Читава ситуација оставила је правнике збуњене око тога ко има право на добитак: особа која је купила срећку или особа која је платила? И да ли ће лутрија уопште исплатити новац?

Лист Паризиен описао је читаву причу као нешто што заслужује филм. Двојица бексућника обила су аутомобил паркиран у центру Тулуза 3. фебруара и украла ранац у ком су се налазиле картице и лична документа човека ког је лист именовао са Жан-Давид.

Жртва (42) је пријавила крађу полицији и контактирала банку да блокира картице. На питање да ли су картице коришћене, обавестили су га да су тог дана у три поподне лопови искористили једну од картица да у продавници купе робу вредну 52,50 евра.

Забринутији да пронађе документа, Жан-Давид је отишао у продавницу следећег јутра да објасни ситуацију и упита да ли имају неке надзорне камере.

„Надао сам се да барем нађем документа, али продавац није могао да ми помогне. Рекао ми да се сећа да су два бескућника између 30 и 40 година свратила и купила цигарете и греб-греб картицу. Деловали су му сумњиво јер су једну куповину направили са једном картицом, а онда су нешто друго хтели да узму, али када је тражен пин да укуцају, нису знали“, рекао је полицији.

Након што су огребали картицу, открили су да су освојили џекпот од 500.000 евра, па су се вратили у продавницу да покупе свој добитак и речено им је да контактирају компанију која води француску националну лутрију.

„Супруга власника продавнице рекла је да сумња ћу их наћи јер је проверила срећку и заиста су освојили 500.000 евра. Рекла је да су били толико срећни да су заборавили својих пет пакли цигарета“, испричао је Жан Давид.

Од тада се ситуација налази у некој врсти правног вакума. Лопови нису покушали да преузму џекпот, а полиција у Тулузу је замрзла победнички тикет док се не оконча истрага.

Жан-Давид је сад позвао лопове да контактирају његовог адвоката.

„Зашто да се пријатељски не договоримо? Зашто да не поделимо?“, пита Жан-Давид.

„Колико Вукова награда представља велику част за добитнике, толико и њени добитници чине велику част Културно-просветној заједници Србије, тако и култури, просвети и науци наше Републике“, рекао је генерални секретар Културно-просветне заједнице, Живорад Ајдачић.

Од 78 предложених кандидата жири је одлучио да Вукову награду добије девет истакнутих личности из сфере науке, културе, просвете и уметности.

Изузетну Вукову награду добили су глумац Александар Берчек, оперски уметник Жељко Лучић и универзитетски професори Драго Бранковић и Драган Симеуновић.

„Та награда, без икакаве сумње, представља огромну нематеријалну вредност и уједно и снажан подстицај, како за награђене, обавезујући их да и даље стварају и постижу изузетне резултате у својој области, тако и за све оне који тек стреме ка овој традиционалној и високој награди која деценијама стоји на самом врху друштвених признања“, истакао је професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Драган Симеуновић.

Угледно признање уручено је и институцијама – Модерној галерији из Ваљева коју је пре четири деценије основао сликар Љуба Поповић и Основној школи „Добросав Радосављевић Народ“ из Мачванске Митровице која је недавно обележила 200 година постојања.

Друга корпорација по профиту на свету потврдила је да је формирала заједничко партнерство са двојцем да преузму интелектуалну својину Џејмса Бонда и да „Амазон“ задржи креативну контролу.

„Амазон“ није желео да открије тачне финансијске услове договора, али је холивудски портал Дедлајн први известио о суми од милијарду долара.

Денијел Крејг, последњи у низу глумаца који су играли Бонда, честитао је Барбари Броколи и Мајклу Вилсону. Крејг, који се први пут у улози тајног агента појавио у филму Казино ројал, пренео је своје дивљење и љубав за Барбару и Мајкла.

„Желим Мајклу дугу и опуштајућу пензију, а Барбари у шта год буде одлучила да се упусти знам да ће бити спектакуларно и надам се да ћу бити део тога“, истакао је британски глумац.

Са кративном контролом, Амазон ће имати моћ да настави са снимањем новим филмова и потенцијалних телевизијских спинофа, без икаквих уплива од Вилсона и Броколијеве који су надгледали интегритет лика створеног 1953. године од стране Ијана Флеминга.

Прошло је четири године од изласка последњег филма Није време за умирање, а ниједан нови филм о Бонду није тренутно у продукцији, а чини се да ће до изласка наредног ово бити најдужи период без 007 од његовог почетка.

Разне здравствене тегобе, могу бити праћене деменцијом, што захтева стални надзор и то по могућству, од стране стручне особе. Иако многи мисле да је деменција заборавност, ова болест која се највише везује за треће доба има разне појавне облике.

На пример, старија особа може бити дезоријентисана и анксиозна, док у тим тренуцима треба знати како јој приступити и умирити је. Поред тога, ту је низ других тегоба о којима треба бринути.

Старачки домови запошљавају стручно особље и имају капацитете да здравствено збрину старије особе.

Kада бирате старачки дом, приметићете да се цене услуга разликују према врсти смештаја.Такође, цене варирају од установе до установе. Луксузније опремљени старачки домови, у којима су намештај и опрема новији, имају више цене смештаја на месечном нивоу.

С друге стране, скромније опремљени старачки домови имају нешто повољније цене. Међутим, у оквиру исте установе цене се разликују и према томе да ли је реч о смештају у засебној или дељеној соби. Најскупљи је смештају у апартманима и једнокреветним собама, док онај у двокреветним или трокреветним може бити значајно повољнији.

Приликом одлучивања, некима је најважнији фактор цена. Стога се одлучују за смештај у дељеној или вишекревтној соби. Ипак, на првом месту требало би водити рачуна о жељама и потребама будућег корисника.

Такође, доста зависи и од здравственог стања особе која је у питању. Неким старијим особама више прија да буду саме и да имају своју сопствену собу или апартман. Уколико им је то важно, треба потражити старачки дом који се уклапа у предвиђени буџет, тако да породица може да приушти да корисник буде сам у соби.

Kорисници дома су различитог карактера, па тако неким особама стално треба друштво. Осећају се безбедније када с неким деле собу у старачком дому. Будући корисници дома који су у стању да доносе одлуке увек треба да имају главну реч, када је избор смештаја у питању.

Уколико би волели да деле собу са неким, нека тако и буде. Психолог и социјални радник могу да помогну у проналажењу одговарајућег цимера, али и касније промене су могуће.

Kолико је важна опремљеност старачког дома? Упркос томе што нам се они старачки домови који слове за луксузне, на први поглед могу више допасти у поређењу са некима који то нису, неке ствари су много важније. Пре свега, хигијена простора треба да буде беспрекорна, без обзира на то како је ентеријер опремљен.

Поред тога, један од најважнијих фактора који треба да утиче на наш избор је особље које ради у старачком дому. Треба бирати оне установе у којима раде лица медицинске струке.

