Нови покрети су идентификовани на основу 45 видео-снимака плеса какадуа који се појављују на друштвеним мрежама. Истраживање је било усмерено на шест какадуа који су живели у зоо-врту Вага Вага у Аустралији. Какадуима из зоолошког врта, који су представници три врсте, пуштана је музика, аудио-подкаст и без звука, али су сви изводили неке покрете без обзира на избор ди-џеја.

На основу овога истраживачи су закључили да су вештине игре код ове врсте папагаја богате различитим покретима и да би будућа истраживања била корисна јер би утврдила да ли музика може да покрене плес код птица у кавезима“, рекла је Наташа Лупке, зоолог са Универзитета „Чарлс Стурт“.

Једна од проучаваних птица имала је посебно авангардни стил, са 17 покрета које ниједна друга птица није изводила. Остале птице су изразиле таленат кроз различите комбинације ових 30 покрета.

Још није јасно зашто какадуи плешу, али исто би се могло рећи и за људе.

Истраживачи сматрају да би плесне способности папагаја у заточеништву могле да буду део давног ритуала удварања, које сада те птице изводе како би забавиле своје власнике и себе.

„Сличности са људским плесом отежавају аргументацију против добро развијених когнитивних и емоционалних процеса код папагаја, а пуштање музике папагајима може побољшати њихову добробит“, навео је Рафаел Фреире са Универзитета „Чарлс Стурт”.

Будућа истраживања плеса папагаја била би корисна јер би се могло утврдити да ли музика може да покрене плес код птица у заточеништву и допринесе обогаћењу животне средине. 

„Ако се потврди, потенцијална планета виђена на Вебовом снимку Алфа Кентаури А представљала би нови преломни тренутак у напорима директног снимања егзопланета“, каже астрофизичар Аникет Санги са Калифорнијског института за технологију „Калтек“.

„Од свих директно снимљених планета, ово би била најближа својој звезди до сада. Такође, најсличнија је по температури и старости џиновским планетама у нашем Сунчевом систему, и најближа је нашем дому, Земљи“, објашњава Санги.

Систем Алфа Кентаури налази се на „свега” четири светлосне године од нас и састоји се од бинарног пара Алфа Кентаури А и Алфа Кентаури Б, док у широј орбити кружи црвени патуљак Проксима Кентаури.

У систему су већ откривене друге егзопланете – три око Проксима Кентаури, укључујући једну у настањивој зони. Ипак, услови око црвених патуљака, који су често бурни, могу бити мање погодни за живот од оних око звезда сличних Сунцу.

Детекција планета у централном бинарном пару до сада је била тежак задатак.

„Пошто нам је овај систем тако близу, све егзопланете које бисмо пронашли пружиле би најбољу прилику да прикупимо податке о планетарним системима ван нашег. Ипак, ово су невероватно изазовна посматрања, чак и за најмоћнији свемирски телескоп на свету, јер су те звезде веома светле, близу једна другој и брзо се крећу по небу“, каже астроном Чарлс Бајкман, директор НАСА Института за науку о егзопланетама при „Калтеку“.

До данас, око Алфа Кентаури Б није откривена ниједна планета. Међутим, назнаке нечега у орбити око Алфа Кентаури А, најсјајније од три звезде и исте Г-тип класе као Сунце, већ су виђене.

Године 2021. тим астронома којим је руководио Кевин Вагнер са Универзитета Аризона објавио је привремено откриће егзопланете у настањивој зони Алфа Кентаури А, идентификоване директним снимањем.

Већина егзопланета открива се индиректним методама, као што су праћење редовних падова сјаја звезде када планета пролази испред ње, или мерење промена у светлости узрокованих гравитационим утицајем планете.

Санги, Бајкман и њихове колеге користили су „Џејмс Веб“ да траже додатне доказе о овом свету. Прва посматрања обавили су у августу 2024. користећи коронограф да блокира светлост Алфа Кентаури А. Након одузимања светлости Алфа Кентаури Б, резултати су показали бледу тачку на отприлике двострукој удаљености од Алфа Кентаури у односу на растојање Земље од Сунца.

Међутим, накнадна посматрања у фебруару и априлу 2025. нису показала такав објекат.

„Суочили смо се са случајем планете која нестаје! Да бисмо истражили ову мистерију, користили смо компјутерске моделе да симулирамо милионе могућих орбита, укључујући податке када смо планету видели и када је нисмо видели“, објашњава Санги.

Ове симулације укључиле су и посматрање Вагнеровог тима. У око половини симулација, егзопланета је била превише близу звезде да би била откривена, а њено присуство је потопљено у јакој светлости – што подржава случај за Алфа Кентаури Аб.

Истраживачи су утврдили да би овај свет имао полупречник од 1 до 1,1 Јупитера, масу између 90 и 150 Земљиних маса (упоредиво са 95 Земљиних маса код Сатурна) и орбиту отприлике двоструко даљу од Земљино-Сунчеве удаљености, унутар настањиве зоне.

То значи да је реч о гасовитом џину, што доводи у питање његову настањивост. Ипак, гасовити џинови у Сунчевом систему имају бројне месеце који могу имати услове погодне за живот – тако да сама природа ове егзопланете не искључује живот у орбити око Алфа Кентаури А.

Потребно је, међутим, још рада да би се потврдио постојање Алфа Кентаура Аб и открило како је уопште настао у сложеном гравитационом окружењу система Алфа Кентаури.

„Његово само постојање у систему са две блиско распоређене звезде изазвало би наше разумевање начина на који планете настају, опстају и развијају се у хаотичним окружењима“, каже Санги.

Откриће је описано у два рада објављена у часопису The Astrophysical Journal Letters.

„До сада сам га водила пет пута и имам одлично искуство. Први пут сам се једва одлучила на тај потез, али пошто је у питању било вишедневно путовање, нисам хтела никога да оптерећујем“, каже Пакова власница, Тања Петровић.

У Београду постоји осам регистрованих хотела за псе и два за мачке. Моли ових дана не чува кућу, док су њени власници на одмору, и он је гост пансиона

„Долазе због путовања, неки су на вртићу, буду ту само преко дана, неки због операциуја или кад неко не може да их чува. Цена по дану је 1.800 динара, тако је код свих рагистрованих“, каже Слађан Тодоровић из једног од пансиона.

Све је више власника који на одмор воде и љубимце. За њих плаћате додатно, по ноћењу. Ретко се боравак љубимцима не наплаћује.

„Првенствено зато што ми имамо пса и не можемо да замислимо да идемо негде без њега. Наравно, дозвољен је боравак само малим расама, јер је апартман мали сви су такви у згради и није нормално да велики пас и четири ообе бораве у њему. То је правило првенствено због хигијене“, наводи Катарина Николић из апартмана на Златибору.

А уколико власници своје љубимце желе да поведу са собом у иностранствно, како би били заједно у хотелу поред мора, морају да им изваде пасош.

Потребно је да оду код овлашћеног ветеринара, уз обавезно чиповање и унос свих података о власнику и животињи.

Већина интернет активности је концентрисана на мали број великих платформи, и из наше лингвистички изоловане перспективе, лако је претпоставити да их сви користе на сличан начин. Али зашто би то требало да буде истина? Очекујемо да се музика, књижевност и кухиња разликују између култура, на крају крајева, па зашто не и интернет, истиче Мекгрејди.

Тим истраживача Иницијативе за дигиталну јавну инфраструктуру Универзитета Масачусетс открио је велике разлике у начину на који различите културе користе интернет. Уз више истраживања, то би могло да промени начин на који размишљамо о услугама које доминирају вебом.

