Недавно је откривено да не постоји један, већ два начина на које смеђа маст генерише топлоту: дуго познати процес повезан са UCP1 протеином и новији процес назван узалудни циклус креатина.

До сада није било јасно како се одвија узалудни циклус креатина – тако да идентификовање регулатора који га контролише има импликације за побољшање здравља у неколико области.

„Ово је први пут да смо идентификовали како се активира алтернативни пут производње топлоте, независно од класичног система. То отвара врата разумевању како вишеструки системи за сагоревање енергије раде заједно како би тело одржали топлим на тачно правој температури", каже биохемичар Лоренс Казак са Универзитета Макгил.

Откриће је направљено пажљивим испитивањем смеђе масти код мишева изложених хладноћи и хемикалија које су се накупиле. Ове хемикалије су затим тестиране на ензим за који се зна да је кључан за узалудни циклус креатина: ткивно неспецифична алкална фосфатаза (TNAP).

Истраживачи су открили да глицерол, окосница неких молекула масти, може да активира TNAP. Напредно 3D мапирање ензима открило је како: Глицерол се везује за специфичну шупљину у TNAP-у, коју су истраживачи назвали „глицеролски џеп“.

Да би потврдили своје налазе, тим је испитивао ретку болест костију повезану са ниским нивоима TNAP-а названу хипофосфатазија , где кости не калцификују правилно, што их чини меким и слабим. Анализирали су генетске записе око 500.000 људи у бази података британске Биобанке и повезали мутације у глицеролском џепу са мањом густином костију и смањеном активношћу TNAP-а – што је додатни доказ да TNAP делује као кључни молекуларни регулатор.

Отварање врата новој врсти лечења

„Ово откриће“, каже ћелијски биолог са Универзитета Макгил, Марк Меки, „отвара врата новој врсти лечења, где повећање активности ензима TNAP кроз његов глицеролски џеп природним или синтетичким биоактивним једињењима може потенцијално појачати корисне ефекте ензима код пацијената, како би се помогло у обнављању недостајуће минерализације костију на здрав ниво".

Рано је говорити о третманима, али идентификовање начина на који се активира овај пут производње топлоте у смеђим мастима је велики корак ка његовој контроли, преноси Science Alert.

Тренутно се терапија замене ензима користи за хипофосфатазију, али захтева три ињекције недељно. Истраживачи се надају да би њихов рад могао довести до лекова који се лакше примењују. Кандидати за лекове се већ процењују.

И док здравље костију може бити директнија веза овде, постоје и импликације за борбу против гојазности и дијабетеса – стања где је потрошња енергије важна.

Претходна истраживања су повезала узалудни циклус креатина са гојазношћу код мишева, мада вреди напоменути да ови глодари имају више смеђе масти него људи, у односу на величину тела.

Будућа истраживања могу истражити улогу TNAP-а у тим условима, али за сада имамо нови увид у кључни механизам за сагоревање енергије: два пута која раде заједно, али делују независно.

„Наш рад не само да проширује концептуални оквир путева расипања енергије, већ и отвара могућности за структурно вођен дизајн TNAP активатора, нудећи циљану алтернативу терапији замене ензима за скелетне болести. Шире импликације могу се проширити далеко изван масног ткива и костију", пишу истраживачи у објављеном раду.

Истраживање је објављено у часопису Nature.

„Мени је било задовољство и креативно искуство зато што сам први пут чуо своје композиције у извођењу великог оркестра. Захваљујући аранжерима, Тонију Китановском и Владимиру Николову, а и ја сам успео једну да склопим, ми смо имали један дан на Коларцу и то смо снимили, и мени се то толико допало да сам предложио да то објавимо као албум“, наводи Васил Хаџиманов.

Значај концертног издања је и што чува аутентичност и атмосферу концерта.

„Ово је ретка прилика да издајемо једно ЦД издање уживо са концерта. То само доказује колико је добар концерт био. Ми нисмо са Василовом музиком имали додира раније, осим у неким другим мањим саставима, али ово је ишло лепо, глатко, зато што је и Васил донео једну лепу атмосферу и сви ми у бенду смо позитивно приступили“, истиче Марко Ђорђевић, одговорни уредник Редакције за џез и забавну музику Музичке продукције РТС.

Осим на ЦД издању, албум је доступан и на свим стриминг платформама, а најављена је и концертна промоција за 23. децембар ове године.

Научници све чешће указују да ове промене нису знак слабљења когнитивних способности, већ пре свега адаптација која припрема мозак за нову, изузетно захтевну улогу – мајчинство.

Промене у мозгу: више фокуса, а не пад когнитивних способности

Током првих месеци након порођаја, истраживања показују да може доћи до повећања укупног обима мозга код мајки. Тај налаз стоји у супротности са широко распрострањеним уверењем о такозваном „мајчинском мозгу“, односно осећају да је памћење слабије и да менталне функције нису на уобичајеном нивоу.

Многе жене у том периоду заиста пријављују тешкоће са концентрацијом или памћењем, али научници све чешће тумаче да није реч о опадању способности, већ о преусмеравању пажње. Мозак се, условно речено, „подешава“ да приоритет даје новорођенчету.

Неуролошка основа везивања за бебу

Ове промене нису само субјективни доживљај. Студије показују да су оне повезане са конкретним облицима понашања који су од суштинског значаја за однос мајке и детета. Уочено је структурно повећање у више регија мозга које су одговорне за емоције, мотивацију и доношење одлука.

Управо те промене омогућавају мајкама да снажно реагују на бебине сигнале – да осете задовољство када се дете насмеши, да осете узнемиреност када плаче, али и да пронађу адекватан начин да на те сигнале одговоре.

Другим речима, мозак се не мења насумично. Он постаје прецизнији инструмент за разумевање потреба детета. Ове неуролошке адаптације омогућавају мајци да „се стави у бебину перспективу“, да боље процени шта је у датом тренутку потребно – храна, утеха, сан или контакт. Истовремено, долази и до појачања сензорних способности, што олакшава интеракцију са новорођенчетом у најранијим фазама живота.

Еволуција и смисао промена

Посматрано из еволутивне перспективе, овакве промене имају јасан смисао. Свака адаптација која повећава способност мајке да брине о детету и штити га, доприноси не само опстанку потомства већ и репродуктивном успеху саме мајке. Управо зато се сматра да су ове промене дубоко укорењене у људској биологији.

Ипак, питање које остаје отворено јесте шта се дешава са тим променама на дужи рок. Неке од њих се повлаче након порођаја, док друге могу трајати годинама.

Научници настоје да утврде да ли су касније промене у мозгу последица хормоналних осцилација и имунолошких процеса током трудноће, или су, пак, резултат искуства родитељства.

Неуропластичност: мозак се мења кроз искуство

У том контексту важан је појам неуропластичности – способности мозга да се мења и прилагођава. Некада се сматрало да је та способност резервисана углавном за детињство, али је данас јасно да мозак остаје пластичан и у одраслом добу.

Искуство, нарочито интензивно и емоционално као што је родитељство, може да доведе до стварања нових и јачих неуронских веза.

Што је искуство интензивније, то су и промене у мозгу израженије. То важи не само за мајке, већ и за очеве. Истраживања су показала да и код очева долази до појачане активности у регијама мозга повезаним са родитељством, посебно код оних који су примарни старатељи.

У једној студији која је обухватила истополне мушке парове са новорођенчетом, утврђено је да отац који више времена проводи са дететом показује снажнију неуролошку реакцију на његове сигнале него партнер.

Ови налази доводе у питање уобичајено уверење да су жене „природно“ предодређене да буду главни неговатељи. Иако трудноћа даје почетни биолошки подстицај, искуство и емоционална повезаност играју кључну улогу.

Другим речима, мозак се обликује кроз однос, а не искључиво кроз биологију.

Да ли мајчинство штити мозак од старења

Још један занимљив аспект односи се на дугорочне ефекте мајчинства. Истраживања показују да жене које су родиле више деце могу имати нешто „млађи“ мозак у односу на своје године.

Конкретно, код њих се у мањој мери уочавају промене које се иначе повезују са старењем, попут смањења сиве масе и пропадања беле масе. То указује на могућност да мајчинство има извесни заштитни ефекат.

Ипак, научници упозоравају да се ови налази не смеју прецењивати. Разлике су релативно умерене, а процес старења мозга зависи од великог броја фактора – генетике, начина живота, стреса и здравственог стања. Мајчинство је само један од елемената у тој сложеној слици.

Стрес, исцрпљеност и рањивост

Управо стрес представља важан део приче. Иако неке промене у мозгу помажу мајкама да се изборе са изазовима, друге могу повећати осетљивост на стрес.

Плач детета, на пример, може покренути физиолошке реакције у организму, укључујући лучење хормона стреса, попут кортизола. То је део такозваног „бори се или бежи“ механизма, који припрема тело на брзу реакцију.

Када се томе дода чињеница да је мајка практично непрекидно изложена сигналима детета, постаје јасно колико тај период може бити захтеван. Недостатак сна, смањена социјална интеракција и стална одговорност могу створити услове у којима је повећан ризик од проблема са менталним здрављем, укључујући постпорођајну депресију.

Због тога је важно разумети који механизми стоје иза ових промена и који фактори могу довести до повећане рањивости. Подршка окружења, укљученост партнера и доступност здравствене неге играју кључну улогу у том процесу.

Мајчинство и идентитет: између куће и посла

Поред биолошких и психолошких промена, мајчинство доноси и дубоке промене у друштвеној улози и личном идентитету. Жена више није само појединац – она постаје мајка, што подразумева нове одговорности, али и нова очекивања друштва. Тај прелаз може бити извор унутрашњег конфликта, нарочито у савременом друштву које често раздваја приватну и професионалну сферу.

