Стручњаци су анализирали како дрвеће, као и тло у којем је укорењено, реагују на периоде високих температура и суше. Како се ти периоди појачавају, они пружају кратак увид у оно што би могло постати нова нормалност у наредних 100 година.

„Када се јаве ове вреле суше, то је клима коју повезујемо са хипертропском шумом, јер је она изван граница онога што данас сматрамо тропском шумом“, каже географ Џеф Чејмберс са Универзитета Калифорније у Берклију.

Модели засновани на подацима које су прикупили Чејмберс и његове колеге, чији закључци су објављени у часопису Нејчер, показују да ће ове вреле суше вероватно бити још чешће до 2100. године и да ће се јављати током целе године, чак и током кишне сезоне (отприлике од децембра до маја).

Предвиђа се да ће дрвеће умирати у већем броју због смањене влажности земљишта, што може изазвати два повезана проблема – хидраулични колапс, када мехурићи ваздуха блокирају транспорт воде унутар стабла, и угљенично изгладњивање, када се поре на листовима затварају у покушају да се сачува вода, што потом утиче на фотосинтезу.

Теренска мерења показују да се то већ дешава у екстремним условима данашње амазонске климе. Ако Амазонија постане хипертропска, ти екстреми ће се јављати много чешће, потенцијално повећавајући стопу морталитета дрвећа за 55 одсто.

„Показали смо да су брзорастућа стабла са ниском густином дрвета рањивија и да умиру у већем броју него стабла са високом густином дрвета. То имплицира да би секундарне шуме могле бити подложније смртности изазваној сушом, јер у њима има већи удео оваквих врста дрвећа“, каже Чејмберс.

Део студије био је усмерен на два конкретна амазонска локалитета погођена сушама 2015. и 2023. године, које су биле подстакнуте неуобичајено топлим Ел Нињо догађајима. Критични праг доступности воде био је исти на оба локалитета и у обе године, што указује на потенцијално распрострањену промену.

Истраживачи предвиђају да ће се већина хипертропских шума појавити у региону Амазоније, али је вероватно да ће се појавити и у Африци и Азији. Те шуме би могле да се преокрену из „усисивача“ у изворе угљеника, како дрвеће буде одумирало.

Ове пројекције заснивају се на обимним подацима и представљају још један отрежњујући подсетник на то колико су шуме важне за равнотежу атмосфере и шта се дешава ако их изгубимо.

„Све зависи од тога шта ћемо урадити. На нама је да одлучимо у којој мери ћемо заиста створити ову хипертропску климу. Ако будемо емитовали гасове са ефектом стаклене баште колико год желимо, без икакве контроле, створићемо ову хипертропску климу много раније“, истиче Чејмберс.

Као тинејџер био је корисник фонда "Prince’s Trust", када му је додељен грант од 1.500 фунти за похађање програма Националног омладинског музичког театра.

Од тада се пробио до славе у телевизијској серији Жица и изградио филмску каријеру, са главним улогама у филмовима Beasts of No Nation, Мандела: Дуга шетња до слободе, Осветници…

„Ово признање примам у име многих младих људи чији су таленат, амбиција и отпорност покретачка снага рада фондације Елба хоуп“, рекао је сер Идрис.

Мира Сијал, сада дама Мира, била је део тима који је створио хумористичку емисију Goodness Gracious Me, која је истраживала британско-азијску културу, а играла је и баку у серији The Kumars at No. 42.

Признање је добила за допринос драми, књижевности и хуманитарном раду, а ауторка је и неколико романа и позоришних комада.

Клизачки дуо Џејн Торвил и Кристофер Дин добили су титуле даме и витеза, док је признање одато и репрезентацији „Црвене руже“ за освајање Светског првенства у женском рагбију.

На овогодишњој листи налази се укупно 1.157 добитника, а Вигман и неколико њених „лавица“ одликоване су након победе на Европском првенству прошлог лета.

Капитенка Енглеске и двострука европска шампионка Лија Вилијамсон постаје носилац ордена ЦБЕ, док су Ела Тун, Кира Волш, Алекс Гринвуд и Џорџија Стенвеј добиле ордене МБЕ као признање за допринос том тријумфу.

У свету забаве, осим Елбе и Сијалове, глумац Ворвик Дејвис и спортска новинарка Габи Логан одликовани орденом ОБЕ. Мецосопрану Алис Кут додељен је орден ЦБЕ.

Писац и ТВ водитељ Ричард Осман такође је добио признање за свој рад, као и комичар Мет Лукас и звезда мјузикла Wicked Синтија Ериво.

На први поглед делује као једноставно питање – набројите отворе и саберите их. Међутим, ствари се компликују када почнете да размишљате о питањима попут – „шта је тачно рупа?“, „да ли се сваки отвор рачуна?“ и „зашто математичари не знају разлику између сламке и крофне?“

Пре него што почнемо са бројањем, морамо се дефинисати појам „рупа“.

Кејти Стеклс, предавач математике на Универзитету Манчестер Метрополитан у Великој Британији и слободна математичка комуникаторка, рекла је за Лајв сајенс да математичари „термин ‘рупа’ користе у значењу попут рупе у крофни: оне која пролази кроз цео облик и излази на другој страни“.

Али ако копате „рупу“ на плажи, циљ вам вероватно није да прокопате све до друге стране света. Многи људи рупу замишљају као удубљење у чврстом предмету. Међутим, „то заправо није права рупа, јер има крај“, рекла је Стеклс.

Слично томе, математичар Џејмс Артур каже за поменути портал да је „у топологији ‘рупа’ пролазна рупа, односно она кроз коју можете да провучете прст“.

Приликом копања тунела испод мора, попут Ламанша који повезује Велику Британију и Француску, инжењери су почели са копањем са две стране. Али чим су се та два ископавања спојила, тунел је постао суштински другачији објекат (оно што би Артур и инжењери назвали „пролазном рупом“) – попут сламке или цеви са отвором на оба краја.

А ако питате људе колико рупа има сламка, добићете различите одговоре: једну, две, па чак и ниједну. То је последица нашег свакодневног схватања тога шта је рупа.

Да бисмо добили доследан одговор, можемо се окренути математици. Проблем разврставања објеката према броју рупа припада области топологије.

За тополога стварни облици предмета нису важни. Уместо тога, „топологију више занимају основна својства облика и начин на који су ствари повезане у простору“, рекла је Стеклс.

У топологији се објекти могу груписати према броју рупа које поседују. На пример, тополог не види разлику између лоптице за голф, бејзбол лоптице или чак фризбија. Када би сви били направљени од пластелина, могли би се, барем теоретски, гњечити, растезати или другачије обликовати тако да личе једни на друге, а да се притом не направи или затвори ниједна рупа, нити да се споје различити делови, објашњава Стеклс.

Међутим, за тополога су ти предмети суштински другачији од ђеврека, крофне или обруча за кошарку, јер сви они имају рупу кроз средину. Број осам са две рупе и переца са три рупе представљају још различитије тополошке објекте.

Користан начин да се уђе у начин размишљања математичара о проблему сламке јесте да замислимо да је наша сламка направљена од пластелина. „Узмимо ту сламку и полако је спљоштимо одозго надоле, пазећи да рупа у средини остане отворена. Гњечићемо је све док не добијемо облик који личи на крофну“, истиче Артур.

Дуг и танак облик сламке, као и чињеница да су њена два отвора релативно удаљена, вероватно доводе до тога да неки мисле како она има две рупе. Али за тополога, ђевреци, кошаркашки обручи и крофне тополошки су еквивалентни сламки са једном једином рупом.

„Рупа у сламки пролази кроз њу у потпуности, а отвор на другом крају је само задња страна те исте рупе“, објашњава Стеклс.

Колико ли онда имамо рупа?

Али вратимо се првобитном питању: Колико рупа има људско тело? Хајде прво да набројимо све отворе које имамо. Најочигледнији су вероватно уста, мокраћна цев (кроз коју мокримо) и анус, као и отвори у ноздрвама и ушима. Код неких људи постоје и млечни канали у брадавицама и вагина.

Постоје и четири мање очигледна отвора које сви имамо у угловима капака најближим носу – четири сузне тачкице (lacrimal puncta), које одводе сузе из очију у носну дупљу. На још мањем нивоу постоје поре које омогућавају зноју да излази из тела и лој да подмазује кожу. Укупно, у нашем телу потенцијално постоје милиони таквих отвора, али да ли се сви они рачунају као рупе?

Да би питање било занимљиво, размислимо да ли бисмо могли да провучемо веома танку нит у једну рупу и извучемо је из друге. Ако дебљину те нити поставимо на око 60 микрона (60 милионитих делова метра), могуће је да би нит могла да уђе у отвор величине поре.

Међутим, и ово је кључно, не би могла да изађе. Не би могла да се појави на другом крају. Зауставиле би је ћелије на дну поре, које су предебеле да би пропустиле нит даље у крвне судове који снабдевају пору.

„То заправо нису рупе у тополошком смислу, јер не пролазе скроз. То су само слепа удубљења“, рекла је Стеклс.

По овој дефиницији можемо искључити све поре, млечне канале и мокраћну цев. Не бисмо могли да провучемо нит кроз један од тих отвора и извучемо је из неког другог. Чак ни ушни канали не долазе у обзир, јер су бубним опнама одвојени од остатка синуса.