Са корисницима дома највише контакта имају геријатријске медицинске сестре и медицински техничари, који врше константан медицински надзор. Такође, старачки дом треба да има добро осмишљене друштвене активности. За то је задужена социјална служба.

Kорисници старачких домова добар део времена проводе у заједничким просторијама. То су салони, дневни боравци, трпезарије, терасе и дворишта. Особље је задужено и за то да анимира кориснике, тако да време буде квалитетно испуњено. Приликом обилазака домова за старе, обратите пажњу каква је атмосфера. Да ли се чује разговор и смех? То је веома важно, јер не треба заборавити да је друштвени живот веома значајни за очување психофизичког здравља.

Такође, заједнички простор треба да буде такав да носи у себи топлину. Атмосфера никако не би требало да буде хладна. Многи старачки домови настоје да уреде ентеријер и екстеријер тако да све личи на велику породичну кућу, што је многим породицама прихватљивије него да личе на здравствене установе.

Велике дневне собе са угаоним гарнитурама, клуб сточићима и удобним фотељама треба да имају довољно слободног простора за неометано кретање свих корисника, а нарочито оних који користе разна ортопедска помагала.

Простор треба да буде прилагођен лакшем кретању свим оним корисницима који се отежано крећу. Велика предност је када старачки дом има лифт или покретну столицу на степеништу, уколико установа има једна или више спратова.

Пространа и лепо уређена дворишта са баштенским намештајем и клупама, велика су предност, како би се што више времена проводило напољу када то временске прилике дозвољавају.

Уколико тражите одговарајући старачки дом за неку, вама блиску, старију особу, било да је члан породице, сродник или пријатељ, погледајте на странама сајта Огласико где су представљене њихове услуге. Можете упоредити цене, које се разликују од установе до установе и према врсти смештаја.

Сазнајте све потребне информације о старачким домовима, пре него што их позовете и закажете обилазак оних домова које сте одабрали.

Тек након што их посетите, донесите коначну одлуку. На лицу места упознаћете особље и видећете каква атмосфера влада, што је један од важнијих фактора у опредељивању.

Додала је да је реч о томе да се афричка плоча судара са евроазијском плочом, и да тренутно, у том подручју, једно од главних места сударања управо јесу грчка острва где је јака тектонска активност.

Та тектонска активност се испољава кроз земљотресе, а у прошлости се испољавала и кроз вулканске ерупције. Оно што је претходних месец дана чудно или неочекивано, је било управо то што је било тако много земљотреса који су имали магнитуду око 5, а није се десио ни један јачи земљотрес. Давати прогнозе о смиривињу ситуације је, како стручњаци кажу, незахвално.

Многи су забринути у вези са евентуалним јаким вуканским ерупцијама.

„Сумњамо да би тако јака вулканска ерупција као што је била та од пре око три до 3,5 хиљаде година која се десила, да би тако јака могла да се поново деси у ово време. Наравно, све што је било активно ће бити активно опет. Постоји шанса. Дакле, то подручје је показало да је способно да генерише такве вулканске ерупције, и тако да ми у будућности или некој даљој у будућности, можемо опет очекивати нешто слично. Међутим, за сада нема показатеља да би могла нека значајна ерупција да се догоди јер нису само земљотреси показатељи будуће вулканске ерупције", објаснила је гошћа РТС-а.

Стручњаци иначе очекују да би могла да се деси нека мања вулканска активност на вулкану Колумбус који се налази негде 10 до 15 километара североисточно од острва Санторини. Али није искључено ни да ће се на Санторинију догодити еманације неких гасова или неке мање вулканске ерупције.

Сударање плоча не мора да буде сигуран показатељ будућих догађаја

Када је реч о померању и поменутом сударању две велике плоче, Младеновићева истиче да је тешко одговорити на питање о томе да ли се на основу тога може предвидети нека сеизмичка активност на другим подручјима у другим деловима Европе.

„Немамо довољно података када бисмо могли такве студије да радимо, нажалост. То што се тамо дешава, кретање, наравно да се та енергија преноси и ка унутрашности континента, и ка нашим подручјима, е сада да ли то директно може да се веже и да кажемо да, ако се деси, рецимо у Грчкој, одређени земљотрес одређене магнитуде, или се плоча помери за неколико милиметара, да ли то значи да ће се негде у овом подручју догодити нека сеизмичка активност, то, нажалост, не можемо тачно да знамо", испричала је.

Говорећи о територији Србије, чињеница је да није било честих, изузетно јаких земљотреса, иако памтимо неке као онај који се десио у Краљеву који је нанео велику штету.

„Србија има умерену сеизмичку активност. Код нас се једном у 10 до 15 година деси земљотрес који има магнитуду већу од 5. Тако да не можемо да кажемо да нема земљотреса који људи могу да осете, али то нису земљотреси који су толико јаки и рушилачки као, рецимо, они које смо гледали у Турској пре две године", каже Младеновићева.

Наводи да ми немамо разлога за бригу због катастрофалних земљотреса у нашој земљи, иако је, како додаје, централни део Србије сеизмички активнији него остатак Србије: „Разлог за то је релативно једноставан, зато што тамо постоје ти активни раседи дуж којих може да се врши кретање стена, и онда због тога се тамо и дешавају земљотреси.

Повећана, да кажем, јача сеизмичка активност у централној Србији је ограничена на подручје које од југа иде од Копаоника па до Ваљева, Лазаревца и Мионице на северу и негде до Свилајнца и Петровца на Млави на истоку и све то између, дакле, тај сам централни део Србије, централна Шумадија, јесте сеизмички најактивнији. Али, наравно, не можемо да искључимо да у западној и у источној Србији могу да се догоде земљотреси који би имали магнитуду до 5, али опет понављам, то није ништа што треба да нас брине јер то нису рушилачки земљотреси".

Каква је опасност од угашених вулкана на тлу Србије

У Србији има и угашених вулкана, попут Авале. Поставља се питање о томе колико је могуће да неки од тих вулкана у неком периоду активира и тако изазове било какву опасност за становништво.

„Последња таква активност код нас, ево конкретно на Церу, се дешавала пре неких 18 милиона година, али грубо речено пре око 20 милиона година су биле те последње, да кажемо, вулканске ерупције. Рудник је познат по томе да је имао те активне вулкане. Затим на Копаонику, односно у околини Копаоника су били активни вулкани, и то су ти који су 30 до 20 милиона година стари.

Такође у источној Србији постоји један вулкански низ који је још старији, који је негде око 80 милиона година стар. Тако да да, на подручју Србије је било, односно Србија се налази на подручју где су некада постојали ови вулкани који су били прилично активни, али ти вулкани су давно угашени, и данас не постоји опасност да би било који од њих могао да проради", истакла је Младеновићева.

Глодари који су уносили „коктел са пластичним загађивачима током само три месеца показали су слабе мишиће, лошу координацију покрета, више упала као и повећане митохондрије у ћелијама срчаног ткива. Код њих је уочено и крварење између ћелија миокарда.