Многе жене описују осећај да морају да „глуме“ различите улоге – на послу као да нису мајке, а код куће као да не раде. Тај раскорак може бити изазован, посебно у раним фазама мајчинства, када захтеви детета остављају мало простора за друге аспекте живота.

С временом, међутим, многе успевају да пронађу равнотежу и интегришу различите делове свог идентитета. Ипак, тај процес није једноставан нити исти за све. Он зависи од животних околности, подршке окружења и личних очекивања.

Све у свему, мајчинство представља сложен спој биолошких, психолошких и друштвених промена. Мозак се у том процесу не смањује и не слаби – он се мења како би одговорио на нове изазове. Управо у тим променама лежи кључ разумевања мајчинства, не као стања губитка, већ као дубоке трансформације.

Монументална инсталација, названа "La Caverne du Pont Neuf" (Пећина Пон нефа), дело је светски познатог уличног уметника Џеј-Ара (JR), а њен најдраматичнији део – надувавање – започет је током ноћи, након мањих одлагања због лошег времена.

Пројекат, који је у припреми више од годину дана, финансиран је продајом уметникових дела и подршком корпоративних партнера, без учешћа јавних средстава.

„Спремамо се да оставимо нешто прилично невероватно усред Париза", изјавио је Џеј-Ар за Асошијетед Прес раније ове године у свом студију, носећи свој заштитни знак – шешир и наочаре за сунце.

Уметност саздана од ваздуха

Иако споља делује као масивна камена громада која, према речима уметника, „дословно ломи пејзаж", инсталација је готово у потпуности изграђена од ваздуха.

Бројке су импресивне: структура је дуга 120 метара и висока 18 метара, што одговара висини шестоспратне зграде. Састоји се од 80 платнених лукова испуњених са 20.000 кубних метара ваздуха, а целокупна конструкција тежи свега пет тона.

Платно је ручно шило 25 занатлија у једном селу у Бретањи, а цео пројекат је дизајниран тако да ниједан његов део не оштећује историјски каменi мост.

Инжењери су недељама увежбавали контролисано спуштање структуре у хангару на аеродрому „Орли“, како би осигурали да се, у случају нестанка струје, „стена" спусти лагано, попут задржаног даха. Уметник воли да каже да ваздух не оставља ожиљке.

За посетиоце, који ће имати бесплатан улаз, пролаз кроз дугачак и мрачан тунел без дневне светлости биће искуство у којем се, како каже Џеј-Ар, „губи појам о времену". Његова жеља је била да натера Парижане да ураде нешто неуобичајено на свом најпрометнијем мосту – да једноставно застану.

Омаж Кристу и алегорија модерног доба

Ова инсталација није само техничко чудо, већ и дубоко промишљен уметнички гест. „Пећина Пон Нефа" је директан омаж уметничком пару Христу Јавашеву – Кристу и Жан-Клод, који су 1985. године исти овај мост умотали у бледо златно платно.

Тај чин је практично дефинисао појам монументалне уметности у модерним градовима, а трг поред моста данас носи њихова имена.

„Прилично је тешко појавити се после њих", скромно је признао Џеј-Ар. Ипак, његов приступ је другачији.

Док су Кристо и Жан-Клод „облачили" мост, Џеј-Ар тврди да га он „свлачи", симболично враћајући обрађени камен у кречњачке каменоломе из којих је и сам Париз изграђен. Његова идеја је да „врати камен и природу" у срце града.

Пећина је истовремено и упозорење, инспирисано Платоновом алегоријом у којој затвореници верују да су сенке на зиду пећине стварни свет. Џеј-Ар поставља питање које одјекује у 21. веку.

„Које су наше пећине данас? Наши телефони", објаснио је он. „Зато што верујемо да је алгоритам на друштвеним мрежама реалност."

У том тренутку, уметник улази право у контрадикцију сопствене идеје: да би ушли у његову пећину која критикује екране, посетиоци подижу своје телефоне. Технолошка компанија „Снап“ креирала је слој проширене стварности који открива оно што се голим оком не види, док звучну подлогу чини дубоко, пећинско брујање које је компоновао Тома Бангалтер, бивши члан групе „Дафт панк“.

Пећина у срцу културних дешавања

Упркос свом имену, што значи „Нови мост", Пон неф је најстарији сачувани мост у Паризу, изграђен између 1578. и 1607. године. Био је то први мост у граду без кућа и са тротоарима за пешаке, вековима служећи као епицентар париског друштвеног живота.

Сада, поново постаје центар, али овога пута уметнички. Пећина ће бити отворена нон-стоп, од 6. до 28. јуна, а за то време мост ће бити затворен за саобраћај. Биће видљива са кејева, бродова који пролазе, па чак и са врха Ајфеловог торња.

Инсталација ће се поклопити са неколико великих догађаја у Паризу, укључујући Недељу моде, Светски дан музике и целоноћни уметнички фестивал „Бела ноћ“, што ће додатно појачати њен утицај. Када се све заврши, платно ће бити поново употребљено или рециклирано.

Попут златног омотача четрдесет година раније, и Пећина ће нестати, а Пон неф, старији од републике и старији од револуције, поново ће се појавити, тачно онакав какав је и био.

У убедљивој игри, тим из Бирмингема савладао је немачки Фрајбург резултатом 3:0, освојивши Лигу Европе и свој први европски пехар још од тријумфа у Купу шампиона 1982. године. Камера је током целог меча пратила принца Вилијама, бележећи читав спектар емоција – од напетости и нервозе до необуздане радости након сваког постигнутог гола.

После последњег судијског звиждука, принц се побринуо да забележи тренутак када је капитен Џон Мегин подигао трофеј, а убрзо је и поделио поруку честитке са светом.

Победа за историју после три деценије

„Невероватна ноћ! Огромне честитке свим играчима, тиму, особљу и свима који су повезани са клубом! Прошле су 44 године од последњег европског сребра", написао је принц на друштвеној мрежи Икс (некадашњи Твитер). „Посебно бих поздравио Бубакара Камару који је повређен, али је тако интегрални део нашег тима и помогао је да се поставе темељи овог успеха."

Победа у Истанбулу није само прекинула дуг пост, већ је Астон Вили обезбедила и место у Лиги шампиона за сезону 2026/2027, као и учешће у УЕФА Суперкупу. Славље које је почело на трибинама Бешикташ Парка наставило се дубоко у ноћ, а кулминирало је парадом у Бирмингему следећег дана.

Подршка клубу стигла је и са неочекиване адресе, када је оскаровац и познати навијач Виле, Том Хенкс, послао поруку подршке за Би-Би-Си Радио. „Овде Том Хенкс из Сједињених Америчких Држава, мислим само на једну ствар, напред Вила", поручио је кратко.

Више од обичног навијача

Принц Вилијам је редован посетилац Вила Парка, а како је извештава Би-Би-Си, било је сасвим очекивано да ће отпутовати у Турску како би сведочио писању историје. Његова веза са клубом није само протоколарна; она датира још из школских дана у Беркширу, када је свесно одлучио да изабере тим који није био међу најпопуларнијима.

„Давно, у школи, баш сам се 'примио' на фудбал. Гледао сам клубове. Сви моји пријатељи су били навијачи Манчестер Јунајтеда или Челсија, а ја нисам желео да пратим уобичајене, најпопуларније тимове", објаснио је у интервјуу за Би-Би-Си 2015. године. „Желео сам тим који је више средина табеле, који би ми могао пружити више емотивних успона и падова."

Вилијам је рођен само 26 дана након што је Астон Вила освојила Куп шампиона победом против Бајерна из Минхена 26. маја 1982. године, што је чињеница коју навијачи често са поносом истичу.

„Он је само нормалан момак"

Капитен Виле, Џон Мегин, описао је принца као „потпуно нормалног момка" након победе. „Он је човек са стилом, био је у свлачионици пре утакмице. Огроман је навијач Виле, никада не би пропустио овако нешто. Сјајно је имати његову подршку", изјавио је Мегин за ТНТ Спортс.

Та подршка је обострана, а принц је често говорио о радости коју му доноси праћење клуба са свим његовим успонима и падовима.

1946. Слободан Боба Стефановић  је  српски  певач и композитор забавне музике и једно од најпознатијих имена југословенске поп сцене.  Богату музичку каријеру Боба Стефановић је започео 1962. године у вокално-инструменталном саставу Златни дечаци као певач. Први пут професионално наступа у тада веома популарном клубу „Еуридика“, са само 15 година и од тада се нижу само хитови. „Чудна девојка“, његова прва златна плоча, се и данас чује у радио-програмима, а поново је одушевила нове генерације у филму Лајање на звезде. Умро је 2015.

1948. Лио Сејер је енглеско-аустралијски певач који је био је једнако успешан са обе стране Атлантика. Сејер је започео каријеру почетком 1970-их, а његових првих седам синглова је у Великој Британији је стигло до Топ 10. До сада је снимио 19. албума, укључујући и компилације.

1972. Кристофер Џорџ Латор Валас  познатији под уметничким именима Ноторијус Би-Ај-Џи, или само Биги је амерички репер. Често је сматран од стране многих као један од најбољих репера свих времена. Валас је био познат по тамним полуаутобиографским текстовима и способношћу приповедања приче, које су се окретале око насиља и тескобе.  Његов деби албум из  1994," Ready to Die ”, је био хит, а магазин Ролинг Стоун га је ставио на 22. место листе 500. најбољих албума свих времена. Његов дуготрајни сукоб са колегом репером Тупак Шакуром, помогао је да обликује своју каријеру. Умро је 1997.