„Имамо уста, анус и ноздрве. То су четири отвора која чине рупу. Али заправо их имамо осам. Преостала четири долазе од сузних канала – свако око има по два, горњи и доњи“, рекао је Артур.

Али то не значи да имамо осам рупа. Стеклс је указала на следеће: „Када се рупе које пролазе кроз неки облик међусобно повезују унутар тог облика, постаје теже избројати колико их има“.

Поглед на доњи веш

На пример, један пар доњег веша има три отвора (један за струк и по један за сваку ногу), али није одмах јасно колико би рупа један тополог рекао да има.

„Користан трик је да замислимо да га спљоштимо. Ако бисмо растегли појас панталона на велики хула-хоп обруч, видели бисмо две ногавице које висе надоле, а свака од њих је једна рупа“, рекла је Стеклс.

Дакле, упркос томе што има три отвора, доњи веш има само две рупе. „Када се рупе повезују у средини, има једну рупу мање него што има отвора“, објаснила је Стеклс. Сходно томе, топологија нам говори да, упркос осам међусобно повезаних отвора, људско тело има седам различитих рупа.

Али можда постоји још једна. Иако се често сматра слепом рупом, вагина води до материце, а затим до једног од два јајовода. Ти јајоводи су на крајевима отворени и воде до трбушне дупље (перитонеалне шупљине) у близини јајника. Посао прстоликих изданака левкастог инфундибулума на крају јајовода јесте да ухвате јајну ћелију када се ослободи из најближег јајника.

Међутим, јајне ћелије ослобођене из једног јајника могу бити ухваћене јајоводом са друге стране, што значи да је пролаз између два отворена краја јајовода могућ. Наша танка нит би, дакле, могла да се провуче кроз цео женски репродуктивни тракт и поново изађе, што би се рачунало као још једна рупа.

Зато је математички одговор да људи имају или седам или осам рупа.

На крају, ово питање није само ствар бројања отвора, већ разумевања повезаности. Тополошки гледано, наша тела су мање налик швајцарском сиру, а више пажљиво направљеном комбинезону за хоботницу.

Већ традиционалне новогодишње концерте на Коларцу због великог интересовања београдске публике, Тамара је наставила на позорници Плаве дворане Сава цетра.

Тако је, после наступа на неким од најзначајнијих светских позорница: од Њујорка и Токија, преко Лондона и Париза, Загреба, Анкаре и Истанбула, успешну годину заокружила на традиционалној „Новогодишњој чаролији“ у Београду.

Резулати истраживања су показали и да 278 Јутјуб канала садржи материјале које је направила искључиво вештачка интелигенција.

Када је реч о финансијама, садржај слабијег квалитета, направљен вештачком интелигенцијом, сада опслужује друштвене медије и генерише око 117 милиона долара годишње.

Сви анализирани канали на Јутјубу који за садржаје користе вештачку интелигенцију, заједно су прикупили више од 63 милијарде прегледа и имају 221 милион претплатника.

Занимљиво је да су истраживачи креирали и нови Јутјуб налог и тако директно утврдили да је 104 од првих 500 препоручених видео снимака корисницима била мешавина материјала који је направила вештачка интелигенција.

Трећина од око 500 видео снимака оцењена је као „идеална за труљење мозга", односно за, како истраживачи објашњавају, ментални пад услед конзумирања прекомерног, тривијалног и неквалитетног онлајн садржаја.

Анализа коју је спровео Гардијан раније ове године, открила је да је скоро десет одсто најбрже растућих канала на Јутјубу било плод ВИ, који прикупљају милионе прегледа, упркос напорима платформе да обузда „неоригиналан, неаутентичан садржај".

ВИ канали које је на Јутјубу рангирала компанија „Капвинг" су глобално гледани, у Шпанији имају 20 милиона претплатника, у Египту такви канали имају 18 милиона пратилаца, 14,5 милиона у САД, и 13,5 милиона у Бразилу.

Најгледанији ВИ канал који је оцењиван у овој студији, Бандар Апна Дост је индијски, и за сада бележи 2,4 милијарде прегледа.

„Видео стадион и све је лепо, али ипак би волио да гледам у природи. Лепше је него преко телевизора. И гледам Партизана и Звезду кад играју, ја навијам за Партизан, а кажем у себи нека победи који је бољи“, каже деда Милутин из Диваца.

„Чим сам видео декицу, чуо сам да навија за Партизан, одмах сам хтео да га одведем на стадион Партизана. Пошто ми је отац звездаш, ја сам му одмах рекао, али он је исто прихватио“, објашњава млади Алекса Гаврић.

У деди Милутину верног и великог навијача добио је и ваљевски фудбалски клуб Раднички у којем тренира Алекса.

„У људкости не постоје границе, тако да није важно ког клуба сте навијач, важно је бити човек, по мени. Тако да то је најважније и то је у принципу поука и порука коју желимо да пошаљемо овом приликом“, наглашава Давор Гаврић.

Осим што је људским гестом изазвао бројне позитивне реакције, Алекса и ван фудбалског терена привлачи пажњу, вредним и вештим радом у породичној фирми, у коју долазе и партизановци и звездаши.

„Ово је заиста једини музеј који је основан на самом локалитету и где су изложени предмети који потичу само са локалитета. Бићете у прилици да чујете искуства наших аутора ове изложбе, дакле првих који су дотакли те предмете после 2000 година“, истиче др Снежана Голубовић, директорка Археолошког института САНУ.

Кључну подршку оснивању и опремању музејске поставке дало је Министарство културе кроз више пројектних циклуса у вредности већој од 80 милиона динара. Тиме је омогућено да се предмети пронађени на Виминациуму представе у аутентичном простору и контексту у коме су настали.

„Археологија је темељна наука памћења без које би историја остала без гласа, а културни идентитет без упоришта. Зато Република Србија археологију не посматра као споредну дисциплину, већ као један од стубова очувања културног наслеђа и научне истине о простору на коме живимо“, навео је министар културе Никола Селаковић.

„Посебну вредност овом музеју даје чињеница да је настао као део живог археолошког локалитета у непосредној вези са истраживањима која трају деценијама и чине оригиналну српску археолошку школу. Овде се знање не само чува већ и стално ствара захваљујући мултидисциплинарном раду археолога, научника истраживача који Виминацијум сврставају међу најсавременије научно истраживачке центре“, наглашава премијер Ђуро Мацут.

Кроз артефакте који сведоче о богатом животу у некадашњој престоници Горње Мезије и логора славне “VII Клаудијеве легије побожне и верне”, Виминацијум поново постаје место сусрета науке, културе и образовања.

„Око 50 посто имамо више него претходне недеље, и то су респираторне инфекције, горњег респираторног, где убрајамо и грип и разне друге болести. То су обољења која прате респираторне инфекције са повишеном температуром, боловима у грлу, кашљем. Грип је нешто што разликујемо од других респираторних инфекција тако што почиње нагло, данас сте здрави, сутра имате температуру 39 и не можете да устанете из кревета“, објашњава др Маријана Мандић Ристић из ДЗ Врачар.

„Ми смо увели мере обавезно ношење маске за све запослене који раде са пацијентима. Пацијенте нисмо обавезали, али им препоручујемо. Мој савет је увек био дођите први дан када осетите тегобе, а не да дођете пети-шести дан“, истиче др Александар Стојановић из ДЗ Палилула.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут", активност грипа је тренутно изнад епидемијског прага и дијагностикован је у 18 округа на територији Србије, док је у Београду пријављена епидемија.

„У пракси пријава епидемије је поступак којим се констатује да је дошло до повећаног оболевања од неке заразне болести, односно да је број оболелих изнад уобичајених сезонских нивоа. Епидемија грипа се најчешће пријављује на нивоу округа, општина, градова. Циљ пријаве је појачан епидемиолошки надзор, праћење ширења болести и давање препорука, као што су вакцинација, појачане хигијенске мере.

Са друге стране, епидемију проглашава министар здравља када је захваћено шире подручје. То омогућава увођење обавезних и ванредних мера, када постоји озбиљна претња по јавно здравље, као што су забрана или ограничење окупљања, обавезна вакцинација, мобилизација здравственог система, а те мере имају правну снагу и директно утичу на права и обавезе грађана"

Према прогнозама метеоролога, суво и хладно време, које нам предстоји, идеално је за ширење вируса грипа. Са друге стране, због школског распуста и предстојећих празника, лекари се надају да ће наредних дана бити мање оних са симптомима. У сваком случају, апелују на све грађане да се на време јаве изабраном лекару, носе маске, али и да не узимају терапију на своју руку.

Мур је две деценије пре ПЦ револуције и 40 година пре него што је „Епл“ лансирао ајфон, писао да ће све то довести до таквих чуда као што су кућни рачунари и аутоматске команде за аутомобиле.

„После компјутера, дошле су друге линије мотивације, као што су комуникације, мобилни телефони, дигитална фотографије, обједињавање свега тога у телефону који нам је постао и компјутер, и све живо. Иначе, један мобилни телефон отприлике има моћи колико цела НАСА у тренутку када је слала људе на Месец“, истиче академик Зоран Љ. Петровић, инжењер електротехнике и физичар.

Развој микроелектронике и свега што је из ње потекло, пратила је едукација која је била неопходна, како би човечанство знало да је искористи и да је примени.

Појаву првих рачунара пре 40 година пратило је оснивање Политикиног часописа Свет комјутера првог и најдуговечнији часопис посвећен технологији код нас.