Исто, али различито

Историја интернета нуди неколико примера. Ако се погледа руска платформа за друштвене медије/блогере LiveJournal која је била популарна средином двехиљадитих, корисници који говоре енглески језик познавали су је као простор за младе људе на коме могу да деле своја осећања или да се забављају са Харијем Потером. Али они који говоре руски, вероватно познају LiveJournal сасвим другачије – као важно место јавног интелектуализма и политичког дискурса, које као изолована оаза чува опозициона мишљења.

Са највећим технолошким компанијама са седиштем у САД, појавила се културна слепа тачка где често претпостављамо да је енглески интернет репрезентативан за остатак света. Јутјубу посебно има значајну пристрасност према енглеском језику – обично су називи написани на енглеском језику, објављени у земљама енглеског говорног подручја и фокусирани на видео-записе на енглеском језику.

Водеће интернет платформе је теже проучавати него што се мисли. Рачунари могу да прођу кроз текст, али је видео теже анализирати у великим размерама. Платформе попут Јутјуба, најпопуларнијег видео-сервиса на свету, не нуде алате за креирање великих репрезентативних узорака неопходних за разумевање платформе у целини, или њених великих делова попут језичких заједница.

Као резултат тога, Јутјуб се често посматра кроз лако доступан врх леденог брега: његове најпопуларније видео записе. Између језичке пристрасности и ове пристрасности популарности, када корисници, креатори, академици, едукатори, родитељи, наставници, па чак и креатори политике говоре о платформама попут Јутјуба, обично говоре само о делу који је највидљивији – малом, нерепрезентативном делу платформе.

Како проучити шта је испод површине?

Тим Универзитета Масачусетс је пре неколико година осмислио начин како да ураде оно што Јутјубови алати нису могли: насумично су погађали URL-ове видео-снимака – више од 18 билиона пута – док нису имали довољно видео-снимака како би стекли слику о томе шта се заиста дешава на Јутјубу.

Оно што су саставили био је први поглед на унутрашње функционисање једне од најутицајнијих веб-страница на свету. Са довољно великим репрезентативним узорком, могли су да почну са ширим поређењима.

Како се видео-снимци отпремљени 2019. године пореде са видео снимцима отпремљеним 2021. године? Да ли видео-снимци животиња добијају више коментара од спортских видео-снимака? Какве ствари се могу видети када се упореде популарни видео-снимци са онима са само неколико прегледа?

Истраживачи су пре свега, желелида истраже језичке разлике: како језик и култура обликују учешће на мрежи на глобалном нивоу.

Зато су 2024. године испитали језичке специфичне узорке енглеског, хинду, руског и шпанског Јутјуба, радећи са изворним говорницима како би валидирали своје алате за детекцију језика. Циљ им је био да сагледају Јутјуб на сваком језику на вишем нивоу како би пронашли опште обрасце. Морали су да претпоставе да је Јутјуб можда управо толико једноставан колико многи људи претпостављају: мање-више исти у свим језицима. Али то није оно што су пронашли.

Језичке разлике

Сваки језик се разликује у више димензија, али један угао платформе се издвојио. Укратко, хинду Јутјуб се радикално разликује од својих пандана.

Чини се да се корисници хинду језика међусобно повезују ритмовима и динамиком коју нису видели ни у једном другом блоку, а судећи по бројкама, истраживачи су могли открију и причу о великом геополитичком сукобу.

У периоду од 2014. до 2023. бележи се стални убрзани раст објава на Јутјубу на сва четири језика, али више од половине свих хинду Јутјуб видео-снимака отпремљено је само у 2023. години.

У погледу дужине видео-снимака, на шпанском су били нешто дужи од осталих, просечно око два и по минута. На енглеском скоро два минута, а руски минут и 38 секунди. Али просечан хинду Јутјуб видео траје само 29 секунди.

Овај податак је заправо одраз историје индијског интернета. Тик-ток је био невероватно популаран у Индији, много пре него што је апликација експлодирала у САД и Европи, али све се то променило пошто је Индија забранила апликацију због граничних сукоба са Кином 2020. године. Преко ноћи, стотине милиона корисника је одсечено од својих видео-снимака, коментара и пословања.

Јутјуб је пожурио да попуни празнину, чинећи Индију првим тржиштем за Јутјуб шортс, функцију коју је компанија направила да истакне кратки вертикални видео формат који је прославио Тик-ток. Изгледа да се овај потез исплатио. У многим земљама, шортс је само клон Тик-тока, али је постао много већи екосистем у Индији.

И опис видео-снимка има значаја

Такође, истраживачи су пронашли и значајну разлику у начину на који људи описују своје видео-записе. Јутјуб тражи од корисника да категоризују своје видео-записе. Већина корисника се не труди да промени подразумевану поставку – Људи и блогови. Али када се то искључили из анализе, разлике између језика су постале оштрије.

На руском језику доминирају видео-снимци игара. То је најпопуларнија категорија и на енглеском и шпанском језику. Али на хинду језику, забава и образовање су на врху. И упркос пажњи коју политички садржај на енглеском језику добија у популарном дискурсу, енглески језик има најмањи број видео снимака у категорији Вести и политика.

Ове ознаке категорија су више од метаподатака. Оне су поглед на то како различите културе користе платформу у различите сврхе. Оно што се запажа су паралелни интернети обликовани локалним потребама, очекивањима и нормама. Али ови подаци указују на нешто друго: људи у различитим језичким заједницама не само да праве различите видео-снимке и другачије се ангажују са њима, већ можда користе Јутјуб из потпуно различитих разлога.

Метрика популарности

На крају, истраживачи су погледали и метрике популарности – прегледе, лајкове и коментаре – и још једном, Јутјуб на хинду језику је био изузетак. Показала се екстремна неједнакост. Само 0,1% видео-снимака на хинду језику чинило је 79% прегледа (остали језици су се кретали од 54% до 59%). Али постоји занимљив обрт. Ти мање популарни видео-снимци су много чешће добијали лајкове.

Истраживачи претпостављају да се Јутјуб у Индији често користи као сервис за видео-поруке за разговор са пријатељима и породицом, при чему су јавни видео-снимци често намењени приватној публици.

Рајан Мекгрејди истиче да оно што је већ јасно из овог истраживања јесте да језик не само да обликује наш поглед на дигитални живот – он може да замагли различите, културно специфичне начине на које људи користе ове платформе.

Градимо пословање, новинарство и регулацију на вештачки ограниченом погледу на интернет, који се често филтрира кроз енглески језик, популарност и практичност.

Време је да погледамо мало дубље, саветује Мекгрејди.

Ферагосто – од паганског празника до модерне прославе

Име Ферагосто (Ferragosto) потиче од латинског "Feriae Augusti" – „одмор Августа", цара Октавијана Августа. Оригинално је означавао период паузе након жетве, прилику да се прослави крај пољопривредних радова и ода почаст боговима, посебно Консу, божанству земље и плодности.

Доласком хришћанства, пагански празник је изједначен са прославом Узнесења Марије на небо, коју Католичка црква слави 15. августа. Од тада Ферагосто задржава двоструко значење: религиозно и световно, представљајући мешавину вере, историје и народне традиције.

Нова реалност: Италија која не стаје

Традиционално, Ферагосто био је тренутак када се цела Италија затварала, градови празнили, а плаже и планине преплављивале. Данас је слика другачија: иако остаје један од најсимболичнијих датума италијанског лета, трговине, ресторани и туристичке услуге у већим градовима остају отворени, а туризам је активан и ван обала, у самим градовима.

Празник је задржао двоструко значење – хришћанско, као прослава Велике Госпе, и световно, као врхунац летње сезоне, али Италија више не стаје потпуно као некада.

