Две кључне локације, простор тржног центра „Стакленац“ на Тргу републике и Бајлонијева пијаца, биће предмет детаљних археолошких ископавања. Због радова, „Стакленац“ ће бити уклоњен, а пијаца привремено измештена, чиме се отвара јединствена прилика да се завири у слојеве скривене деценијама, па и вековима.

Археолог Милорад Игњатовић из Музеја града Београда, у гостовању на Београдској хроници, открио је шта његов тим очекује да пронађе и како ће изгледати ова својеврсна трка са временом.

Испод Стакленца: Од римске некрополе до Карловог бастиона

Простор на којем се данас налази „Стакленац“ и околина Народног позоришта представља праву археолошку ризницу. Према речима Игњатовића, управо се ту очекују најзначајнији налази.

„То је једна од занимљивих локација на тој траси метроа. Ту се очекују остаци Карловог бастиона из почетка осамнаестог века“, објаснио је Игњатовић, мислећи на део аустријског утврђења подигнутог након освајања Београда од Турака.

Међутим, историја овог простора сеже много дубље. „Вероватно та грађевина није уништила ове старије остатке. Ту су делови римске некрополе, а сасвим близу и неки, да кажемо, индустријски део тог римског града, где су биле пећи за производњу керамике, вероватно луксузне за то доба“, додао је археолог.

Истраживања ће се спроводити на три кључне позиције: на углу Француске улице, где би се могли налазити остаци Видин капије, и на самом простору „Стакленца“, где се очекује највећи обим ископавања.

Тим стручњака из Музеја града Београда, који чини шест археолога, конзерватори, студенти и радници, биће на терену. Процењује се да би истраживања могла трајати од три до шест месеци. „Ја не верујем да ће моћи да се уради нешто за краће од три месеца, а за једно шест месеци би археолози могли да кажу да је то истражено“, истакао је Игњатовић.

Метро као музеј, шта ће бити са пронађеним благом?

Једно од кључних питања које се поставља јесте судбина потенцијалних открића. Многи европски градови, попут Рима или Атине, интегрисали су археолошке налазе у саме метро станице, стварајући јединствене подземне музеје. Да ли Београд може да следи тај пример?

„Наравно да постоји увек таква нека могућност, али то зависи од инвеститора, а то је град, и наравно од тога шта ће се конкретно наћи“, каже Игњатовић. Подсетио је на пример римског водовода пронађеног пре неколико година приликом реконструкције парка код Скупштине.

„Он није могао да се сачува на лицу места, али смо све делове изместили, исекли део по део. У коначном уређењу тог парка, неки делови ће се вратити и биће презентовани на површини. Боље и тако него никако.“

Процедура је јасна: археолози подносе захтев Градском заводу за заштиту споменика културе, који потом процењује вредност налаза и доноси одлуку. Могућности су различите – од чувања на лицу места, преко измештања и касније презентације, до издвајања посебног простора унутар будуће метро станице.

Бајлонијева пијаца и потрага за неандерталцем

Друга локација, Бајлонијева пијаца, носи са собом другачију врсту археолошког узбуђења. Иако је ближа Дунаву, што може представљати изазов због подземних вода, она крије потенцијал за открића која сежу дубоко у праисторију.

„Оно што може да буде занимљиво јесте да су приликом градње Бајлонијеве пиваре ту нађени остаци кости неандерталца. Могуће је да се сад, у неким дубљим слојевима, када се тај лес скине, наиђе на неке много старије остатке“, рекао је Игњатовић, наглашавајући да је то за сада у домену претпоставки.

На свим локацијама на траси метроа биће обезбеђен стални археолошки надзор. Уколико се током машинских ископавања појави нешто значајно, радови ће бити заустављени како би стручњаци могли да интервенишу.

Игњатовић је обећао да ће јавност бити редовно обавештавана о свим налазима, по узору на ископавања у Влајковићевој улици, која су била отворена за грађане. Београд тако са нестрпљењем не чека приче које ће ископавања испричати о његовој давној прошлости.

Одлука је уследила после турбулентне године у којој су се дугогодишњи учесници, попут Ирске и Шпаније, повукли због учешћа Израела.

Пут Канаде ка Евровизији отворен је прошле недеље, када је национални јавни сервис CBC/Radio-Canada постао пуноправни члан Европске радиодифузне уније (EBU), која организује ово музичко такмичење.

Канада већ може да се похвали једном победницом „Песме Евровизије“. Селин Дион, рођена у Квебеку, представљала је Швајцарску 1988. године и победила са песмом Ne Partez Pas Sans Moi.

И други канадски извођачи наступали су на „Песми Евровизије“, међу њима Наташа Сен-Пјер, Акадијка из Њу Брансвика која је представљала Француску 2001. године, као и певачица Ла Зара из Монтреала, која је наступила за Француску 2023.

Према најавама организатора, Канада ће дебитовати у једном од полуфинала наредне године у Бугарској.

Канадска национална јавна радио и ТВ мрежа CBC/Radio-Canada објавиће касније ове године на који начин ће бити изабран представник Канаде.

Од неевропских држава која се такмиче на „Песми Евровизије“ најчешће учествују Израел и Аустралија, док је Мароко једини пут учествовао 1980. године.

Влада под вођством премијера Марка Карнија саопштила је у новембру да сарађује са јавним сервисом CBC како би размотрила учешће Канаде на „Песми Евровизије“.

Буџетом владе обезбеђено је 150 милиона канадских долара (око 80 милиона фунти) за финансирање јавног сервиса.

Према правилима европског музичког такмичења, право учешћа имају земље чије су радиодифузне организације пуноправне чланице Европске радиодифузне уније.

До сада је CBC имао статус придруженог члана. „Глас Канаде у нашој заједници чини нас још више снажним“, изјавио је генерални директор Европске радиодифузне уније Ноел Каран.

Још није познато да ли ће се земље које су бојкотовале „Песму Евровизије“ 2026. године вратити на такмичење следеће године.

Ирска, Исланд, Холандија, Словенија и Шпанија повукле су се са такмичења због одлуке Европске радиодифузне уније да дозволи Израелу учешће.

На овогодишњем, јубиларном 70. издању „Песме Евровизије“ победница је била бугарска поп певачица Дара са песмом Bangaranga, па ће се такмичење 2027. године одржати у нашем комшилуку.

Јелена Бојовић из Центра за четврту индустријску револуцију истиче да је највећи утисак оставио начин на који Данска повезује државу, науку и привреду.

„Успели смо да видимо како ти различити елементи друштва у Данској имају заједничку стратегију и у оквиру те једне стратегије свако има своју јасно дефинисану улогу и свако доприноси том неком кључном циљу који је држава поставила“, рекла је Бојовићева.

Према њеним речима, циљ Данске је да до 2030. године удвостручи извоз фармацеутске и медицинске индустрије, а том циљу доприносе сви – од научних института и истраживача до компанија и стартапова.

Каже да је за Србију посебно важно искуство сарадње различитих сектора.

„Некад нисмо могли да разликујемо да ли је у питању јавни сектор, приватни сектор или невладина организација, с обзиром на то како раде и како сви раде у интересу свог друштва и своје државе“, истакла је Бојовићева.

Говорећи о клиничким испитивањима, навела је да су Данци значајно скратили време за њихово одобравање.

„На нивоу ЕУ законски минимум је 106 дана да се одобри клиничка студија. Данци су сами себи поставили рок од 14 дана и ту су направили изузетне напретке“, рекла је Бојовићева, додајући да ни Србија „не заостаје у тој мери, чак ни мало у ефикасности рада саме Агенције за лекове“.

