима: „Нисмо ни свесни колико нам је то за зимски период битно. Свакодневно би требало да конзумирамо кисели купус, то је јако битно за пробиотике и за имунитет наших црева“.

Сланина и чварци, како каже, нису протерани јер ништа не треба да буде избачено у потпуности, поготово ако је производ на природан начин добијен, али је кључно да будемо умерени. С времена на време можемо конзумирати и понеку посластицу, најбоље после ручка, а предност треба дати домаће прављеним производима.

Вејин указује на то да у овом периоду године почињемо да заборављамо на воду и да је то један од разлога зашто се осећамо исцрпљени и боле нас мишићи.

„Не конзумирамо довољно воде. Лети сви о томе причају, али заборављамо на њу у зимском периоду. Веома је битна за све процесе организма, оно не може да функционише без воде.

Звиси од организма до организма, неки препоручују од шест до осам. чаша, а ако сте физички активнији можете и више. Пратите своје потребе и своје тело“, поручује Рада Вејин.

1. Како васпитавати дете које имате, а не дете које бисте желели да имате

Често покушавамо да васпитамо своју децу на основу тога какви мислимо да би требало да буду, уместо на основу тога какви јесу. Или су једноставно веома другачији од својих родитеља. Покушај да родитељи увиде њихову страну ствари постаје стална, исцрпљујућа борба.

Очекивано је да ће родитељи бити разочарани када схватите да им дете није оно што су мислили да ће бити. Можда ће морати да се одрекну одређених снова које су имали за будућност свог детета када схватите да неће кренути путем којим су се надали.

Међутим, требало би да знају да када једном пусте и прихвате ко је њихово дете, може се развити другачија врста љубави. Моћи ће јасно да га виде онаквим какво заиста јесте.

Истинско прихватање је један од најмоћнијих доказа љубави коју родитељ може да пружи свом детету. То је основа за толико ствари, укључујући способност да развију и саопште разумна очекивања за прикладно понашање. Старе борбе за моћ нестају, што може дати простор да негују нове аспекте односа са децом.

2. Како дозволити детету да искуси бол последица властитих поступака

Генерално, терапеути се слажу да није добра идеја покушавати да заштитите своје дете од последица његових поступака.

Како ће иначе да научи из својих лоших избора, ако му одузмете природне последице тих избора?

3. Како се суочити са осудом, стидом и кривицом 

Ако родитељи имају дете које се понаша бунтовно и упушта у друга ризична понашања – има испаде беса у јавности, виче, не слуша или је неподношљиво немирно – вероватно су се суочили са „тим погледом“, што од родбине и пријатеља, што од непознатих људи. Тај поглед који каже: „Шта није у реду са тобом? Зашто не предузимаш нешто поводом понашања свог детета?!“

Због тог погледа можете се осећати као ужасан родитељ, чак и ако знате да радите све што можете да одгајите своје дете најбоље што знате. А истина је да ће вас други вероватно осуђивати – то је људска природа.

Ако сте у овој ситуацији, природно је да бринете да ће вас дете разочарати или осрамотити. Такође је природно да бринете о томе како ће други реаговати на лоше понашање вашег детета и кривити вас.

Међутим, ако покушавате да замислите шта све други мисле, у 95 одсто случајева ћете прочитати нешто негативно. То је зато што кад год смо негативни, тумачимо и туђу перцепцију о нама као негативну. И у тим ситуацијама не читамо мисли људи тражећи наду. Читамо их тражећи критику – посебно када нешто крене наопако.

Зато, када осетите да покушавате да погодите шта ваш комшија, ваша свекрва или ваши пријатељи мисле, реците себи: „Ја нисам читач мисли; не знам шта мисле.“

Зауставите мисли које вам се врте у глави и крените даље. Ово је такође део процеса учења како да се укључите у „позитиван саморазговор“, односно да разговарате са собом на начин који подстиче смиреност и наду, уместо панике.

4. Како се носити са ситуацијом када вам дете каже „Мрзим те!“

Једна од најтежих ствари са којима се родитељи суочавају јесте када је њихово дете злобно, грубо или их не поштује. Дете је можда одувек било такво. Или се промена у њиховој личности могла догодити наизглед преко ноћи – можда када су ушли у тинејџерске године.

Једног дана ваше десетогодишње дете воли да буде са вама. Следећег дана виче: „Мрзим те“, вређа вас и одбија да иде било куда са вама.

Речи „мрзим те“ могу имати моћ да сваког родитеља доведу до суза или беса. Могу их натерати да се осећају као да су најгори родитељи на свету и да се питају где су погрешили.

Деца знају да изговарање ових речи може парализовати родитеља током свађе, због чега и користе ову тактику да би добили оно што желе.

Колико год је тешко, родитељи би требало да не доживљавају лично понашање свог детета, чак и када каже да их мрзи. Када персонализују ствари, веома је тешко бити објективан и како реаговати у том тренутку.