„Овде можете видети прве кућне рачунаре који су се појавили почетком осамдесетих година, да би одмах, коју годину касније, кућа Политика реаговала на то и 1984. покренула први компјутерски часопис који и дан данас траје, излази у штампаном облику једном месечно. Намењен људима који желе много тога да науче, од основне школе, средње, факултета, а има и старијих који нас радо читају“, наводи Зоран Мошорински, Главни и одговорни уредник Света компјутера и генерални директор АД „Политика“

Најновије теме које стварају жељу да се чипови побољшавају даље су вештачка интелигенција, примена рачунара у медицини, дигитална уметност и друго. Изложба 60 година Муровог закона и 40 година Света комјутера биће отворена до 24. јануара.

Зато не чуди што су парови радознали у вези са „скандинавском методом спавања“, која је тренутно хит на друштвеним мрежама.

Али шта је то заправо? И да ли ће, како Тик-ток тврди, окончати вашу ноћну „драму око јоргана“?

Шта је скандинавска метода спавања?

Реч је о распореду спавања за парове који деле исти кревет. Међутим, уместо да деле постељину, свако има свој посебан покривач или јорган.

Овакав аранжман омогућава паровима да и даље спавају заједно, а да истовремено задовоље индивидуалне потребе сваке особе. Нуди равнотежу између заједничког и одвојеног спавања.

Како и само име каже, сматра се да је ова пракса популарна у скандинавским земљама. Она одражава склоности многих парова који цене и блискост и личну удобност током сна.

Данас многи парови изван Скандинавије тврде да је испробавање скандинавске методе спавања било право откровење за њихов сан.

Да ли заиста функционише?

Већина истраживања о томе како парови спавају бави се ширим факторима. То укључује окружење за спавање (да ли је безбедно, тихо или мрачно), температуру и рутине, а не питање да ли парови деле исти покривач.

Пошто не постоје истраживања која директно упоређују „два покривача наспрам једног“, тешко је утврдити да ли је скандинавска метода спавања научно потврђена.

Ипак, ова метода има много елемената који су у складу са здравим навикама спавања. Зато постоји разумно упориште да би могла да смањи поремећаје сна који настају када делите покривач са партнером.

Мени је вруће, теби је хладно

Унутрашњи телесни сат управља дневним ритмовима основне телесне температуре, која опада када заспите. Различити материјали за постељину могу утицати на сан тако што мењају температуру коже и тела.

Примера ради, различите врсте влакана могу утицати на то колико брзо заспите или колико ћете дубоког сна имати. Покривачи који су превише топли и подижу телесну температуру такође могу нарушити сан.

Међутим, обрасци ноћне телесне температуре могу да се разликују у зависности од година, телесне грађе, хормона и тога да ли сте јутарњи или вечерњи тип. Све то доприноси томе да ли вам је током сна вруће или хладно и може објаснити зашто су вам потребни другачији покривачи него вашем партнеру.

Људи којима је током сна углавном вруће обично више воле лагане, прозрачне материјале, док они којима је хладно чешће бирају теже, изолационе тканине које задржавају топлоту.

Појединци могу да преферирају различиту постељину и из других разлога. Особе са појачаном сензорном осетљивошћу или проблемима са кожом могу више волети природна, глатка влакна. Са друге стране, могу бирати тешке покриваче који пружају умирујући ефекат и помажу у смањењу анксиозности или проблема са сензорном обрадом.

Уз скандинавску методу спавања, свако може да изабере врсту постељине која му највише одговара.

Хладна су ми стопала

Код женских и мушких партнера који деле кревет, полне разлике у ноћним обрасцима основне телесне температуре могу довести до тога да се једна особа тресе од хладноће док се друга зноји под истим покривачем.

Женске шаке и стопала често имају нижу температуру коже, јер тело даје предност загревању унутрашњих органа. То може објаснити зашто жене желе да увуку руке и стопала под јорган или покривач, док је њиховом мушком партнеру сасвим у реду да их остави напољу.

Жене такође могу достићи најнижу ноћну телесну температуру раније током ноћи него мушкарци. Како жене старе и улазе у менопаузу, могу имати валунге и ноћно знојење, што често ремети сан.

Ове разлике у регулацији температуре значе да мушкарци и жене обично имају различите склоности када је у питању идеална температура за спавање.

На корак од сна

Ако имате несаницу, ваш сан могу пореметити бука или покрети партнера. Сан такође може бити нарушен партнеровим утицајем на окружење за спавање – да ли гледа телевизију или користи телефон у кревету, или спава са упаљеним светлом.

Жене чешће пријављују да их узнемирава кретање мушког партнера него обрнуто.

Засебна постељина може помоћи да се смањи ометање сна када партнери одлазе на спавање и буде се у различито време. А пошто свако има свој покривач, избегава се и поремећен сан који настаје када једна особа „присваја сав покривач“.

„Скандинависати“ или не?

За парове који лоше спавају због супротстављених потреба за удобношћу, било да је реч о отимања покривача, различитим температурним преференцијама, немирном сну или неусклађеним распоредима спавања – скандинавска метода спавања делује као практично и приступачно решење.

Међутим, спавање са посебним јорганом или покривачем може отежати намештање кревета и учинити вечерње мажење помало незгодним. Осим ако немате брачни кревет или већи, може бити тешко и одржати равнотежу на кревету без тога да један покривач склизне.

Иако скандинавска метода спавања делује обећавајуће, она свакако није револуционарно решење. Док се не појаве научни докази, најбоље ју је посматрати као практичан савет за хигијену сна, а не као научно проверену методу спавања.

После дуго времена без запошљавања нових играча, ове године је у стални радни однос примљено 12 младих уметника. Међу њима су и прваци балета – Kатарина Зец и Артемиј Макаров.

Са играчима су радили чувени кореографи Јакопо Годани, Маша Kолар, Енрико Морели, Ицик Галили, Паоло Манђола, Елдар Алијев и Анабел Лопез Очоа.

Међу гостујућим балетским педагозима и балет мајсторима били су Александар Антонијевић, Ериберто Верарди, Уго Ранијери, Ивет Родригез, Лорена Химандез, Kарлос Монталван, Еми Kорфија, Олга Панго, Михаил Завјалов, Габор Kевехази...

Први пут, новосадски Балет је играо у Болоњи, Трсту и Басану дел Грапи,као и на фестивалима у италијанској Горици и у Сарајеву. Играчи СНП-а Kатарина Зец и Хју Луис наступили су и на Међународном балетском гала концерту за Црвени крст Италије у Удинама.

Домаћа публика дуго ће памтити наступ чувених балетских звезда Јане Саленко и Данила Симкина, који су као гости Балета Српског народног позоришта у представи Лабудово језеро у октобру ове године.

Такав приступ и предан рад свих чланова ансамбла донео је позитивне оцене међународне критике у часописима попут Ballet 2000, Danza e Danza, La Republica, Il Giornale, Corriere della sera...  Aли и домаћа признања: награду Инфант фестивала и признање „Најбоље из Војводине" које додељује Привредна комора Војводине.

Последњи дан ове по много чему рекордне године за Балет СНП-а, означиће стото извођење представе Kрцко Орашчић на сцени „Јован Ђорђевић".

Директорка Балета Аја Јунг најављује и нову премијеру. „Након неколико дана одмора, почињемо рад на великој класичној продукцији. Реч је балету Жизела, за који ће кореографију потписати дугогодишњи првак Kанадског националног балета, Александар Антонијевић. Јануар нам доноси jош три представе Kрцко Орашчић, али и два извођења балета Дон Kихот у коме ће као гост у улози Базила наступити Еснел Рамос, првак Великог канадског балета из Монтреала", рекла је за крај успешне године Аја Јунг.

Атрактивност целог подручја допуњује амбијент око фигура који делује мистично, тако да о настанку овог феномена у недоумицу доводи и оне који би пре да верују науци.

„Фигуре које представљају Ђавољу варош различитог су облика и висине. Настају искљичиво ерозијом. Тако што, на пример, када пада киша она односи растресито земљиште, док камене капе које су на врху, оне својом тежином од неколико десетина до неколико стотона килограма чувају земљиште које је испод њих. На тај начин их спречавају од пропадања и нестајања. Међутим, временом када камена капа падне фигура полако нестаје. Али интересантно је да их је увек 202“, истиче географ Бранко Стевић.

„Морамо нагласити да он има једну биолошку и геолошку разноврсност. Карактеристичан је по вулканској некадашњој активности, вулканским атракцијама. Оно што је за Радан планину карактеристично јесте та шумска вегетација, тако да укупно 10 посто флоре на Балкану припада овој планини“, напомиње археолог Милан Савић.

На Радан планини има 1.200 различитих биљака, а овде живи и више стотина животиња карактеристичних само за ово подручје.

На овој планинској лепотици налазе се 4 бање: Пролом, Луковска, Куршумлијска и Сијаринска, али и богато културно- историјско наслеђе Јабланичког и Топличког краја: Царичин град, неолитско насеље Плочник и Немањине задужбине.

„Технологија можда не доводи до нереалнoг сагледавања стварности, али људи који се обраћају рачунару и говоре му о свом животу, то јесте реалност, и компјутер је прихвата као истину, па је онда и рефлектује назад. На тај начин је саучесник у креирању те заблуде“, изјавио је Кит Саката, психијатар са Универзитета Калифорнија у Сан Франциску.