Рођени на данашњи дан: 1904. Fats Waller, 1941. Ronald Isley (The Isley Brothers), 1955. Stan Lynch, 1978. Adam Gontier (Three Days Grace), 1980. Gotye и 1985. Mutya Buena (Sugababes)

Догодило се 21. маја

1955. Чак Бери  је снимио песму  Maybellene, у студију Универзал у Чикагу. Песма се сматра једном од првих рокенрол песама.

1963.Стиви Вондер је  снимио свој други албум  ” The Twelve Year Old Genius“, уживо у биоскопу у Детроиту. То ће постати први албум Мотауна који је достигао прво место на топ листама и са њега је настао Вондеров први велики хит Fingertips, Pt. 2.

1969. Десетодневни перформанс Џона Ленона  и  Јоко Оно за мир је почео у хотелу у Монтреалу.

1970. Крозби, Стил, Неш и Јанг  су објавили протестну песму  Охајо. Песму је написао Јанг, након што је Национална гарда упала у студентски камп и убила четворо студената.

1971. Марвин Геј је објавио свој једанаести албум и један од класика ”What’s Going On”. На концептуалном албуму се налази девет песама у којим је тема Вјетнамски рат. Албум је постигао уепех код критике и публике. Године 2020, рангиран је као број један на листи „500 највећих албума свих времена“ часописа „Ролинг Стоун“.

1971. Објављен је ”Ram”, други соло албум Пола Макартнија. Међу музичарима који су допринели албуму били су гитаристи Дејвид Спиноза и Хју Макракен.

1976. Дејвид Боуви  је објавио компилацијски албум  ”Changesonebowie”. Садржи синглове из његове раније каријере, укључујући  Space Oddity, Changes, Fame  и  Golden Years.

1979. Елтон Џон је први музичар са запада који је имао турнеју по Русији.Концерти су снимљени за кабловску телевизијску емисију под називом „У Русију са Елтоном“.

1980. Џо Страмер из групе The Clash је ухапшен у Хамбургу, у Немачкој, након концерта током којег је избила туча између бенда и публике. Страмер је наводно ударио једног обожаваоца гитаром по глави; пуштен је након што је тест на алкохол био негативан.

1981. Објављен је “Електрични оргазам”,  први студијски албум истоимене групе из Београда. Албум садржи 11. песма од којих су се издвојиле:  Небо,  Крокодили долазе,  Конобар,  Ви... 

1983. Дејвид Боуви  је са песмом  Modern Love на првом месту америчке листе синглова.

1988. Принс је са албумом ”Lovesexy” по први пут на првом месту у Великој Британији. Због фотографије на насловној страни албума, многе продавнице нису хтеле да продају албум.

1997. Група Рејдиохед  је објавила њихов класик албум ”OK Computer". Са албума су се издвојиле песме: Paranoid Android ,  Karma Police ,  Lucky  и No Surprises .

2006. Готије  је објавио свој други студијски албум  ” Like Drawing Blood ” . Садржи синглове  Hearts a Mess, Learnalilgivinanlovin  и  Thanks for Your Time.

2010.Tame Impala  су објавили свој дебитантски албум  ” Innerspeaker” . Са  албума су се издвојиле песме  Solitude Is Bliss, Lucidity, Expectation  и  Why Don’t You Make Up Your Mind?.

2010.Stone Temple Pilots су објавили свој шести албум ”Stone Temple Pilots”.Био је то последњи албум са комплетном оригиналном поставом.

2010. Главни певач групе U2, Боно, је имао хитну операцију кичме након што се повредио док се припремао за турнеју.

2015. Блек Сабат су добили награду за музичку каријеру Ivor Novello.

2021. Оливија Родриго  је објавила свој дебитантски студијски албум „Sour“.  Албум  садржи синглове  Drivers License, Deja Vu, Good 4 U, Traitor  и  Brutal.  Албум је освојио награду за најбољи поп вокални албум на 64. додели Греми награда 2022. године, где је Родриго такође понела кући статуету за најбољег новог извођача. Поред тога , pесма  Drivers License је награђен Гремијем за најбољи поп соло наступ. Часопис Ролинг Стоун је рангирао албум ”Sour“ на 358. место на својој листи 500 највећих албума свих времена, објављеној 2023. године.

Рођени 22. маја

1924. Шарл Азнавур  је  француски композитор, песник и глумац јерменског порекла. Познат је по јединственом тенору који са лакоћом постиже и најдубље и највише тонове и по меланхоличној боји гласа. Глумио је у преко 60. филмова, компоновао око 1.000 песама (укључујући и 150. на енглеском, 100. на италијанском, 70. на шпанском и око 50. на немачком језику) и продао преко 100. милиона плоча широм света. Умро је 2018.

1959. Мориси  је  енглески кантаутор и писац. Након краткотрајне каријере у панк рок бенду касних 1970-их , The Nosebleeds,  стекао је популарност као певач и вођа групе  The Smiths . Након распада групе 1987. године, наставио је соло каријеру и издао 13. албума. Распрострањено је мишљење да је Мориси један од највећих иноватора у инди музици. У музичком часопису  Њу мјузикал експрес  описан је као „један од најутицајнијих уметника свих времена“, а часопис  Индепендент је коментарисао да „већина поп звиезда мора да умре да би достигла култни статус који је Мориси постигао за живота“.

Рођени на данашњи дан: 1950. Bernie Taupin, 1955. Mary Black, 1962. Jesse Valenzuela (Gin Blossoms), 1966. Johnny Gill (New Edition, LSG) и 1981. Su-Elise Nash (Mis-Teeq)

Догодило се 22. маја

1958. Џери Ли Луис је започео своју прву британску турнеју. Након три концерта турнеја је отказана због Луисовог брака са 14. годишњом рођаком Мајром, о коме је Луис први пут јавно говорио.

1965. Битлси  су са песмом  Ticket to Ride на првом месту америчке листе синглова.

1975. Minnie Riperton је објавила албум ”Adventures in Paradise”. 

1989. Основан је Атхеист Рап, српски панк-рок бенд из Новог Сада. Основали су га Александар Попов и Владимир Козбашић. У бенд потом долазе Владимир Радусиновић (гитара) и Зоран Зарић (бас гитара), док за бубњеве седа Стеван Гојков. Свирали су на компилацији Грување 1 и 2. До сада су објавили осам албума.

2000. Група Travis  је освојила награду за песму године  Why Does It Always Rain On Me и албум године ”The Man Who” на додели награда Ivor Novello. 

2009. Бубњарка бенда „Вајт Страјпс“ Мег Вајт се удала за Џексона Смита у кући свог бившег мужа и члана бенда Џека Вајта у Нешвилу. Џек и Мег Вајт су били у браку четири године и развели су се 2000. године.

2012. Британске новине The Sun објавиле су да је раскошна карипска кућа за одмор Мика Џегера  на острву Мустик доступна за изнајмљивање, по цени од 9.500 фунти недељно, али су додале да је Мик захтевао све детаље о пореклу кандидата, укључујући занимање, пре него што су уопште разматрани. Кућа за одмор члана бенда  Кита Ричардса на плажи на Карибима у одмаралишту Парот Кеј на острвима Туркс и Кајкос такође је била доступна за изнајмљивање, по цени од 35.000 фунти недељно.

2017. Дрејк је освојио 13. награда на годишњој додели Билборд награда у Лас Вегасу, оборивши тако рекорд који је држала Адел са 12. освојених награда.

2020. Бенд 1975  је објавио свој четврти студијски албум ”Notes on a Conditional Form”. На њему се налазе песме  Peopl, Frail State of Mind, Me & You Together Song  и  The Birthday Party .

Рођени 23. маја

1934. Роберт Муг  је амерички инжењер и пионир електронске музике.  Докторирао је физику и добитник је три почасна доктората. Најпознатији је као изумитељ  Муг синтисајзера. Муг синтисајзери су били једни од првих широко распрострањених електронских музичких инструмената. Измислио је Moog Synthizer 1964. година, а 1970. је конструисао Minimaog, описан као најпознатији синисајзер у историји. Умро је 2005.

Рођени на данашњи дан: 1928. Rosemary Clooney, 1944. Tiki Fulwood (Parliament, Funkadelic), 1953. Rick Fenn (10cc), 1967. Philip Selway (Radiohead), 1967. Junior Waite (Musical Youth), 1972. Maxwell и 1974. Jewel

Догодило се 23. маја

1960. Еверли Брадерс  су започели петонедељни  боравак  на првом месту америчке топ -листе синглова са песмом  Cathy's Clown, која је такође провела седам недеља на првом месту у Великој Британији. Постала је највећи хит Еверли Брадерса и њихов трећи и последњи сингл на врху америчке топ-листе, продавши се у осам милиона примерака широм света.

1964. Ела Фитцџерарлд  је са песмом  Can't Buy Me Loveод Битлса на првом месту у Великој Британији. 

1970. Grejтфул Дед су имали прву свирку у Енглеској на Холивуд рок фестивалу у Њукаслу. Поред њих су наступиле и групе Фри, Трефик, Колосеум и друге.

1975. Елтон Џон  је објавио свој девети студијски албум ”Captain Fantastic and the Brown Dirt Cowboy”. На њему се налази велики хит  Someone Saved My Life Tonight.

1980. Група The English Beat је објавила свој дебитантски албум ”I Just Can’t Stop It”.

1980. Група Roxy Music објавила је свој седми студијски албум ”Flesh + Blood”.

1984. The Bangles су објавиле свој дебитантски албум ”All Over the Place”.

1986. Poison  је објавио свој дебитантски студијски албум  ” Look What the Cat Dragged In ”.  Садржи синглове  Cry Tough, Talk Dirty to Me, I Want Action  и  I Won't Forget You.

1991.Фотограф Michael LaVine  је снимио насловну страну албума  ”Nevermind” групе Нирвана. Модел је петомесечна беба Spencer Eldon. 