Добра ствар коју треба урадити када се ово деси је да стану, удахну и одговоре нечим попут: „Не причамо сад о томе. Причамо о чињеници да треба да урадиш домаћи задатак.“

Такође можда да се запитају: „Шта моје дете очекује од мене у овом тренутку?“

5. Како их пустити

Током препубертетског и адолесцентског периода детета, родитељи се стално суочавају са изазовом да их пусте да буду самостални. Ово је посебно тешко ако се чини да дете мора да научи ствари на тежи начин.

Природан део адолесценције је преузимање ризика – што често резултира кршењем правила и неприкладним понашањем. Изузетно је важно, истичу терапеути, да родитељи буду у стању да ућуткају своју емоционалну реакцију на лоше понашање детета.

Емоционални одговори укључују осећај кривице, срамоте, стида или разочарања. Родитељи, када деца одрасту, морају мало да се повуку и постану тренери и учитељи дозвољавајући деци да почну да играју своју игру живота.

Наравно да и даље воле своју децу као људе, али морају да им дају простора за учење, простора за покушаје и грешке. 

Колико год понекад било болно прихватити, деца се рађају да би се удаљила од родитеља.

Уместо савршен, будите довољно добар родитељ

Родитељима је тешко да схвате шта је исправно. А истина је да не постоји увек прави одговор. Важно је прихватити да постоје избори које треба направити и да избори често долазе са анксиозношћу.

Запамтите да радите најбоље што можете и да нећете бити савршени. Важније од покушаја да будете савршен родитељ јесте бити „довољно добар“ родитељ.

„Довољно добар“ родитељ брине о свом детету и труди се најбоље што може. Тешке ситуације су део живота – али ове ситуације помажу да учимо и растемо.

Немогуће је заштитити децу од свега лошег што им се може догодити. Или од лоших избора које могу направити. Али може им се помоћи да уче из лоших ситуација у које сами упадају.

Деца вероватно неће у том тренутку бити захвална што су остављена да се сама муче и трпе последице, али када одрасту многе родитеље изненади када признају да су им њихови савети, подучавање или постављање ограничења направила позитивну разлику у њиховом животу.

Програм почиње у четвртак, 9. октобра у 19 часова, у Kлубу Сокој (Мишарска 12–14), а улаз је слободан.

Вече обухвата уводну реч посвећену сећању на Бубишу Симића, пројекцију документарног филма Војислав Бубиша Симић – првих 100 година (Радио-телевизија Србије, 2024.) и музички програм, инспирисан његовим опусом. Аутор и уредник документарног филма је Доброслав Предић, а редитељ Иван Милановић.

Kаријера Бубише Симића обележила је више од пола века културне историје Србије: био је диригент Џез оркестра РТВ Београд од 1953. до 1985. године, победник џез фестивала у Жуан ле Пену (Француска, 1960), композитор класичне, духовне и забавне музике, председник Удружења композитора Србије и Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије, као и аутор више књига и есеја о музици.

„Ни сто година није довољно за такво задовољство“, говорио је Бубиша Симић на прослави свог стогодишњег јубилеја, захвалан што је цео живот могао да ради оно што највише воли — да ствара музику.

Овим догађајем, организатори и пријатељи џеза желе да одају почаст уметнику који је оставио неизбрисив траг и надахнуће генерацијама музичара.

Па, да поновимо градиво из основне школе – о сложеним процесима који стоје иза нечег тако лепог, а наизглед обичног, што природа оркестрира са задивљујућом прецизношћу.

Када дани постану краћи и сунчеви зраци падају под мањим углом, листопадно дрвеће прекида фотосинтезу, која се одвија уз помоћ хлорофила, познатог и као биљно зеленило. Драгоцен хлорофил и хранљиве материје се разграђују и повлаче из листова кроз низ метаболичких процеса.

Када лишће отпадне, више не долази до испаравања воде преко велике површине листа – а током зиме дрвеће би тешко могло да надокнади изгубљену воду из често замрзнутог тла.

Време диктира темпо и нијансе јесење палете

Осим дужине дана, кључну улогу у промени боје имају ноћно захлађење и влажност земљишта. Неколико узастопних хладних ноћи убрзава разградњу хлорофила и прелазак боје – из зелене у жуту или црвену.

Притом жути и наранџасти пигменти, каротеноиди, у листовима постоје током целе године, али их хлорофил маскира. Тек када се хлорофил разгради, они постају видљиви.

Црвени и пурпурни пигменти, антоцијани, другачији су по томе што се – не налазе у листу током вегетације – њих дрво почиње да синтетише тек у јесен, као одговор на стресне услове како би се олакшало извлачење преосталих хранљивих материја из листова пре него што они отпадну.

И интензитет црвене боје зависи од времена. Превише сунца отежава дрвећу да поврати хранљиве материје из старих листова, па тада настају нарочито јарке нијансе црвене боје.