Не зна се да ли се све наведено под истим условима дешава и у људском телу, али налази сугеришу да пластичне посуде у додиру са загрејаном храном или посуде намењене за подгревање и микроталасну пећницу, нису безбедно средство за држање хране.

Док чекају додатна истраживања, аутори студије на медицинском универзитету Нингкиа у Кини тврде: „Од суштинског је значаја избегавати употребу пластичних посуда за храну на високој температури“.

Њихови експерименти на пацовима били су подстакнути истраживањем на 3.179 старијих одраслих особа у Кини. Они који су пријавили већу изложеност пластици у упоитнику, имали су већу вероватноћу да ће патити од конгестивне срчане инсуфицијенције.

Друга недавна и забрињавајућа истраживања открила су да се микропластика накупља у крвним угрушцима у људском мозгу, срцу и ногама, па су епидемиолог Ијуепинг Ву и његове колеге одлучили да даље истраже кардиоваскуларне ефекте.

Током три месеца хранили су 24 глодара хемикалијама које се испуштају из пластичних посуда када се загреју кључалом водом из чесме, а која укључују једињења као што су БПА, фталати и различити пластификатори.Научници су пластичне посуде стављали у додир са топлом водом из славине у трајању од 1,5 и 15 минута.

На крају, глодари који су пили контаминирану воду имали су измењено цревно микроокружење у поређењу са осам контролних глодара који нису. Њихови цревни микробиоми су се значајно променили након излагања пластици и њеним хемикалијама, укључујући промене у флори повезане са упалама.

Пораст ризика од упала

Крв животиња изложених топлој пластици такође је показала пораст инфламаторних имуних елемената, који су фактори ризика за кардиоваскуларне болести.

Топлота узрокује да се пластика лакше разграђује, али чак и флаширана вода, која се обично држи на собној температури или хладнија, изгледа да долази у ризичан додир са микропластиком.

Недавно су студије показале да пластичне посуде које са храном убацујемо у микроталасну пећ, могу отпустити микропластику и нанопластику у оброк, чак и ако се тврди да су посуде безбедне у микроталасној пећници. За само три минута може се ослободити милијарде ситних пластичних честица.

Колико се тих пластичних честица апсорбује у тело када се прогута, није познато. Такође је мистерија колико дуго се фрагменти задржавају у оброку или течностима.

Неке студије о зачепљеним артеријама код људских пацијената откриле су ситне фрагменте пластике који се накупљају у више од 50 процената наслага. У року од отприлике 34 месеца од операције, они са траговима пластике у артеријама имали су 4,5 пута већу вероватноћу да ће имати срчани удар, мождани удар или смрт у поређењу са онима код којих пластика није откривена.

Када је тело изложено пластичним загађивачима, истраживачи сумњају да постоји шанса да адитиви могу смањити активност антиоксидативних ензима и покренути запаљенску реакцију тела, остављајући га изложеним кардиоваскуларним оштећењима, објашњавају истраживачи.

Потенцијални ефекти загађења пластиком на здравље тек почињу да се појављују, али све већи докази не уливају наду.

У студији објављеној прошле године, научници су открили да када људи стављају врући пластични прибор за јело за једнократну употребу у уста, то смањује њихову разноликост цревног микро-света.

Студија је објављена у часопису Ecotoxicology and Environmental Safety.

„Враћамо се пластичним сламчицама“, најавио је Трамп након што је 10. фебруара потписао извршну уредбу којом америчка политика укида употребу папирних сламки.

Трампов „крсташки рат“ против папирних сламки није ништа ново. Његова председничка кампања 2020. године означила је пластичне сламке као „либералне“ и продавала их је као Трампов бренд.

Трампов тим је тада успешно зарадио скоро 500.000 долара за недељу дана од продаје Трампових брендираних „ласерски угравираних” сламки.

Идеја за сламке је заправо потекла од Бреда Парскала, Трамповог менаџера кампање за 2020. годину, који је био љут када се папирна сламка коју је користио поцепала на пола.

Повратак на папирне сламке

„Они желе да забране сламке. Да ли је неко пробао те папирнате сламке? Не раде превише добро“, рекао је Трамп на предизборном скупу 2020. године.

Чак су се и либерали залагали против папирних сламки још 2019. године, постављајући питања о њиховој ефикасности, као и о томе да ли су заправо боље за животну средину.

Рад истраживача из Бразила из 2020. године открио је да пластичне сламке за пиће имају „боље еколошке перформансе“ у поређењу са папиром и алтернативама за вишекратну употребу, а студија владе Велике Британије каже да папирне сламке имају већу емисију угљен-диоксида када труну на депонијама у поређењу са пластичним.

Студија из 2023. године открила је да су и друге опасне хемикалије, повезане са низом здравствених проблема, пронађене у већим количинама у папирним сламчицама у односу на њихове пластичне пандане. 

Трампова извршна наредба

Трампова администрација је кампању против пластичних сламки означила као „ирационалну“ и наредила да се поништи политика из Бајденове ере у вези са њиховом употребом од стране савезне владе.

Наложио је да се папирне сламке више не набављају и да се у року од 45 дана осмисли Национална стратегија за окончање употребе папирних сламки која би се бавила елиминацијом политике против пластичних сламки широм земље.

Председник и извршни директор Удружења пластичне индустрије Мет Сихолм наводи да је „Повратак у пластику“ покрет иза којег сви треба да станемо.

„Ценимо вођство председника Трампа у препознавању вредности пластике и радујемо се сарадњи са његовом администрацијом на унапређењу наше индустрије“, додаје Сихолм.

Међутим, еколози нису толико срећни због Трампове одлуке.

„Председник Трамп се још једном претвара да је популиста, стајући на страну својих пријатеља из ‘Велике нафте‘ због јавног интереса“, рекла је еколошка активисткиња Лиса Рамсден.

Директорка америчке кампање за пластику, непрофитне групе Ocean, Кристи Ливит истиче да је Трампов потез кренуо у погрешном правцу.

Шта фали пластичним сламкама?

Пластика за једнократну употребу, која се не може рециклирати, дуго је била пропаст заговорника заштите животне средине и јавног здравља. 

Покрет против пластичне сламке заиста је узео маха 2015. године након што је осмоминутни видео истраживача мора снимио морску корњачу којој је ноздрва била зачепљена, што је једног од истраживача навело да користи клешта како би извукао пластичну сламку.

Светски фонд за дивље животиње упозорио је да сламке и други пластични отпад представљају ризик за животиње ако се не одложе на одговарајући начин, јер их многе морске животиње погрешно сматрају храном.

Процењује се да пластично загађење убија 100.000 морских сисара годишње. Из непрофитне организације Ocean Conservancy наводе да су прикупили скоро 14 милиона пластичних сламки на плажама и воденим путевима широм света у последњих 35 година.