1995. Everclear су објавили други студијски албум ”Sparkle and Fade”.

2000. Еминем је објавио свој трећи студијски албум ”Marshall Mathers”. Албум је у међуврему продат у више од 25. милиона примерка и сматра се најбољим Еминемовим албумом.

2000. Ноел Галагер  је напустио бенд Оејзис током европске турнеје.  

2006. Dixie Chicks  су објавили свој седми студијски албум ”Taking the Long Way”. Садржи синглове  Not Ready to Make Nice, Everybody Knows  и  The Long Way Around.

2006. Краљ Шведске је у Стокхолму уручио преживелим члановима групе Лед Цепелин награду Полар Музик, признајући их као „велике пионире“ рок музике.

2011. Foster the People  су објавили свој дебитантски студијски албум “Torches”. Садржи синглове  Pumped Up Kicks, Helena Beat, Call It What You Want  и  Don't Stop (Color on the Walls).

2011. Лејди Гага  је објавила свој трећи студијски албум “Born This Way”. Са албума су се оздвојиле песме  Born This Way, Judas, The Edge of Glory, You and I  и  Marry the Night.

Рођени 24. маја

1941. Боб Дилан  је амерички певач, композитор и песник који је присутан на светској музичкој сцени већ 60. година.. Највећи део песама због којих је стекао славу датирају из шездесетих година, када је невољно постао глас генерације захваљујући песмама попут  The Times They Are a-Changin  и  Blowin' in The Wind,  које су постале химне Покрета за грађанска права и анти-ратног покрета. Дилан је познат по свом напуштању својих раних фанова које је стекао током васкрснућа америчке фолк музике, када је снимивши  Like a Rolling Stone,  песму којом је проширио видике популарне музике. Многе Диланове песме обрадио је велики број извођача. Често је кроз песму изражавао бунт против политике и друштвених догми свог времена. Свира гитару, усну хармонику и клавир. Добио је и Нобелову награду за књижевност.

1944. Пети Лабел  је амерички Р&Б певачица, текстописац и глумица. Називана “Кумом соула”, каријеру је почела 60их година да би популарност стекла са групом  Labelle  и песмом  Lady Marmalade. Са соло каријером стартује 1984. и низом хитова влада следећих година музичким листама. У каријери је продала преко 50. милона плоча.

Рођени на данашњи дан: 1938. Prince Buster, 1955. Rosanne Cash, 1956. Larry Blackmon (Cameo), 1960. Guy Fletcher (Dire Straits), 1967. Heavy D (Heavy D & the Boyz) и 1969. Rich Robinson (The Black Crowes)

Догодило се 24. маја

1956. Прво такмичење Песме Евровизије  је одржано у Лугану у Швајцарској. Учествовало је седам земаља са по две песме. Победила је представница Швајцарске  Lys Assia  са песмом Refrain .

1963.Умро је блуз гитариста и певач Елмор Џемс. Називан је ”Краљем слајд гитаре”. 

1968. Ролингстонси  су објавили свој сингл  Jumpn Jack Flashса којим су стигли до првог места у Великој Британији.

1970. Флитвуд Мек је одржао свој последњи концерт са Питером Грином као гитаристом на фестивалу у Бату, у Великој Британији.

1974. Дејвид Боуви је објавио свој осми студијски албум ”Diamond Dogs”. 

1974. Умро је Дјук Елингтон у Њујорку у 75. години.

1975. Објављен је сингл L ’ Été indien , америчког певача  Џоа Дасена .

1999. Groove Armada је објавила албум ”Vertigo”.

2005. Sleater-Kinney су објавили свој седми студијски албум ”The Woods”.

2005. Common  је објавио свој шести студијски албум ”Be”. На њему се налазе песме  The Food, The Corner ,  Go!  и  Testify.

2023. Прослављена америчка рок и соул певачица Тина Тарнер умрла је у 83. години у свом дому у Куснахту код Цириха, у Швајцарској.

Рођени 25. маја

1958. Пол Џон Велер  је енглески певач и музичар. Велер је славу постигао са бендом  The Jam  (1972–1982). Каријеру је наставио са соул бендом  The Style Council  (1983–1989), а од 1991. године наступа као соло уметник. Упркос широко распрострањеном критичком признању као певача, текстописаца и гитаристе, Велер је и даље остао национална, а не интернационална звезда и добар део његових текстова базиран је на  британској култури.

1959. Рик Смит је велшки музичар, композитор и оснивач групе Underworld. 

1975. Лорин Хил је америчка певачица, текстописац, продуцент и бивша чланица групе Фуџис. До своје 25. године освојила је осам Гремија. Врхунац популарности певачица је имала 90-их година. Сматра се једном од најбољих извођачица у хип-хоп музици.

Рођени на данашњи дан: 1921. Hal David, 1936. Tom T. Hall, 1948. Klaus Meine (Scorpions), 1950. Robert Steinhardt (Kansas) и 1980. Joe King (The Fray)

Догодило се 25. маја

1965. Умро је блуз хармоникаш, певач и текстописац Сони Бој Вилијамсон.

1967. Прокол Харум  су са пемом  A Whiter Shade of Pale стигли до броја један у Великој Британији. Песма ће у међувремену постати класик и један од најпродаванијих синглова са тиражем од 10. милиона продатих примерака.

1969. Групе The Who  и  Led Zeppelin су се појавиле у павиљону Merriweather Post у Колумбији, Мериленд. Ово је био једини пут када су се две групе појавиле заједно, а Zeppelin је отворио концерт. Занимљивост: На картама је Led Zeppelin писало „Lead Zeppelin“.

1973.Објављен је”Tubular Bells”,  дебитантски албум  Мајкл Олдфилда за издавачку кућу Вирџин.

1979. Дејвид Боуви  је објавио свој тринаести студијски албум “ Lodger ”.  На њему се налазе синглови  Boys Keep Swinging  и  DJ.

1983. Дио  је објавио свој дебитантски студијски албум  “Holy Diver”.  Садржи синглове  Holy Diver  и  Rainbow in the Dark.

1985. Дајер Стрејтс су са албумом ”Brothers In Arms” на првом месту листа са обе стране Атлантика. Албум је освојио две Греми награде и продат је до сада у тиражу од 30. милиона примерака. У склопу турнеје група је свирала два концерта у Београду 1985. Био сам на првом и негде још имам карту са концерта као успомену на незабoрaвну свирку.

1998. Колдплеј  су објавили свој први ЕП ” Safety ” са три песме  Bigger Stronger ,  No More Keeping My Feet on the Ground  и Such a Rush . Снимање је плаћено 1500. фунти, а одштампано је 500. копија албума.

2003. Jemini  се са песмом  Cry Babyније прославио, пошто није освојио ни један глас од стране жирија na Песми Евровизије.

2004. Деветнаестогодишња Аврил Лавињ  објављује свој други албум ”Under My Skin“ са хитовима  Don't Tell Me  и  My Happy Ending. Продаје се у 3 милиона примерака у Америци.

2009. Phoenix су објавили албум ”Wolfgang Amadeus Phoenix”.

2018.Snow Patrol  је објавио свој седми студијски албум “Wildness”. Садржи синглове  Don't Give In, Empress  и  What If This Is All the Love You Ever Get?.

Рођени 26. маја

1919. Рубен Гонзалез је кубански пијаниста, најпознатији по раду у музичком ансамблу Buena Vista Social Club. Заједно са Лили Мартинез и Перукином измислио je стил модерног кубанског клавира, који је свирао од 1940-их година прошлог века. Умро је 2003.

1920. Пеги Ли  је америчка певачица, текстописац и г лумица. Остала је упамћена као једна од најпопуларнијих певачица америчке  џез сцене током четрдесетих, педесетих и шездесетих година двадестог века. Умрла је 2002.

1926. Мајлс Дејвис  је амерички џез трубач и композитор, један од најпознатијих и најутицајнијих џез музичара. Мајлс Дејвис је зачетник многих џез стилова, попут кула, модерног бопа, фузије, модалног џеза и фанка. Свирао је са многим џез великанима, међу којима су пијанисти Чик Корија, Кит Џерет, Бил Еванс и Херби Хенкок, саксофонисти Чарли Паркер, Џон Колтрејн, Кенонбол Едерли ,  Вејн Шортер, басиста Рон Картер и многи други. Мој омиљени џез нузичар. Умро је 1991.

1946. Мик Ронсон  је енглески гитариста, текстописа, аранжер, продуцент и јадан од мојих омиљених гитариста. Постигао је успех сарађујући са Дејвидом Боувијем на његова четири албума. Снимио је неколико соло албума, од који је албум ” Slaughter on 10th Avenue ”. постигао комерцијални успех. Магазин Ролинг Стоун га је ставио на 41. место листе најбољих гитариста свих времена. Умро је 1993.

1948. Стиви Никс  је америчка певачица, текстописац и продуцент, позната по свом раду са групом  Флитвуд Мек и као соло извођач. Никс се придружила групи Флитвуд Мек 1975., помажући бенду да постане један од најпродаванијих извођача са продатих 120. милиона плоча широм света. Њихов албум ”Rumours” је један од најпродаванијих албума у свету. Магазин Ролинг Стоун ју је прогласио ” Краљицом рокенрола” и једним од најбољих текстописаца у рокенролу. До сада је објавила осам студијских албума. Једина је жена која је два пута примљена у ”Кућу славних рокенрола”, прво као члан групе Филтвуд Мек 1998., а затим као соло уметница 2019.

1949. Роберт Немечек  је српски и југословенски музичар и уредник. Оснивач и басиста прогресивног рок бенда Поп машина, који је почетком 70их година прошлог века стекао популарност концертима и албумима ”Киселина” (1973) и ”На извору светлости” (1975). Након музичке каријере обављао је различите кључне улоге у телевизијској индустрији, показујући своју стручност и лидерство. Умро је 2024.