Ферагосто је сада дан прослава, излета, роштиљања, ручкова на отвореном и ватромета, али и радни врхунац за угоститеље и туристичке раднике. У суштини, Италија се више не зауставља потпуно као некада, али Ферагосто одржава ауру "посебног дана", и даље снажно повезаног са колективним идентитетом и сезонским ритмом земље.

Забране и летња миграција

Уочи празника, општине потврђују позната ограничења: забрана стаклених флаша и ломљивих предмета на плажама, као и ограничења на јавним местима током ноћи.

Свака италијанска општина има своја правила. Према подацима Опсерваторија путне мобилности Анас-а, више од 12 милиона возила биће у покрету од поподнева 14. августа до краја дана 15. августа, што ће изазвати највиши степен саобраћајног аларма.

Туризам између рекорда и кризе

Према најновијој прогнози Демоскопике (агенција за истраживање тржишта), Италија би до септембра 2025. могла да прими око 65,8 милиона туриста, што представља повећање од 3,4 одсто у односу на исти период прошле године. Многи долазе због прелепих морских локација и плажа, потврђујући како је приморски туризам стуб италијанске привреде.

Но сезона је изазвала жестоку расправу између туристичких организација и удружења потрошача. Конфкомерчо бележи пораст промета и значајну потрошњу домаћих туриста, док друге асоцијације наводе пад посета плажама и до 30 одсто у поређењу са прошлом годином.

Цене су, међутим, порасле на свим фронтовима: домаћи летови +35,9%, трајекти +10,9%, изнајмљивање аутомобила +9,9%. Асотурисмо-Конфесерченти процењује да је укупно присуство на плажама порасло тек за 1,1% између јуна и августа.

Према Националној опсерваторији Федерконсуматори, резервација стандардне локације са сунцобраном и две лежаљке кошта у просеку између 32 и 35 евра дневно у објектима средње класе, док се на ексклузивнијим локацијама лако може доћи до 90 и 120 евра дневно. Разлог пораста цена у туризму је повећање цена електричне енергије и гаса, недостатак особља, али и спекулације у месецима високе летње сезоне.

Парадокс италијанског туризма

Упркос високим ценама, жеља Италијана за одмором не јењава. Према истраживањима, 83% Италијана пакује кофере у периоду од јуна до септембра, што је више од европског просека. Да би себи приуштили одмор, Италијани су спремни да се током године одрекну трошкова везаних за слободно време, аутомобиле или реновирање стана.

Овог лета просечан трошак једне породице за летовање је око 2.000 евра, што је за 16 одсто више од прошле године. Сардинија је најскупља са ценама од 2.600 евра за недељу дана у хотелу, док је најповољнија локација Римини са ценом од око хиљаду евра. На плажама брз оброк кошта између 15 и 22 евра по особи, док на најексклузивнијим локацијама јело од рибе и чаша вина прелази 30 евра.

Политичка поларизација око туризма

Дебата међу политичарима у Италији се поларизовала после прилога у централној информативној емиси јавног сервиса РАИ у коме се тврди да је све попуњено на италијанским плажама. Опозиција (Демократска партија и Покрет пет звездица) оптужила је Раи да „поново даје слику земље која не постоји", док је Ђанлука Карамана из Италијанске браће окарактерисао случај као „још једну досадну полемику левице".

Позитивнији подаци стижу са планина: председник комисије за туризам Сената, Лука Де Карло, наводи преко 6,8 милиона процењених долазака (+4,8% у односу на 2024), са Трентино-Алто Адиђе на челу.

Ферагосто данас: између традиције и трансформације

Ферагосто 2025 представља симболичну прекретницу у италијанском начину живота. Између ручкова, роштиља и излета ван града, остаје дан за одмор за милионе Италијана, али у потпуно новом контексту.

За разлику од некадашње потпуне паузе, данашњи Ферагосто је динамична прослава која спаја традицију са потребама модерне економије. Италија се прилагођава – продавнице раде, туризам цвета, градови остају живи.

Временом је Фрагосто постао синоним за пуно лето, празнике, плаже, роштиље, сеоске фестивале и ватромет. То је дан пар екселанс у којем Италијани траже освежење и забаву, често у друштву – али сада у оквиру економије која никад не спава.

Дефинитивни подаци у септембру разјасниће да ли је лето 2025. стварно било рекордно или је потврдило потешкоће италијанског туристичког сектора, стиснутог између повећања трошкова и растућих економских потешкоћа породица. Једно је сигурно: Ферагосто се мења, али тај дан не губи своју чаролију.

„Планирамо и да направимо модну ревију само од лана, само од коже, само од вуне. Јер нама је у интересу да се ти неки производи који се , ето код нас конкретно вуна се баца кад се стрижу овце, да ту вуну користимо даље у ткању и производњи неких дивних одевних предмета“, истиче Светлана Чавић, председница Удружења предузетница Војводине.

„Подржавамо економско оснаживање жена кроз различите програме проналажења посла, за креирање нових сектора женског предузетништва и њихову интернационализацију. Не само кроз моду, него и кроз друге бизнисе“, наводи Сандра Абрамовић из организације "Dress for Success" Србија.

„То је добар начин да жене пронађу свој пут, да изразе своју креативност и да остваре неке своје жеље које у неком животном периоду можда су желеле, а нису биле у прилици да остваре. Много је лакше када се удружите“, наглашава професорка модног дизајна Јасмина Пантелић.

„Желим да истакнем да су ове колекције резултат рада жена, од којих многе раде у тешким условима и зато мислим да је овде најважнија повезаност и умрежавање међу женама. Италијанска амбасада наставља да подржава ово партнерство и очекујемо да још дизајнера из Србије посете Италију“, наводи Карлотa Коли, заменица шефа мисије Амбасаде Италије.

Кључни део пројекта је изложба „Импулс природе“ уметника Немање Вучковића, као и перформанс у коме се уметност „оживљава“ кроз покрет и боје на хаљинама, цвећем, израђеним од природних и одрживих материјала.

„Желим да енергију природе кроз своја дела пренесем на посматрача, да подстакнем на размишљање и вратим посматрача правим природним вредностима и природи, да пробудим у њему свест о одрживом развоју и заштити животне средине. Јједино у здравом и чистом окружењу можемо да стварамо и живимо у благостању. Отуд и назив изложбе 'Импулс природе'“, објашњава сликар Немања Вучковић.

Жене предузетнице већ пет година учествују на различитим модним догађајима у земљи и иностранству и добитнице су награде за инклузију и моду Торино Вешн вика.

„Два пацијента сада имају нови бубрег, а такође два пацијента су добили шансу за бољи вид трансплантацијом рожњаче“, додаје докторка.

Ове године до сада је добијено 14 сагласности за мултиорганску експлантацију, захваљујући којима је шансу за нови живот и побољшање квалитета живота добило 67 пацијената. То је значајно боље него током целе претходне године, додаје др Плећаш, када је обављено само 44 трансплантације.

„Ове године је урађено 11 трансплантација срца, осам јетри, 22 бубрега и 25 рожњача. Трансплантација је генерално грана медицине која је задња станица за пацијенте који доживе оштећење органа са крајњим губитком функције, тако да некад то може да се заправо лечење обави и од стране донације од неких сродника, као што је случај за бубрег, али врло често пацијенти који чекају на листама чекања једину шансу имају за наставак живота када дође до донације и могућности кадаверичне трансплантације“, напомиње докторка.

Заједно за нови живот

Жељка Бојић, иначе у осмом месецу трудноће, већ три и по године чека на трансплантацију јетре.

„Моја трудноћа спада свакако у високо ризичне трудноће и потребан је мултидисциплинарни приступ лекара, тако да ме прате симултано, значи и гинеколози, и хепатолози и за сада тај посао иде одлично“, наводи Жељка, која је и чланица удружења „Заједно за нови живот“.