Најповољнији услови за раскошну јесењу палету боја лишћа је стабилно време високог притиска са пуно сунца и хладним ноћима без мраза. Јер, мраз зауставља производњу антоцијана и тиме спречава даље стварање црвене боје. У том случају у листовима остаје више каротеноида, који им обично дају жуту до наранџасту боју.

Суша током периода раста, односно вегетације, може да изазове прерано формирање ламине, слоја између листа и гранчице, због чега лишће опада пре него што уопште стигне да промени боју. И ветровито и кишовито време може проузроковати опадање лишћа пре него што се потпуно развије нова јесења боја.

Кад почиње јесен и шта је фенологија

Фенологија је научна дисциплина која проучава периодичне, сезонске појаве у биљкама и животињама и њихов однос са климатским и временским условима.

Једноставније: фенологија гледа „кад се шта дешава у природи". То укључује, на пример: када дрвеће почиње да пупи, цвета или мења боју лишћа, када се птице селе, долазе или одлазе, када инсекти излазе из ларве или се појављују масовно, када се биљне врсте беру или сазревају.

Фенолошке баште су специјални екосистеми где научници прате ове фенолошке догађаје код различитих биљних врста, да би се добили подаци о климатским променама, временским обрасцима и екологији биљака.

На пример у фенолошкој башти се прати када буква мења боју лишћа или када јагода цвета, и на основу тога се бележе почетак и крај различитих фенолошких годишњих доба.

На пример, почетак „пуне јесени" обично се везује за тренутак када лишће букве почне да мења боју. У Немачкој то почиње око 10. октобра, најпре у вишим пределима. Затим прође још око две недеље док лишће не опадне, што означава почетак позне јесени.

Зашто четинари остају зелени

За разлику од листопадног дрвећа, четинари не губе лишће у јесен, осим ариша, остају зелени чак и у најхладнијим зимама. То је због различите структуре и функције њиховог лишћа – односно иглица.

Њихове иглице адаптиране да задрже хлорофил и функцију фотосинтезе током целе године, дакле производе енергију, иако спорије.

Иглице четинара су прекривене дебелим воскастим слојем и садрже смолу, што смањује испаравање воде. То значи да четинари не зависе толико од повлачења хранљивих материја из листова пре зиме као листопадно дрвеће.

Истовремено, смола и восак штите хлорофил и друге пигменте од оштећења током ниских температура и хладног ветра. Иглице четинара садрже и разне шећере и протеине који делују као природни антифриз, што им омогућава да преживе мраз и да спрече отпадање лишћа .

Ова идеја о матријархату и патријархату као крајњим супротностима – са повременим алтернацијама – посејана је у 19. веку марксистичком теоријом, укорењеној у археологији без много доказа. Одатле се проширила у јавну свест.

Антрополози су били много уздржанији. Видели су велику разноликост у родним односима у људским друштвима, како модерним тако и историјским, а неки од њих су сумњали да је разноликост била правило и у праисторији. Међутим, то је било тешко доказати, делом зато што је биолошки пол – а камоли род – често било тешко одредити у древним остацима.

Онда, пре око 20 година, то се променило.

Револуција древне ДНК

Способност да се ДНК извуче из древних костију и анализира – значила је да је одједном било могуће утврдити пол давно преминулих људи и питати се како су међусобно повезани. Хемијски састав њихових костију и зуба – тачније, однос изотопа или варијанти одређених елемената пронађених тамо – открио је да ли су живели на различитим местима, што се очитовало кроз промене у исхрани.

Слика која се појављује захваљујући овим новим алатима јесте да је разноликост у односима полова била правило у праисторији и да није било прекретнице када је један систем уступио место својој слици у огледалу.

Марксистичка идеја, за коју се заправо приписује Марксовом сараднику Фридриху Енгелсу, била је да су људи били егалитарни све док се пољопривреда није проширила са Блиског истока пре око 10.000 година. Са седентарнијим начином живота и акумулацијом богатства које је пољопривреда донела, дошла је и потреба да се то богатство брани и да се утврде правила за његово наслеђивање.

Како су популације расле, мушкарци су монополизовали елите које су се формирале да координишу ове ствари, делом зато што су били бољи у ратовању, а богатство је гравитирало мушкој линији. Мушки рођаци су такође били склонији да остану код куће, док су њихове партнерке напуштале матичну породицу да живе са њима. Угњетавање жена је често било нуспроизвод ових промена.

Алтернативна теорија, коју је изнела Литванка археолог Марија Гимбутас шездесетих година прошлог века, била је да су друштва усмерена на жене дуже доминирала у Европи – до пре 5.000 година – када су их срушили долазећи, патријархални номади из степе.

Виши статус, али не и управљачка права

Матрилинеарност (где се богатство преноси низ женску линију) и матрилокалност (где женски сродници остају заједно) често иду заједно, и оба су повезана са вишим женским статусом и утицајем.