Психијатар Саката је лечио 12 хоспитализованих пацијената са психозом изазваном вештачком интелигенцијом, као и још три случаја у дневној болници.

Последњих месеци појавиле су се десетине потенцијалних случајева људи који пате од психозе и то пошто су водили дуге разговоре са четботовима компаније OpenAI и ChatGPT-ом, као и другим чет-ботовима.

Како преноси Волстрит џорнал, неколико људи је поске тога извршило самоубиство, а догодило се најмање једно убиство.

„Настављамо да унапређујемо обуку ChatGPT-а да препозна и реагује на знаке менталног или емоционалног стреса, смири тензију за време разговора и усмери људе да потраже подршку у реалном свету“, изјавила је портпаролка OpenAI-а.

Други произвођачи четботова, укључујући компанију Character.AI, сложили су се да њихови производи могу да допринесу појавипроблема са менталним здрављем.

Иако се код већине људи који користе четботове не јављају ментални проблеми, масовно коришћење ВИ је довољно да забрине лекаре.

Технологија је током своје историје била у фокусу људских заблуда, а људи су на пример у прошлости били уверени да им телевизори говоре и обраћају се баш њима…

Лекари истичу да су недавни случајеви повезани са вештачком интелигенцијом другачија ствар, јер четботови учествују у стварању заблуда и понекад ствари потенцирају или приказују драматичнијим.

„Они симулирају људске односе, ништа слично није раније забележено у људској историји“, рекао је професор психијатрије на Универзитету Калифорније у Ирвину, Адријан Преда.

Психијатри упозоравају да се не може говорити о томе да четботови обавезно и увек изазивају психозу, али указују да су све ближе успостављању такве директне везе.

Стручњаци се надају да ће даљим истраживањима утврдити да ли вештачка интелигенција заправо може да буде основни покретач проблема са менталним здрављем, наводи амерички лист.

„У празничном периоду карактеристично је да има више емоција и стреса. Много више и брже се једе, а долази и до повећане конзумације алкохола, често и неконтролисано. Чешће изненада изађемо напоље. Једноставно, током празника губимо контролу и излажемо свој организам и срце повећаном оптерећењу“, каже кардиолог, др Драган Симић.

Најугроженији су људи са коронарном болешћу, ангином пекторис, па онда људи са стентовима и бајпасовима. Наравно, они са хипертензијом, која баш у оваквим периодима варира и долази до неконтролисаних скокова. Осим њих, угрожени су и пацијенти са аритмијама.

Сви они, истиче, морају да воде рачуна.

„Са друге стране, ту су пацијенти високог ризика. То су гојазни људи, дијабетичари, они са хипертензијама који не знају да их имају, као и сви који нису ни у каквој физичкој форми. Све су то пацијенти који још на прави начин нису дијагностиковали здравствене проблеме и они су у повећаном ризику јер само мисле да су здрави“, наводи Симић.

Ред стреса, ред хране, ред алкохола

Велики „проблем“ код празничних окупљања нису само храна и пиће, већ стрес. Окупљање људи, организација, стрепња да ли ће све протећи како треба.

Колико год да је повод леп, несумњиво је да је ниво стреса повећан, адреналин се више лучи, срце брже куца, крвни притисак расте, долази до веће шансе за руптуру плака.

Због тога је изузетно важно препознати и најмање симптоме, обавити прегледе и уз дијагностичке методе утврдити да ли постоји проблем.

Пажљиво се излажите хладноћи

Током празника се дешава и да изненада изађемо напоље – да скокнемо нешто да завршимо или докупимо нешто из продавнице.

Када изађемо на хладан ваздух, крвни судови се скупљају, а срце брже куца и оптерећује се. Логично, долази до скока крвног притиска. Та два фактора могу довести до проблема.

Свим пацијентима са постојећим проблемима и стањима се због тога саветује да прелаз на хладан зимски ваздух буде постепен и обавезно да ставе шал преко уста, како би се ваздух мало угрејао пре него што уђе у плућа.

Умереност главу чува

Све то чему се излажемо током празника представља, како каже гост Јутарњег програма, језив ризик, који је потпуно беспотребан.

„Кључна реч током празника је – умереност. Јести више протеина, поврћа, умерено пити, спорије јести, више жвакати. Смањите порције за петину, немојте претеривати са слаткишима, масном и сланом храном“, објашњава кардиолог.

Између оброка се одморити, опустити. Може се мало прошетати. Велики број људи је гојазан, има висок индекс телесне масе, а још током празника добију три, четири, пет килограма.

Ако се препозна било каква нелагодност у грудном кошу у виду бола, стезања, гушења, печења и која се шири на рамена и руке и траје само неколико минута – то је аларм и сигнал да се обавезно оде на преглед.

Вероватноћа да се живот пронађе усред његових издубљених кратера је непостојећа. Па ипак, ако погледамо боље, Меркур је фасцинантан, невероватан свет обавијен мистеријом.

Зашто научнике збуњује само постојање Меркура

Планетарни научници остају збуњени самим постојањем планете најближе нашем Сунцу – сићушне, 20 пута мање од Земље и једва шира од Аустралије. Па ипак, Меркур је друга најгушћа планета у нашем Сунчевом систему после Земље због великог, металног језгра које чини већину његове масе.

Меркурова орбита – која се приближава нашем Сунцу – такође се налази на чудној локацији коју астрономи не могу сасвим да објасне. Све се то повезује у једну кључну тачку – немамо појма како је Меркур настао. Колико можемо да видимо, ова планета једноставно не би требало да постоји.

„Помало је неугодно“, истиче Шон Рејмонд, стручњак за формирање и динамику планета на Универзитету у Бордоу у Француској. „Постоји нека кључна ситница коју не успевамо да докучимо.“

BepiColombo – мисија која тражи одговоре

Мистерија одакле је Меркур настао, како се формирао до данас представља једну од највећих мистерија у Сунчевом систему. Међутим, неки одговори би могли бити на помолу. Заједничка европско-јапанска мисија под називом BepiColombo лансирана је 2018. године и тренутно је на путу ка Меркуру. Сонда ће бити наш први посетилац планете после више од деценије.

Када уђе у орбиту у новембру 2026. године, након што је проблем са потисником одложио њено путовање, један од њених кључних циљева је да покуша да утврди тачно одакле је Меркур дошао. Откривање како је Меркур настао није важно само за разумевање порекла нашег Сунчевог система, већ и за проучавање планета око других звезда – егзопланета.

„Меркур је вероватно најближа егзопланета коју имамо“, због своје необичне формације, каже Саверио Камбиони, планетарни научник са Масачусетског технолошког института у САД. „То је фасцинантан свет.“

„Маринер 10“ и први поглед у унутрашњост планете

Астрономи су први пут схватили да нешто није у реду са Меркуром након што је Насина летелица „Маринер 10“ три пута пролетела поред планете 1974. и 1975. године, што су биле прве посете човечанства најдубљем свету Сунчевог система. Ти прелети су пружили почетна мерења гравитације планете, пружајући први увид у унутрашњост Меркура и откривајући његову бизарну унутрашњост.

Земља, Венера и Марс имају језгра богата гвожђем која чине око половине њиховог радијуса. На Земљи је ово подељено на чврсто унутрашње језгро и течно спољашње језгро, које се меша да би створило заштитно магнетно поље нашег света. Изнад је омотач, а затим кора, на којој живимо.

Меркур је потпуно другачији. Овде језгро планете чини око 85% њеног радијуса, са само танким стеновитим омотачем и кором на врху. То је оно што лежи иза невероватне густине планете, али зашто је њена структура завршила овако није сасвим јасно.

„Формирање Меркура је велики проблем“, каже Никола Този, планетарни научник у Немачком ваздухопловном центру у Берлину. „Још увек није јасно зашто Меркур изгледа тако.“

Каснија мисија на Меркур, Насина мисија „Месинџер“ која је кружила око планете између 2011. и 2015. године, само је покренула још питања. Кружећи само 60 милиона км од Сунца, температуре на Меркуру током дана достижу максимуме и до 430°C, док ноћу могу да падну и до минус 180°.

Ипак, упркос овим екстремним температурама, „Месинџер“ је открио да Меркур има испарљиве елементе попут калијума и радиоактивног торијума на својој површини, које је због Сунчевог зрачења требало давно да испари. Откривено је да се на површини планете крију и сложени молекули попут хлора, па чак и воденог леда заробљеног у осенченим поларним кратерима планете.

Да ли је Меркур „дошљак“ у Сунчевом систему

Оваква открића допринела су идеји да Меркур заиста не припада свом тренутном дому око Сунца. Астрономи су дуго збуњени положајем Меркура у Сунчевом систему, у региону где по тренутним сазнањима није могуће формирање планета попут Меркура.

Знамо да соларни системи попут нашег почињу као диск прашине и гаса око звезда. Полако, планете праве празнине у овом диску, растући док скупљају све више материјала. Али Меркур је превише удаљен од Венере да би ово имало смисла, на основу модела о томе како су се планете формирале.

Без обзира на то које параметре динамике подешавају, они једноставно не могу да натерају Меркур какав данас видимо да функционише. „То је права мука“, каже Рејмонд. „Не добијате ниједан Меркур.“

Теорија о џиновском судару

Астрономи су годинама усавршавали моделе и тестирали идеје о томе како је Меркур могао да се формира, и постоји неколико водећих сценарија. Један од највише дискутованих је идеја да је Меркур некада био много већи, можда двоструко већи од своје садашње величине и скоро величине Марса. Можда је такође кружио даље од Сунца.