Вештачка интелигенција у медицини – од дијагностике до организације ресурса

Јелена Бојовић истиче да се вештачка интелигенција данас користи у готово свим сегментима медицине.

„Од саме дијагностике или селекције одговарајућег лека, развоја лекова, до тога да помогне здравственим установама да боље организују своје ресурсе – примена вештачке интелигенције присутна је од почетка до краја процеса“, наглашава Бојовићева.

Као пример домаћих решења издваја стартап који помоћу фотографија и вештачке интелигенције процењује закривљеност кичме код деце, чиме би се смањила потреба за рендгенским снимањем. Наводи и пројекте који развијају системе за прецизније одређивање количине течности која се уклања током дијализе код деце, као и примену вештачке интелигенције у анализи мамографских снимака.

„Циљ је да се адекватан лек у адекватној дози примени свакоме од нас“, истиче Бојовићева, објашњавајући да персонализована медицина узима у обзир генетске карактеристике и индивидуални метаболизам сваког пацијента.

Бојовићева наглашава да је за даљи развој пресудна сарадња са привредом.

„Привреда у Данској врло често финансира развојне пројекте и труди се да што више клиничких истраживања и иновација остане у њиховој земљи. То је, наравно, и нама циљ“, каже Бојовићева.

У Центру за четврту индустријску револуцију тренутно раде на пројектима дигитализације здравства, укључујући систем е-боловања, унапређење е-картона и припрему инфраструктуре за примену вештачке интелигенције.

„Радимо на томе да формирамо адекватне скупове података, како бисмо имали AI-ready болнице, односно здравствене установе које ће бити спремне да користе, развијају или тестирају вештачку интелигенцију“, закључила је Бојовићева.

Три нова це-де-а изашла су у последњих шест месеци, а у припреми је још један албум са џез нумерама.

Ђорђевић музичку сезону, која се управо завршила оцењује као „богату, напорну, лепу и пуну концерата“.

Посебно су били запажени концерти у џез клубу РТС-а под називом „Џез петком". Ове сезоне је остварено скоро 40 концерата, а одговор публике је више него позитиван.

„Од октобра нас очекује сезона два“, најавио је Ђорђевић и додао: „Планирани су најпре велики концерт 24. септембра , концертна промоцила албума Васила Хаџиманова, и 23. децембра са нашим шефом-диригентом Стјепком Гутом, то је тај це-де који је у припреми“.

Програм је намењен малим и средњим предузећима, а циљ је да им помогне да припреме планове за смањење емисије угљен-диоксида и прилагоде се све строжим захтевима европског тржишта.

Синиша Митровић из Привредне коморе Србије истиче да је један од највећих изазова за домаће компаније недостатак знања и припреме за пословање у складу са европским стандардима.

„Наша истраживања говоре да је трансфер знања и припрема за европско тржиште једна од најтежих препрека за сектор малих и средњих предузећа“, наглашава Митровић.

Према његовим речима, програм је усмерен на више од 100 компанија из области енергетике, металске индустрије и услужног сектора, којима је ова врста подршке најпотребнија.

„Компаније добијају практичне алате путем консалтинга, али и материјалне помоћи за оно што је суштина њиховог пословања – како да уштеде енергију, сировине, смање отпад и емисије у ваздух. Заправо, карбонски отисак је крунски алат за конкурентност на европском тржишту“, објашњава Митровић.

Конкурс је отворен до средине августа, а након обуке, која ће бити реализована у септембру и октобру, компаније ће моћи да конкуришу за грантове у износу до 10.000 евра.

„Ово је само почетак процеса. То је маратон који ће трајати наредних неколико година. Из фазе консалтинга прелазимо и на материјалну помоћ, која ће омогућити компанијама да добију део субвенција за опрему или модернизацију и дигитализацију производње“, каже Митровић.

Србија је од почетка године увела национални порез на емисију угљен-диоксида, али то, како Митровић истиче, није једина промена која очекује привреду.

„Не чека нас само порез на угљеник. Чека нас дигитални пасош, нефинансијско извештавање – читав пакет европске регулативе ће се сручити на сектор малих и средњих предузећа. Одговорност Коморе, Владе и целе пословне заједнице је да помогнемо привреди да сачува конкурентност“, поручује Митровић.

Додаје да ће управо спремност компанија да се прилагоде новим правилима бити кључна за њихов останак на европском тржишту, али и за очување конкурентности на домаћем тржишту.

Обука бити реализована у септембру и октобру, а након тога следи позив за доделу грантова до 10.000 евра за оне фирме које су прошле обуку.

„Не бих направила тако стриктну поделу или – или, већ и – и. У нашим промотивним кампањама истичемо одмор на селу, јер, гледајући светске трендове, управо је то оно што модеран туриста све више тражи", каже Лабовићева.

Према њеним речима, туристе привлаче боравак у природи, локална храна, аутентично искуство и упознавање традиције и културе која им није довољно позната.

Одмор у природи не значи одрицање од удобности

Иако је боравак на селу све популарнији, очекивања гостију су различита. Док једни желе све савремене погодности, други намерно бирају потпуно искључење од технологије.

„Одмор на селу одавно више не подразумева да је то само сеоско домаћинство. Постоје традиционална домаћинства која нуде потпуно аутентичан доживљај, али то не значи да тај, условно речено, луксуз данашњег времена није потребан", каже гошћа Јутарњег програма и наводи да многи гости траже интернет, додатне садржаје и активности, али и да има оних који желе управо супротно: „Има и оних који траже да нема вај-фај-а, да нема телевизора. То је дигитални детокс".

Марија Лабус каже да је и сама недавно боравила у једном таквом домаћинству: „Била сам четири дана у домаћинству које нема вај-фај, чак нема ни телевизор, на сат и по од Београда. Само су птице цвркутале и то је заиста било такозвани шумски спа".

Према њеном мишљењу, управо су краћи одмори добра прилика да се упознају различити крајеви Србије: „Србија је заиста богата различитим аутентичним искуствима, и добро је да сваком делу Србије поклоните по један продужени викенд".

Подсећа и да се повећава број сеоских домаћинстава која нуде смештај, као и да је држава ове године определила 150 милиона динара субвенција за проширење и обнову ових услуга.

Аутентичност и културно наслеђе као највећа вредност

Музејски саветник Етнографског музеја Марко Стојановић сматра да је традиционални начин живота једна од највећих предности српског села: „Традиционални начин живота је оно што се тражи".

Указује да се у оквиру сеоског туризма развијају различити облици понуде: „Сеоски туризам је место – место је село, а у оквиру сеоског туризма постоји аграрни туризам, еко-туризам и други садржаји".

Стојановић сматра да Србија има велики потенцијал, али да га ограничава недостатак становништва у селима: „Чини ми се да, поред свега, немамо довољно понуде јер нема довољно људи који су остали на селу".

Говорећи о очувању наслеђа, упозорава да понуда мора бити заснована на стварној традицији: „Проблем са такозваним етно-туризмом... Када би стручњаци били више укључени у креирање такве понуде, мислим да би то било другачије".

Осврнуо се и на значај савремене инфраструктуре у селима: „На селу је вај-фај неопходан зато што свако ко се бави пољопривредом мора да ажурира своје знање на светском нивоу".

Говорећи о најмлађима, Стојановић истиче да им управо традиција може бити занимљива: „Њима је ново оно што је старо".

Марија Лабус истиче да туристи данас могу да отпутују готово било где, због чега је важно сачувати оно што Србију чини препознатљивом.

„Туристи траже аутентичност и различитост. Важно је да сачувамо наше локално, нашу традицију и све оно по чему смо посебни, јер је то разлог зашто ће туристи одабрати баш нас", истакла је Марија Лабовић, директорка ТОС.