Удружење је недавно имало састанак са представницима Министарства здравља где су изложили своје циљеве и како мисле да би ситуација могла да се побољша.

„Кренули смо да се мало освешћујемо и већи је број сагласности, али то може много боље и мора много боље, јер је много нас који чекамо. Тако да, уколико сви желимо да дочекамо ту шансу за нови живот, морамо још мало више да се пробудимо“, истиче гошћа Дневника.

Напомиње да је министар здравља, Златибор Лончар, са којим су се састали, позитивно реаговао на њихве предлоге и подржао настојање удружења да ради на промоцији донорства и просвећивању грађана да донирање органа није табу тема и да не треба имати предрасуда, јер тиме се спасавају људски животи.

„Предложили смо да се покрене национална кампања где би ми као удружење пацијената учествовали, и имали подршку Министарства здравља и генерално свих институција, медија. Такође, скренули смо пажњу да се повећа број донорских болница зато што не може цела Србија, односно свих ових 1800 људи да зависи само од два клиничка центра који тренутно активно раде на узимању сагласности“, истиће Жељка Бојић.

Шта спречава породице да дају сагласност

Докторка Плећаш напомиње да се чесо дешава да породице и не дају образложење зашто не желе да дају сагласност да се донирају органи блиске особе коју су изгубили.

„Али најчешћи одговор који добијемо је заправо непостојање знања шта би била жеља преминулог сродника и онда је тешко у тим тренуцима, због страха да се не погреши, буде можда лакше да се одговори негативно него позитивно. Опет, уз велику захвалност оним породицама које су пронашле снаге у тим тренуцима да кажу то 'да' и да помогну у лечењу других пацијената, то је тренутак када и они сами пронађу неку минималну утеху у болу који их је задесио, наглим губитком неког свог блиског члана породице“, напомиње докторка.

Очекује се и усвајање и измене закона о трансплантацији органа у Скупштини који дефинише и уређује процедуру, али одлука и став о овом процесу је крајње лична ствар, наглашава др Плећаш. Зато су кључне праве информације и да не буде недоумица у целом процесу и лечења, и донације органа, што би допринело да се повећају шансе за добијање жељеног позитивног одговора.

„Ово је најбоље отварање Нишвила икада, са националним Биг бендом РТС, са Били Кобамом, Левел 42. То су бендови и извођачи који ће увек привући публику и то се види по продају карата да они привлаче највише посетилаца", рекао јеИван Благојевић, директор Нишвил џез фестивала.

Група Левел 42 први пут је у Србији, док је легендарни бубњар Били Кобам већ свирао на Нишвилу 2008. године.

„Први пут смо у Србији и врло смо узбуђени што смо овде, требало је да свирамо на Нишвилу пре пар године, али је то

отказано због Ковида и сада смо ту да све надокнадимо“, рекао је Марк Кинг, група Левел 42.

 „Ми живимо нашу музику. Ја имам 72 године и то је и даље моја велика љубав. Уживам да будем на турнејама,

фестивалима, јер је то најбоље што знам да радим“, истакао јеБили Кобам, џез бубњар.

Другог дана фестивала главне звезде фестивала су норвешки џезер Нилс Петер Молвер и двоструки добитници Гремија Морган Херитиџ са Јамајке.

Сабуова мастаба, правоугаона гробница са косим зидовима и равним кровом, ископана је под вођством британског египтолога Волтера Емерија. У свом делу у којем описује гробнице у Сакари, Емери је написао да је погребна комора опљачкана због накита и племенитих метала.

Ипак, Сабуов скелет је остао нетакнут унутар дрвеног ковчега, а његова гробница била је испуњена десетинама камених и керамичких судова, алаткама од кремена и бакра, остацима два вола и јединственом посудом.

Емери је описао Сабу диск као украсну трокраку чинију пречника 61 центиметар и висине 10 центиметара. Чинија је изрезбарена од алевролита, седиментне стене која је претрпела извесни степен метаморфозе.

Према речима египатског археолога Али ел Хулија, равне и широке камене чиније биле су уобичајене у периоду од Прве до Треће династије древног Египта. Међутим, ова посебна чинија пронађена у Сабуовој гробници необична је због три танко изрезбарена и закривљена „крила” која се издижу из ивице диска. Гледано одозго, овај украс подсећа на модерни волан, пропелер или раткапну.

Јединствени дизајн Сабу диска довео је до бројних теорија о његовој намени, од тога да је део водене турбине до тога да представља компоненту „хиперпогона” ванземаљског свемирског брода. Једна новија теорија чак сугерише да је диск коришћен као посуда за мешање слада у процесу прављења пива.

Ипак, највероватније објашњење је да је Сабу диск имао сличну функцију као и друге широке, равне чиније у древноегипатској култури: вероватно је служио за држање хране или уља.

Међутим, деликатна природа материјала и резбарије указује на то да чинија није била намењена свакодневној употреби, већ је можда постављена у Сабуову гробницу као понуда за загробни живот.

Представа у режији Ивана Пеновића отвара питања свеприсутног безнађа, као и егзистенцијалних страхова, али и могућности ескапизма кроз игру.

После премијере у Будви биће одиграна на фестивалима у Охриду и на Брионима, а на јесен ће се представити публици у Београду, Љубљани и Скопљу.

„Пробили смо лед. Мислим да је публика фино реаговала. Нама је било ватрено крштење и мислим да ће представа нарасти и да има, ја мислим, неки дуг живот“, наводи глумац Лазар Николић.

„Ово је нешто што је страшно забавно за играти, јер у размени са колегама је увек нешто узбудљиво. И онда се увек деси неки детаљ за који се ухватимо и онда га развијамо“, истиче глумац Вукашин Јовановић.

Текст Душана Јовановића је битно ослоњен на традицију комедије дел арте, а написан је и у духу сексуалних и друштвених револуција, које су глобално експлодирале 1968. године.

Након праизведбе у Љубљани, осамдесетих и деведесетих година је игран у Новом Саду и Нишу, изазивајући различита мишљења.

„Специфичан је тип комедије. Доста је деконструисана заправо комедија дел арте, дакле није неки тип комедије на који се цело време смејете, него заправо пропитујете уопште шта је смешно и шта није. Тако да мислим да је лепо прихватила публика“, напомиње редитељ представе, Иван Пеновић.

Ликови ове комедије су лезилебовићи и превртљивци, а њихове приче се нижу кроз различите временске периоде од Другог светског рата. Они бирају вртоглаву забаву и путеве задовољења страсти и бескрајног уживања, како би се можда ослободили унутрашње празнине и бесмисла.

Дијабетес типа 1 настаје када имуни систем пацијента уништи специјализоване ћелије, такозване „острвске ћелије“ које се налазе у подручјима панкреаса познатим као Лангерхансова острвца, у којима се производе хормони панкреаса, укључујући и инсулин који регулише ниво шећера у крви.

Стање се може држати под контролом редовним дозама синтетичког инсулина, али лек за излечење не постоји.

Трансплантације острвских ћелија могу обезбедити дуготрајнији извор инсулина за особе са дијабетесом типа 1. Међутим, након трансплантације, имуни систем пацијента може препознати нове ћелије као страно ткиво, што изазива реакцију која уништава трансплантат.

Због тога пацијенти морају доживотно узимати имуносупресивне лекове, што их чини подложним инфекцијама.

Да би превазишли ове препреке, научници из Шведске и Сједињених Држава трансплантирали су острвске ћелије из панкреаса донора, али генетски измењене помоћу CRISPR технологије, како би се спречило њихово одбацивање од стране примаочевог имуног система. Ово је први пут да је такав третман примењен на човеку.

Дванаест недеља након примања генетски модификованих ћелија, пацијент наставља да производи инсулин без имунолошке реакције.