Амерички генетичари су 2017. године известили да је више од 300 година, око 10. века, елитна матрилинеарна група насељавала кањон Чако, у данашњем Новом Мексику. Затим, овог јуна, кинески истраживачи су известили о матрилинеарној пољопривредној заједници која је напредовала скоро исто толико дуго у источној Кини, више од 3.000 година раније.

Ови налази се придружују другима, указујући да су матрилинеарна друштва постојала на свим насељеним континентима, барем од доласка пољопривреде.

Али иако уживају виши статус, жене у матрилинеарним друштвима не доносе нужно одлуке. То генерално остаје домен мушкараца – само у овом слућају њихове браће, а не њихових мужева.

Дебата се наставља

А пошто древна ДНК и изотопи не могу много да нам кажу о положају жена, односи моћи полова у праисторији остају предмет дебате. У ствари, ова линија је натерала истраживаче да се запитају шта се уопште подразумева под моћи. Ако је владарева супруга утицала на његову пратњу кроз покровитељство и тајне канале, а на његову политику кроз саветовање, да ли је она била мање моћна од њега?

Археолози знају за неколико примера парова који су заједно владали у бронзаном добу – периоду након што су ти номади стигли у Европу – а каснији историјски записи сведоче о женама из елите које су обликовале одлуке на такве начине, и на удаљеним континентима. Можда су то чиниле и у ранијим временима.

Жене које су вршиле меку моћ у друштвима којима су доминирали мушкарци можда су чак претходиле хомо сапиенсу. У својој књизи о полу и роду, Different из 2022. године, приматолог Франс де Вал је описао како је алфа женка шимпанзе, Мама, помазала наследника алфа мужјака – који ју је надмашио по рангу – пољупцем.

Како се стиче моћ

Последњих година постало је јасно још нешто. Иако је Енгелс можда био углавном у праву када је повезао богатство са патрилинеарношћу, и други фактори су обликовали родне односе – попут начина на који друштво зарађује за живот.

У фебруару су кинески и британски истраживачи известили да су традиционално матрилинеарна села на Тибету постала родно неутралнија у последњих 70 година, како су прешла са пољопривредне на тржишно оријентисану економију.

Сукоб такође игра своју улогу. Иако су матрилокална и патрилокална друштва подједнако ратоборна, каже антрополошкиња Керол Ембер са Универзитета Јејл, унутрашњи сукоби – за разлику од рата против спољашњег непријатеља – подстичу друштва ка патрилокалности, јер зараћени кланови више воле да држе своје синове близу.

У међувремену, гомилају се докази да су се жене бориле, ловиле и деловале као шамани у далекој прошлости. Ниједна улога или положај им није био забрањен увек и свуда. И иако су жене доносиоци одлука можда биле ретке, нису биле одсутне.

Нови древни ДНК налази са Тринити колеџа у Даблину показују да су постојали барем џепови матрилинеарности широм Британије, када су келтска племена доминирала острвом у гвозденом добу. У комбинацији са археолошким доказима о женама ратницама и римским описима женских племенских поглавица, изгледа као да су келтске жене могле да користе и чврсту и меку моћ.

Матрилинеарна друштва и данас постоје – Мосуо из Кине су пример, као и Хопи из Аризоне, потомци тих кланова из кањона Чако. Њихов број се смањује, јер националне владе показују своје патријархалне 'мишиће', али они служе као подсетници да су нека изумрла друштва више тежила ка родној равноправности него многа наша модерна и да сва друштва имају способност да се промене.

Због велике потрошње енергије, дата-центри се врло брзо загревају, а како се не би прегрејали скоро 40 одсто укупне потрошње енергије троши се на њихово хлађење.

Под водом, океан тај посао обавља бесплатно. Компанија „Хајлендер“ (Highlander – Горштак), поморска технолошка фирма која стоји иза пројекта, тврди да овакви подводни објекти могу уштедети до 90 одсто енергије намењене хлађењу, што објашњава зашто је Кина одједном веома заинтересована за овакве пројекте.

Идеја није сасвим нова. „Мајкрософт“ је још 2018. године тестирао подводни дата-центар поред обале Шкотске. Пројекат је био успешан као експеримент, али никада није комерцијализован.

Кина, међутим, не приступа тако бојажљиво – капсула код Шангаја, која би требало да буде потопљена средином октобра, биће један од првих функционалних подводних дата-центара на свету који опслужују стварне клијенте.

Еколошке предности иду и даље од самог хлађења. Очекује се да капсула ради на више од 95 одсто обновљиве енергије, коју ће добијати из оближњих ветропаркова на мору. Пројекат је делимично финансирала и држава – „Хајлендер“ је раније добио 5,6 милиона долара (40 милиона јуана) за израду претходног прототипа на острву Хајнан, који и даље функционише.

Центар ће опслуживати клијенте попут „Чајна телекома“ и једне државне компаније за вештачку интелигенцију, у оквиру ширег владиног плана за смањење угљеничног отиска дата-центара.
„Подводни објекти могу уштедети око 90 одсто енергије намењене хлађењу“, рекао је за АФП потпредседник „Хајлендера“.