Стручњак за сан, дерматолог и офталмолог дају одговоре на питања и недоумице.

Како светлост утиче на сан?

Светлост подстиче да останем будни интерагујући са мозгом путем посебних рецептора у очима који сигнализирају хипоталамусу и епифизи да сузбију хормон мелатонин.

„Једна од функција мелатонина је регулисање времена спавања, тако да светлост има тенденцију да одложи почетак спавања“, објашњава неуролог Крис Винтер, специјалиста за сан и домаћин подкаста "Sleep Unplugged". Другим речима, светлост говори вашем мозгу да је дан.

Сметају ли нам чак и мале количине светлости?

„Мале количине светлости и даље могу имати мерљив ефекат“, каже Винтер. Једна мала студија корејских истраживача, на пример, показала је да је излагање слабом вештачком светлу преко ноћи повећало учесталост буђења и количину плитког сна.

Сходно томе, стручњаци за сан кажу да максимална количина светлости која досеже посебне ћелије које регулишу циркадијални ритам у вашем оку треба да буде само један лукс преко ноћи (у поређењу са минималном препоруком од 250 лукса током дана).

То значи да спаваћа соба треба да буде што је могуће тамнија. Кристин Л. Дејли, доктор наука, лиценцирани психолог и члан Друштва за бихевиоралну медицину спавања, предлаже овај тест како би се проценило колико је спаваћа соба „попут пећине“: „Угасите светла, дајте очима неколико тренутака да се прилагоде мраку, а затим испружите руку“, саветује она. „Ако је и даље видите, ваша околина има превише светлости.“

Шта истраживања откривају о маскама за спавање?

Истраживачи су спровели низ студија о маскама за спавање, од којих је 31 укључено у мета-анализу из 2023. године која је упоређивала 11 различитих начина за побољшање квалитета сна, укључујући ароматерапију, слушање музике и вођену визуелизацију.

Резултати показују да су две најефикасније опције биле ношење маске за очи и ношење чепића за уши и маске за очи.

Шта лекари кажу о маскама за спавање?

Већина лекара заступа приступ да маске за спавање не могу да шкоде, а могу да помогну“. Америчка академија за медицину спавања, професионално удружење лекара који се баве медицином спавања, званично не подржава маске за спавање за општу популацију, али саветује спавање у мрачном окружењу, а маске за спавање могу помоћи у томе.

Винтер их препоручује пацијентима, посебно ако имају проблема са контролом количине светлости у спаваћој соби, морају да спавају у авиону или раде ноћу и приморани су да спавају дању.

„Предлажем људима да покушају да спавају са маском недељу дана и виде како ће реаговати на то. Маске могу донети невероватан преокрет“, каже Винтер.

Који је најпријатнији материјал за маске за спавање?

Не постоји један материјал који је најбољи, али неки су дефинитивно пријатнији за кожу од других.

„Замислите маске као чаршаве за лице: прозрачност и трење су важни“, наводи Мона Гохара, професорка дерматологије на Медицинском факултету Јејл. „Свила је најбоља: глатка је и мање упија, тако да не краде од вас креме које сте нанели на лице, а нежнија је и према кожи склоној акнама или осетљивој кожи. Памук је прозрачан и лако се одржава и пере, али више упија и мало је грубљи, што је битна разлика ако кожа више реагује на то.“

Синтетички метеријали попут полиестера могу задржавати топлоту и зној, што може зачепити поре.

Колико често треба да прати маску за спавање?

Замислите своју маску за спавање као мини-јастучницу која се налази директно на вашој Т-зони, предлаже професорка Гохара. Сходно томе, требало би да је перете барем онолико често колико перете јастучнице како бисте спречили осип, акне и инфекције ока. Идеално би било, међутим, прати маску после сваке две или три употребе или још чешће ако имате акне.

Они који сваке ноћи спавају са маском за очи, треба да имају више од једне маске како им сан не би зависио од укључивања машине за прање веша.

Како избећи бубуљице при употреби маске за спавање?

Ако вас брину акне, почните тако што ћете изабрати маску направљену од материјала који дише и редовно је перите. Умијте се пре спавања, јер шминка или крема за сунчање испод маске доводе до зачепљених пора, упозорава Гохара.

Дајте кожи неколико минута да упије производе које наносите на лице пре одласка у кревет пре него што ставите маску за спавање. У супротном, зачепљујете све, „што је одлично за хидратацију, али није увек добро за поре“, каже професорка Гохара.

Да ли маске за спавање могу помоћи у спречавању бора?

„Нема јаких доказа да маске за спавање спречавају боре. Оне нису магични алат против старења. Оно што могу да ураде јесте да смање трење и сведу на минимум стварање набора током спавања, посебно ако су направљене од глатких материјала попут свиле. Мање затезања коже преко ноћи може, у теорији, значити мање привремених бора које настају у контакту са јастуком и могуће је смањти број понављања савијања током времена. Али права превенција бора своди се на свакодневну крему за сунчање, добру негу коже – попут ретиноида, ако је потребно – и опште здравље коже. Маска за спавање је више споредни лик него главна улога“, поручује професорка Гохара.

Да ли маске за спавање могу вршити превише притиска на очи?

„Стандардна равна маска за очи која нежно лежи на капцима обично не врши довољан притисак на очи да би изазвала штету“, каже др Камат. „Контурисане маске могу бити удобније за неке људе јер смањују контакт са капцима и трепавицама. Али нема доказа да правилно постављена равна маска оштећује очи.“

Шта је боље, чичак трака или клизни подесивачи?

Обе опције имају своје предности и мане. Каишеви који се причвршћују чичак траком су обично шири и боље постављени, што неки више воле. Али чичак трака може временом изгубити своју лепљивост.

Клизни подесивачи, с друге стране, омогућавају прецизније приањање и потпуно су тихи. Каишеви са клизним подешавањем су обично ужи и стога је већа вероватноћа да ће оставити удубљење у коси и вршити мало већи притисак на потиљак.

На крају крајева овде је реч о личном избору – шта вам више прија то користите.

Треба ли носити маску за спавање сваке ноћи?

Ако имате дуготрајне проблеме са спавањем, маска за спавање или бела бука, чепићи за уши или било које друго помагало може се сматрати методом покушаја контроле сна, што понекад погоршава проблеме са спавањем, упозорава Кристин Дејли.

Али ако једноставно не можете довољно замрачити собу, а маску за спавањеперете редовно, нема физичког разлога да то не урадите. У ствари, чак и ако имате проблем са очима, „маске за спавање су безбедне за ношење сваке ноћи“, поручује др Камат.

Ко не би требало да носи маске за спавање?

Према наводима Америчке академије за педијатрију, безбедно окружење за спавање беба је оно које не садржи меке предмете, што укључује и маске за спавање. Мала деца – која обично не могу сама да ставе, подесе или скину маску, посебно усред ноћи – не би требало да их носе.

Старије особе са когнитивним оштећењима или оне које су у ризику од пада такође би требало да избегавају маске за спавање, закључује Крис Винтер.

„Почетком осамдесетих представљала је заиста прозор у један потпуно другачији свет. Гледаоци у тадашњој Југославији први пут су из својих дневних соба могли да завире у живот америчке елите, у свет гламура, бескрајних пословних и породичних обрачуна. Међутим, није само раскош била разлог успеха серије Династија. У основи се налазила класична породична драма. Прича о Карингтоновима била је попут неке модерне верзије великих древних трагедија на тему сукоба око моћи, наследства, љубави, издаје, амбиције. И управо због тога серија је превазилазила жанр”, рекла је Сандра Перовић.