Аутори у раду наводе да њихово, иако прелиминарно, истраживање сугерише да је генетски инжењеринг трансплантираних ћелија, како би избегао имуни одговор примаоца, вредан алат за спречавање одбацивања нових ћелија или органа.

У овом новом приступу, истраживачи су помоћу CRISPR-а извршили три измене у генетском коду донорских ћелија како би смањили вероватноћу имуног одговора. Две измене смањиле су ниво протеина на површини ћелија који нашим белим крвним зрнцима сигнализирају да ли је ћелија страна или не. Трећа измена повећала је производњу протеина CD47, који одвраћа напад других имуних ћелија.

Генетски измењене ћелије су затим убризгане у подлактицу пацијента. Његов организам није напао модификоване ћелије, а преживеле ћелије су нормално производиле инсулин.

Иако је пацијент примио тек малу дозу измењених ћелија па ће и даље морати свакодневно да прима терапију инсулином, случај показује да се поступак може безбедно спровести.

Следећи корак истраживача је да спроведу додатне студије како би утврдили да ли ћелије могу дугорочно да преживе, што би олакшало управљање болешћу и потенцијално довело до излечења. Такође, потребно је тестирати да ли овај приступ делује и код пацијената са другим типовима дијабетеса.

Како се обе врсте гнезде искључиво на територији Војводине, претежно на травним и мозаичним стаништима Баната, кутије се постављају у Парку природе Русанда и непосредној околини.

„Те кутије за ветрушке се мало лакше праве, у потпуности су од дрвета, мало су мање, па можемо да их и постављамо и ми, наши теренски орнитолози. Ове за степске соколове су већ нешто компликованије, габаритније, имају и металну конструкцију, постављају се на веће висине, поставља се шљунак у њих, тако да нам је за то потребна и помоћ професионалних пењача“, објашњава Урош Стојиљковић.

Проблем је, напомиње гост Јутарњег програма, пронаћи довољно велико и довољно снажно дрво, посебно што је потребно да између кутија размак треба да буде пар километара јер су соколови територијалне птице.

Ове врсте птица не праве своја гнезда, већ преузимају од других птица.

„Конкретно, степски соколови се у последњих 40 година, читава њихова популација у Србији гнезди на далеководима, јер су први на далеководе прешли гавранови, они су преузимали гнезда од њих, тако да су сад тамо. Ми сад гледамо полако да их постепено вратимо гнеждењу на дрвећу“, објашњава орнитолог.

Уколико постављене кутије буду одговарајућих димензија и на доброј локацији, птице ће их сигурно прихватити.
У реализацији пројекта учествују теренски орнитолози којима помажу професионални столари за израду кутија и професионални пењачи. Већ је постављен одређени број кутија, али ће се резултати знати тек наредне сезоне, напомиње Стојиљковић.

„Пројекат траје негде до јесени. Проћи ће ова сезона гнеждења, али наравно ми настављамо и наредне године да пратимо колики је проценат кутија заиста насељен. Али требало би да наравно то све функционише. Често се дешава, иако није сто одсто насељеност птица коју смо ми намерили, уселе то и неке друге врсте, тако да у сваком случају то ће бити корисно, а надамо се и конкретно за ове циљне врсте“, истиче гост Јутарњег програма.

Критично угрожене врсте

Степски соко и сива ветрушка су проглашене за национално угрожене, строго заштићене врсте. Степски соко има статус критично угрожене врсте, и прети им непосредна опасност измумирања, с обзиром на то да се процењује да њихова полулација износи свега 35 до 50 парова.
Сивих ветрушки има 100 до 150 гнездећих парова у Србији.

„Фактори угрожавања су бројни. Пре свега ту говоримо о нестанку гнездилишних услова. Ове две врсте се гнезде искључиво у Војводини, претежно на територији Баната, то је изразито пољопривредно подручје, тако да често нестају та природна станишта преоравањем, интензивном пољопривредом, употребом пестицида у пољопривреди“, напомиње Стојиљковић.

Осим мањка извора хране за ове две врсте, додатно утичу и временски услови, напомиње орнитолог. Рецимо, сиве ветрушке не стижу да се гнезде, јер већ морају да крену у сеобу, пошто су птице селице.

„Постављањем кутија ми ћемо обезбедити управо то боље услове у том неком кључном, критичном периоду, мај, јун, месец, када оне почињу са гнеждењем, када имамо те јаке пролећне олује. Често се дешава да те олује или избаце птице из гнезда, сруше гнезда, да нема довољно хране, да они морају да напусте своје легло. Тако да, овим чином их штитимо“, напомиње орнитолог.

Едукација становништва и поштовање закона

Осим постављања кутија за гнежђење, у Меленцима, Елемиру, Тарашу и Куману за локално становништво ће бити организована предавања о значају степског сокола и сиве ветрушке, одрживом управљању пашњацима, спречавању тровања и уништавању станишта.

Такође, биће анализирани сви прикупљени подаци о стаништима и популацијама на основу којих ће бити израђен и доносиоцима одлука на локалу презентован документ са препорукама за обнову пашњака, очување степских и слатинских предела и смањење употребе хемикалија у пољопривреди.

„Али осим едукације, мора да постоји и она друга страна, а то је јасно праћење закона. Дакле, ми смо имали случајеве и случајеве тровања сваке године. У Банату смо имали прошле године један од највећих случајева тровања, управо птица из породице врана. Нико за сада није ни кажњен, нити је откривен. Дакле, потребно је да и извршне власти раде свој посао у том смислу и да покажу добру вољу, а онда ће и овај рад са локалним становништвом, удружено донети резултате“, наглашава Урош Стојиљковић из Удружења за заштиту и проучавање птица Србије.

„Уметност је случајност, љубав је хаос... уметност је крхка магија, баш као и љубав“ каже једна од јунакиња романа.

У оригиналу је назван Пријатељи. Свака похвала преводиоцу Николи Пајванчићу или оном ко је дао наслов српском издању.

Фредрик Бекман нас „преко везе", литерарне наравно, уводи у затворено друштво четворо тинејџера. Них повезују тешке наслаге још сасвим младих живота и опора свакодневица. Та веза толико је чврста, а зид који су подигли око себе толико висок да иза њега има места само за њих.

„Он је један од нас" лозинка је за улазак у свет Кристијана, Јоара, Теда. Нешто касније дошла је и „једна од њих", Али.

Све је почело када су имали 14 година, наставља се четврт века касније.

У свет њихових несрећних живота улазимо на супротан улаз, на гламурозној аукцији једне слике. Оне из наслова књиге.

„Неке добро расположене жене непрекидно фотографишу, али не уметничка дела, већ једна другу. Неки озбиљни мушкарци разговарају о својим омиљеним сликама, не као о уметничким делима већ као о инвестицијама – као да су урамљене новчанице.“

Када причају о најбољој инвестицији у просторији, показују на једну слику и кажу: „Слика с морем, као да је она само то, плава и скупа.“

А она је прича о четири живота.

Потпис уметника и ликови на слици својеврсни су споменик несвакидашњем пријатељству деце која су на молу међусобно лечила ране окрутног окружења, видљиве на телу и скривене у души. Они су на слици и у потпису уметника, акрониму њихових имена. Када су после дружења, на крају дана, ишли кући, растајали су се уз поздрав „сутра“. То је било „благо подсећање да упркос свему још имају једни друге“. Очеви су углавном насилници. Фигура мајке је литерарни кип топле и јаке заштитнице.

Тедов отац био је другачији, али рано је умро. Његови родитељи, причаће он, „нису били као два магнета. Били су као две боје. Кад су се једном помешали, није било начина да се раздвоје... Мораш да живиш уз неког не само с неким“. Једна од прича у славу љубави.