Сламке и други пластични предмети за једнократну употребу такође се могу распасти током времена, одбацујући у нашу воду и храну честице познате као микропластика, за које студије кажу да могу изазвати озбиљне здравствене проблеме попут рака и респираторних поремећаја.

„Оно чему смо посвећени, оно што нас одржава и оно што нам пружа прилику да допремо једни до других. Могао бих да вам цитирам низ великих мисли, једна од њих је да је језик једна врста зајендичке материце у којој се сви заједно рађамо и у коме једни друге разумемо и можемо да комуницирамо, где остварујемо своје биолошке, животне, идејне, хуманистичке идеале и где се заправо једино можемо срести са другим особама у језику којем комуницирамо“, рекао је Александар Јерков, професор на Филолошком факултету.

У свакодневној употреби у Србији се користе два писма – ћирилица и латиница. У ћирилици је у потпуности спроведено начело: један глас – једно слово. Данас су у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо - по члану 10. Устава Србије. Упркос томе основци и гимназијалци чешће пишу латиницом. Имена продавница у најпрометнијим улицама скоро увек су исписана латиницом.

"Ћирилица је важна, она је наше традиционално, наше матично писмо, просто нема изговора и данас рећи да је она превазиђена, напротив ја мислим да је она будућност, да то показују и савремене технологије, она је заиста доступна свуда и мобилним телефонима, компјутерима, програмима“, рекао је Владан Јовановић, Институт за српски језик САНУ.

Да би се језик и писмо сачували, потребан је рад целог друштва. Из Института за српски језик наводе да мора да се реши више проблема међу којима је и број лектора.

У средњим школама, је како наводе, по програму мало часова матерњег језика, а посебно је забрињавајуће то што на факултетима који образују наставни кадар нема предмета српски језик. Недовољно је развијена свест о важности матерњег језика, а самим тим и писма. Велику претњу српском језику чине позајмљенице, највише англицизми.

„Када се изгуби идентитет, онда се губи и језик, дакле и то је један од изазова поготово међу Србима на простору некадашњег српског ширег српско-хрватског језика у републикама на том простору.Свако од нас треба да чува и негује српски језик, пре свега правилним лепим говором, при том не мислим само на књижевни језик, мислим и на дијалекте, дијалекти су такође језици у малом и они имају своја правила и они имају значај“, рекао је Владан Јовановић, Институт за српски језик САНУ. 

„Ми не знамо границе свог језика, ми не знамо како ће се он држати у будућој ЕУ и у заједници где су језици слични и блиски. Ми не знамо да ли смо у стању да интегришемо културну матрицу која га окружује, ми не знамо јесмо ли стварно писмени или смо само полу приучени и јесмо ли заиста у своме језику или живимо тако што користимо један сићушни његов делић и тако што га кваримо што на друштвеним мрежама што свакодневној комуникацији, што у јавном простору где истакнути људи не само политичке фигуре говоре онако како не би смеле да говоре“, рекао је Александар Јерков,професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Осим бриге о очувању језика, велика је и ко ће да учи нове генерације. Прошле године смер српски језик и књижевност на Филолошком факултету уписало је тек шесторо студената.

Неке од уобичајених, свакодневних и нама одраслима нормалних навика, за бебе могу бити јако опасне. Једна од најопаснијих је љубљење беба, нарочито у образ, близу уста.

Доктор Каран Рај, хирург НХС-а, недавно је на друштвеним мрежама покушао да упозори људе колико је опасно за дојенче када га љубите.

Крајем прошле године, добротворна организација из Велике Британије "The Lullaby Trust" објавила је да је око 54 одсто родитеља дозволило члановима породице и пријатељима да пољубе одојче, јер нису ни свесни да инфекције прете беби.

Зашто је опасно љубити новорођенче?

Бебе немају развијен имунолошки систем, па су ризици по здравље већи.

У прва три месеца имунолошки систем бебе има мање урођених имунолошких ћелија које се боре против инфекција, као што су неутрофили и моноцити, у поређењу са одраслима, што значи да инфекције које изазивају благе симптоме код одраслих или старије деце могу да буду опасне по здравље, понекад и по живот новорођенчета.

Најчешћи пример је херпес, који спада у групу вирусних инфекција. Може да захвати бебине органе, а то може да се заврши смртним исходом. Бебе су имунолошки незаштићене током прве четири недеље.

Уколико беба живи са старијом браћом или сестрама, они такође могу дојенчету да донесу неке од инфекција и пољуљају ионако неизграђен имунолошки систем детета.

Бебе су осетљиве на ешерихију коли, на стрептокок Бе-групе. Неке од бактерија живе гастроинтестиналном и гениталном тракту, а да тога нисмо ни свесни, јер немамо симптоме. Неке од поменутих бактерија код беба могу изазвати сепсу, менингитис, упалу плућа...

На родитељима је да заштите одојче и не излажу га опасностима од пољубаца. И наравно, обавезно је опрати руке пре одласка код бебе, као и избегавање лоше навике да се беба посећује првих месец дана од рођења.

Имејл адресе су: webdesk@rts.rs и gledalacreporter@rts.rs

Такође, фотографије и видео-снимке можете нам слати на Твитер страницу подсајта Магазин.

Британски певач и некадашњи члан групе "One Direction" Лијам Пејн погинуо је 16. октобра прошле године у Аргентини, у паду са трећег спрата хотела у Буенос Ајресу.

Због смрти певача биле су оптужене три особе, које су биле осумњичене да су га снабдевали дрогом.

Пејново тело полиција је пронашла у дворишту након што су се одазвали на позив да се у хотелу налази "агресиван мушкарац који би могао да буде под утицајем психоактивних супстанци".

Лијам Пејн је рођен у енглеском граду Вулверхемптону 1993. године, а музичку каријеру је започео у британском шоу програму Икс фактор, када је оформљена група "One Direction".

У сусрет Светском дану оболелих од ретких болести али и обележавању 15 година постојања Националне организације за ретке болести Србије, за РТС су говорили: Оливера Јововић, мајка дечака оболелог од спиналне мишићне атрофије, Владан Жикић, отац дечака оболелог од Дишенове мишићне дистрофије, проф. др Јелена Друловић, директорка Клинике за неурологију и директорка УКЦС, и Андреа Ненадић, психотерапеут.

Оливера Јововић, мајка је Матије који је оболео од спиналне мишићне атрофије. Захваљујући иновативној терапији, како каже, она данас „посматра његов напредак, а не прогресију болести". Болест је откривена 2016, када она оснива и Удружење за мишићну дистрофију.

Син Владана Жикића Коста је гимназијалац и пати од Дишенове мишићне дистрофије. Планира да студира. Жикић каже да су болест открили када је Коста имао две године, и да је према проценама, један од између 200 и 250 дечака у Србији са таквом дијагнозом. И Владан је активан у Удружењу за борбу против Дишенове болести. Циљ Удружења је, како истиче, да се у Србији „обезбеди приступ иновативној терапији за ово ретко обољење". Наводи и да су за оболеле од Дишленове болести важни и технички услови, психосоцијална подршка...