Пројекти попут овог тренутно су усмерени на доказивање „технолошке изводљивости“, каже стручњак Шаолеј Рен са Универзитета Калифорније у Риверсајду.

„Мајкрософт“ никада није наставио комерцијални развој свог пројекта, већ је 2020. године, након извлачења капсуле из мора, објавио да је експеримент успешно завршен. Рен напомиње да ће бити потребно превазићи значајне грађевинске изазове и еколошке ризике пре него што се подводни дата центри буду могли масовно примењивати.

Технолошки изазови и еколошке непознанице

Наравно, изградња рачунарског центра под морем није једноставна. Слана вода брзо изазива корозију, па је челична шкољка капсуле премазана заштитним слојем од стаклених пахуљица.

Одржавање се не врши роњењем – лифт повезује потопљени модул са површинском платформом, чиме се елиминише потреба за тимовима ронилаца. Ипак, инжењери упозоравају да је полагање подводних интернет каблова далеко сложеније од изградње на копну.

Неки истраживачи указују и на друге ризике. Теоретски, овакви системи могли би бити рањиви на саботаже путем звучних таласа који се преносе кроз воду.

Ту је и велико еколошко питање: Како ће емитовање топлоте у океан утицати на морски екосистем? Података о томе још увек нема много, али ранији тест „Хајлендера“ показао је да су температуре остале у безбедним границама.

Ипак, еколози упозоравају да би већи број оваквих постројења могао привући поједине врсте, док би друге могао отерати. Ако Кина једног дана изгради велике подводне фарме које троше мегавате енергије, њихов топлотни траг могао би постати превелик да би се игнорисао.

Упркос свему, стручњаци сматрају да подводни дата центри за сада неће заменити традиционалне – бар не за сада.

„Ликови у тим клиповима не личе на хуманоидне ликове, већ на неку креацију која је неспојива, попут ајкуле у чизмама што је чак и гротескно, али деца тога нису свесна. Њих привлаче боје, покрети, необичност, а деца због радозналости воле да прихватају нове ствари. Још ако је се то допада и другој деци, онда то постаје тренд“, каже Митровић.

Са друге стране, некадашњи цртани филмови, попут Тома и Џерија, имали су много насиља, али се то није тако посматрало.

„Та порука је опстала, али је сада на много вишем нивоу. Некада су деца то могла да виде на телевизору и то у неким терминима, сада деца кликну на телефон у било ком тренутку и појављују им се овакви гротескни садржаји“, наводи Митровић.

Он се осврнуо и на аспект да су ликови из „брејн рот“ клипова, створени вештачком интелигенцијом.

„ВИ може да буде веома корисна. Истовремено, ако се овакве креације пусте на овакав начин и пусте да утичу на младе људе да они немају никакву информацију, већ да понављају и гледају ствари које их ничему не уче и ништа у њима не развијају на креативном плану, онда то постаје проблем“, истиче специјалиста психијатрије из Института за ментално здравље.

Према његовим речима, то може довести до заостатајања у развоју за оно што би било очекивано за њихов узраст.

„Родитељи треба да знају шта значи таква забава, како она изгледа и да се са стручњацима посаветује како то може да утиче на дете које има три, пет или седам година“, додаје Митровић.

Дигиталне технологије и садржај ће се стално развијати, али контрола тога на системском, али и на породичном нивоу је неопходна. Родитељи ту, како каже, имају главну улогу.

Све песме снимљене су у Шведској са продуцентима Максом Мартином и Шелбеком, током европског дела турнеје Eras 2024. године.

Као инспирацију за албум, 35-годишња уметница наводи поменуту турнеју и своју романтичну везу са спортистом Тревисом Келсијем. Тејлор је позната по томе да своје партнере (нарочито бивше) описује у песмама и зато не чуди што је овог пута пред публиком живахан албум који одражава њено тријумфално стање ума, прецизније 12 песама о слави и љубави.

У фокусу визуелног идентитета новог албума (као и пратећег програма) је провокативна плесачица (на енглеском showgirl) у чему су Свифтовој помогли модни фотографи Мерт и Маркус. Медији широм планете овај стил Тејлор Свифт описују као најгламурознију и најекстравагантнију визуелну естетику њене каријере.

Нема зиме за Офелију, а ни Тејлор

Иако је Тејлор већ годинама међу најтраженијим и најпопуларнијим извођачима на свету, помама која је наступила након објављивања овог њеног албума је незапамћена.

Вешто маркетиншки осмишљена кампања започела је још средином августа када је певачица, у подкасту свог вереника, најавила нови албум. Међутим, од 3. септембра нисмо сведочили изласку албума него Тејлор-десанту на цео свет.

Песме су иствремено постале доступне на свим могућим стриминг сервисима, The Fate of Ophelia је објављена као први сингл, а у насловној нумери The Life of a Showgirl, гошћа је певачица Сабрина Карпентер.