Такође, када деца не презају ни од ситне крађе боје и платна да би подстакла друга да оствари таленат и наслика своје ремек дело. Највећа посвета љубави је последњи чин уметниковог живота. Умире с 39 година и завештава слику Луизи која на посебан начин постаје „једна од њих". Мајка ју је напустила када је била дете. Она не зна шта је дом. Али је дух не напушта. Насмејаће вас својим коментарима.

„Кад богати људи спавају под ведрим небом, то није бескућништво, то је камповање", каже она. А шта је најзанимљивије? Она је симбол искрености, особине која би требало да буде на највишој цени. Ипак, када чујете њена опажања сручена у лице не пожелите да неко баш толико буде искрен према вама.

Она је сада званична власница слике која може да је од бескућнице учини богаташицом. Само треба да је прода. Може ли она то? Тачније, жели ли то? Наравно, то ћете открити сами. Али пре тога, идете на раскошно литерарно путовање. Ту је све што добра књига може да пружи: стил, обрте, духовитост, анализу, смешне опаске необразоване девојке и мисли великана које познаје Тед.

Он, најближи уметников пријатељ, од јунака са слике постаје наратор. Лујзи прича причу о другарима са слике.

Она креће са њим на пут возом до уметниковог родног града где Тед треба да испуни још једну жељу пријатеља, да тамо проспе његов пепео. Жели да сазна сваки детаљ о слици, о животима који су покренули једну уметничку каријеру. Док Тед прича о својим пријатељима – како је уметник сумњао у свој дар, како се пркосни момак Јоар песницама борио за правду и одбрану другара, како је Али унела нови дух у њихове животе, „попут заслепљујуће светлости, попут срчаног удара“, Луиза постаје део њих и чак почиње да открива сопствени уметнички дар. Јер „уметност је онај део нас који остављамо у другим људима“.

Роман на свакој страници слави живот, чак и када описује најмрачније тренутке. У дому у којем је све требало да умре, у мраку јаука и бола ничу најлепше биљке, мајка и син успевају да спасу птичицу...

У читавом космосу окрутности знате ли где вреба највећа опасност?

Изненадиће вас Бакман одговором: „Најопасније место на свету је оно у нама“. А сви који читају сагласиће се:

„У библиотеци не мораш да трпиш стварност. Као да су хиљаде незнанаца оставиле своје измишљене пријатеље, и сада су на полицама и дозивају те док пролазиш.“

Бакманова четворка то чини убедљиво.

Глобално загревање, изазвано сагоревањем фосилних горива, учинило је топлотни талас најмање 10 пута вероватнијим и два степена топлијим, наводе научници. Неки од временских података и климатских модела који су коришћени у њиховој анализи указивали су на то да топлотни талас не би био могућ без климатског слома изазваног људским деловањем.

Високе температуре имају широко распрострањене последице. Међу њима се издвајају прегревање и пренатрпаност болница због чега морају да се отказују претходно планиране операције.

Најмање 60 људи се удавило због учесталијег купања на отвореном, а проблем представљају у токсичне алге које захваљујући новим условима бујају у морима и језерима.

Стотине пожара избило је у шумама, а пријављено је да су људи губили свест на догађајима током празничне сезоне. У последњем великом топлотном таласу у региону, 2018. године, 750 људи је умрло само у Шведској, а научници предвиђају сличну црну статистику након обраде података од овог лета.

Дивље животиње су такође биле погођене, посебно чувени ирваси Скандинавског полуострва. Неке животиње су угинуле од врућине, а друге су ушле у градове тражећи хлад. Издато је више упозорења возачима о додатном опрезу на путевима због ирваса који би могли да траже хлад у тунелима.

Већи део северне хемисфере суочавао се последњих недеља или се и даље суочава са топлотним таласима. То укључује Велику Британију, Шпанију и Хрватску, где је уништење шумских подручја пожарима скоро двоструко веће од 20-годишњег просека. Слично се дешава и у САД, Јапану и Јужној Кореји.

Научници су сигурни да је климатска криза додатно погоршала ове екстремне временске услове.

Топлотни таласи стигли и у хладне скандинавске земље

Професорка Фридерике Ото, климатолог на Империјалном колеџу у Лондону, која је задужена за сарадњу научника у светској организацији за атрибуцију временских прилика (World Weather Attribution – WWA), која је спровела нордијску анализу, упозорила је да се чак и релативно хладне скандинавске земље данас суочавају са опасним топлотним таласима са загревањем од 1,3 степена Целзијуса.

„Ниједна земља није безбедна од климатских промена“, нагласила је проф. Ото.

„Сагоревање нафте, гаса и угља данас убија људе. Фосилна горива погоршавају екстремне временске услове и да бисмо спречили да клима постане опаснија, морамо престати да их сагоревамо и прећи на обновљиве изворе енергије.“

Топлотни таласи попут овог у Скандинавији постаће пет пута учесталији до 2100. године ако глобално загревање достигне 2,6 степени Целзијуса, колико научници предвиђају на основу данашњих кретања температуре.

Маја Валберг, шведска научница у Климатском центру Црвеног крста и Црвеног полумесеца наглашава да нас је овај јул подсетио да ни на северу топлота није удаљена претња, већ да продире у болнице, установе за негу и домове.

„Наша инфраструктура није изграђена да издржи ове екстремне температуре, а наша старија популација је све подложнија опасној топлоти. Гледала сам ирваса како три дана не излази из хладовине и не одлази на испашу. То су последице топлоте“, прецизирала је Валбергова.

Студија WWA о улози глобалног загревања изазваног људским деловањем у нордијском топлотном таласу упоредила је вероватноћу високих температура у данашњој топлијој клими са оном у хладнијем прединдустријском периоду, фокусирајући се на најтоплији двонедељни период у свакој земљи.

Утврђено је да је чак и релативно мали пораст глобалне температуре од 0,2 степена Целзијуса од 2018. године удвостручио шансу за такве топлотне таласе, показујући да је сваки делић степена важан, наглашавају научници.

„Климатске промене фундаментално мењају свет у коме живимо“, рекла је др Клер Барнс са Империјалног колеџа у Лондону.

Упечатљив аспект топлотних таласа био је број тропских ноћи. „На једној станици у северној Шведској имали смо 10 таквих дана крајем јула, што је запањујуће“, рекао је проф. Ерик Кјелстрем са Шведског метеоролошког института.

Амали Скалевог са Норвешког метеоролошког института наглашава да вреле ноћи могу бити опасне када тело нема прилику да се одмори и опорави након врућег дана, што посебно важи за људе са постојећим здравственим проблемима.

Биг бенд РТС-а, којем је јуче уручена награда фестивала, наступиће у 20.30 под диригентском палицом Стјепка Гута.

„Први пут смо у Србији и врло смо узбуђени што смо овде, требало је да свирамо на Нишвилу пре пар година, али је то отказано због ковида и сада смо ту да све надокнадимо“, навео је Марк Кинг из групе "Level 42".

„Ми живимо нашу музику. Ја имам 82 године и то је и даље моја велика љубав. Уживам да будем на турнејама, фестивалима, јер је то најбоље што знам да радим“, истакао је џез бубњар Били Кобам.

И наредних дана биће сјајних извођача на фестивалу, посебно британски бендови "Stereo MC’s" и "Fun Loving Criminals".

Поред главне бине, Нишвил има и Опен стејџ, Миднајт џез денс, Хип хоп стејџ и друге.

Фестивал ће имати више од 1.000 извођача и 300 програма.

„Велику захвалност дугујемо и особи којој је ова изложба посвећена, драматуршкињи Бојани Андрић, где је првих четири деценија драма и производње нашег ТВ програма било под њеним великим утицајем. О материјалу након тога руководили смо се гледаношћу, успесима на фестивалима“, наводи Марко Новаковић, уредник редакције серијског програма РТС-а.