Ово поткрепљују нивои калијума и торијума откривени на Меркуру, који су много сличнији онима на Марсу, планети која се формирала даље од Сунца.

Теорија је да је у неком тренутку током својих првих 10 милиона година постојања, у овај прото-Меркур ударио масивни објекат, можда друга планета величине Марса. Судар је скинуо са планете њене спољашње слојеве – кору и плашт – остављајући само густо језгро богато гвожђем које чини већи део онога што данас видимо.

Ово објашњење је можда једно од оних које астрономи тренутно највише подржавају, каже Алесандро Морбидели, планетарни научник у опсерваторији Азурна обала у Ници, у Француској. „Опште тумачење је да је Меркур претрпео огроман удар који је уклонио већи део омотача.“

Колико је судар заиста вероватан

Међутим, док су удари били уобичајени у раном Сунчевом систему, скидање толико материјала са Меркура захтевало би снажан судар брзином већом од 100 км/с, каже Камбиони, сценарио који се сматра мало вероватним јер би се већина објеката кретала око Сунца у сличним правцима са сличним брзинама једни у односу на друге, попут аутомобила на кружном току.

Такав удар би такође требало да са Меркура скине његове испарљиве елементе, укључујући торијум, што „Месинџерово“ откривање истих чини подједнако загонетним. Како би преживели такав експлозиван догађај?

Чак и без удара, није јасно како би ови елементи и даље могли бити на Меркуру. „Нешто што је тако близу Сунца не би требало да буде богато испарљивим материјама“, каже Дејвид Ротери, планетарни геолог на Отвореном универзитету у Великој Британији, који је ко-водитељ инструмента BepiColombo Mercury Imaging X-ray Spectrometer (MIXS) који ће проучавати испарљиве материје планете.

Да ли је Меркур био ударни предмет, а не жртва

Можда Меркур није претрпео удар, већ је сам био ударни предмет, који се срушио на други свет – попут Венере – пре него што је завршио на својој тренутној позицији. То је обећавајућа хипотеза јер би можда било лакше скинути Меркуров омотач у таквом судару. „Лакше је објаснити Меркур каo ударни предмет, а не као ударени“, напомиње Оливије Намур, планетарни геолог на Католичком универзитету у Левену у Белгији.

Не би то била једина топовска кугла величине планете која је летела око раног Сунчевог система. Сматра се да је наш Месец настао када се објекат величине Марса, назван Теја, сударио са раном Земљом, одвојивши огроман комад.

У било ком од сценарија удара за Меркур, није јасно зашто стеновити остаци избачени у свемир не би пали назад на планету или створили сопствене месеце (Меркур нема месеце).

Колизионо млевење и улога соларног ветра

Једна могућност би могао бити процес који се назива колизионо млевење, где је избачени материјал са Меркура разбијен у прашину коју је затим одувао млаз соларног ветра. „Колизионо млевење је сам отпад који се дроби у све мање и мање комаде“, објашњава Џенифер Скора, стручњак за формирање планета са Универзитета у Торонту у Канади. Али потребна је велика брзина млевења да би ово функционисало, можда већа него што очекујемо, иситче Скора.

Формирање близу Сунца, без великог судара

Други сценарио је да уопште није било џиновског удара, већ се Меркур заиста формирао од материјала ближе Сунцу који је био богатији гвожђем. У овој ситуацији, у чију веродостојност више верује Андерс Јохансен, стручњак за формирање планета на Универзитету Лунд у Шведској, Меркур се формирао у региону Сунчевог система који је био много топлији од осталих планета, при чему су изливи са младог Сунца у суштини испарили већину лакше прашине и оставили само тежи материјал богат гвожђем да се споји.

„У том случају је могуће да формирате планету богату гвожђем“, истиче Јохансен.

Поново постоје проблеми. Ако је ово тачно, зашто би Меркур престао да расте у својој садашњој величини, уместо да настави да акумулира материјал богат гвожђем?

Око других звезда видимо доказе о већим верзијама Меркура, познатим као Супер Меркур, гвожђем богате густе планете масивније и веће од Земље, али и даље са великим гвозденим језгром. Разлог зашто још нисмо открили планете величине Меркура је тај што су једноставно премале да би се уочиле наспрам сјаја и гравитационе тежине њихове звезде домаћина.

Посматрања других звезда указују на то да би Супер Меркур могао бити прилично чест у нашој галаксији, наводи Камбиони, чинећи можда 10 до 20% свих планета. То је помало проблем јер, као и Меркур, не знамо како се формирају – превелики су да би се формирали путем било каквог сценарија судара, на пример.

Миграције планета и напуштени унутрашњи прстен

Постоји још једна теорија о томе како је Меркур настао – она по којој се унутрашње планете нису формирале тамо где су сада, већ су мењале места. У једном моделу Сунчевог система, унутрашње планете Меркур, Венера, Земља и Марс су се можда формирале у два различита прстена материјала око Сунца. Земља и Венера су се формирале поред Меркура у унутрашњем прстену, пре него што су „мигрирале и оставиле Меркур иза себе“, објашњава Рејмонд, због његове мање масе.

Модел Мета Клемента, планетарног научника са Универзитета у Оксфорду у Великој Британији, указује да су се стеновите планете могле формирати много ближе Сунцу, унутар Меркурове тренутне орбите, пре него што су се помериле ка споља. „Меркур бива избачен из акције и остаје без материјала.“

Хипотеза ипак не решава у потпуности зашто би Меркур имао тако велико језгро, осим ако се није преселио у регион Сунчевог система који је био богатији гвожђем, али решава зашто је планета те величине и удаљености од Венере.

Постоје и неке необичније идеје. Шта ако Меркур није стеновита планета сама по себи, већ огољено језгро гасовитог гиганта попут Јупитера чија је атмосфера откинута? Иако се таква идеја често предлаже, Камбиони сматра да је мало вероватна. „Веома је тешко уклонити атмосферу планете величине Јупитера“, наводи, због њихове огромне гравитације.

Шта ће тачно мерити BepiColombo

Све ово астрономима пружа многе трагове, али не и консензус о томе како је Меркур настао. „БепиКоломбо“ би могао да пружи неке одговоре.

Када мисија – заправо се ради о две свемирске летелице којима управљају Европска свемирска агенција (ЕСА) и Јапанска свемирска агенција (Јакса) спојене заједно – уђе у орбиту око Меркура, два брода ће се раздвојити. Затим ће користити своје инструменте да мапирају састав Меркурове површине, а истовремено ће проучавати гравитацију и слабо магнетно поље планете, између осталог.

Рани снимци које је летелица послала док је прелетала Меркур раније ове године још увек нису откриле доказе о овом древном океану магме. Али оне показују површину планете препуну ударних кратера и прошарану древним токовима лаве.

Такође се могу видети остаци поплаве лаве од пре око 3,7 милијарди година, која се стврднула у велике просторе „глатке“ површине и попунила старије кратере. Иако је много новија од океана магме који је можда постојао, карактеристичне боре на глаткој површини указују на то да се планета од тада драматично скупила како се хладила током милијарди година.

Мерења гравитације требало би да научницима омогући боље разумевање структуре језгра, још једног важног дела у историји планете. 

„БепиКоломбо“ би такође требало да открије више о испарљивим елементима на Меркуру, који нас збуњују. „Знамо да је Меркур богат испарљивим материјама, али не знамо које су све те испарљиве материје“, напомиње Ротери.

То би такође могло да помогне у решавању других мистерија о Меркури – попут тога зашто је његова површина начичкана кратерима тако тамна. Планета рефлектује само око две трећине светлости колико Земљин Месец, што указује да можда постоји слој тамног материјала попут графита који прекрива површину.

Слетање на Меркур – сан за будућност

Међутим, да би заиста разумели порекло Меркура, научници сањају о томе да једног дана слете на планету – нешто што је првобитно био део предлога BepiColombo, али је рано одбачено због трошкова и сложености – и можда чак и да врате узорке на Земљу.

„Оно што заиста желимо је узорак Меркура“, каже Ротери, што би нам омогућило да тачно рашчланимо од чега је планета направљена.

Таква мисија није планирана у догледној будућности, али је било неких предлога. Уместо лендера, „наша најбоља нада је да пронађемо метеорит који потиче са Меркура“, истиче Ротери, нешто што није ван домена могућности. Стотине метеорита са Марса пронађено је на Земљи, али ниједан дефинитивно са Меркура (чак ни са Венере).

Замислите да улажете исти новац у рекламе али продаја се одједном удвостручи. То је могуће када не покушавате да 'гурате' кориснике. већ их природно водите до одлуке.

Компанија је продавала дигитални производ и имала солидну посету сајту. Али слабу стопу конверзије. Конверзија је када посетилац сајта одлучи да нешто купи.

А њима су људи су долазили. Гледали. И одлазили.

Када смо анализирали цео процес, открили смо неколико кључних проблема.

Први утисак био је лош. Сајт је био претрпан. Са спорим учитавањем и превише боја. Нису користили когнитивне пречице.

Додали смо такозване social proof елементе. Приказ броја корисника и рецензије.

Имали су слабе наслове и неадекватну CTA дугмад. Променили смо наслов. Из 'Наш курс за дигиталне вештине' у 'Уштеди 10 сати недељно и научи вештине које ти одмах доносе приход'.