Тејлор је своје обожаваоце угурала и у бисокопске сале у чак 100 земаља света како би погледали мјузикл Taylor Swift: The Official Release Party of a Showgirl. Због најаве да ће се филм кратко приказивати, то јест само од 3. до 5. октобра, заинтересовани су похитали да га погледају и то без трејера који би открио детаље остварења. Цена од 12 долара такође није била препрека (улазница за концерт у оквиру турнеје Eras коштала је 19,98 долара).

Филм садржи спот за песму The Fate of Ophelia, материјал са снимања спота, видео-клипове са текстовима осталих песама, а у 89 минута стали су и снимци у којима Тејлор Свифт коментарише песме.

Данас су на Јутјуб почеле да пристижу и привремене видео-репрезентације са текстовима песама (такозвани lyric videos), као и званични спот за Офелијину судбину.

Армија обожавалаца која непрестано и неуморно трага за сваким детаљем о било ком сегменту живота поп звезде, спремно је дочекала нове песме. Осим планираног одласка у биоскоп, многи су, према сопственом признању, у петак тражили слободан дан на послу да би могли да присуствују групном преслушавању албума.

Друштвеним мрежама увелико круже снимци са таквих окупљања на којима се могу видети младе особе које вриште или на друге начине испољавају узбуђење након преслушаних појединих строфа или рефрена.

Већи део (продуженог) викенда многи су провели анализирајући текстове нумера и мозгајући на кога се они односе. Међутим, америчка кантауторка потрудила се да њени обожаваоци, без много муке, схвате на кога се односе стихови у једној песми.

Песма Actually Romantic говори о неименованој поп звезди, а друштвене мреже су преплавиле спекулације да је у питању Чарли Екс-Си-Екс (Charli XCX). Тејлор није рекла о коме пева, али је открила да је песма „љубавно писмо некоме ко те мрзи“ и саркастично захвалила што јој је особа посветила пажњу.

Рекорди падају из сата у сат

Нови рекорд Спотифаја за најслушанију песму у једном дану држи Тејлор Свифт са песмом The Fate of Ophelia. Остварен је 3. октобра 2025. године.

Истог дана, издање The Life of a Showgirl оборило је и рекорд у броју стримовања албума у дану и то за само 11 сати.

Још 28. августа, албум је имао више од шест милиона „претплата“ (pre-save) на Спотифају и тако постао страница са највише најављених слушања у историји платформе.

Тејлор Свифт је била најтраженији музички извођач на свету у протеклих седам дана, према подацима платформе Тик-ток.

У месецу који је претходио објављивању албума, #TSthelifeofashowgirl био је међу главним хаштаговима који се односе на албуме.

Иако до краја године има још више од два месеца, већ се зна да ће, захваљујући филму о новом албуму Тејлор Свифт, константан пад броја биоскопских гледалаца ове године бити прекинут.

Ово није први пут да америчка мегазвезда помера границе. Изазивала је већ земљотресе, утицала на економске прилике, туристичку понуду, цене, због ње су (привремено) мењани називи градова... 

Али док статистика и интересовање показују апсолутно одушевљење, критичари нису презадовољни. Има позитивних оцена, али музички познаваоци нови албум Тејлор Свифт не виде као помак у односу на њена ранија издања, а има и оних који за 12 нових песама кажу да звуче као једна нумера на 12 не баш различитих начина.

Као што је то радила и до сада, Тејлор не хаје за примедбе и сва је прилика да ће из кухиње 35-годишње кантауторке стићи још невероватних ствари. Само је питање колико ће Свифтовци и остатак планете чекати на њих.

„Серије су хроника живота у наставцима, а аутори којима додељујемо награду за животно дело су они који су те наставке исписивали емоцијом, страшћу и посвећеношћу. Њихово стваралаштво превазилази екран – оно постаје део колективног памћења“, истакао је тим поводом директор ФЕДИС фестивала, Ненад Миленковић.

Горица Поповић је рођена у Крагујевцу 13. августа 1952. године. Дипломирала је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. На филму је дебитовала 1969. године у филму Крвава бајка Торија Јанковића. Од 1982. године Горица Поповић је стална чланица ансамбла београдског Атељеа 212.

Од 140 одиграних глумачких рола, већина је била у ТВ драмама и серијама. Деби у ТВ драми остварила је у остварењу Велебитске саонице или три швалера и једна девојка, а у ТВ серији три године касније у остварењу Мали програм.

Горица Поповић због своје импонзанте каријере нема један надимак по лику из филмова или серија који је прати, као што га има већина глумаца, али је сви знамо као: Дару из Бољег живота, Шиљу из Националне класе, Ану из филма Хало такси, Љиљу из серије Сиви дом, али и као мултиталентовану уметницу, врсну певачицу из бендова „Сунцокрет” и „С времена на време”, редитељку представе Брод плови за Београд и по још много, много тога.