Изложбе, како каже, не би било без костимографкиње Сузане Глигоријевић и њене асистенткиње Наташе Бојовић, као и уреднице културне баштине Ана Марије Симоновић. Велика захвалност иде и Ани Васић из одељења за дигитализацију.

У Галерији је представљено само 67 серија и филмова, што је само делић од више од 500 колико је РТС продуцирао.

„Други можда праве серије, али драме и телевизијски филмови су РТС-ов оригинални бренд. Баштина РТС-а од преко 500 наслова је нешто потпуно аутентично“, истиче Новаковић.

Осим хронолошки постављених фотографија са описом ТВ драма на поставци су и костими и реквизити из неколико најрепрезентативнијих филмова и серија РТС-а.

Током трајања изложбе у Таковској 10 гледаоци програма РТС 3 од 23. августа до 2. септембра 2025. имају прилику да уживају у неколико ремастеризованих филмова из овог избора.

Добитник Нобелове награде за рачунарство и бивши руководилац компаније „Гугл“, Џефри Хинтон упозоравао је раније да постоји између 10 и 20 одсто шансе да вештачка интелигенција уништи људе.

Сада каже да сумња у то да технолошке компаније раде на томе да људи остану „доминантни“ над „покорним“ системима вештачке интелигенције.

„То неће функционисати. Биће много паметнији од нас. Имаће све врсте начина да то заобиђу“, рекао је Хинтон на Аи4 (Ai4), индустријској конференцији у Лас Вегасу.

У будућности, упозорио је Хинтон, системи вештачке интелигенције би могли да контролишу људе једнако лако као што одрасла особа може да подмити трогодишње дете слаткишима. Ове године смо већ видели примере система ВИ спремних да обмањују, варају и краду како би постигли своје циљеве.

На пример, да би избегао да буде замењен, један модел вештачке интелигенције је покушао да уцењује инжењера због афере за коју је сазнао у имејлу.

Уместо да приморава вештачку интелигенцију да се потчини људима, Хинтон је представио интригантно решење: уградњу „мајчинског инстинкта“ у моделе вештачке интелигенције, тако да „они заиста брину о људима“ чак и када технологија буде постала моћнија и паметнија од људи.

Системи ВИ „врло брзо ће развити два подциља, ако су паметни: један је да остану живи... други подциљ је да добију већу контролу“, рекао је Хинтон.

„Постоји добар разлог да верујемо да ће свака врста агентске вештачке интелигенције покушати да остане жива.“

Зато је важно неговати осећај саосећања према људима, тврди Хинтон. Приметио је да мајке имају и инстинкт и друштвени притисак да брину о својим бебама и дошао на идеју како да се одбранимо од суперинтелигентне ВИ.

„Прави модел је једини модел код којег важи да неко мање интелигентан контролише интелигентнијег, а то је мајка којом контролише њена беба“, прецизирао је Хинтон.

„Једини добар исход“

Хинтон признаје да не зна како се то може технички урадити, али је нагласио да је кључно да истраживачи раде на томе.

„То је једини добар исход. Ако ме неће одгајати као родитељ, замениће ме. Те суперинтелигентне брижне мајке опремљене вештачком интелигенцијом, већина њих неће желети да се реши мајчинског инстинкта јер не желе да умремо“,  објашњава нобеловац.

Хинтон је познат по свом пионирском раду на неуронским мрежама, што је помогло да се утре пут данашњем буму вештачке интелигенције. Међутим, 2023. године се повукао из „Гугла“ и почео да говори о опасностима вештачке интелигенције.

Нису сви сагласни са Хинтоновим приступом мајке и вештачке интелигенције.

Феј-Феј Ли, позната по пионирском раду у области развоја вештачке интелигенције, рекла је за Си-Ен-Ен да се, уз дужно поштовање, не слаже са Хинтоном, својим дугогодишњим пријатељем.

„Мислим да је то погрешан начин да се то формулише“, рекла је Ли, суоснивачица и извршна директорка стартапа за просторну интелигенцију "World Labs", током разговора на маргинама догађаја Аи4.

Уместо Хинтоновог решења, Ли позива на развој „вештачке интелигенције усмерене на човека, вештачке интелигенције која чува људско достојанство и да људи доносе одлуке“.

„Наша је одговорност да на сваком нивоу стварамо и користимо технологију на најодговорнији начин. И ни у једном тренутку, ниједно људско биће не би требало да се пита или да се нађе у ситуацији да се одрекне свог достојанства. Само зато што је алат моћан, као мајка, као едукатор и као проналазач, заиста верујем да је ово суштина начина на који би вештачка интелигенција требало да буде усмерена“, објаснила је Феј-Феј Ли.

Емет Шир, који је кратко био привремени извршни директор компаније "OpenAI", у чијем је власништву четбот ChatGPT, рекао је да га не изненађује што су неки системи вештачке интелигенције покушали да уцењују људе или заобиђу наредбе о гашењу.

„Ово се стално дешава. И неће престати да се дешава“, рекао је Шир, извршни директор стартапа за усклађивање вештачке интелигенције "Softmax", на конференцији Аи4. „Вештачке интелигенције данас су релативно слабе, али постају јаче веома брзо.“

Шир је нагласио да би, уместо покушаја усађивања људских вредности у системе вештачке интелигенције, паметнији приступ било стварање сарадничких односа између људи и ВИ.

Вештачка интелигенција се развија брже од очекиваног

Многи стручњаци верују да ће ВИ током наредних година достићи суперинтелигенцију, која је позната и као општа вештачка интелигенција (artificial general intelligence – AGI).

Хинтон каже да је раније мислио да ће бити потребно 30 до 50 година да стигнемо до опште ВИ, али да сада види да ће тај тренутак доћи раније: „Разумно би било опкладити се да је то негде између пет и 20 година“.

Иако је Хинтон и даље забринут због тога шта би могло поћи по злу са ВИ, нада се да ће технологија отворити пут на пољу медицинских наука: „Видећемо радикалне нове лекове. Добићемо много боље терапије рак од постојећих“.

На пример, наводи Хинтон, ВИ ће помоћи лекарима да претражују и доводе у везу огромне количине података добијених магнетном резонанцом и компјутеризованом томографијом.

Међутим, Хинтон не верује да ће ВИ помоћи људима да достигну бесмртност: „Не верујем да ћемо живети вечно. Мислим да би вечни живот била велика грешка. Да ли желите да светом управљају 200-годишњи бели мушкарци?“

На питање да ли постоји нешто што би другачије урадио током каријере да је знао колико брзо ће се ВИ развијати, Хинтон је рекао да жали што се искључиво фокусирао на то да вештачка интелигенција функционише.

„Волео бих да сам размишљао и о безбедносним питањима“, рекао је Хинтон.

Четири њена реактора искључена су у недељу и понедељак након што је јато медуза запушио пумпе за хлађење.

„Реактор број шест поново је покренут у 7.30 јутрос“, рекла је портпаролка ЕДФ-а за АФП, додајући да се ради на враћању у рад преостала три реактора „у наредним данима“.

Друге две јединице постројења су ван погона због одржавања.

Оператор је навео да инцидент није утицао на безбедност постројења, запослених или животне средине.

Електрана „Гравлин“ је и 90-их година била „на мети“ медуза, а ове животиње су у прошлости изазивале прекиде рада електрана и у Сједињеним Државама, Шведској и Јапану.

Стручњаци кажу да су прекомерни излов рибе, загађење пластиком и климатске промене створили услове у којима медузе могу успешно да опстају и размножавају се.