1964. Лени Кравиц  је амерички певач, музичар, текстописац и продуцент.  Првенац “ Let Love Rule ” објавио је 1989. и креће на турнеју где наступа као предгрупа  Tom Petty and Heartbreakers . Убрзо објављује други албум “Mama Said”. Кравиц је до сада снимио десет студијских албума, а процењује се да је продато више од 20. милиона носача звука са његовом музиком. Током каријере освајао је многобројне музичке награде, а Гремијево признање за најбољег мушког извођача добио је четири године заредом (од 1998. до 2002). Стиже у Београд 17. јуна. Видимо се.

Рођени на данашњи дан: 1904. George Formby, 1940. Levon Helm (The Band), 1949. Hank Williams Jr., 1972. Alan White (Oasis) и 1981. Isaac Slade (The Fray)

Догодило се 26. маја

1964. Мариана Феијтфул  је снимила песму  As Tears Go By , коју су компоновали Мик Џегер и Кит Ричардс. На снимању су учествовали Џими Пејџ и Џон Пол Џонс. 

1966. Ролингстонси  су са синглом  Paint It, Blackна првом месту британске листе синглова. У песми се први пут појављује ситар.

1967. Битлси  су објавили у Великој Британији албум  ”Sgt Pepper's Lonely Hearts Club Band”. Снимљен за 128. дана, албум је до данас продат у 32. милиона примерака. На листи 500. најбољих албума магазина Ролинг Стоун се налази на 24 месту.

1976. Џими Пејџ  и  Роберт Плант из Лед Цепелина, очигледно пијани, вербално су напали путнике прве класе на трансатлантском лету. Глумци Тели Савалас и Дадли Мур, путници на истом лету, дали су изјаве о лошем понашању двојца из Цепелина.

1986. AC/DC  објављују свој десети студијски албум ”Who Made Who”. Садржи сингл  Who Made Who. 

1986. Europe  објављују свој трећи студијски албум ”The Final Countdown”. Садржи синглове  The Final Countdown, „Love Chaser, Cherokee, Rock the Night  и  Carrie.

1987. Бенд Кјур  објављује свој седми студијски албум „Kiss Me, Kiss Me, Kiss Me“, на коме се налазе хитови  Why Can't I Be You?  и  Just Like Heaven.

1994. Мајкл Џексон се оженио Лисом Мари Пресли, ћерком Елвиса Преслија.

1997. NSYNC  је  објавио свој истоимени дебитантски студијски албум. Садржи синглове  I Want You Back, Tearin' Up My Heart, Here We Go  и  For the Girl Who Has Everything.

2002. Еминем  је објавио свој четврти студијски албум ”The Eminem Show“. Издвојиле су се песме  Without Me, Cleanin’ Out My Closet, Superman  и  Sing for the Moment.

2008. Пол Макартни  је добио титулу почасног доктора музике на универзитету Јејл.  Бенд је свирао  Хеј Џуд док је Пол излазио на позорницу да прими диплому. 

2009. Група Grizzly Bear  је објавила свој трећи албум ”Veckatimest”. На њему се налазе песме  Two Weeks, While You Wait for the Others  и  Cheerleader.

2014. Сем Смит  је објавио свој дебитантски албум ”In the Lonely Hour”. Са албума се издвојила песма  Stay With Me.

2015.Unknown Mortal Orchestra  је објавио свој трећи студијски албум  ” Multi-Love“.  Издвојиле су се насловна песма  и  Can’t Keep Checking My Phone.

2022. Четири члана групе АББАсу се појавила први пут у јавности после 14 година, да би присуствовали премијери свог концерта „Abba Voyage“ у Лондону. Агнета, Фрида, Бени и Бјорн су се поново окупили на отварању концерта, на којем су се појавиле дигиталне верзије бенда. 

Рођени 27. маја

1943. Сила Блек је енглеска певачка и глумачка звезда. Након што је оствaрила успешну певачку каријеру и објавила 14 албума, прославила се као ТВ водитељка властите емисије на БиБиСију. Умрла је 2015.

1946. Предраг Пеђа Вранешевић  је српски музичар, концептуални уметник и архитекта. Нови Сад је увек био рокенрол град са многобројним актерима, како музичарима, тако и новинарима, љубитељима и последњих година фестивалом Егзит. Један од тих музичара је и Пеђа Врањешевић који је заједно са братом  Младеном 1978. године покренуо састав  Лабораторија звука  који је функционисао до 1996. године.  Група се одликовала  реге и ска ритмовима са комбинацијом еротских и шаљивих текстова. Препознатљиви по ексцентричном наступу инспирисаним циркуским представама, овај бенд утискује печат на тадашњој сцени. Објавили су три албума. Умро је 2022.

1957. Сузи Су  је енглеска певачица, композитор и продуцент. Позната је по раду у пост-панк и алтернативној групи Siouxsie and the Banshees у периоду од 1976 до 1996. Лидери бенда су  Сузи Су и басиста Стивен Северин, који су уједно и једини стални чланови групе. Са групом је објавила 11. студијских и један соло албум. Платформа AllMusic је Сузи прогласио једном од најутицајнјих британских певачица у рокенролу.

1975. Андре (Андре 3000) Бенџамин  је амерички репер и глумац, најпознатији по томе што је половина хип-хоп дуа Ауткаст са Антоном (Биг Бој) Патоном.  Овај дует се сматра за једну од најуспешнијих хип-хоп група свих времена, с обзиром на то да су освојили шест Греми награда. Осам Ауткастових издања: шест студијских албума, издање највећих хитова, и један дупли албум који је био састављен од соло албума оба члана, продати су у преко 25. милиона примерака.

1974. Скај Едвардс  је енглеска певачица и текстописац. Са браћом Годфри је 1995. основала бенд Морчиба, са којим је снимила 11. албума. Са групом сам се први пут срео када су објавили други албум  ”Big Calm“ (1998) на коме се налази прегршт добрих песама. Касније сам пратио њихов рад, а када су 2004. стигли на Еко фестивал, нисам пропустио прилику да их видим и уживо. Објавила је и четири соло албума.

Рођени на данашњи дан. 1935. Rudy Lewis (The Drifters), 1958. Neil Finn (Crowded House, Split Enz), 1966. Sean Kinney (Alice in Chains) и 1971. Lisa “Left Eye” Lopes (TLC)

Догодило се 27. маја

1957. Бади Холи и Цврчци  су објавили свој први албум и једини сингл који је стигао до броја 1,  That'll Be The Day. 

1963. Боб Дилан је објавио свој други соло албум ”Freewheelin” са којим је показао свој песнички талент и који ће му отворити врата међународне славе.

1977.Група Секс Пистолс  је објавила сингл  God Save The Queen у Великој Британији. У првој недељи је продато 200.000 примерака и сингл је стигао до другог места британске листе синглова. 

1986. Крис де Бург  је објавио свој осми студијски албум ”Into the Light“. Садржи синглове  The Lady in Red, Say Goodbye to It All  и  Fatal Hesitation.

1987. Концерт групе U2 у Риму је био толико гласан да је активирао аларме за земљотрес.

1991. Група The Wedding Present  је објавила свој трећи студијски албум ”Seamonsters“. Са албума су се издвојиле песме  Dalliance, Lovenest  и  Corduroy.

2016.Catfish and the Bottlemen су  објавили свој други студијски албум  ” The Ride“. Садржи синглове  Soundcheck, 7, Twice  и  Outside.

2017.Грег Алман , оснивач бенда „Allman Brothers Band“, преминуо је у 69. години у свом дому у Савани, у Џорџији. Главни текстописац бенда на почетку, Алман је допринео репертоару  групе  композицијама попут  Dreams  и  Whipping Post . Обе песме постале су основне песме на њиховим живим наступима; катарзична 22-минутна верзија  Whipping Postје била врхунац њиховог хваљеног уживо албума ”At Fillmore East“ из 1971. године.

Циљ одлуке, како наводе из општине, јесте очување комуналног реда, достојанства града и уредног изгледа јавних простора.

Слична правила већ постоје у више европских туристичких дестинација.

У Шпанији, град Барселона је још пре више од деценије увео забрану шетања у купаћем костиму ван плаже, уз новчане казне које износе и неколико стотина евра.

У Италији, градови попут Венеције и Сорента имају прописе против „неприкладног одевања” у центру града, док се сличне мере примењују и у деловима Француске и Хрватске, посебно утуристичким зонама на Јадрану.

Заједнички циљ ових правила јесте раздвајање плаже као купалишне зоне од урбаних јавних простора, ради очувања имиџа града и смањења притужби становника.

Док једни сматрају да се тиме штити јавни ред и туристички амбијент, други оцењују да су казне строге и да ограничавају личну слободу, посебно у приморским градовима где је плажни стил одевања уобичајен током лета.

Онда је, током једног излета на Америчким Девичанским Острвима 2017. године, Такер отишао на последњи зарон и нестао. Капетан брода пронашао је његово тело сат времена касније, на дубини од десет метара.

Истрага је утврдила да је доживео хипоксични блекаут. Онесвестио се јер његов мозак није добијао довољно кисеоника, што је проблем који се може јавити без упозорења, чак и код искусних пливача. Једном када особа изгуби свест, тело тоне, а плућа се испуне водом.

Скрхана болом, породица Френсис одлучила је да покуша да учини нешто како би смањила ризик од оваквих трагедија. Обратили су се Ерики Шагатај, физиологу са Универзитета Средње Шведске у Естерсунду.

Она проучава људе који свакодневно ризикују губитак свести док роне на дубине веће од висине Кипа слободе (46,5 + 46,9 метара постоље): такмичарске рониоце на дах, познате и као апнеисте. Најбољи међу њима могу да задрже дах скоро 30 минута.