За свој рад заслужила је велики број награда и признања, између осталих и: Статуета Јоаким Вујић, Награду Павле Вуисић, награду Велика Жанка, Нушићева награда за животно дело, Златна арена у Пули, Царица Теодора у Нишу два пута, као и награду Златна антена за најбољу главну женску улогу 2015. године.

Фестивал драма и серија ФЕДИС одржава се од 7. до 9. октобра 2025. у Дому омладине Београда, где се налази у оквиру званичног филмског програма ове институције.

„Штампа је дефинитивно претрпела највеће промене у последњих 20 година од свих медија. Сви знамо неке опште трендове, пад тиража, пад публике, самим тим и пад прихода, тако да је штампа морала да се прилагођава. Оно што је специфично за Србију јесте да ми можемо да видимо нека прилагођавања, трансформације, пре свега у томе што сва штампана издања имају своје онлајн реплике, своје онлајн издања, све активнији су на њима, развијају своје мреже, дигиталне платформе такође. Међутим, оно што је највећи проблем у том процесу дигиталне трансформације, када говоримо о успеху процеса, јесте заправо то да ли је то поставило одрживо“, рекао је Марко Недељковић са Факултета политичких наука.

Питање опстанка новина све је важније. С једне стране, дигитални медији преузимају брзину и обим, јер вест објављена на интернету може за неколико секунди да обиђе цео свет. С друге, штампа остаје синоним за проверену и трајну информацију.

„Ми смо сведоци да изворно штампаних медија апсолутно нису успеле да задрже тај континуитет и да публика има осећај да је заправо исто издање, исти медији у питању, већ је утицај свих тих дигиталних фактора друштвених мрежа, онога што зовемо популарност, онога што су трендови, виралности, као неког критеријума који желимо да постигнемо. То је код нас доминантан критеријум за уређивање онлајн медија и то представља један од највећих проблема. Публика губи поверење, публика нема осећај да су онлајн издања тих штампаних медија подједнако квалитетна као и њихове претходне верзије“, навео је Недељковић.

Дигитална трансформација није само променила брзину преноса вести – променила је и саму логику информисања. Док новине излазе једном дневно и бележе догађаје у континуитету, интернет ствара културу тренутка. Вест више нема рок трајања од 24 сата, она може да буде актуелна свега неколико минута.

„Једна од најспецифичнијих тих карактеристика те нове културе, дигиталне културе информисања јесте да публика више не одлази по вести, по информације, не одлази на трафику да купи новине, него чека да те вести дођу до ње. Самим тим, штампа је под највећим ударом јер штампа традиционално подразумева да одете на киоск да купите то издање, то публика данас не ради. Не очекује да на тај начин буде информисана, него очекује да те информације долазе до ње. Како долазе, долазе све више преко друштвених мрежа, преко дигиталних платформи и то, наравно, утиче директно на штампу која мора да се прилагођава том тренду“, рекао је Марко Недељковић.

Новине се мењају, прилагођавају и траже своје место у дигиталном добу, али и даље остају гарант да вест, када је проверена и забележена, има трајну вредност.

Носила је чоколадно-смеђу кожну бомбер јакну преко беле кошуље. Њену манекенску фигуру истакле су плаве фармерке, на ногама је имала класичне мокасине, а на глави бели бејзбол качкет на коме је извезен натпис „САД“. Авијатичарски стил прва дама употпунила је тамним наочарима за сунце.

Њен изглед је подсећао на култног пилота морнарице кога је играо Том Круз, али више на његову вољену Шарлот „Чарли“ Блеквуд, коју је глумила Кели Мекгилис у оригиналном филму „Топ ган“. Са својом хладном палетом тонова, косом коју је разбацао ветар и доминантним присуством, Меланија је одражавала углађену, тихо самоуверену естетику филмске сирене из осамдесетих.

Председник САД Доналд Трамп обукао је тегет одело, белу кошуљу и црвену кравату, на глави је имао црвени бејзбол качкет.

Како је истакао Ерве Пјер, Меланијин стилиста, прва дама је позната по свом изузетном стилу одевања.

„Меланија Трамп воли одела која имају оштре линије и ретко ће носити карнере и цветне комбинације или принтове. Њен стил ће се свакако прилагођавати, али суштина њеног изгледа остаће иста. Свакако ће се кориговати, али суштина њеног изгледа остаће у истом духу. Увек је била сигурна у своје изборе, а ја јој само помажем. После седам година, познајемо се довољно добро да радимо у великој хармонији, а научио сам које ће се хаљине свидети госпођи Трамп и одмах могу да видим у њеним очима да ли сам победио или изгубио!“, рекао је стилиста Ерве Пјер.

Нобелова награда додељена је за открића која објашњавају како имуни систем напада непријатељске инфекције, али не и сопствене ћелије тела.

„Њихова открића поставила су темеље за ново поље истраживања и подстакла развој нових третмана, укључујући лечење рака и аутоимуних болести“, додаје се у саопштењу Института Каролинска.

Добитници ће поделити награду у износу од око 1,2 милиона долара и добити златну медаљу коју ће уручити шведски краљ Карл XVI Густаф.