Када је у питању нова верзија старе серије, аутори су били свесни да не могу да победе носталгију и зато нису ни покушали да направе копију оригинала.

„Њихов циљ било је да задрже ДНК серије, али и да га прилагоде продукцији двадесет и првог века. Свет се променио. Уместо нафтне империје сада су у фокусу обновљиви извори енергије, технолошке компаније, глобални капитал, корпоративни утицај и истовремено много више простора добили су, пре свега женски ликови, разноврснији породични односи и теме које одражавају савремено друштво”, додала је главна и одговорна уредница Забавног програма РТС-а.

Нова интерпретација и нови ликови

Прва верзија Династије имала је девет сезона и емитовала се до деведесет друге године. Нова има сто осам епизода и пет сезона.

Скоро сви најважнији ликови, Блејк, Алексис, Кристал... остали су део ове глобално познате приче, али њихове, биографије и међусобни односи прилагођени су савременом времену.

„Прва сезона полази од познатих мотива из оригинала како би публика препознала свет Карингтонових, али врло брзо серија креће неким сопственим путем. Уведени су и нови ликови. Другачије су распоређени сукоби и много више пажње посвећено је корпоративним ратовима и савременим пословним интригама, и због тога ће и гледаоци који обично одлично познају оригинал брзо да схвате да не гледају репризу старе приче, већ једну нову интерпретацију”, објаснила је Сандра Перовић.

Реприза сваке епизоде је такође на Првом програму – око поноћи.

„Ја више прерађујем него што пишем“, наводи њене речи у предговору Кејси Сеп, америчка књижевница и званични биограф Харпер Ли. За њу је ова књига „временска капсула“ – која показује како су текли и живот и каријера Харпер Ли. Управо та њена реченица да више прерађује појашњава колико је трајало брушење карактера и обликовање ликова, али и скицирање ситуација и заплета које смо упознали у њеном култном роману.

Трећа књига „писца једне књиге“

„И адвокати су ваљда некад били деца“ – стоји као мото на почетку романа „Убити прицу ругалицу“;  зато би на почетку ове збирке приповедака и есеја „Земља слатке вечности“ могло да се напише: „И писци су сигурно некад били деца.“

И то се нарочито односи на њен први део, на осам приповедака које су написане пре 1960. године и које до сада нису објављиване у том облику. Ако бисмо били строги (али и правични) према књижевници – рекли бисмо да те приповетке заиста и изгледају као стилске вежбе за оно што је касније уследило и  не само то: неке од њих заиста су инкорпориране касније у „Убити птицу ругалицу“ (па и у „Иди постави стражара“). Нећемо овде откривати које – то може да буде летњи изазов за читаоце које воле да се играју књижевних детектива.

Као што први део књиге открива шта је било пре романа „Убити птицу ругалицу“ (и то се нарочито односи на прве три приповетке), други део нам открива шта је Харпер Ли радила после. И стилски, па и жанровски, роман који је прославио Харпер Ли је вододелница и овде, јер су приповетке написане пре и нису раније биле објављене, док осам есеја (чланака) који чине други део књиге написани су после 1960. И сви су већ негде објављени, али је ово први пут да су сабрани на једном месту.

Други део отвара њен текст написан за амерички Вог 15. априла 1961. године, а на крају је писмо Опри Винфри, објављено у њеном онлајн магазину 2006. године. А између, као у неком лексикону, нашло се свашта, укључујући и рецепт за хлеб са чварцима, као и текстове о Грегорију Пеку и Труману Капотеу. Као што је први део књиге неки вид интелектуалне забаве у стилу укрштених речи за проучаваоце (и љубитеље) књижевности, овај други део је посластица за новинаре (и оне који воле да читају новине).

О савременицима, туђим књигама и филму по сопственом роману

У есеју о Грегорију Пеку, Харпер Ли у ствари говори о снимању филма по њеном роману „Убити птицу ругалицу“. „Привид је био потпун“, записала је о утиску који је на њу оставио Грегори Пек у улози једног од главних јунака (он игра адвоката Атикуса Финча). Веома је занимљив тај сусрет писца са сопственим делом, али у другом облику. И готово је дирљиво то задовољство писца када схвати да је тим читањем његово дело добило нову вредност: „Касније у години, када сам одгледала завршен филм, доживела сам изненађење које ми је и даље једно од најзначајнијих искустава. Гледала сам надахнуту глуму. На наки чудесан начин, Атикус Финч Грегорија Пека превазилазио је привид.“

У књизи је и есеј о путовању у Канзас са Труманом Капотеом. „Оно што је Труман открио у Канзасу наводиће људе свугде да откривају сами себе“, пише Ли и тако наводи људе да откривају и позадину настанка његовог дела „Хладнокрвно убиство“,  али и да открију неку цртицу више о карактеру и темпераменту писца „Доручка код Тифанија“. („Сва дела се разликују, свако има печат исте осећајности и истог умећа.“)

„Сећате ли се када сте научили да читате“, пита књижевница на почетку свог писма Опри Винфри и одмах признаје да се тог времена уопште не сећа. Са читалачким искуством дугим седамдесет пет година, Харпер Ли супротставља полице у библиотекама мобилним телефонима и ајпедима и јасно је шта је њен одговор на питање да ли може да се плаче због Ане Карењине склупчан у кревету с рачунаром или то може да се догоди само „на меким страницама књиге“.

Зашто воли да истражује по библиотекама Харпер Ли појашњава и речима „када се потрудим да нешто научим, онда то и запамтим“. Тај последњи у књизи есеј последњи је и написан – 2006. године, пре тачно двадесет година. И има у њему много сличности са једном сценом из филма који се појавио у исто време када и ова књига. Наиме, „Ђаво носи праду 2“ имао је премијеру готово у исто време када је ова књига објвљена (занимљиво – први део филма је из године када је овај есеј објављен у „Опра магазину“).

Супротстављање Харпер Ли условно речено новим технологијама и страх да ће то олако стечено знање бити кратког века, у великој мери подсећа на оно о чему у филму на вечери која се симболично одржава у дворани поред Леонардове „Тајне вечере“ (сцена иначе ту није снимљена) разговарају Миранда (Мерил Стрип) и шашави милијардер Бенџи: како ће се завршити битка између креативности и уметности коју је створио и коју и даље ствара човек и онога што долази и што делује као да се „отело“ од човека.

Као у филму тако и овде имамо срећан крај (за сада срећан!), али сва остала питања и даље су отворена. Као сто су и даље актуелна питања о љубави и о свим њеним врстама и облицима испољавања, о чему је 1961. Харпер Ли писала за амерички „Вог“ (ето још једна паралела с филмом), позивајући се и на библијске цитате и на Сервантеса и показујући да је сваки добар писац најпре – читалац.

Зато је ова књига Харпер Ли добар избор за летње дане: може се читати у паузама између купања и дремке испод сунцобрана, не мора „одједном“. Мада може и тако. Може вас подстаћи да (поново) прочитате њен најпознатији роман, можда и да погледате филм, или пак да се вратите свим оним класицима о којима она пише, па затим своја осећања упоредите са сазнањима до којих о тим делима дођете питајући АИ на вашем телефону.

А кад смо код рецепта за хлеб, без удубљивања у улогу коју му у америчкој историји приписује Харпер Ли, рећи ћу само: прескупо и компликовано!

„Највећа имена која ће и бити у Летњем биоскопу Авишај Коен, Џо Ловано и Антонио Фарао, који ће заједно наступити и последње вече ће бити Франческа Тандои. Велика имена очекују нас и у  Католичкој порти, ту су Ема Касадо, Бојан Цветковић квартет, Владимир Костадиновић квартет и бројни други", рекла је Милана Милованов, пи-ар Новосадског џез фестивала.