Физиологија екстрема: Тело на ивици могућег

Такмичари у роњењу на дах померају границе онога што се некада сматрало људским могућностима. На дубини од 70 метара, притисак воде смањује плућа на величину флаше газираног пића. Крв продире у грудни кош, који се увлачи, остављајући кожу да виси око ребара.

На још већим дубинама, крв која напушта мозак подсећа на црни муљ јер садржи изузетно мало кисеоника. Ипак, рониоци се најчешће враћају на површину без икаквих последица, и на тај начин, како каже физиолог Дејмијан Бејли са Универзитета Јужног Велса, „изнова исписују медицинске уџбенике".

Истраживања ронилаца на дах пружају бољи увид у лечење озбиљних здравствених проблема, али и помажу у остварењу циља породице Френсис – стварању уређаја који би упозоравао пливаче на опасност и спречавао смрти попут оне њиховог сина.

Тело се током зарона брани активирањем низа адаптационих механизама познатих као „рефлекс роњења код сисара". Срчани ритам се успорава, периферни крвни судови се сужавају како би крв преусмерили ка виталним органима, а крв се помера у грудну шупљину како би заштитила плућа од колапса под високим притиском.

Слезина, која служи као резервоар црвених крвних зрнаца, скупља се и отпушта додатни кисеоник у крвоток. Колико је овај механизам кључан, показује пример народа Баџао, „морских номада“ из Индонезије, који су еволуцијом развили генетски условљену већу слезину, што им омогућава да дуже бораве под водом.

Невидљиви ризик и потрага за решењем

Упркос овим адаптацијама, опасности су стварне. Хипоксични блекаут је подмукли ризик, не само за рониоце, већ и за синхро-пливаче и играче подводног рагбија.

Брит Џексон, директорка непрофитне организације за превенцију, каже да је тешко доћи до прецизних података, али њена група је документовала 110 смртних случајева у последње две деценије. Они који су преживели блекаут кажу да су имали осећај да могу вечно да држе дах. „То је као еуфорија код тркача", објашњава Џексон.

Уз финансијску помоћ породице Френсис, Ерика Шагатај је изградила преносиву лабораторију коју поставља на локацијама попут чувене Плаве рупе у Египту. Тамо мери потрошњу кисеоника, пулс и ниво угљен-диоксида код ронилаца.

Један од проблема који је приметила, посебно код почетника, јесте невољна хипервентилација – узимање неколико брзих удаха пре зарона. Тиме се избацује угљен-диоксид, који иначе телу даје ургентну команду „диши сад!“.

„Угљен-диоксид је наш најбољи пријатељ", каже Хуан Валдивија-Валдивија, неурохирург који се и сам бави роњењем на дах. Без тог сигнала, рониоци продужавају зарон предуго и ризикују губитак свести. Тим професорке Шагатај је такође открио да уобичајено правило одмарања на површини двоструко дуже од трајања зарона није довољно за скоро трећину ронилаца, што их доводи у повећан ризик.

Од спортских рекорда до менталног здравља

Напредак у овом спорту је запањујућ. Француски ронилац Жак Мајол је 1976. поставио рекорд зароном од 101 метар. Данас су те дубине значајно премашене, а спортисти попут Петра Кловара постављају рекорде са заронима до 137 метара. Ови спортисти комбинују менталне и физичке стратегије које надмашују чак и оне које користе алпинисти.

Истраживања су показала да ове технике имају примену и изван спорта. Вежбе дисања које користе рониоци могу помоћи асматичарима, док контрола стреса и концентрација помажу особама са анксиозношћу и паничним поремећајима. Роњење на дах активира парасимпатички нервни систем, природни механизам тела за смирење, учећи појединце да на притисак реагују опуштањем, а не паником.

„Способност да се контролишете, концентришете и опустите су вештине које су веома корисне у свакодневном животу", каже Олег Г. Мелихов, медицински званичник Међународне асоцијације за проучавање апнее.

Истраживања ронилаца на дах пружају и кључне информације о здрављу опште популације.

„Роњење на дах је савршен модел за разумевање онога што се дешава при ниским нивоима кисеоника у крви", објашњава Франк Пернет, сарадник Шагатајеве. Овај дефицит је проблем код многих стања, од плућних инфекција до апнеје у сну.

Студије такође помажу у разумевању рада срца, али и крвно-мождане баријере, ћелијског „зида" који штити мозак од токсина. Дејмијан Бејли сматра да роњење може деловати као „убрзани модел старења мозга", омогућавајући научницима да тестирају његове границе и науче више о отпорности.

Иако је циљ породице Френсис развој уређаја за упозорење, свесни су да је пут до тога дуг. У међувремену, едукација и строга правила, попут оног да се никада не рони сам, остају кључни. Хуан Валдивија-Валдивија, који је и сам преживео блекаут захваљујући присебности колега, најбоље сумира суштину овог спорта.

„Волео бих да је више људи свесно опасности од блекаута", каже он. „Роњење на дах може вам пружити веома испуњен живот, или вам га може одузети."

„Кроз филм и телевизију, и користећи културу као мост, циљ нам је да повежемо срца људи наше две земље. Данас, заједничко покретање пројекције кинеских документарних филмова од стране Кине и Србије је једна прагматична мера за спровођење важног консензуса који су постигла два шефа држава, отварајући још једно сјајно поглавље у промоцији повезаности међу људима кроз културну размену“, истакао је Цао Ђи, директор Европског бироа Кинеске медијске групе.

„Верујем да је веома значајно да грађани Србије кроз документарни квалитетан програм имају прилику да се ближе упознају са Кином, са њеном историјом, са њеном традицијом, културом, али и са технолошким и економским напретком који та земља чини већ деценијама. Од самог почетка филма, а посебно документарног филма, публика је управо кроз овакве садржаје упознавала далеке земље, различите културе и упознавала се са великим друштвеним променама“, навела је Мања Грчић, генерална директорка РТС-а.

Филм Таре Гајовић, Преко прага је њен дипломски рад који се нашао међу 19 одабраних и представља значајан међународни успех наших младих аутора.

Кроз интимну причу о тинејџерима који су ступили у брак заробљени у вртлогу свадбених обичаја, ритуала и очекивања која их надилазе, редитељка приповеда о одрастању, сукобу личних избора и наметнутих норми.

,,Желим да захвалим храбрим тинејџерима који су ме научили, када су били веома млади, једној важној лекцији, а то је да понекада у животу мораш да пустиш ствари да се десе и да не размишљаш увек превише о последицама“, истиче редитељка Тара Гајовић.

Филм Преко прага кроз једноставну, али снажну премису отвара питања односа појединца према традицији, цене одрастања и потребе да се пронађе лични идентитет изван друштвено задатих оквира.

Хладна снолика ноћ у којој протагонисти одласком са свог свадбеног славља доносе импулсивну, али ослобађајућу одлуку, постаје симбол неизвесности, али и могућности да се истински удахне пуним плућима.

До краја 79. Канског фестивала очекује се премијера још једног српског филма у такмичарској селекцији кратког и играног филма. Реч је о остварењу Тамаре Тодоровић Нико ништа није рекао који српски филм враћа у тај програм након 39 година.

Евровизијска победа издаваја га као јединог српског аутора који је победио на том престижном такмичењу. Награда је отишла у праве руке и, рекло би се, у право време.

„Рецепт за успешну песму не постоји, али постоје састојци који су, као за сваки рецепт неопходни, па се зна да мораш да ставиш лук, запршку… Тако и овде мораш да поставиш неке ствари на своје место. Али то је само, рецимо, нека основа, база, а све остало је на креацији, на емоцији“, објашњава композитор Владимир Граић.

Жири који је одлучивао о награди истакао је квалитет у дугогодишњем раду, а због мелодике и осећајности окарактерисали су Владимира Граића неоромантичарем. Одлука о награди била је једногласна.

„Влада Граић који је још увек у пуној снази и ово није награда за животно дело, мада ће му то бити свакако једна од животних награда. Ово је награда за његов изузетан допринос музици, имајући у виду његов јединствени успех“, наглашава председник жирија, композитор Раде Радивојевић.

Успешан у различитим жанровома, одрастао у атмосфери шлагерске и народне музике, зароњен у популарну музику. Хитови: Одлази, Више ниси мој, Молитва, Луди летњи плес, примењена музика и препознатљиве нумере у серијама Камионџије или Радио Милева, резултат су широког образовања, техничке вештине и доброг познавања музике, познавања и традиције и окружења.

„То је просто жеља да гурнем свој нос свуда где могу. И с леве и десне стране, и у забавну, и у народну, и у рок музику, и у примењену… Вероватно је довело до тога да сам негде и 'сваштар'. Мало ружно звучи, али се показало да ми иде од руке и овај и онај жанр“, наводи Граић.

Уместо ауторског концерта која традиционално прати награду „Дарко Краљић“, РТС ће снимити специјалну емисију посвећену Владимиру Граићу и његовој музици. Зато је уручење награде одржано у интимнијој атмосфери, емотивно и свечано.

Хапшење је уследило након вишемесечне истраге која је смрт седамдесетједногодишњег бизнисмена преквалификовала из несрећног случаја у могуће убиство, бацивши тамну сенку на једну од најбогатијих породица у Шпанији.

Мистерија на планини Монсерат

Трагедија се догодила у децембру 2024. године, током планинарења на планини Монсерат, стеновитом масиву популарном међу планинарима у Каталонији. Исак Андик је пао са литице високе око 150 метара и преминуо на лицу места. Кључна чињеница која је од почетка интригирала јавност била је та да је Џонатан Андик био једини сведок догађаја.