Дишенова болест је позната и као болест која „краде мишиће и покрете". Жикић објашњава да дечаци око 12. године почињу да имају проблем са ходом, а да касније око 20. године, креће отказивање мишића одређених органа". Коста похађа гимназију, али како његов отац наглашава, велики број школа нема услове који би били адекватни за децу са ретким болестима.

Велики напредак у откривању порекла ретких болести

Професорка Јелена Друловић, директорка Клинике за неурологију и директорка УКЦС, истиче да је напредак у сазнањима о пореклу ових болести огроман, што је кључно и за правовремено лечење.

Рекла је да је спинална мишићна атрофија идеалан пример. Уведен је скрининг, који се ради у свега половини европских држава. „Ту је кључно да терапија почне пре него што се појаве симптоми", рекла је проф. Друловић.

О другој врсти свакако потребне помоћи оболелима од ретких болести говорила је Андреа Ненадић, психотерапеут. Како каже, пошто за велики број оболелих од ретких болести још нема доступних терапија, психотерапија је од немерљивог значаја. Она је истакла да је веома важно разговарати о ретким болестима, о томе колико је психолошка подршка оболелима и њиховим породицама неопходна, и позвала своје колеге да се више едукују о ретким болестима како би дали допринос.

У Србији се за сада ради скрининг на четири ретке болести и очекује се проширење те листе. Од увођења скрининга 2023. године, тестиране су 67.504 бебе, а десет је одмах почело са адекватном терапијом. О врсти терапија, одлучује мултидисциплинарна комисија.

Професорка Друловић је додала да је управо мултидисциплинарни приступ третирања особа са ретким болестима од велике важности. Говорећи о дијагнози, каже да се код нас генетске анализе раде на Биолошком факултету, али и да се анализе раде и на Неуролошкој клиници. Осим терапије лековима, како је рекла, битна је и физичка активност уз психолошку подршку.

Појачана финансијска подршка

Држава је повећала средства за третман оболелих па је тако за 2025. годину у те сврхе опредељено 10,2 милијарди динара, што је посебно важно јер су неки лекови веома скупи. Тренутно је 800 пацијената на лечењу о трошку буџета, у Регистру их је 14.000, али Јововићева апелује да се оболели уписују, јер и бројност у том смислу може да помогне у јаснијем сагледавању проблема и могућих решења.

Жикић додаје да је, имајући у виду да тек пет одсто оних са ретким болестима има утврђену терапију, за остале важно обезбедити питање стандарда неге и подршке. Залаже се за привлачење фармацеутских компанија које би и код нас на основу истраживања могле иновативне терапије учинити доступнијим. Међу пацијентима којима је терапија доступна су  и они са плућном хипертензијом, која се не открива лако, али драстично скраћује животни век. Са новим лековима којих је укупно 15, квалитет и дужина живота значајно су повећани.

Један од разлога што за неке ретке болести терапија још није доступна на нашим просторима, је и питање процедуре и одобравања као и разлике тих врста система и механизама  у САД и на територији Европе. Ипак, за Дишенову болест, како каже Жикић, постоје назнаке да ће терапија убрзо бити одобрена, и да ће пацијенти добити одговарајућу терапију. Терапија се чека и за цистичну фиброзу и за порфирију.

-Мислим да је најважније да се живот сагледа очима детета, као Мали принц. Када одрастемо изгубимо те значајне ствари из вида. Углавном смо фокусирани на новац или моћ, а у овој представи желимо да покажемо да када размишљате као дете тада и пробудите то унутрашње дете које свако има. Ипак, сви смо некада били деца. То је најчистији начин да се повежете са људима. Мислим да то сви треба да имају на уму.

Изнети вечни класик попут Малог принца у облику позоришног спектакла није једноставно. Шта Вам је најважније да публика разуме?

-Морате да живите у том тренутку, у представи. Осим емоција, јако је важна кондиција, морате да будете у шоу у потпуности. Ја плешем, трчим и глумим, изводимо акробације, то је физички захтевно. Поред тога, карактер мора да буде искрен и пун емоција, то није нешто што можете да слажете.

Читаоци кажу да се прича о љубави, пријатељству и усамљености коју доноси Мали принц схвата другачије у сваком добу. Да ли исто важи и за представу?

-Ова представа је искрена. Ми смо оживели ту причу, и мислим да када читате књигу као одрасли, разумете дубље значење те приче, исто важи и за шоу. Можете да поведете децу, али и ви ћете јако добро разумети и бићете задивљени причом и као одрасли.

Прошле године је завршила тренинг на академији копнене војске у Сарагоси, коју су завршили и њен отац и деда, а од августа ове године је у морнаричкој школи.

Пре пар месеци кренула је и на практичну обуку током шестомесечног крстарења школским једрењаком „Хуан Себастијан де Елкано".

Брод се пре неколико дана искрцао у Бразилу, а осим официјелних фотографија принцезе у белој морнаричкој униформи, како са колегама обавља уобичајене задатке, свет су обишле и слике престолонаследнице у неформалном издању, како се забавља на карневалу у граду Салвадор де Баија.

Како су неки бразилски медији навели, позивајући се на изјаву Фреда Понтеса, који је те фотографије снимио, принцеза се том приликом пољубила са колегом са брода, у чијем је друштву била на забави. Фотограф, међутим, није имао и доказ за своје тврдње, јер се на снимцима које је направио то ни не види.

Разлог за то, објаснио је, лежи у томе што, када је фотографисао девојке и младиће на забави, није имао појма о коме се заправо ради.

У једном тренутку му је, како тврди, пришло пет телохранитеља, који су тражили да снимке обрише, и објаснили му да је реч о будућој краљици Шпаније.

Несуђени папарацо успео је да накнадно поврати фотографије из меморије телефона, објави их и вероватно добро наплати.

Шпански медији, прилично опседнути лепом престолонаследницом, годинама се већ труде да открију има ли она симпатију и ко би то могао да буде. Најчешће су је спајали са шпанским фудбалером и репрезентативцем Паблом Мартином Паезом Гавиром, популарним Гавијем, посебно након што је Гави на светском првенству у Катару 2022. краљу Фелипеу дао свој дрес с посветом, специјално за Леонор. Од тада је међутим прошло већ више од две године, а осим прежвакавања старих спекулација по таблоидима, неких конкретних потврда ових информација није било.

„Леонорманија" је посебно била у успону крајем претпрошле године, када је будућа краљица постала пунолетна.

Да ли је тамнокоси маринац у плавој кошуљи са карневала у Салвадору заиста њен дечко, шпански медији мораће накнадно да утврде. Имаће за то сигурно много прилика, јер принцезин једрењак током крстарења треба да пристане у Уругвају, Чилеу, Доминикани, да би се она коначно искрцала у Њујорку и авионом вратила кући. До тада ће бразилском фотографу морати да верују на реч. 