Сем концерата у Летњем биоскопу, на остале три локације улаз је бесплатан. Не толико због лета. већ пре због менталног склопа Новосађана и чувеног „натенане", овогодишњи назив фестивала је „Лагано".

„Ми смо били инспирисани ритмом града, отуда је потекао и слоган фестивала Лагано. Новосађани изговарају ту реч, тако што пребаце акценат са првог А на друго и ми смо у томе препознали једну малу музичку интервенцију која повезује Новосађане са џез музиком, и било нам је занимљиво да се поиграмо са тиме. А такође, играли смо се и са геометријом улица, што се може видети у нашем овогодишњем визуелном идентитету", изјавила је Мина Алексић, уметничка директорка Новосадског џез фестивала.

Већина концерата почиње у 19 часова. Поводом обележавања 100 година од рођења Мајлса Дејвиса, у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, организује се „Слушаоница Мајлс Дејвис", где ће посетиоци свакодневно од 18 часова моћи да се упознају са уметниковим стваралаштвом и слушају његову музику са грамофонских плоча.

Када је у равнотежи, овај систем помаже очувању зубне глеђи, здрављу десни, варењу, одржавању одговарајуће киселости у устима и заштити од штетних микроорганизама.

Међутим, када дође до поремећаја равнотеже, стања познатог као орална дисбиоза, могу се појавити проблеми попут каријеса, непријатног задаха, упале десни, крварења, гљивичних инфекција и других обољења усне дупље.

Сматра се да у просечним људским устима живи између 300 и 700 различитих врста микроорганизама. Орални микробиом је, после цревног микробиома, једна од највећих заједница микроорганизама у људском телу.

Како бактерије у устима утичу на здравље

Микроорганизми у устима нису само „добри“ или „лоши“. Важно је да постоји равнотежа између њих.

Корисне бактерије учествују у процесима варења, помажу разградњу хране, доприносе очувању минерала у зубима, штите од штетних организама и могу да утичу на смањење упала.

Проблем настаје када се та равнотежа наруши. Тада неке бактерије које иначе могу да постоје без последица почињу да доприносе настанку болести.

Знаци да орални микробиом није у равнотежи могу бити: наслаге на зубима које су густе, лепљиве и непријатног мириса, лош задах, крварење или повлачење десни. осетљиви зуби, ранице у устима, гљивична инфекција усне дупље, каријес и болести десни.

Неравнотежа микроорганизама повезује се и са неким стањима која не делују директно повезана са устима, јер поједине бактерије могу доспети у друге делове тела.

Шта нарушава равнотежу у устима

На орални микробиом утичу бројне навике и фактори из свакодневног живота.Међу најчешћим узроцима поремећаја су исхрана богата шећером и рафинисаним угљеним хидратима, недовољна хигијена зуба, сувоћа уста, пушење, алкохол, стрес, лош сан и нека здравствена стања или лекови.

Научници све више сматрају да каријес и болести десни нису само последица присуства „лоших“ бактерија, већ промене целокупне заједнице микроорганизама у устима.

Када се равнотежа помери у корист бактерија које стварају киселине, повећава се ризик од оштећења глеђи и упале десни.

Како очувати здрав орални микробиом

Циљ није потпуно уклањање свих бактерија из уста, јер здрав микробиом зависи од разноврсности и равнотеже микроорганизама.

Добра орална хигијена је један од најважнијих корака. То подразумева редовно прање зуба, чишћење простора између зуба концем или интерденталним четкицама, као и одржавање језика чистим ако постоје наслаге.

Важно је и пити довољно воде како би се подржало стварање пљувачке, јер она има значајну улогу у очувању здравог окружења у устима.

Исхрана такође има велики утицај. Намирнице које могу подржати здрав микробиом укључују поврће, воће, здраве масти, ферментисану храну попут јогурта и кефира, као и храну богату влакнима која храни корисне бактерије.

С друге стране, често узимање шећера и слатких напитака може подстаћи раст бактерија које доприносе кварењу зуба.

Пробиотици такође могу бити од користи јер могу помоћи у одржавању равнотеже микроорганизама. Ипак, њихово дејство зависи од врсте бактерија, количине и начина примене.

Стручњаци наглашавају да орално здравље није одвојено од остатка организма. Добар баланс микроорганизама у устима повезан је са здрављем зуба и десни, али и са варењем, имунитетом и контролом упала.

Укратко, орални микробиом није само прича о устима – већ о целокупном здрављу.

Према научном раду објављеном 1991. године у часопису Geophysical Research Letters, Еребус сваког дана избаци око 80 грама микроскопске златне прашине, која се ветром разноси и до 1.000 километара далеко, а можда и више.

До данас је то једини познати вулкан на свету који избацује честице кристалног злата.

Права мистерија, међутим, није то што вулкан избацује злато, већ како оно уопште успева да напусти магму.

Заправо, присуство злата у вулканским емисијама није необична појава.

Трагови злата хемијским анализама откривени су у узорцима са вулкана Килауеа на Хавајима, Етне у Италији, Аугустина на Аљасци и Ел Чичона у Мексику.

Каснија теоријска истраживања указала су да се злато може преносити врелим вулканским течностима, а вероватно и гасовима.

То има смисла, јер је вулкан у суштини отвор у Земљиној кори кроз који се растопљени материјал из дубине пробија ка површини.

Бројни елементи, попут бакра, сребра, живе, арсена, селена, сумпора, али и злата, налазе се у тој огромној природној „топионици“, где могу да се везују са другим елементима и формирају различита једињења.

Злато се при том не испарава као вода из чајника – тачка кључања чистог злата далеко је виша од температура у вулканима. Уместо тога, сматра се да оно „путује“ у испарљивим једињењима која садрже хлор или сумпор и која могу постојати у врелим вулканским гасовима.

Међутим, према истраживачком тиму који је предводила геохемичарка Кимберли Микер са Института за рударство и технологију Новог Мексика у Сједињеним Америчким Државама, злато са Еребуса понаша се на начин који није забележен ни код једног другог вулкана.

У оквиру истраживања научници су прикупили узорке снега око кратера, гасова који се издижу изнад језера лаве, као и ваздуха у доњим слојевима атмосфере изнад Антарктика, чак до 1.000 километара удаљености од вулкана.

У сва три скупа узорака пронашли су микрометарске честице чистог злата.

Под електронским микроскопом честице су изгледале као сложени, правилно обликовани кристали са готово савршеном геометријом, а не као неправилна зрнца. Неки од њих били су широки и до око 60 микрометара.

Процењена дневна емисија од 80 грама злата заправо је мања него код неких других вулкана. Према тадашњим мерењима, Килауеа је дневно испуштала између 500 и 800 грама злата, док су процене за Етну достизале чак 2,4 килограма.

Ипак, код Еребуса постоји нешто јединствено што омогућава да се злато издвоји из једињења која га преносе у вулканским гасовима.

Један од модела који су научници предложили претпоставља да се злато из лаве износи у испарљивим једињењима са хлором. Како се гасови хладе, злато кристалише, издваја се из тих једињења и на крају пада на антарктички лед.

Проблем са овом теоријом је што гасови садрже веома малу количину злата, па је у таквим условима веома тешко да се у ваздуху спонтано формирају тако лепо обликовани кристали.

Другу могућност касније је предложио вулканолог Филип Кајл, такође са Института за рударство и технологију Новог Мексика и члан истраживачког тима. Према његовој хипотези, злато се постепено формира у кори на површини језера лаве, одакле га потом узлазни вулкански гасови односе у атмосферу.

Иако је од овог открића прошло више од 30 година, научници и даље немају коначан одговор.