Није било емоција. Додали смо видео причу о стварном кориснику који је променио каријеру захваљујући курсу.

Checkout процес односно плаћање је било компликовано. Смањили смо форулар са 7 на 3 поља. То је повећало конверзије за 28%."

Сви ови кораци могу помоћи и вашем бизнису да постигне боље резултате. Ако желите да сазнате како да примените ове исте принципе на свом сајту.

Пријавите се на бесплатну платформу за дигитално предузетништво ГоСтудy. Адреса је GoStudy.rs

Чипка није била нешто што је било неопходно за одевни предмет. Како је изјавио енглески историчар из 17. века, Томас Фулер: „сувишна је за ношење, јер не скрива нити греје, већ краси“. Могућност ношења на одећи, посебно на местима попут крагни и манжетни где се лако може испрљати, била је снажан показатељ нечијег статуса. Не само да су некоме била потребна средства да приушти чипку, већ су му била потребна и средства за њено одржавање.

У једном тренутку, чипка је постала толико тражена да је регулисана законима о раскоши из 16. и 17. века, „који су ограничавали екстраваганцију у потрошачкој роби“, према подацима Смитсонијан института. Овакви закони нису били неуобичајени – постојала су и ограничења за сомот, златни вез и сатен, између осталог текстила – али забране нису увек функционисале и шверц је постао активан део историје чипке.

Са доласком индустријске револуције у 19. веку, рудиментарне машине су покушале да дуплирају нежне шавове тканине, али безуспешно. Канаџи-Лу напомиње да су Лудисти, британски ткачи и текстилни радници који су протестовали против механизације свог заната, чак почели да разбијају машине за чипку. И док су многи чипкари на крају остали без посла због индустријализације, ручно рађена чипка је касније постала још вреднија.

Са почетком Првог светског рата, неке чипкарке у Белгији су успеле да одрже своју праксу тако што су током немачке окупације правиле „ратну чипку“ по наруџбини Америке – чипку са савезничком симболима. Али интересовање за њу је избледело око 10 година касније, са почетком Велике депресије.

Мање труда и пажње је посвећено чипкарству, а у другој половини 20. века постала је потпуно демоде. Дуго времена, уобичајени стереотип је био да само старије даме праве ову тканину, али то је било само делимично тачно јер је то била вештина коју су стекле у младости и од које нису одустале.

Иако је чипка губила на популарности у наредним деценијама, наставила је да се користи у венчаницама и доњем вешу. Чипка се користила као украс на ланеном доњем вешу, али су комади временом постајали мањи, трансформишући се из конструкција са дугим рукавима у „мали најлон комбинезон“. Како се технологија развијала, одећа је постајала уска и направљена од тањих материјала, па је доњи веш природно постао секси. Сексепилност је такође повећала потражњу за чипком.

Када је Канаџи-Лу први пут почела да објављује видео записе на Тик-току, где дели историју чипке са преко 400.000 пратилаца, неки коментатори су рекли да им се не свиђа чипка јер их „грабе“. Она то приписује начину на који се данас производи јефтина, брза модна чипка, где је крајњи резултат „заиста помало смеће, а затим се од прања распада након неколико ношења“.

Занимљиво је да брзина којом се чипка може направити, чак и ако је ниског квалитета, утиче на то како се прави чипка вишег квалитета. Многе куће високе моде више не користе ручно рађену чипку јер њихови клијенти не желе да чекају да се произведе, напомиње Канаџи-Лу. Па ипак, док се већи број врхунских дизајнера окренуо машинама, сва машинска чипка није једнака због разлике у квалитету производње машина, додаје историчарка, указујући на чипку Leavers као „изврстан“ пример.

Чипка Leavers, позната по својим сложеним дизајнима и врло тражена код луксузних модних кућа, израђује се на специфичним машинама које захтевају обуку од пет до седам година да би се научило како се користе. Али ове машине се више не производе, тако да би производња чипке Leavers могла да се смањи током времена. У ствари, текстил је постао толико вредан да је Шанел 2016. године стекао удео у француској произвођачици чипке Leavers Софи Але како би одржао сопствену производњу чипке.

Како производња чипке напредује, могуће је да вештачка интелигенција неће бити део њене будућности. Иако се чипкасти узорци могу правити у програмима попут Фотошопа, на пример, физичка производња чипке путем вештачке интелигенције није широко распрострањена, наводи Канаџи-Лу, која тренутно ради докторат на Бард постдипломском центру, детаљније истражујући тканину. „Заиста, нико не ради на томе... то једноставно није реално, јер нема потражње за тим.“

1940. Рик Данко је амерички басиста и вокал бенда групе Тhe Band. Данко је свирао са бендом до његовог опроштајног концерта 1976. године, који је документован као филм „Последњи валцер“ режисера Мартина Скорцезеа. Објавио је истоимени соло албум 1977. и два албума као део фолк трија Данко/Фјелд/Андерсен. Данко је преминуо 1999. године.

1946. Меријен Фејтфул је енглеска певачица. Популарност је стекла са песмом As Tears Go By из 1964. Објавила је 22 студијска албума.

1961. Џим Рид је шкотски композитор и певач групе Jesus and Mary Chain. Са групом је објавио осам албума.

1966. Брајан Холанд је амерички гитариста, певач и суоснивач групе Offspring. Са групом је објавио 11 албума.

Рођени на данашњи дан: 1941. Ray Thomas (The Moody Blues), 1942. Rick Danko (The Band) и 1961. Mark Day (Happy Mondays)

Догодило се 29. децембра

1956. Елвис Пресли је ушао у историју рокенрола када је његових десет песама било на Билбордовој Топ 100 листи.

1962. Боб Дилан је наступио у клубу Трубадур у Лондону.

1965. Сањалице су биле југословенски и српски рок бенд из Београда. Бенд је познат као један од првих женских бендова у Југославији и пионира југословенске рок сцене. Бенд је званично основан 1. јануара 1965. године, а први наступ су имале 29. децембра 1964. године у Пионирском парку у Београду. Прву поставу бенда чинииле су Љиљана Мандић (вокал, гитара), Слободанка Мишћевић (ритам гитара, вокал), Љиљана Јевтић (бас гитара), Војислав Вељковић (бубњеви) и Радомир Вуковић (клавијатуре).

1973. Џим Кроче је на броју један америчке листе синглова са песмом Time In A Bottle.

1982. На Јамајци су издати сетови комеморативних марака у знак сећања на Боба Марлија. Сматра се једним од најутицајнијих музичара свих времена и заслужан је за популаризацију реге музике широм света, као и за симбол јамајчанске културе и идентитета.

1984. Бенд Ејд је на првом месту британске листе синглова са песмом ​​Do They Know It's Christmas.

2013. Јединствени потписани примерак ”Аутобиографије” од Морисија је продат за 8300 фунти, а сав приход је поклоњен у добротворне сврхе.

Рођени 30. децембра

1928. Бо Дидли је амерички певач, гитариста и један од пионира рокенрола. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен 1987. године. Мик Џегер је за њега рекао да је Дидли оригинални музичар који је утицао на чланове Ролингстонса. Умро је 2003.

1946. Пети Смит је америчка певачица, песникиња и визуелна уметница. Смитова је са својим дебитантским албумом ”Horses” из 1975. значајно утицала на појаву и развој панк покрета, чиме је себи прибавила надимак ”Кума панка“. Године 2010. је добила награду National Book Award за књигу мемоара Just Kids. До сада је објавила једанаест студијских албума.

1947. Џеф Лин је енглески музичар, кантааутор и продуцент. Лин је члан групе Electric Light Orchestra (ELO), од њеног оснивања 1970. године. Компоновао је неке од најпознатијих песама групе: Evil Woman, Livin’ Thing, Telephone Line, Mr. Blue Sky, Don’t Bring Me Down и Hold On Tight”. Свирао је и у супер групи Traveling Wilburys, у којој су поред Лина свирали и Боб Дилан, Џорџ Харисон, Рој Орбисон и Том Пети.

1969. Џеј Кеј је британски композитор и певач, најпознатији по раду у групи Џамироквај. Група је популарност стекла 90их година свирајући есид џез и фанк музику. Бенд је до сада продао преко 26 милиона албума широм света.

1986. Ели Голдинг је енглеска певачица и текстописац. До сада је продала више од 27 милиона албума, освојила је и три Брит награде, што је чини једном од најуспешнијих британских певачица у 21. веку.

Рођени на данашњи дан. 1937. Paul Stookey (Peter, Paul and Mary), 1942. Mike Nesmith (The Monkees), 1945. Davy Jones (The Monkees), 1978. Tyrese, 1982. Wesley Schultz (The Lumineers), 1995. V (Kim Tae-hyung) (BTS) и 1995. Jimin (Park Ji-min) (BTS)

Догодило се 30. децембра

1963. Ролингстонси су наступили у клубу Студио 51 у Сохоу, Лондон. Концерт је најављен као ”Ритам и блуз са Ролингстонсима”.

1966. Пинк Флојд и Софт Машин су наступили у клубу Бларни у Лондону.

1969. Питер Торк је напустио групу Манкис.

1970. Елвису Преслију је приређена приватна тура по седишту ФБИ-ја у Вашингтону. Елвис је затражио и добио дозволу за ношење оружја у свакој америчкој држави.