Нуклеарна енергија обезбеђује око три петине производње електричне енергије у Француској, која има један од највећих нуклеарних програма у свету. Француска располаже са 18 нуклеарних електрана и укупно 57 реактора.

Подаци кажу да је домаћих туриста мање за један одсто, страних за 0,8 одсто, а да је број ноћење мањи за око два одсто. Шта кажу ваше чланице и каква је ситуација у вашем хотелу?

– Сад је јек сезоне за планине и море, а градске средине већ уназад много година имају слабије резултате у јулу и августу, поготову у августу. Људи углавном одмор користе у августу па самим тим имате много мање пословних активности а самим тим и мање гостију који долазе из пословних разлога. Ако се вратимо месец дана уназад, имали смо врло ровит јул где су првих дана биле велике врућине а онда су уследиле три неделе нестабилног времена.

Како се људи углавном одлучују на такозвани „ласт минут“ па резервишу смештај у последњем тренутку, па кад виде да је време лоше одустају од путовања. У ЕУ је криза путовања већ две године. На пример многи Немци ове године нису отишли ни на зимовање ни на летовање.

Управо сам сазнала да на грчким острвима су авиони пуни, пуни су бродови туриста који долазе али да је мала потрошња у ресторанима. Изгледа да сада туристи бирају смештај у апартманима у којим се и хране или поједу нешто са ногу. Како је код нас?

– Конкретно у Србији су угоститељске услуге хране и пића поскупеле за 10-11 одсто док су цене смештаја на прошлогодишњем нивоу. Питање је за угоститеље колико је то реално.

Наравно, цена радне снаге у угоститељству сваке године расте али су гости постали веома сензитивни поготову на храну и пиће па се снабдевају у супермаркетима, кувају сами, немају три оброка дневно него два. Самим тим све то утиче на потрошњу.

Каква је ситуација са пословним путовањима? У хотелима високих категорија углавном одседају пословни људи и то они високо позиционирани у својим компанијама.

– Ове године Београд није на прошлогодишњем нивоу. Регион је дошао мање него што је очекивано. Највише имамо гостију из Турске и Израела и наравно Руса јер смо ми тренутно једина европска дестинација која има директан лет до Москве.

Хотелијери се буне против букинга, кажу да им обарају цене па је неколико хиљада европских хотелијера потписало неку врсту петиције против букинга. Јесу ли и наши хотелијери потписници?

– Покушавају да буду у тој групи, али ја ћу вам рећи веома просто да свако има избор да ради са букингом или да не ради. Ја не видим да они имају неких основа за то зато што је то слободан избор и ако нису задовољни са букингом не треба са њим ни да раде. Ово је тржишна утакмица.

Оно у чему се слажу готово сви туристички радници, хотелијери и угоститељи, а то је да од ове године не треба превише очекивати, никакве рекорде. Нека буде као прошла и пуна капа.

„Када се изгубиш, заиста напустиш себе и ту си", каже редитељ за Дојче веле.

Више од пет деценија, овај немачки филмски посленик позива публику да се изгуби у његовим филмовима који лебде кроз непознате пејзаже и тихе емоционалне просторе.

У августу ове године, поводом Вендерсовог 80. рођендана, галерија Бундескунстхале у Бону отворила је велику ретроспективну изложбу која представља његов обиман опус – укључујући филм, фотографију, бакрописе и текстове.

Луталица рођена усред рушевина

За Вендерса кретање никада није било само ствар удаљености – било је то откриће. Рођен 11. августа 1945. у Диселдорфу три месеца након краја Другог светског рата у Европи, одрастао је у граду који је био готово потпуно сравњен са земљом.

На отварању изложбе, Вендерс – који себе често назива путником – присетио се надреалног контраста између послератне Немачке и далеких места која је открио читајући енциклопедију свог деде и очеве новине.

„То је за мене било огромно откриће и покретачка снага мог живота. Свет је био бољи. Одувек сам желео да знам све о њему... Да сам остао код куће, не бих био овде“, рекао је за Дојче веле.

Та дечја жеља за истраживањем поставила је темеље за креативну каријеру која је обухватила више континената и уметничких жанрова.

Путеви до открића

Вендерс је почео да снима филмове седамдесетих, поставши кључна фигура у покрету Новог немачког филма уз колеге-режисере Вернера Херцога и Рајнера Вернера Фасбиндера.

Његова трилогија: Алиса у градовима, Погрешан покрет и Краљеви пута истражује једну од његових главних тема: људе у покрету који траже повезаност или припадност.

Његов међународни углед учврстио је филм Париз, Тексас (1984), потресно истраживање губитка и искупљења које се одвија на југозападу САД. Филм прати човека који излази из пустиње без сећања и креће на путовање како би се поново повезао са својим младим сином. Вендерсу је донео Златну палму у Кану и награду БАФТА за најбољег режисера.

Филм Небо над Берлином из 1987. приказује анђеле – један од Вендерсових омиљених мотива – како лебде изнад подељеног послератног Берлина, посматрајући живот док се не заљубе у људски свет. Наводно је инспирисао филм Град анђела с Мег Рајан и Николасом Кејџом из 1998, мада су неки критичари сматрали да је римејк учинио медвеђу услугу Вендерсовом оригиналу.

О самоћи и звуку

Савршени дани (2023), тиха студија карактера, смештена у Токију, прати радника чије једноставне рутине откривају радост, изолацију и светост свакодневног живота. Кођи Јакушу добио је награду за најбољег глумца у Кану и номинован за Оскара 2024.

Исте године, Вендерс је објавио Анселма, три-де документарни портрет немачког сликара и вајара Анселма Кифера.

„Сваки филм је путовање", рекао је једаном Вендерс, „Не само физички, већ путовање према разумевању нечега.“

А што би било путовање без дебре филмске музике? Она је увек имала кључну улогу у Вендерсовом раду. Истакнут пример је филм номинован за Оскара Buena Vista Social Club (1999), у којем је пратио причу о старењу кубанских музичара који се уздижу од анонимности до глобалне славе. Истоимени албум, награђен Гремијем, не само да је продат у више од осам милиона примерака широм света, већ је изазвао интересовање читавог света за традиционалну кубанску музику.

Вендерс је режирао и музичке спотове, укључујући Stay (Faraway, So Close!“) групе U2.

Уметност гледања

Осим тога, Вендерс је дуго био плодан фотограф, познат по сликама напуштених простора, слабо видљивих кутака и дугих, тихих путева. Његова фотографија одражава његово филмско стваралаштво, фокусирајући се на празнину, тишину и достојанство простора.

Много је путовао. Осим неколико путовања у Кину, „Путовао сам кроз Индију четири седмице. Још увијек нисам (био) у Патагонији, једном од мојих најранијих снова... Никад нисам (био) на Антарктику (или) Северном полу. Избегавао сам хладне зоне. Познајем све топле делове планете, али не и све хладне", нашалио се за Дојче веле.

Вендерс се радо и готово са чежњом присећа преддигиталног доба, када је било могуће намерно се изгубити у новим градовима. „У свим великим градовима света покушавао сам да се изгубим кад сам први пут стизао тамо. А кад бих успео да се изгубим, мислим да сам стварно разумео град – али тек тада", каже. „Кад се изгубиш, знаш“, рекао је за Дојче веле. „Ако имаш карту и знаш пут, не видиш толико као кад се изгубиш.“

Не морате бити Вендерсов обожавалац да би вас ова изложба привукла. Његов рад обраћа се свима који су се икада осећали као да не припадају месту на којем се налазе или су чезнули за нечим другим. Његове приче нас подсећају да, ако се изгубимо, можемо да откријемо нове начине гледања - не само на свет, већ и на нас саме.

Изложба у музеју Бундескунстхале у Бону је отворена до 11. јануара 2026 .