Изгледа да нешто у вези са планином Еребус – било да је реч о њеној хемији, температури, геологији или неком другом фактору – овом вулкану даје јединствену способност да антарктички снег посипа ситном златном прашином, готово као неко несташно митско биће.

Од 1. јула ће бити отворен за грађане, а за време коришћења о његовој сигурности и одржавању стараће се понтонири Речне флотиле који су успоставили мостовно место преласка.

Припадници Војске Србије годинама уназад премошћавају Дунав од земунске обале до Великог ратног острва.

Планирано је да, уколико водостај реке буде дозвољавао, понтонски мост буде у функцији до краја августа, када следи његово расклапање и превожење у матични гарнизон.

На питање да ли припрема нешто велико за београдску публику, Пејовић је без оклевања одговорио потврдно.

„Пуно о томе размишљамо, пуно о томе причам са људима који раде организацију, с мојим менаџером Банетом Обрадовићем“, рекао је певач и додао да је одлука практично донета, а да је сада фокус на проналажењу идеалног простора.

Како је објаснио, одабир локације је кључни корак од којег зависи реализација целог догађаја. Пејовић је подсетио на свој последњи велики подухват у Београду, када је одржао три узастопна концерта на стадиону Ташмајдан, наговестивши да и овога пута циља на једнако импресиван догађај.

„Најбитнији је простор. Први тај простор који буде нама одговарао, за који се сложимо да је то тô, овај, то ће се десити. Мислим да ће то врло брзо да буде, тамо сигурно у току ове године“, рекао је Пејовић, сузивши потенцијални термин на јесење месеце.

„Сад, да ли је то неки септембар-октобар? О том потом“, остао је загонетан певач.

Он је такође наговестио да постоје одређени изазови у организацији, наводећи да се ситуација са концертним просторима променила.

Ипак, одлучан је да обожаваоцима пружи незаборавну ноћ.

Ове недеље, корисници могу почети да резервишу име путем апликације, иако то неће бити обавезно.

Компанија је саопштила да ће људи моћи да уклоне или промене своја корисничка имена у било ком тренутку. Када се апликација у потпуности активира, корисници Вотсапа ће моћи да се повежу само након размене корисничких имена. И даље ће постојати опције за блокирање или пријављивање нежељених порука.

Имена ће бити ограничена на 35 карактера и биће неких рестрикција при њиховом избору. У компанији најављују да имена и функције неких високих званичника и познатих личности неће бити доступна ником другом.

На пример, мало је вероватно да ће Вотсап бити преплављен корисницима који се зову Доналд Трамп. Фирма у власништву „Мете“ описала је корисничка имена као функцију приватности.

Алис Њутн-Рекс, шефица производа у компанији „Вотсап“, рекла је да је чула од корисника да не желе увек да деле своје бројеве телефона како би били у контакту са другима, посебно у групним ћаскањима.

Како је истакла, нада се да ће ова функција „дати корисницима контролу над начином на који бирају да се појављују“ у апликацији.

Како се резервише корисничко име?

Према најавама представника „Мети“, корисничка имена за Вотсап биће увођена „постепено током наредних месеци“ и корисници ће бити обавештени када им се корисничко име активира.

Они који желе да резервишу корисничко име могу то урадити преко подешавања налога у апликацији. Опција за резервисање корисничког имена појавиће се када буде доступна.

Могућност резервације није доступна на WhatsApp Web-у или верзији за Desktop. Компанија је саопштила да ће имати опцију за креаторе, мала предузећа и организације да преузму корисничко име које имају на Инстаграму или Фејсбуку ради доследности. Али свако ко жели да усклади своје корисничко име на Вотсапу са оним које има на било којој другој „Метиној“ апликацији мораће да га повеже са својим постојећим налозима у Центру за налоге.

То значи да ће се неки од података корисника делити на више апликација, као што су Тредс (Тhreads) и Месинџер.

Неки су се жалили на друштвеним мрежама да им се опција за резервисање корисничког имена још увек није појавила. Из компаније поручују корисницима да „провере да ли имају преузету најновију верзију Вотсапа и да прате новости које добијају у апликацији“.

Има ли приватности на „Метиним“ апликацијама?

„То је добра функционалност, али чак и ако нуди више приватности, имајте на уму да Вотсап генерално није апликација која поштује приватност“, рекла је Кариса Велиз, професорка на Универзитету Оксфорд и ауторка књиге Приватност је моћ.

Како професорка наглашава, „Мета“ прикупља много метаподатака о корисницима у маркетиншке сврхе: „Морамо запамтити да је Вотсап у власништву компаније 'Мета' – једне од технолошких компанија са најгорим резултатима када је у питању приватност“.

Вотсап не користи садржај приватних ћаскања за оглашавање. Они су заштићени енкрипцијом, што значи да фирма не може да чита садржај порука.

Али користи податке – као што су ваша локација и основне информације о налогу, као што су године – за подршку оглашавању.

Када опција за бирање корисничког имена буде у потпуности имплементирана, појединачни бројеви телефона више неће бити видљиви на Вотсапу.

Колико год то необично звучало, потенцијални ефекат нема везе са психоделичним дејством овог једињења.

Прелиминарни докази указују на то да би псилоцибин могао да помогне у поновном успостављању равнотеже међу можданим ћелијама које обрађују звук.

Посебно је занимљив експеримент канадских научника из 2024. године, који још није прошао рецензију. Они су мишевима дали дозу псилоцибина, а затим пратили како звук утиче на мождане ћелије животиња.

Када су добили псилоцибин, мишеви су знатно слабије успевали да „искључе“ познате, понављајуће звукове, што указује на директан утицај на мождани пут за који се верује да је поремећен код тинитуса.

„Даља истраживања могла би да покажу како се утицај психоделика на чулне представе може искористити за лечење поремећене обраде чулних информација код стања као што је тинитус“, написали су истраживачи у свом раду објављеном на платформи bioRxiv.

Пре него што се донесу преурањени закључци, важно је подсетити се шта до сада знамо о тинитусу.

Иако је ово стање и даље у великој мери мистерија и не постоји директан лек, научници имају све више доказа да проблем није у ушима, већ у мозгу.

Истраживања су показала да је тинитус тесно повезан са сном, али и са неуротрансмитером серотонином, који је најпознатији по својој улози у регулацији расположења.

Кад се мозак заглави

Према садашњем разумевању, код особа са тинитусом мозак се „заглави“ тако што фантомски звук стално доживљава као нешто ново и важно, уместо да научи да га игнорише као небитан шум из позадине.

То нас враћа на истраживање спроведено у Канади, где су научници са Универзитета Мекгил показали да псилоцибин делује управо на тај мождани механизам.

У овом случају, псилоцибин је спречио процес који научници називају хабитуација – способност мозга да неки звук временом сврста у позадинску буку и престане да му посвећује пажњу.

Користећи генетски модификоване мишеве чији су се активни неурони могли пратити под специјалним микроскопом, истраживачи су уочили да псилоцибин спречава развој те хабитуације.

После примене псилоцибина, мишеви су сваки звук доживљавали као да га чују први пут, а њихова осетљивост на тихе звукове остала је висока. Насупрот томе, код мишева који су добијали само физиолошки раствор, мозак је постепено филтрирао понављајуће звукове и све мање обраћао пажњу на њих.

Важно је, међутим, нагласити да нема доказа да је псилоцибин суштински „превезао“ мождане путеве задужене за обраду звука. Изгледа да је његов ефекат ограничен на то којим звуковима мозак поклања пажњу, а које игнорише.

Шта даље?