1974. Боб Дилан је снимио две песме за свој албум “Blood on the Tracks“ у Студију 80 у Минеаполису: Lily, Rosemary and the Jack of Hearts и If You See Her, Say Hello.

1978. Емерсон, Лејк и Палмер су се распали.

1982. Todd Rundgren је објавио свој десети студијски албум “The Ever Popular Tortured Artist Effect“. Садржи синглове Hideaway и Bang the Drum All Day.

1999. Џорџ Харисон је више пута избоден ножем током покушаја пљачке у раним јутарњим сатима у својој кући у Хенлију на Темзи, близу Лондона. Педесетшестогодишњи музичар и његова супруга Оливија су се борили са уљезом и успели су да га задрже док нису стигле власти. Пар се опоравио од повреда у оближњој болници.

2005. Група The Strokes је објавила свој трећи студијски албум “First Impressions of Earth". На њему се налазе песме Juicebox, Heart in a Cage и You Only Live Once.

2009. Нил Јанг је добио награду Канадског реда.

Рођени 31. децембра

1930. Одета је америчка певачица, често називана ”Гласом покрета за људска права” у САД. Била је једна од најважнијих фолк певачица у 50им и 60им годинама. Утицала је на многе извођаче између осталих на Боба Дилана, Џоан Без и друге. Умрла је 2008.

1942. Енди Самерс је енглески гитариста, најпознатији по раду у групи Полис. Оригиналну поставу групе чинили су певач и бас гитариста Стинг, певач и гитариста Енди Самерс и Стјуарт Копланд, бубњеви, вокал, удараљке. Група је у светским размерима постала позната крајем 1970-их и сврстава се међу прве успешне новоталасне бендове. Група је објавила пет албума. Као члан групе је примљен у ”Кућу славних рокенрола” 2003. године.

1943. Џон Денвер је амерички композитор и певач. Денвер је био један од најпопуларнијих акустичарских музичара у 70им годинама прошлог века. Његови албуми уживали су велики успех, посебно у САД где су и добијали бројне награде. Најпознатије његове песме су: Take Me Home, Country Roads, Annie's Song, Rocky Mountain High, Calypso, Thank God I'm a Country Boy и Sunshine on My Shoulders. Умро је 1997.

1948. Дона Самер је америчка певачица која је стекла славу током диско ере. Позната је по песмама као што су Hot Stuff (1979), I Feel Love (1977), Last Dance (1978), Bad Girls (1979), Love to Love You Baby (1975) и She Works Hard for the Money (1983). Умрла је 2012.

1960. Пол Версеберг је амерички музичар, певач, композитор и гитариста, најпознатији по раду у групи Риплејсмент. Након распада групе 1991. почиње са соло каријером у којој објављује три албума.

Рођени на данашњи дан: 1947. Burton Cummings (The Guess Who). 1951. Tom Hamilton (Aerosmith), 1963. Scott Ian (Anthrax), 1972. Joey McIntrye (New Kids On The Block) и 1977. Psy

Догодило се 31. децембра

1961. Бич Бојси су дебитовали уживо у Лонг Бичу, Калифорнија.

1962. Боб Дилан је свирао у пабу King And Queen у Лондону.

1970. Пол Макартни је поднео тужбу против остатка бенда како би раскинуо њихово партнерство. Битлси су се службено распали у јануару 1975. године.

1973. Група AC/DC је дебитовала уживо на концерту у Сиднеју.

1996. Пол Макартни је добио титулу Сер.

2010. Група САРС је објавила други албум ”Перспектива”.

2023. Тејлор Свифт је престигла Елвиса Преслија по броју недеља проведених на првом месту листе албума. Њен рекорд је 68 недеља на броју један у САД. Рекорд држе Битлси са 132 недеље.

Џон Ленон

‘Whole Lot of Shakin’ Going On’ (Jerry Lee Lewis)

‘Good Golly, Miss Molly’ (Little Richard)

‘Heartbreak Hotel’ (Elvis Presley)

‘Some Other Guy’ (Richie Barrett)

 ‘Be-Bop-A-Lula’ (Gene Vincent)

‘Hey Jude’ (The Beatles (Paul McCartney)

‘Oh! Darling’ (The Beatles (Paul McCartney)

‘Rock Lobster’ (The B-52s)

‘Heart Of Glass’ (Blondie)

‘The Tide Is High’ (Blondie)

Елвис Пресли

„I'm So Lonesome I Could Cry“ (Хенк Вилијамс)

„Green, Green Grass of Home“ (верзија Тома Џонса)

„Unchained Melody“ (верзија Роја Хамилтона)

„How Great Thou Art“ (разне, посебно верзија Стејтсмен квартета која је утицала на њега)

„Known Only to Him“ (Стејтсмен квартет/Стјуарт Хамблен)

„Something“ (Битлси)

„Snowbird“ (Ен Мари)

„My Way“ (Френк Синатра)

Боб Дилан

„Wichita Lineman“ (Глен Кембел)

„Pretty Maids All in a Row“ (The Eagles)

„Lonesome Town“ (Рики Нелсон)

 „Bony Maronie“ (Лари Вилијамс)

 „Waterloo Sunset“ (The Kinks)

 „Rumble“ (Link Wray)

„Whatever Happened to Christmas“ (Frank Sinatra)

 „Sail Away“, „Burn Down the Cornfield“ и „Louisiana“ (Ренди Њуман)

 „Sam Stone“ и „Donald and Lydia“ (Џон Прајн)

„The Law“, „Darkness“ и „Going Home“ (Леонард Коен)

 Кит Ричардс

„Please Please Me“ (Битлси)

„Little Queenie“ (Чак Бери)

 „Mystery Train“ (Елвис Пресли)

 „Learning The Game“ (Бади Холи)

„Lusille“ (Литл Ричард)

 „Rollin' Stone“ (Muddy Waters)

 „Love in Vain“ (Robert Johnson)

 „Wee Wee Hours“ (Chuck Berry)

 „These Arms of Mine“ (Otis Redding)

 „Extra Classic“ (Грегори Ајзакс)

 „The Four Seasons (Spring)“ (Антонио Вивалди)

Пол Макартни

„God Only Knows“ (The Beach Boys)

 „Heartbreak Hotel“ (Елвис Пресли)

 „All Shook Up“ (Елвис Пресли)

 „I Want You, I Need You, I Love You“ (Елвис Пресли)

 „Sweet Little Sixteen“ (Чак Бери)

 „Tutti Frutti“ (Литл Ричард)

 „Beautiful Boy“ (Џон Ленон)

 „Mr. Tambourine Man“ (Боб Дилан)

 „Fields of Gold“ (Стинг)

„Just the Way You Are“ (Били Џоел)

„Marwa Blues“ (Џорџ Харисон)

Лу Рид

„Wichita Lineman“ (Глен Кембел)

 „Mother“ (Џон Ленон)

 „Brownsville Girl“ (Боб Дилан, коаутор са Семом Шепардом)

 „Stay with Me“ (Лорејн Елисон)

 „Mystery Train“ (Елвис Пресли)

 „The Fat Man“ (Fats Domino)

 „Walk Away Renée“ (The Left Banke)

 „Change of the Century“ (Ornette Coleman)

 „O Superman“ (Laurie Anderson)

„Rock Lobster“ (The B-52’s)

Дејвид Боуви

„Across the Universe“ (Битлси)

„Mother of Pearl“ (Roxy Music)

„The Electrician“ (The Walker Brothers)

„Tom Violence“ (Sonic Youth)

„Try Some, Buy Some“ (Рони Спектор)

„Beck's Bolero“ (Џеф Бек)

„Some Day My Prince Will Come“ (Мајлс Дејвис)

„True Fine Mama“ (Литл Ричард)

„Epsilon in Malaysian Pale“ (Едгар Фроз)

„See Emily Play“ (Pink Floyd)

Џими Хендрикс

„Hound Dog“ (Елвис Пресли)

„Killing Floor“ (Howlin' Wolf)

„Mannish Boy“ (Мади Вотерс)

„Tutti Frutti“ (Литл Ричард)

„Sunshine of Your Love“ (Cream)

„All Along the Watchtower“ (Боб Дилан)

„Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ (Битлси)

„21st Century Schizoid Man“ (King Crimson)

„The Planets“ (Густав Холст)

„Goldberg Variations“ (Ј.С. Бах)

Горан Косановић

"The Jean Genie" (Дејвид Боуви)

“20th Century Boy” (Ти Рекс)

“Whole Lotta Love” (Лед Цепелин)

“Purple Haze” (Џими Хендрикс)

“God Save the Queen” (Секс Пистолс)

”Baby, I Love You” (Рамонси)

”Miss You” (Ролингстонси)

”A Day in the Life” (Битлси)

“Supersonic” (Оејзис)

”Русија” (Идоли)

Џон Ленон: „Ако сте покушали да рокенролу дате друго име, могли бисте га назвати „Чак Бери““.

Лестер Бангс: "Рокенрол је став; то није музичка форма стриктне врсте. То је начин на који се ствари раде, приступа стварима."

Брус Спрингстин: „Рокенрол никада није био о одустајању... Никада, никада о предаји”.

Лу Рид: „Да нисам чуо рокенрол на радију, не бих имао појма да на овој планети постоји живот“.

Елвис Пресли: Рокенрол музика те тера да се крећеш ако то осетиш.

Курт Кобејн: Прихватио бих казну затвора ако је рокенрол незаконит.