Далекосежне користи од фундаменталних физиолошких истраживања

Наш имуни систем користи бела крвна зрнца која траже знаке инфекције – чак и вирусе и бактерије које никада раније није срео.

Ћелије користе сензоре – назване рецептори – који се насумично праве у квадрилиону различитих комбинација.

Ово даје имуном систему могућност да нападне широк спектар нападача, али случајност процеса неизбежно ствара бела крвна зрнца која могу да нападну наше тело.

Научници су већ знали да су нека од ових проблематичних белих крвних зрнаца уништена у тимусу – где бела крвна зрнца сазревају.

Нобелова награда ове године иде за откриће регулаторних Т-ћелија – познатих као чувари имуног система – које путују телом да би разоружале све друге имуне ћелије које нападају тело.

Зна се да овај процес не успева код аутоимуних болести попут дијабетеса типа 1, мултипле склерозе и реуматоидног артритиса.

Код рака, регулаторне Т-ћелије спречавају тело да се бори против тумора, па су истраживања усмерена на смањење њиховог броја.

Код аутоимуних болести, испитивања се фокусирају на јачање регулаторних Т-ћелија како тело више не би било нападнуто. Сличан приступ би такође могао бити ефикасан у смањењу ризика од одбацивања трансплантације органа.

Професор Шимон Сакагучи са Универзитета у Осаки у Јапану спровео је експерименте на мишевима којима је уклоњен тимус како би развили аутоимуну болест.

Показао је да убризгавање имуних ћелија из других мишева може спречити болест – што сугерише да постоји неки систем за спречавање напада имуних ћелија на тело.

Мери Брунков из Института за системску биологију у Сијетлу и Фред Рамсдел, сада истраживач у „Сонома Биотерапеутиксу“ у Сан Франциску, истраживали су наследну аутоимуну болест код мишева и људи, што је довело до открића гена важног за функционисање регулаторних Т-ћелија.

Сора 2 (Sora 2), алат за генерисање видео-садржаја заснован на вештачкој интелигенцији, покренут је прошле недеље, а прилику да испробају нову верзију апликације добили су само одабрани појединци.

Апликација омогућава корисницима да генеришу кратке видео-записе на основу текстуалног упита. Интернет је убрзо преплављен садржајем који је Сора 2 генерисала, а пажњу су посебно привукли одлични прикази ликова заштићених ауторским правима као што су јунаци анимираних серијала Сунђер Боб Коцкалоне, Саут Парк, Покемон и Рик и Морти.

Вол Стрит журнал је прошле недеље објавио да је, пре него што је "OpenAI" покренуо Сору 2, компанија обавестила агенције за таленте и студије да ако не желе да њихов материјал заштићен ауторским правима реплицира видео-генератор, морају да блокирају његову употребу.

Представници компаније "OpenAI" рекли су за британски Гардијан да власници садржаја могу да пријаве кршење ауторских права користећи „формулар за спорове око ауторских права“, али да појединачни уметници или студији не могу имати општу могућност одјаве.

„Сарађиваћемо са носиоцима права како бисмо блокирали генерисање појединих ликова апликацијом Сора на њихов захтев и одговорили на захтеве за уклањање“, истакао је Варун Шети, шеф сектора компаније "OpenAI" за односе са медијима.

Извршни директор компаније "OpenAI" Сем Алтман навео је у блогу да компанија „прима повратне информације“ од корисника, носилаца права и других група и да ће као резултат тога бити измена у Сори.

Носиоци права, како је истакао, добиће већу и „детаљнију контролу“ над генерисањем ликова, слично начину на који људи могу да се одаберу да деле свој лик у апликацији, али са „додатним контролама“.

„Чујемо од многих носилаца права који су веома узбуђени због ове нове врсте 'интерактивне фикције коју праве обожаваоци' и мисле да ће им ова нова врста ангажовања донети велику вредност, али желе могућност да наведу како се њихови ликови могу користити (укључујући и опцију да се уопште не користе).“

Алтман је објаснио да ће "OpenAI" „дозволити носиоцима права да одлуче за неку од опција“, као и да ће постојати неки „гранични случајеви генерисања“ који пролазе кроз заштитне системе платформе, а не би требало.

Рекао је да ће компанија такође „морати некако да заради“ од генерисања видео-садржаја, и да платформа већ примећује да људи генеришу много више садржаја него што се очекивало по кориснику. То би могло да отвори, како каже, простор за плаћање дозволе за генерисање ликова носиоцима права.

„Кроз покушаје и грешке доћи ћемо до коначне верзије модела, али планирамо да стартујемо веома брзо. Надамо се да ће нова врста ангажовања имати већу вредност од прихода, али наравно да желимо да обе донесу вредност“, прецизирао је Алтман.

Најавио је велике промене, слично оним које су биле приметне у раним фазама ChatGPT-ја, уз могућост „добрих одлука, али и погрешних корака“.