Првобитна истрага, коју је водила каталонска полиција Мосо д'Есквадра, закључена је после неколико недеља без доказа о кривичном делу. Међутим, како наводи лист Ла Вангвардија, случај је поново отворен у марту 2025. године због, како се наводи, „недоследности у Џонатановом сведочењу". У октобру исте године, полиција је званично потврдила да се смрт истражује као потенцијално убиство.

Након хапшења, Џонатан Андик је приведен у суд у Марторељу, граду где се води поступак. После саслушања, судија му је одредио кауцију од милион евра, коју је убрзо и положио, након чега је пуштен на слободу.

Изречене су му и мере надзора: одузет му је пасош и наложено му је да се једном недељно јавља суду. Читав случај је под судском забраном објављивања детаља, што додатно појачава интересовање медија. Портпарол породице је за агенцију Ројтерс изјавио да Џонатан у потпуности сарађује са властима и да је породица уверена у његову невиност.

Прича о успеху и породичним тензијама

Исак Андик, рођен у Турској, преселио се као младић са породицом у Шпанију. Са братом Нахманом, отворио је прву „Манго“ продавницу у Барселони 1984. године. Скромни почетак прерастао је у глобалног гиганта брзе моде, са скоро 2.900 продавница на 120 светских тржишта. У години након његове смрти, 2025, компанија је остварила рекордан приход од скоро 3,8 милијарди евра.

У тренутку смрти, магазин Форбс је проценио његово богатство на 4,5 милијарди долара, што га је чинило једним од најбогатијих људи у Шпанији.

Џонатан, као најстарији од троје деце, био је предодређен да наследи оца. Компанији се придружио 2005. године и касније је водио успешну линију мушке одеће Манго Ман. Међутим, шпански медији су годинама извештавали о наводно напетом односу између оца и сина.

Спекулисало се да је Исак, након што је 2014. препустио сину вођење компаније, био приморан да се врати годину дана касније како би стабилизовао пословање, што је додатно нарушило њихов однос. Ове тензије сада се посматрају у новом, много мрачнијем светлу.

Хапшење наследника баца велику неизвесност на будућност компаније, иако њом оперативно већ неко време управља професионални менаџмент. Тони Руиз, главни извршни директор „Манга“, изјавио је након Исакове смрти да ће његова смрт „оставити огромну празнину" и да је најбољи начин да му се ода почаст тај да се „осигура да 'Манго' настави да буде пројекат какав је Исак желео и на који би био поносан".

Док се правна битка одвија иза затворених врата, остаје да се види да ли ће империја коју је Исак Андик градио деценијама издржати потрес који је изазвала сумња у најмрачнију породичну тајну.

Филм повлачи паралелу са данашњим временом кроз лик Малика, младића из Чикага, огрезлог у криминал, који у причи о овом светитељу проналази излаз из сопственог лавиринта насиља.

„Оно што ме је заинтригирало био је начин на који је он завршио живот, једном јуначком смрћу, без страха. То је мене инспирисало, пошто сам видела да човек који је био један од највећих криминалаца у 4. веку у Египту, не само да се покајао и променио начин живота, него је после постао озбиљан духовни отац који се слави данас и у нашој цркви, и помиње се у свим књигама Светих Отаца“, наводи редитеља филма Јелена Поповић.

Филм о Мојсију Црном је рађен у америчкој продукцији, у главним улогама су Омар Епс и Виз Калифа, а филм је продуцирао популарни репер 50 Cent .

„Агент 50 Cent-а заступа и Омара Епса и тако је 50 Cent сазнао за филм и пожелео да буде његов део, јер је могао лако да се повеже са причом и сматрао је да је важна да је људи виде и чују. Овакви филмови мењају људе, помажу им и због тога су важни и вредни сваког труда и изазова. А изазовно је снимити овакав филм било где у свету“, наглашава продуцент Александрос Потер.

Филм Свети Мојсије Црни је дошао након успеха који је Јелена Поповић остварила са претходним остварењем Божији човек, о светом Нектарију и дирљивих реакција публике.

Филмска прича о Мојсију Црном је прича о покајању, вери, трансформацији, искупљењу, са важном поруком посебно онима који се боре са искушењима – да је промена могућа.

Прослава дана и века Универзитетске библиотеке почиње 24. маја и траје три дана. Како сте осмислили програме?

– Библиотека је била центар од културно-историјског значаја посебне врсте и окупљала је људе истакнуте на сваки начин. Тако да ћемо првога дана комуницирати са институцијама, другога данаћемо комуницирати са својим пријатељима библиотекарима, и трећег дана са страним партнерима.

Надам се да ћемо у датим приликама у којима смо лепо то све провести, и не само свечарски, него заправо обележити нешто што је смисао постојања те библиотеке, до чега је нама посебно стало.

Универзитетска библиотека је простор књижевности, друштвено чвориште и сусрет са системом знања. У ком су односу библиотека, књижевност и образовање?

– Нећемо имати довољно времена да вам један досадни стари професор каже све што би рекао о томе. Али у две речи.

Када настане античка демократија, онда архонтима треба извор сазнања како да владају, и тако формирају архиве. Библиотека је посебна врста архива. Архив данас зовемо оно где су документа и трагови, а библиотека је архив, дакле, сложених докумената, књига или знања.

Дакле, не можете успешно, паметно и добро владати ако сте необразовани, полуписмени, избезумљени, дивљи. Ако не верујете у знање, морате се окренути, дакле, овим хоризонтима знања, и ми њега припремамо. И то је тако већ две и по хиљаде година.

Библиотека је место књижевности, али и место академске усредсређености на то да са свом пажњом се борите за најбоље сазнање до кога можете да дођете. То је велики идеал, у великом нескладу са тренутком у коме се налазимо у свету пост-истина и изгубљених душа. Али то је једна мисија која не може проћи и пропасти све док је човек овакав каквог га кроз историју знамо.

У фонду библиотеке је око два милиона књига и публикација. Чувате капитална издања, легате, као и старе ретке књиге. Која издања фонд чине изузетним?

– Кад бих хтео да будем, као што професори никад нису, духовит, рекао бих, апсолутно сва. Сваки папирић, сваки детаљ, свака такозвана сива грађа је драгоцен и непоновљив. Има ту и специфичних материјала, мапа, карти, докумената свих врста. Наравно, наш трезор у коме се налазе старе и ретке књиге, у коме су рукописне књиге и рукописна оставштина, не само наша, него чак и оријентална. Има арапских и персијских рукописа старих више од хиљаду година.

Али оно што библиотеку чини баш сасвим посебном, то је заправо тај однос између њене функције да обједињује све делове универзитета, све истраживачке центре, све људе у потрази за академским знањем са целином нашег културно-историјског наслеђа.

А то ће онда рећи људи као што су Пупин, Димитрије Митриновић, Исидора Секулић, и те старе колекције као што су Ћоровићева збирка или збирка Јоце Вујића и слично. То су изванредна блага којима ми располажемо, и истовремено онда они тој функцији дају једну дубину, једну трајност, и кажу: 'То је трећа најзначајнија колекција на Балкану за нас'. Па, мало ли је?

Како се библиотека спрема за други век постојања?

– Не бих нипошто желео да приуштим себи ту врсту лажне охолости да узмем више него што ми припада, али онда бих ипак рекао, посебно за овог мог мандата, инсистирало се на томе да иде у корак са најразвијенијим светским библиотекама и покушавало да изгледа као библиотека 21. века по функцијама, а библиотека 19. века по амбијенту, атмосфери и односу према корисницима.

Реакције корисника углавном нам стављају до знања да смо барем у једној мери у томе успели. Ја сам на ту библиотеку, на све своје запослене, на све кориснике и на све своје колеге истраживаче и професоре поносан што је та библиотека могла да буде један такав центар.

И како се хоризонт мога академског рада и бивања полако засвођује, тако гледам на то са миром оних старих, не могу рећи мудраца, али рецимо старих професора који хоће да кажу: „Хајде да за почетак сачувамо све добро што смо имали, а онда да освојимо 21. век“. 

И да у 21. веку, између, дакле, дигиталних формата, вештачких интелигенција и потпуно другачијег хоризонта људске пажње, нађемо начина да се зна један детаљ који је одлучујући. Није важно да ли је књига у дигиталном или штампаном формату. Битно је да је она непроменљива и да оно што у њој пише нико не може да прилагоди сопственим интересима.

Отуда, у библиотеци увек можете да пронађете поуздан и веран извор података који не подлеже хировима тренутка и вољама идеологија, политика или медијских страсти.

Универзитетску библиотеку заправо чине две библиотеке. Једна која прославља, ево, век постојања и друга стара десетак година. А како функционише ова млађа претраживачка библиотека?

–То је мало чудо и треба одати признање неколицини колега који су то развијали. Ја сам човек више 19. века, иако сам се бавио књижевношћу краја 20. века, 21. века и постструктурализма. Али тих неколико колега којима треба одати признања направили су можда, најуспешнију, не најобимнију, али најуспешнију дигиталну библиотеку у нас и у окружењу.

У њој не морате да листате странице, него можете само да укуцате појам који вам треба и добићете, дакле, све тачке, сва места у нашој, бази података на којима се реферира на њих. Та библиотека је модел како је требало да смо имали више среће и памети за ових претходних 10 година да објединимо све дигиталне формате у Србији.

Креативни дистрикт се не бави само биографијама успешних уметника, већ и простором између порекла и савременог европског искуства.

Уметници које серијал представља припадају различитим областима — позоришту, филму, стрипу, плесу, музици, визуелним уметностима — али их повезује чињеница да су своје каријере изградили ван земље, остајући истовремено снажно повезани са културним наслеђем из ког потичу. 