Наравно, реч је само о једној студији на мишевима која још није прошла стручну рецензију. Ипак, она представља занимљив траг који заслужује даља истраживања, наводи се у недавно објављеном прегледном раду у часопису Hearing Research, који је анализирао десетине научних студија о могућем утицају псилоцибина на симптоме тинитуса.

Научници из Кинеске народноослободилачке армијске опште болнице разматрали су неколико механизама у којима се деловање псилоцибина и тинитуса преплиће у мозгу.

Један од најзначајнијих односи се на улогу глутамата – неуротрансмитера који подстиче активност можданих ћелија – и ГАБА (гама-аминобутерне киселине), неуротрансмитера који делује умирујуће.

Претходна истраживања повезала су тинитус са нарушеном равнотежом између ових система. Другим речима, нема довољно ГАБА да „смири“ мозак, па се прекомерна побуђеност неурона постепено појачава.

Као последица тога, неурони задужени за слух могу почети да се активирају и без стварног звучног надражаја, а мозак ту унутрашњу активност тумачи као прави звук.

Аутори прегледног рада истичу да је познато да псилоцибин такође делује на овај механизам.

Међутим, уместо да појача активност система, псилоцибин доводи до повећања нивоа глутамата, што потом подстиче ослобађање веће количине ГАБА. На тај начин, поједностављено речено, систем се поново доводи у равнотежу.

Све то доводи до тога да мозак постане мање „укочен“ у својим обрасцима рада – ефекат који би, према мишљењу истраживача, потенцијално могао да спречи да се мозак особа са тинитусом непрестано фиксира на фантомски звук.

Ипак, важно је нагласити да ниједно од ових истраживања није клиничко испитивање које доказује да псилоцибин сигурно помаже код тинитуса.

Реч је о свеобухватном прегледу досадашњих научних сазнања који охрабрује наставак истраживања ове могуће везе.

„Кроз оваква истраживања можемо боље разумети терапијски потенцијал псилоцибина“, наводе аутори, „чиме се ствара научна основа за развој нових терапијских протокола и пружање ефикаснијих могућности лечења пацијентима који пате од тинитуса.“

Према речима научника, ово налазиште представља једно од најзначајнијих у Европи за проучавање последњих заједница неандерталаца. У то време хомо сапијенс већ се проширио великим делом континента, док је популација неандерталаца била сведена на свега неколико стотина јединки.

Истраживања указују да је Лигурија тада нудила повољније климатске и еколошке услове од многих других европских области. Блага клима и богат животињски свет омогућили су мањим групама неандерталаца да опстану дуже него у другим деловима Европе. Међу пронађеним остацима идентификовани су трагови носорога, џиновских јелена и обичних јелена, који су представљали важан извор хране за тадашње ловце.

Научници сматрају да изумирање неандерталаца није било последица једног догађаја, већ комбинације више фактора. Климатске промене, смањење доступних природних ресурса и конкуренција са хомо сапијенсом вероватно су заједно довели до нестанка врсте која је Европу насељавала више од 150.000 година.

Пећина Арма деле Маније данас представља једно од најважнијих места за проучавање завршне фазе постојања неандерталаца и преласка ка доминацији савременог човека. Истраживање је спроведено у сарадњи са универзитетима у Болоњи, Монтреалу, Сијени и Риму, уз подршку Археолошке управе Лигурије, а научници очекују да ће будућа ископавања донети нова сазнања о последњим данима једне од најзначајнијих људских врста у праисторији.

Лист боквице треба опрати, изгњечити и нанети на кожу, а за боље резултате препоручује се комбинација са невеновим уљем које садржи алантоин, супстанцу која стимулише стварање нових ћелија.

Невен је још једна биљка богата провитамином А, која делује снажно противупално и користи се за третман екцема, лишајева и розацее.

Посебно је занимљиво „ватрено уље“, истиче Антонијевић, добијено од пасјег трна, биљке која расте у подножју Старе планине, а позната је по интензивној наранџастој боји и снажним лековитим својствима.

Драгана Радоњић објашњава да пасји трн, познат и као вучји трн, има широку примену у традиционалној медицини Сибира и Кине. Уље ове биљке богато је омега-7 масним киселинама и користи се за негу коже, посебно код опекотина и кожних проблема.

Чај од листова пасјег трна препоручује се код псоријазе, екцема и витилига због детоксикационог дејства и стимулације меланоцита.

Садња пасјег трна захтева посебну негу, укључујући малчирање и редовно заливање, јер је корен осетљив на сушу. Такође, за плодове су потребне три женске биљке и једна мушка, а орезивање грана може одложити родност.

За унутрашњу негу коже препоручују се биљке богате силицијумом као што су раставић, дивљи дан и ноћ. Чај од ових биљака помаже код екцема, лошег квалитета ноктију и косе. Такође, корен маслачка, лист коприве и вероника су биљке са детоксикационим дејством које побољшавају стање коже код различитих проблема, укључујући пубертетске акне, екцеме и псоријазу.

Антонијевић наглашава да је важно третирати кожу и споља и изнутра, користећи природне биљне препарате за целокупну негу и заштиту коже током топлих дана.

Уметнички директор фестивала, Драган Ђорђевић Сузуки, истиче да фестивал има за циљ да приближи класичну музику широј публици, не само упућенима. Програм фестивала је разноврстан и укључује тематске концерте, музичке радионице за децу, као и наступе познатих уметника из Србије и иностранства.

Отварање фестивала биће одржано 3. јула у част професора Уроша Пешића, а наредних дана публику очекују концерти посвећени важним личностима музичке школе, као и јединствени спој музике и уметности, попут наступа Ксеније Симонове, победнице украјинског формата Ја имам таленат.

Фестивал такође укључује и Disney Night, концерт намењен деци, као и наступе ученика ниже Музичке школе „Душан Сковран“.

Сви концерти су бесплатни, а организатори позивају све генерације да уживају у богатом програму.

Драган Ђорђевић Сузуки наглашава да је циљ фестивала да музику учини доступном и разумљивом свима, јер музика оплемењује душу и тело.

Фестивал Раванелијус подржавају локална самоуправа, Министарство културе, као и бројни спонзори из региона, што омогућава да се догађај одржи на високом нивоу и да привуче велики број посетилаца.

Ћуприја је град музике и желимо да постане важан музички центар, поручује Ђорђевић, позивајући све да овог лета посете фестивал и уживају у јединственим музичким доживљајима.

Улаз на све концерте је слободан, а фестивал траје од 3. до 7. јула, обећавајући незаборавне музичке тренутке за све узрасте.

Током типичне смене, како каже, Сафир је истовремено разговарао са више од сто људи преко десетина профила, док су надзорници патролирали између столова са електричним палицама, спремни да казне свакога ко не испуни дневну квоту.

Његов задатак био је део глобално распрострањене преваре познате као „клање свиња” (pig butchering), где се жртве, или „свиње”, пажљиво „хране” лажним обећањима љубави и богатства пре него што буду финансијски „заклане”.

За само месец дана, Куриманил је циљао око 50.000 жртава из најмање 17 земаља. Међу његовим „клијентима” били су удовац кројач из Курдистана, посластичар из Турске, фармер оваца из Киргистана, војници из Ирака и студент из Индонезије.

Све је то радио користећи софтвер изграђен на моделима вештачке интелигенције америчких технолошких компанија, које преваранти злоупотребљавају да би циљали жртве невиђеном брзином и у огромном обиму. „Сви су тамо роботи”, рекао је Сафир за АП, описујући аутоматизовану природу операције. „Систем ради све, ми само пратимо упутства.”

Америчка технологија дуж читавог криминалног ланца

Истрага је показала да је америчка технологија присутна дуж читавог дигиталног ланца који повезује преваранте са њиховим жртвама. Проблем је достигао размере које Уједињене нације описују као „скандемију”, са глобалним губицима који премашују хиљаду милијарди долара годишње.