„Осим у сунцу, мору и плажама, туристи на Сардинији могу уживати у нашој богатој култури, многим музејима и археолошким ископинама, а ту је и онај наш препознатљив стил живота који се туристима допада”, каже Франко Кукуреду из Туристичке регије Сардиније.

На сајму у Београду први пут и Венецуела, Панама и Естонија.

„За нас је овај сајам веома важан, то је велики међународни сајам на којем се представљамо домаћој публици, али и успостављамо контакте са колегама из 27 земаља колико их је на сајму у Београду”, додаје Летисија Гомез Хернандез, министарка туризма Венецуеле.

Година 2024. била је рекордна са четири милиона и 400 хиљада туриста што је повећање од шест одсто. Број страних гостију је повећан за 12 одсто, а број домаћих је остао непромењен.

Пад домаћих гостију забележен је у две највеће бање у Србији, а разлог је једноставан.

„То је повећање цена које није мало. Повећање угоститељских цена и цена смештајних капацитета је у Сокобањи и Врњачкој бањи отишло у један део који се очигледно домаћим гостима није свидео”, рекао је Владан Вешковић из Удружења бања Србије.

Активан одмор, боравак у природи, одрживи туризам и заштита животне средине. То је тренд у свету и ту се Западна Србија одлично уклапа.

„Крстарење кањоном реке Дрине који је један од најатрактивнијих у свету, имамо пешачке туре по Тари, Шарганска осмица која је атракција сама по себи, Сирогојно, Стопића пећина, кућица на Дрини, Бањска стена”, набраја Горан Глишић испред „Таратурса“ у Бајиној Башти.

Туристички позив посетиоцима Београдског сајма туризма упутила је и наша јужна покрајина.

„Ми волимо да будемо добри домаћини, ми желимо да угостимо људе и зато користим прилику да позовемо да дођу, да посете да видите наше природне лепоте, културно наслеђе, да виде нашу лепу Шар планину, ски-центар и све друго што имамо да понудимо”, позива Далибор Јевтић, председник општине Штрпце.

Добра вест за све оне који планирају да ове године путују у неку од земаља Европске уније – увођење ЕТИАС система је одложено до даљег, па ће држављани Србије и у наредном периоду путовати као и до сада, односно без попуњавања нових формулара приликом путовања у земље Шенгена.

Али колаген није још увек добро проучен. Иако постоје неки докази да суплементација овим молекулом доноси здравствене користи, истраживања су ограничена. Главни ризик код суплементације колагеном може бити губитак новца – мало је познатих нежељених ефеката – али да ли научни докази иду у корак са маркетиншким тврдњама?

Зашто колаген збуњује научнике

Пре свега, „колаген се налази само у животињском везивном ткиву“, напомиње Андреа Соарес, регистрована дијететичарка у Џорџији, који је део мреже компаније "Top Nutrition Coaching".

Производи колагена потичу од разних животиња: крава, свиња, пилића и риба. Желатин, који се користи за прављење слаткиша, желеа и капсула за фармацеутске производе, је облик колагена. „Неки суплементи на бази биљака тврде да су 'вегански колаген', али оно што они заправо садрже су састојци који повећавају колаген као што су витамин Ц, аминокиселине и минерали који помажу вашем телу да направи сопствени колаген", објашњава Соаресова. „Ако сте веган, можда је боље да потрошите свој новац на добро избалансирану исхрану уместо на суплементе 'колагена' на бази биљака који заправо не садрже колаген."

Чини се да различите врсте колагена раде другачије. Хидролизовани колаген (хидролизат колагена) је колаген који је разбијен на кратке ланце аминокиселина познатих као пептиди. Они се даље разлажу док се крећу кроз пробавни систем. С друге стране, неденатурисани (сирови) колаген типа два је компонента зглобова који окружују хрскавицу. У теорији, може помоћи у обнављању колагена око зглобова, каже реуматолог Дејвид Хантер, професор на Универзитету у Сиднеју, специјалиста за остеоартритис. Колаген типа два се такође разлаже на аминокиселине у желуцу, иако хидролизовани колаген се боље апсорбује у организму.

Поред широког спектра извора и врста колагена, супстанца је упакована у много различитих облика, од плочица до пића. У поређењу са прашковима и течностима, „таблете и гумене бомбоне често имају мање колагена по порцији и могу садржати додатне шећере или додатке", додаје Соаресова. И док конзумирање хране богате протеинима и витамином Ц генерално помаже нашим телима да произведу колаген, количина колагена присутна у храни попут бујона од костију варира. Она саветује онима који узимају колаген као додатак да се одлуче за прах или течност, са најмање 5-10 грама колагена по дози.

Све у свему, многе маркетиншке тврдње о колагенским производима који се пију нису поткрепљене истраживањима. У Европској унији „ниједна здравствена тврдња за суплементе колагена није добила зелено светло“, објашњава Ленг Хенг, виша научна сарадница у Европској управи за безбедност хране (ЕФСА).

ЕФСА је агенција ЕУ која процењује ризике везане за прехрамбене производе. Када су анализирали производе колагена, закључили су да досадашње здравствене тврдње о томе нису поткрепљене довољно квалитетним доказима. Они „нису били довољно дефинисани, недостајале су им поткрепљујуће студије на људима или су се ослањали на доказе из истраживања на животињама и из лабораторије, која не могу предвидети ефекте на људе“, каже Хенгова. Она истиче да тврдње попут оних да колаген помаже у одржавању еластичности коже, или да побољшава функционисање зглобова, још нису довољно доказане научним истраживањима.

Потенцијална пристрасност индустрије је кључна брига за регулаторна тела, наводи професор Хантер. Многе студије о колагену финансирају компаније суплемената или су аутори запослених у тим компанијама. Сукоб интереса би требало да се истакне у академским радовима, али то се не дешава увек. На пример, на једном објављеном раду, пет од седам аутора је запослено у компаније, али у одељку о сукобу интереса нису дате додатне информације. 

„Реалност многих од ових студија је да је тешко пронаћи било коју која је потпуно независна од индустрије“, истиче проф. Хантер. Инфлуенсери понекад хвале лоша истраживања и могу промовисати веће дозе суплемената од оних које препоручују здравствене власти. Чак и систематски прегледи и мета-анализе – које обједињују резултате вишеструких студија – могу бити угрожени квалитетом примарних истраживања. Професор Хантер и његови сарадници процењују ризик од пристрасности од таквих студија, укључујући учешће индустрије. Али он каже да може бити тешко у потпуности објаснити пристрасност када једноставно нема довољно независних испитивања, као што је случај са колагеном.

Док се индивидуални здравствени ризици од суплементације колагеном чине занемарљиве, постоје неке значајније потенцијалне последице све већег апетита за колагеном. На пример, додаци колагена који се добијају од крава су повезани са крчењем шума у Бразилу.

У међувремену, Европска комисија је наручила истраживање о могућности да колаген или желатин могу довести до нових случајева трансмисивне спонгиформне енцефалопатије (ТСЕ или прионске болести). ЕФСА је проценила да би последице конзумирања инфицираног желатина у људској исхрани, према хипотетички најгорим сценаријима, биле незнатне или никакве.