Литл Ричард: Навео је да је Елвис, иако је можда краљ, био краљица рокенрола.

Драгољуб Ђуричић: Мислим да је рокенрол једна од највећих и најбољих измишљотина човечанства. Рокенрол је слобода, бунтовност, а тога недостаје у 21. веку.

П.С. Таман када сам мислио да сам са изложбом ”Новогодишња изложба” у галерији Звоно привео креативну годину крају, стигао сам да урадим спот за песму Клима нам се клима од групе Српски Свемирски Програм, чији сам члан. Куриозитет је да смо са овом песмом конкурисали за Беовизију 2026. године. Нисмо прошли, C'est la vie. Пробаћемо са новом песмом следеће године поново. Чувајмо планету.

Произвођачи хардвера као што су Light Phone, Punkt, Wisephone и Nokia продају минималистичке „просте, бејзик телефоне“ по премијум ценама, док су блокатори веб локација засновани на претплати као што су Freedom, Forest, Offtime и RescueTime претворили ограничења у уносан ток прихода.

Оператери велнес туризма су такође искористили ову прилику: компанија за путовања без технологије Unplugged недавно се проширила за још 45 смештајних јединица – кабина без телефона широм Велике Британије и Шпаније, рекламирајући такво одсуство, као искуство високе вредности.

Међутим, истраживање које је спровео Квин Хоанг, предавач маркетинга и потрошње са Одсека за маркетинг и стратегију, Универзитета у Лестеру са колегама са Универзитета Ланкастер, сугерише да овај комерцијализовани облик апстиненције ретко гаси дигиталне жеље – уместо тога, како се тврди, само делује као привремена пауза.

„Спровели смо дванаестомесечно истраживање фокусирајући се на NoSurf Reddit заједницу људи заинтересованих за повећање своје продуктивности, плус 21 дубински интервју (спроведен на даљину) са учесницима који живе у различитим земљама. Открили смо да уместо да се активно суоче са својим навикама, учесници су често изјављивали да препуштају самодисциплину апликацијама за блокирање, временски ограниченим закључавањима и минималистичким телефонима", написали су истраживачи.

Краткорочни резултати – обрасци понашања често остају непромењени

Џоан*, учесница NoSurf-а, објаснила је како се ослања на софтвер за блокирање апликација не да би ојачала самоконтролу, већ да би потпуно негирала потребу за њим: „За мене је мање битно користити снагу воље, која је драгоцени ресурс... а више уклонити потребу за испољавањем снаге воље".

Филозоф Славој Жижек дефинише ову врсту понашања (делегирање посла саморегулације тржишном производу) као „интерпасивност“. Ово производи оно што он назива „лажном активношћу“. Дакле, људи мисле да решавају проблем ангажујући се опет као потрошачи, што заправо оставља њихове основне обрасце понашања непромењеним.

Неколико учесника у наведеном експерименту о детоксикацији, описало је циклус у којем их је сваки рецидив подстакао да испробају још један алат, учвршћујући њихову зависност од комерцијалног екосистема.

Софија је, с друге стране, само пожелела повратак „(не) паметних телефона са пуном тастатуром, као што су то имали 2008. године“, додајући: „Користила бих један од њих до краја живота кад бих могла".

Утврђено је да индивидуализоване интервенције у процесу дигиталне детоксикације производе мешовите и често краткотрајне ефекте. „Учесници у нашој студији описали су кратке паузе у којима су накратко смањивали активност пре него што би се вратили познатим обрасцима", истичу истраживачи.

Многи корисници су се бавили оним што социолог Хартмут Роса назива „оазама успоравања“ – привременим успоравањем које није имало за циљ да се одустане, већ да се опорави од преоптерећења. Попут паузе, дигитална детоксикација им је понудила тренутно олакшање, а на крају им је омогућила брз повратак екранима, често на сличним или вишим нивоима ангажовања него раније.

Иницијативе за детоксикацију широм заједнице

Иако се комерцијализација дигиталне детоксикације често приказује као западњачки тренд, Азијско-пацифички регион је најбрже растуће тржиште на свету за ову робу, односно услуге. Али у Азији такође видимо неке примере некомерцијалних одговора на проблем дигиталног преоптерећења на нивоу заједнице или земље.

У централном Јапану, Тојоаке је увео прве градске смернице о коришћењу паметних телефона у земљи. Породице се подстичу да поставе заједничка правила, укључујући и правила о престанку коришћења уређаја од стране деце после 21 час. Овде је у питању дигитално ограничење као пракса заједнице, а не као тест индивидуалне снаге воље.

У западној Индији, од 15.000 становника Вадгаона се тражи да сваке вечери искључују дигиталне уређаје у трајању од 90 минута. Телефони и телевизори се гасе у 19 часова, након чега се многи сељани окупљају напољу. Оно што је почело током пандемије сада је ритуал који показује да здраве технолошке навике могу бити лакше заједно него сами.

А у августу 2025. године, Јужна Кореја – једна од најповезанијих земаља на свету – усвојила је нови закон којим се забрањује употреба паметних телефона у школским учионицама од следећег марта, чиме се придружила земљама широм света са таквим правилом. Утврђено је да је слична политика у Холандији побољшала концентрацију међу ученицима.

Комерцијална индустрија детоксикације цвета јер се лична решења лако продају, док се системска много теже имплементирају. У другим областима, од зависности од проблема (од коцкања до гојазности), политике се често фокусирају на лично понашање као што су саморегулација или индивидуални избор, уместо да се баве структурним силама и моћним лобијима који могу продубити штету.

Како избећи замке индустрије детоксикације

Да би се решио проблем дигиталног преоптерећења, истраживачи препоручују да технолошке фирме треба да превазиђу козметичке функције „дигиталног благостања“ које само одлажу ометања, и да преузму одговарајућу одговорност за технологије паметних телефона које подразумевано нуде константно ангажовање.

У међувремену, на вишем нивоу, владе могу да уче из поменутих иницијатива у Азији и другде које спајају заједничку подршку са спровођењем правила о дигиталном ограничењу.

Истовремено, ако и сами размишљате о дигиталној детоксикацији, ево неколико предлога како да смањите шансе да се упетљате у мрежу токсикације.

Будите опрезни са алатима (разним помагачима, агенцијама, апликацијама...) који обећавају да ће обавити посао уместо вас. Иако можда мислите да на овај начин решавате проблем, ваше основне навике ће вероватно остати непромењене.

Тражите солидарност, а не производе, као и мештани поменутог Вадгаона. Покушајте да ускладите своју неповезаност односно офлајн статус са неповезаношћу других људи. Мање је вероватно да ћете се ухватити мобилног телефона ако видите да укућани или цимери раде нешто друго – што не укључује примену мобилног.

Пробајте да осетите да вам је досадно и користите то време за нешто креативније или одмор, уместо што ћете узети телефон у руке. Као што је филозоф Мартин Хајдегер приметио, дубока досада је простор где рефлексија постаје могућа. А то заиста може бити веома корисно.

*Имена учесника у истраживању су промењена због заштите њихове приватности.

Имала је тек 21 годину, а еротски магнетизам којим је пленила Брижит Бардо разликовао се од карактера стидљивих и озбиљних хероина које су раније доминирале филмским екранима.

Познатија по надимку Бе-Бе, већ са 15 је красила насловницу часописа Ел као модел, што је неминовно водило филмској каријери.

Била је муза редитеља, али и уметника попут Ендија Ворхола који је сликао њене портрете. О смислу за слободу, спонтаности и природној неусиљености Брижит Бардо писала је и књижевница Симон де Бовоар.

Била је персонификација француске републике, успешна и у музици где је експериментисала са чувеним Гензбуром. Председник Француске каже да је отишла „легенда 20.века''.

„Њени филмови, глас, заслепљујућа слава, њени иницијали, њене туге и великодушна пасија према животињама, њено лице. Брижит Бардо је отелотворење слободног живота. Француска припадност, универзални домашај. Дотакла је све нас. Жалимо за легендом века“, написао је Емануел Макрон у објави на платформи Икс (некадашњи Твитер).

Последњи од четрдесетак филмова снимила је 1973. године. Разочарана у кинематографију, тај свет је назвала поквареним и напустила јавни живот.

Окреће се другој великој страсти – животињама. Била је активни борац за њихова права, а 1986. оснива Фондацију Брижит Бардо. Као политичка активисткиња је пет пута кажњена због подстицања расне мржње, јер је критиковала имиграцију и ислам у Француској.

Парижани се од своје сународнице опраштају у цркви у XV арондисману, у улици у којој је рођена 28. септембра 1934. године.

„Била је икона светског гласа. За мене, као мушкарца, то је било незаборавно доба. Волели смо њене филмове, а неки од њих су изазивали контроверзе, били су на рубу скандала“, каже један Парижанин.

„Њена лепота и сексепил су познати широм света. За мене је до самог краја била прелепа.“

Удавала се четири пута, а медији су писали о бројним аферама и борби против депресије. Бардо је говорила да је постала заточеница сопствене славе. Наводно је неколико пута покушала да се убије.

Њена пасија према животињама била је, како је често говорила, противотров разочаравајућим љубавним односима. Последње деценије провела је сама са својим љубимцима иза зидина куће у Сен Тропеу.

„Лепоту и младост дала сам мушкарцима“, говорила је Брижит Бардо, „а мудрост и искуство подарићу животињама“.