Само у Сједињеним Државама, губици од превара које потичу из југоисточне Азије процењени су на 3,5 милијарди долара у 2023. години. Криминални синдикати, углавном смештени у специјалним економским зонама у Мјанмару, Камбоџи и Лаосу – регионима обележеним политичком нестабилношћу и корупцијом – изградили су читаве градове посвећене преварама.

Према проценама УН-а, најмање 300.000 људи, попут Куриманила, приморано је да ради у овим центрима широм југоисточне Азије. Иако не постоје докази да америчке компаније раде било шта незаконито, злоупотреба њихових алата поставља питање колико ригорозно спроводе сопствене услове коришћења, који забрањују илегалне активности.

Вештачка интелигенција унела револуцију у преварама

Модели вештачке интелигенције америчке производње, пре свега ChatGPT компаније ОпенАИ и Џемини (Gemini) компаније Гугл, коришћени су за израду специјализованог софтвера који преварантима омогућава да неометано раде на десетинама језика, надзиру раднике и циљају жртве широм света.

Ови алати, познати под називима као што су КТ (Kongtian) и 007ТГ, део су сивог тржишта технологије која има и легитимне и нелегитимне примене. Функционишу као „превара као услуга” (Scam-as-a-Service), где криминалне организације могу да купе готове пакете за покретање сопствених операција.

Бивши преваранти описују их као „све на једном месту” за вођење превара на индустријском нивоу. Софтвер користи ChatGPT и Џемини за генерисање аутоматских одговора, покретање четботова за играње улога, које преваранти користе за развијање уверљивих ликова, као и за превођење у реалном времену на више од сто језика.

Али технологија иде и даље. Ове платформе су заправо софистицирани системи за управљање односима са клијентима (CRM), прилагођени за управљање жртвама.

Преваранти могу да прате стотине „свиња” истовремено, бележећи личне податке, пратећи ниво поверења и бележећи колико је новца извучено од сваког од њих. Администратори могу чак и да манипулишу оним што жртва види на лажној инвестиционој платформи, приказујући измишљене добитке како би је подстакли на даља улагања.

Анализа блокчејна, коју је за АП урадила компанија ТРМ Лабс, показала је да су преваранти који су користили ове алате зарадили десетине милиона долара.

Криминалне групе користе и вештачку интелигенцију за креирање уверљивих лажних профила, користећи ВИ генераторе слика за стварање фотографија које не постоје у стварности.

Најновији тренд је употреба ВИ „face-changing” софтвера, односно дипфејк технологије, која омогућава преваранту да током видео-позива у реалном времену прикаже лице друге особе, чиме се отклања и последња сумња жртве.

За оне који су присиљени да раде у овим фабрикама превара, одбијање или неуспех нису опција. Куриманил, који није био вешт у превари, био је брутално пребијан.

Скривена инфраструктура: од сервера до сателита

Софистицирана, глобална интернет инфраструктура подржава економију преварантских центара у Мјанмару, која се ослања на услуге компанија као што су Коџент Комуникејшенс (Cogent Communications), АТ&Т, ДиџиталОушен (DigitalOcean) и Оракл (Oracle).

Анализа више од 200.000 конекција уређаја у четири центра за преваре у Мјанмару, спроведена за АП, показала је да је сваки пети сигнал преносила компанија регистрована у САД. Ови центри су често смештени у удаљеним, слабо контролисаним подручјима дуж границе са Тајландом, где владавина права практично не постоји, а локалне милиције пружају заштиту криминалним синдикатима у замену за део профита.

Посебно се истиче Старлинк, сателитска интернет компанија Илона Маска, која је постала провајдер број један у Мјанмару, укључујући и центре за преваре. У земљи разореној грађанским ратом, где влада често искључује земаљске интернет везе како би сузбила отпор, Старлинк је постао спас за школе, болнице и хуманитарне групе.

Ипак, одаци показују да преваранти чине несразмерно велики део његове корисничке базе. Сателитски интернет им омогућава да заобиђу локалне рестрикције и наставе са радом чак и када им власти пресеку земаљске везе. Стабилна и брза веза је кључна за 24-часовни рад ових центара, који функционишу као глобални позивни центри, само са далеко мрачнијом сврхом.

Како да се стане на пут злоупотреби

Стручњаци за сајбер безбедност кажу да би интернет провајдери, компаније за вештачку интелигенцију и Старлинк могли да ураде више како би спречили злоупотребу од стране превараната – али им недостају законски, регулаторни и пословни подстицаји.
У међувремену, у Вашингтону, законодавци и владини званичници траже од америчких технолошких компанија да сарађују како би преваранте одвојили од америчке инфраструктуре, али на добровољној основи.

У новембру, америчка тужитељка округа Колумбија, Жанин Пиро, основала је Ударну групу за центар преваре како би циљала на преварантске комплексе.

У четвородневној вежби у мају, Ударна група је сарађивала са компанијама Мета, СпејсИкс, Гугл и другима како би пореметила више од 1,4 милиона налога на друштвеним мрежама и имејл налога, прекинула саобраћај злонамерних ИП адреса, запленила сателитске интернет терминале и деактивирала сервере и хостинг инфраструктуру повезану са преварантским мрежама југоисточне Азије.

„Нећемо дозволити криминалним организацијама да наоружају нашу сопствену инфраструктуру против нас или да униште животне уштеђевине вредних породица“, рекла је Пиро у имејлу за АП.

ОпенАИ и Гугл су саопштили да имају робусне програме за проактивно спречавање превараната да злоупотребљавају њихове алате. Старлинк није одговорио Еј-Би-Сију на детаљне захтеве за коментар.

Провајдери интернет услуга су нагласили да не могу да виде садржај који њихове мреже преносе или шта крајњи корисници раде на мрежи – приватност по дизајну ограничава њихову могућност праћења злоупотребе.

Сви су рекли да су одговорили на валидне пријаве злоупотребе и сарађивали са органима реда. Нико није желео да открије конкретне информације о клијентима, позивајући се на правила приватности, али неколико њих је рекло да су предузели конкретне мере као одговор на извештаје АП-а.

ОпенАИ је саопштио да је на основу информација које је АП поделио идентификовао и забранио три налога који су користили њихове моделе за подршку онлајн преварама. Оракл је саопштио да „марљиво сарађује са органима реда“ на материјалу који је поделио АП. 

Извршни директор ОпенАИја, Сем Алтман, упоредио је вештачку интелигенцију са комуналним предузећем, сличним електричној енергији или води. Али за разлику од водоводних предузећа, технолошке и телекомуникационе компаније у Сједињеним Државама генерално нису одговорне за проактивно обезбеђивање безбедности садржаја који преносе.

Неки људи верују да би требало да се промене.

„Ово мора бити као чиста вода“, рекао је Метју Мојнахан, извршни директор компаније GetReal Security, фирмe за сајбер безбедност. „Све што излази из славине за крајњег корисника, било да је та славина рачунар, прегледач или ваш мобилни телефон, прљава вода не би требало да дође до вас. А ово је управо то – прљава водa.“

Употреба вештачке интелигенције у преварама толико брзо експлодира да се многи у заједници сајбер безбедности плаше да ће потпуно аутоматизоване преваре које воде агенти ВИ ускоро постати уобичајене.

„Крећемо се ка свету у коме вам можда више не требају људи“, наглашава Ари Редборд, глобални шеф политике у ТРМ Лабсу, фирме за криптоаналитику. „Све што вам треба су стотине, хиљаде, милиони агената који не морају да спавају, не морају да једу, који ово раде 24/7.”