Колаген за кожу, тетиве и зглобове

Један кључни проблем са било којим тврдњама о предностима колагена је шта се дешава када се молекул прогута. Како је лондонски дерматолог Ањали Махто рекла за Би-Би-Си 2019. године, постоји „мало чврстих доказа да ће преживети варење, путовати у крвоток и стићи до ваше коже“. У ствари, када било који протеин стигне у стомак – укључујући колаген – обично се брзо разлаже на аминокиселине, које се затим поново састављају у протеине који су телу потребни у том тренутку. Дакле, ако је телу потребан колаген, оно би могло поново да састави те аминокиселине у колаген, али нема гаранција.

Друго питање је формулација суплемената колагена. У многим дерматолошким студијама колагенских производа, ти производи садрже и друге састојке који могу бити од користи за здравље коже, што отежава изоловање ефеката колагена.

Међутим, многи потрошачи се заклињу у ефекте колагена на изглед и стање њихове коже. Један систематски преглед и мета-анализа открили су да хидролизовани колаген може имати корисне ефекте на кожу, као што је побољшање хидратације и еластичности. Међутим, аутори су закључили да су потребна даља истраживања како би се ово потврдило.

Друге студије (које су финансирали произвођачи суплемената) показују да производи за оралну примену са високим количинама колагенских пептида пролилхидроксипролина и хидроксипролилглицина могу побољшати влажност и изглед коже. „Међутим, оно што је кључно, јесте доследна употреба", напомиње Соаресова.

Постоје одређене стратегије за повећање потенцијалних предности суплемената колагена, на пример за тетиве. Роберт Ерскин, предавач неуромишићне физиологије на Универзитету Џон Мурс у Ливерпулу, указује да би вежбање могло да стимулише телесна ткива да регенеришу колаген више него обично. Заузврат, ово може ојачати тетиве и помоћи да се брже крећемо и смањити вероватноћу пада.

У једној студији, Ерскин и колеге са универзитета широм Велике Британије тестирали су да ли узимање хидролизованог колагена може повећати количину колагена коју тело производи након вежби високог интензитета. Истраживање, на малом узорку младих, здравих мушкараца, показало је да су мушкарци произвели знатно више новог колагена када су попили мешавину витамина Ц и 30 грама хидролизованог колагена пре вежбања. Ово је била већа доза од оне која је претходно проучавана или се обично пакује за потрошаче.

У другој студији у којој је Ерскин учествовао, тим је тестирао исти ефекат код здравих мушкараца средњих година. Открили су да још увек постоји ефекат додавања колагена, али мањи. Дакле, старост је фактор у производњи колагена, као и пол. На пример, постоје везе између синтезе естрогена и колагена.

„Заиста сам заинтересован да покушам да истражим како можемо да побољшамо добробит и перформансе спортиста, посебно спортисткиња“, каже Ерскин. „Мислим да ће колаген имати велику улогу у томе“, не само да побољша перформансе, већ и да смањи ризик од повреда. Иако су таква истраживања релативно нова и малог обима, она се већ интегришу у прехрамбене навике елитних спортиста. „Мислим да су докази довољно јаки да подрже ове препоруке.“

У ствари, иако су додаци колагена често повезани са младима и спортистима, све се више истражује као могући третман за хронична стања повезана са старошћу. На пример, постоје различити докази о томе да ли колаген помаже код симптома реуматоидног артритиса. Једна недавна мета-анализа нашла је да је укупан квалитет истраживања у овој области лош, тако да није било могуће одлучити да ли суплементи колагена могу помоћи. Међутим, аутори су приметили да су неке студије установиле и нежељене ефекте.

Што се тиче остеоартритиса, прфесор Хантер и његове колеге су спровели систематски преглед студија, и установили да суплементи колагена краткорочно смањују бол повезан са остеоартритисом.

Међутим, професор наглашава да је база доказа ограничена. Студије о утицају колагена на које се тим ослањао биле су ограничене и по квантитету и по квалитету (као што је мали узорак). Због тога он и колеге нису укључили колаген у ново клиничко испитивање комплементарних лекова који изгледа имају боље резултате у терапији остеоартритиса: екстракт борове коре, екстракт Boswellia serrata (индијски тамјан) и куркумин.

Да ли треба узимати суплементе колагена

За било који суплемент, постоји ризик од интеракције са другим лековима које људи узимају, па проф. Хантер саветује свакоме ко размишља о узимању суплемента да прво разговара са својим лекаром. Повећани унос протеина попут колагена може бити ризичан за људе који имају проблем са бубрезима или јетром због тога пто утичу на метаболизам протеина, каже Ерскине.

Многи пацијенти др Хантера када чују рекламу или савете познаника за суплементе траже савет да ли треба да их користе. „Заиста је важно да здравствени радници буду отворени за те разговоре. Ако сте одбојни, онда знајте да је врло вероватно да ће многи од ових пацијената отићи и свеједно то купити.“

У пракси, др Хантер пацијентима који се интересују за суплементе саветује да са појединим вреди покушати три или четири недеље. Као и код изгледа коже, неке студије су показале да се ефекти суплемената на зглобове не примећују пре два или три месеца, ако уопште и почну. Међутим, професор напомиње да ће многи који живе са остеоартритисом уколико не виде ефекте у року од месец дана, сигурно одустати од коришћења суплемената колагена.

Све у свему, с обзиром на многе разлоге због којих неко можда тражи колаген, не постоји јединствен одговор на то да ли су суплементи колагена вредан труда. То ће зависити од тога зашто желите да га узимате, колико дуго можете да га узимате, колико је приступачан, да ли је колаген комбинован са другим састојцима и како може да утиче на друге аспекте вашег здравља. „Неће сви реаговати на суплементе колагена на исти начин", напомиње Ерскине.

На крају, научници истичу да новац који бисмо годишње потрошили на суплементе колагена могли да потрошимо на уравнотеженију исхрану, што би побољшало наше здравље на више начина. Поред хранљиве и разноврсне хране, вежбање, сан и крема за сунчање – имају добро познате предности за изглед и здравље коже, на пример. Можда делује сувише обично, али би нам на дужи рок такође уштедело приличну количину новца.

„Централни љубавни троугао чине Дуле и Марела, и лик који ја тумачим, то је Силвана. Њих двоје су брачни пар, а Силвана се ту појављује као неко ко би требало да буде испомоћ у креирању једног циркуског наступа, у тренутку када је Марела спречена да са својим супругом наступа“, објашњава глумица Милица Мајсторовић.

„То је неки миље полусвета на маргини који, наравно, има право да живи тако како може“, напомиње глумац Иван Видосављевић.

Иако љубав побеђује, гледајући представу намећу се питања где су оданост и верност, границе пристојности, и до када ћемо бити робови мушко-женских предрасуда. А по речима редитељке, живимо у циркусу па је и циркус на сцени сасвим прикладан стварности.

„Људи који сопствени живот стављају на коцку да би егзистирали, којима рескир постаје начин живљења, и којима је у тим неким љубавним односима потребна додатна врста изазова и адреналина, и због тога ступају у те недозвољене емотивне односе. И сада је на крају питање, шта им то доноси“, наводи редитељка Тијана Васић.

Готово на корак до два века, Јоакима Вујића, оца српског позоришта, ког је кнез Милош Обреновић звао из милоште Аћим, оживљавају аутори кроз изложбу „Аферим Аћиме!“, на којој посетиоци могу да погледају и оригиналне рукописне и штампане примерке његових драма, као и реконструисане костиме из предстве Фернандо и Јарика.

„Имамо и реконструкцију костима Јоакима Вујића где смо узимали инспирацију из илустрација и портрета Јокима Вујића и имамо радове Коке Јанковића“, истиче Ана Колбјанова костимограф и Аутори изложбе.

У 190 година Књажевско-српског театра и позоришног живота у Крагујевцу преплићу се сећања из различитих времена. Сећања су дом позоришта. И Јоакимов дом је било позориште, Крагујевачко пре било ког другог.

Литерленд је истраживао Долину краљева у Египту више од једне деценије када је открио степениште које је водило до гробнице, за коју се сада зна да је припадала Тутмосису II, који је владао од 1493. до 1479. пре нове ере.

Били су потребни месеци да се уклоне наноси земље из ходника који се спушта унутар гробнице, за коју су у том тренутку археолози претпостављали да припада краљевој жени.

Али када је видео да је плафон погребне коморе украшен сценама из Амдуата, религиозног текста резервисаног за краљеве, знао је да је направио најзначајније откриће откада је Хауард Картер открио Тутанкамонову гробницу.

У том тренутку „био сам потпуно затечен“, рекао је за Би-Би-Си др Литерленд. „Када сам изашао, моја жена је чекала напољу, и једино што сам могао у том тренутку је да бризнем у плач.“

Затим је кренуо да рашчишћава наносе земље и песка, очекујући да ће испод њих пронаћи уништене остатке гробнице.

„У ствари, испоставило се да је гробница потпуно празна, не зато што је опљачкана, већ зато што је намерно испражњена. Тада смо установили да је гробница била поплављена. Изграђена је испод водопада и напунила се водом, неких шест година после смрти фараона.“

Посмртни остаци краља су изнети кроз помоћни ходник и премештени негде другде, објашњава археолог. „Тек постепено, док смо пребирали сав материјал – тоне и тоне ломљеног кречњака – открили смо мале комаде алабастера, са именом Тутмосиса II.

Фрагменти су вероватно поломљени када је гробница премештена, претпостављају археолози. „И хвала богу да су нешто разбили, јер смо тако сазнали чија је то гробница.“

Ово откриће је направила заједничка мисија коју су формирали Фондација за истраживање Новог краљевства (New Kingdom Research Foundation), независна британска академска фондација, и египатско Министарство туризма и антиквитета, пројекат који је повезан са Институтом за археолошка истраживања Макдоналд на Универзитету у Кембриџу.

Тутмосис II је био муж и полубрат Хатшепсут, једне од највећих египатских владарки и једне од ретких жена које су самостално владале, и отац Тутмосиса III.

„Ово откриће решава велику мистерију древног Египта: локацију гробница краљева из ране 18. династије. Гробница овог Тутанкамоновог претка никада није пронађена јер се одувек сматрало да се налази на другом крају планине у близини Долине краљева“, навео је др Литерленд у изјави за медије.

„Могућност да постоји друга, и највероватније нетакнута, гробница Тутмосиса II је запањујућа“, нагласио је Мохсен Камел, помоћник теренског директора истраживања, узимајући у обзир доказе да је садржај гробнице премештен у другу гробницу.

Откриће фараонове гробнице круна је више од 12 година рада заједничког тима Фондације за истраживање Новог краљевства др Литерленда и египатског Министарства туризма и антиквитета.

Тим је претходно ископао 54 гробнице у западном делу Тебанске планине у Луксору, а такође је утврдио идентитете више од 30 краљевских жена и дворанки.

„Ово је прва краљевска гробница која је откривена од револуционарног налаза погребне коморе краља Тутанкамона 1922. године“, рекао је египатски министар туризма и антиквитета, Шериф Фати.

„То је изванредан тренутак за египтологију и шире разумевање наше заједничке историје.”

„Увек је парво време за превентивни преглед, а посебно се саветује након педесете године код мушкараца. Једном годишње треба да ураде ПСMА тумор маркер за карцином простате, а обавезна је посета уролога након тога, чак и када је макер нормалан”, каже др Аида Афган, специјалиста нуклеарне медицине.

У Србији је уведен нови скенер који ефикасно и детаљно открива малигнитет.

ПЕТ-ЦТ скенер (позитронска емисиона томографија и компјутеризована томографија) представља златни стандард у савременој дијагностици, посебно у областима онкологије, кардиологије и неурологије.

Ова технологија омогућава прецизну детекцију и праћење промена у организму на молекуларном нивоу, користећи мале количине радиоактивних супстанци као што су Ф-18 ФДГ и Ф-18 ПСМА, које омогућавају лекарима увид у метаболизам ћелија.

Kомбинација функционалних и анатомских података омогућава лекарима да са великом прецизношћу идентификују присуство обољења, његову локацију, као и степен проширености, што значајно утиче на избор адекватне, прецизне и правовремене терапије.

Први пут у Србији уведен је  Ф-18 ПСМА ПЕТ/ЦТ преглед – иновативна методу која омогућава изузетно прецизну детекцију карцинома простате и процену степена ширења болести.

Ова нова метода има посебан значај, омогућавајући пацијентима и лекарима брзу и тачну дијагнозу, кључну за правовремено и ефикасно лечење. Осим прегледа са Ф-18 ПСМА, пацијентима је доступна и дијагностика са Ф-18 ФДГ, која је широко примењива у откривању различитих малигнитета.

„Преко хиљаду жена годишње премине од карцинома дојке, а око 450 жена премине од рака грлића материце. У раној фази могу се пратити и ефекти терапије на овом апарату, али немамо тај радио фармак него се флуором даје једна врста шећера (флуор-дезоксиглукоза)”, каже др Афган.

Објавио је двадесетак песничких, прозних, есејистичких и путописних књига за које је примио низ домаћих и међународних награда и признања.

Наступа на књижевним манифестацијама широм света, а био је гост низа резиденцијалних боравака и наградних стипендија, између осталих и Civitella Ranieri, Récollets-Paris, Lyrik Kabinett i DAAD Berliner Künstlerprogramm.

Објављује књижевну критику, сарађује са музичарима и филмским ауторима, а повремено пише за екран и радио.

Бесплатне улазнице могу се преузети на билетарници Коларчеве задужбине.