Камера их прати у њиховим атељеима, позориштима, градовима и свакодневним просторима стварања. Париз, Амстердам, Атина, Минхен, Лисабон, Барселона, Рим или Беч овде нису само кулисе, већ активни делови уметничких поетика протагониста.

Емисија тако постаје својеврсна мапа савремене европске културне сцене испричана из угла аутора пореклом са Балкана.

Међу протагонистима серијала налазе се Енки Билал, један од најзначајнијих европских стрип уметника, угледна књижевница Весна Голдсворти, сликарка Ана Капор кореографкиња Дуња Јоцић, редитељ Милош Лолић...

Свака епизода гради посебан свет и отвара питање како уметник обликује идентитет између домовине, миграције и савремене Европе. 

Све набројано деценијама смо чували кроз разне документарне емисије и серијале у оквиру Редакције за културу и уметност. Од 2023. године богату традицију српског и осталих народа који живе на простору данашње Србије и ширег Балкана, као оставштину за будућност, чувамо у Временској капсули.

За серијал Временска капсула говоре најеминетнији стручњаци из области историје, историје уметности, архитектуре, археологије, антропологије, етнологије, док  нам реконструкције разних епоха кроз документарно-играну форму или компјутерску анимацију откривају живот човека  у прошлости.

Серијал Временска капсула је на програму сваког првог уторка у месецу. Аутор и уредник серијала Временска капсула је Светлана Илић.

Поред њеног јединственог и свима одмах препознатљивог контраалт-гласа, њена свестраност и спремност да испроба нове ствари пре свега је оно што је навело уметнике као што су Лејди Гага или Бијонсе да је наведу као узор.

„Краљица повратка“

Током седам деценија, песме Шер заузимале су прва места на разним америчким Билборд-листама (Hot 100, Adult Contemporary, Dance Club Songs). Осим ње, само су још „Ролингстонси“ постигли такав подвиг.

Све је почело 1965. године са класиком I Got You Babe – дуетом с њеним тадашњим мужем, Сонијем. А недавно се, крајем 2023, са песмом DJ Play a Christmas Song попела на прво место и на топ-листи "Dance/Electronic Songs" и на листи "Adult Contemporary".

Лист Њујорк тајмс Шер је једном назвао „Краљицом повратка“. У својим мемоарима, о повратку на сцену рекла је следеће: „Хиљаду пута је теже вратити се, него постати славан. Постати славан је тешко, али повратак је скоро немогућ.“

Али, као што је доказала – само „скоро немогућ“.

Шер као трендсетерка…

И у свету моде, Шер је више пута постављала нове трендове. Шездесетих година прошлог века су, на пример, она и њен муж Сони претворили панталоне звонцаре – стил који су раније носили искључиво амерички маринци – у вероватно најзначајнији модни елемент хипи културе. Упарила их је са топовима који су откривали стомак, што је била још једна новина у то време.

То је изазвало негодовање међу многим конзервативцима. У то време су пар Сони и Шер одбили да приме у угледном лондонском хотелу Хилтон – њихова гардероба је једноставно сматрана превише неконвенционалном.

Али то је био само почетак. У телевизијским емисијама које је водила током 70-их, Шер је носила одећу костимографа Боба Макија, а мењала ју је и по 30 пута током емисије. Притом су ти комади често били веома смели – с дубоким изрезима, од провидне тканине, са цирконима… Тестирала је границе онога што је дозвољено на телевизији.

На Мет Гала вечери 1974. године, носила је Макијеву „Голу хаљину“ – уску хаљину од потпуно провидне ликре боје коже, украшену цирконима, шљокицама и белим перјем дуж рукава и рубова.

Хаљина је стварала оптичку илузију да је Шер потпуно гола, односно да је прекривена само блиставим кристалима. То је остало култни део модне историје – и оно што звезде и данас воле да опонашају.

...и неко ко се не боји скандала

Шер је 1975, обучена у „голу хаљину“, красила насловну страну часописа Тајм. Насловница је у то време сматрана толико скандалозном, да је неколико градова у САД забранило продају, а у неким другим местима часопис се продавао само „испод пулта“. Наравно, распродат је свуда и то за само неколико сати.

Свако ко је наредних година помислио да се Шер коначно смирила, најкасније 1989. схватио је да је погрешио. Њен повратак на светску музичку сцену с песмом If I Could Turn Back Time – коју је у почетку одбила да пева, јер јој се није допала – успео је пре свега због видео-спота. У њему је Шер певала на бојном броду док је одушевљено бодре (прави) амерички маринци, а на себи је имала кожну јакну и испод ње само прозирни, мрежасти боди са две црне траке у облику слова В на предњој страни које покривају њене интимне делове.

То је био један од највећих скандала у историји попа. Сматрајући да је такав садржај неприкладан за малолетнике, МТВ је емитовање спота пребацио на касне ноћне сате.

Био је то потез који је, иронично, резултирао огромним повећањем гледаности њиховог ноћног програма. Чак је и дизајнер Боб Маки сматрао да је костим „превише вулгаран“ – како је касније испричао у једном документарцу.

Шер је, ипак, остала при томе. У годинама које су уследиле на више концерата наставила је да носи ту „одевну комбинацију са траком“, или њене варијације. Сасвим прикладно, то је носила чак и 2010. године на додели МТВ награда – онда када је уручивала награду Лејди Гаги.

Аутотјун – „Ефекат Шер“

Године 1998, након музички прилично мирне деценије, Шер се још једном спектакуларно вратила на сцену. Денс-нумера Believe постала је највећи хит њене каријере, јер се усудила да уради нешто без преседана – да сасвим отворено употреби „аутотјун“ технологију (AutoTune).

Тај софтвер до тада се користио у студијима само за суптилно поправљање нота које би испале из тоналитета. Шер и њен тим су, међутим, то користили као стилски уређај да би изобличили њен глас и дали му роботски квалитет.

Шефови издавачке куће нису баш били убеђени да је то добра одлука, али Шер је остала чврста: „То можеш да промениш само преко мене мртве“, поручила им је.

Believe се попео на прво место топ-листа у 23 земље и постала химна LGBTQ+ заједнице, а Шер је обавила пионирски посао: Аутотјун, познат и као „Ефекат Шер“, постао је стилски елемент који дефинише жанрове као што су денс, хип-хоп, реп и Р&Б.

А данас? Године 2024, након што је више пута изразила своју фрустрацију због тога што је су је заобишли, коначно је примљена у „Кућу славних рокенрола“. Исте године објавила је и први том својих мемоара – који су се, наравно, нашли на првом месту листе бестселера Њујорк тајмса.

А онима који се згражавају због њеног 40 година млађег партнера, прошлог новембра је у јутарњем програму на Си-Би-Есу, поручила: „Други људи не живе мој живот.“

Прво велико суочавање дошло је у последњој недељи пред пут. Два дана пред полазак стиже потврда да авион изрелеске авио-компаније ипак лети и наилазим на духовне мине свог мира спремајући се на овај пут. Страх који као прах улази у мене и покушава да ме зароби, притегне да наново преиспитам одлуку да идем и питања пријатеља почињу да одзвањају гласније: „Да ли сам нормална, где гори...’’ и тако даље.

Долази и дан пута. Радим пре подне и, питам се: је л' овако изгледа човеков „последњи’’ дан, да се бавим текућим пословима, уз ментални пресек живота и провере да ли сам све оставила у реду да никог не оптеретим.

Излазим из авиона на аеродром „Бен Гурион“ и кажем себи: Добро дошла, душо, кући, у најлепши град и земљу на свету.

Током мог боравка, да нисам пратила медије, тешко да бих по атмосфери на улицама знала да је земља у ратном стању. Опуштенија сам тамо била него овде кад прошетам Kнез Михаиловом.

Да сам слушала друге, а не своје срце, не бих ових дана отишла у земљу у којој сам дисала пуним плућима.

Прелазим рукама преко зидина Старог града Јерусалима и упијам све око себе. Пролазимо улицом Via Dolorosa, „Путем бола’’ или „Путем суза", рутом којом је Господ Исус Христос носио крст до места распећа, до Голготе.

Молитве без гужве и трзања

Страшан је био тај петак. И опет, чудесан је петак кад сам стигла тамо. Стижемо у Цркву Светог Гроба, најсветије место хришћанства. Одмах при уласку налази се Kамен плоча Миропомазања. Лево одатле је пут ка Христовом гробу, десно према Голготи. Поклањам се више пута током дана.

Невероватан је осећај да могу у миру да седнем поред Плоче и молим се без гужве и трзања. Удишем чудесне мирисе који избијају из Kамен плоче Миропомазања и гледам у Благодатни огањ.

Била сам тамо молитвени изласланик свих мојих битних људи, моје уже и шире породице, пријатеља и ко је тражио и ко није. „Небо се отворило’’ како је дивно рекао ходочасник из мање групе, врата су нам се отварала.

Све што сам пожелела било ми је ту. Окупало ми се тело и душа, сва сам мирисала на ту лепоту. Све друго ми је било далеко, мреже, посао, дилеме, туђе амбиције. Чак сам неке своје „мучитеље“ почела да посматрам са сажаљењем. Тамо више ништа од тога није важно. Све се релативизовало до мере да ово дневно наше постаје прах и пепео, пролазно и мало.

Зид плача је део остатка другог Соломоновог храма и била сам прилично резервисана пре него што сам дошла. Одлучим на лицу места да се препустим светом месту, наслоним се, пружим руке и осетим јаку енергију, изненадим се веома, наставим да се молим. Ипак, Бог је један. Зид је име добио због вековног оплакивања Јевреја над губитком свог духовног центра.

Кафе пауза на тргу Хурва

До Ал Аксе и Храма на стени, великих муслиманских светиња, не стижем. Одлазимо до брда Сион/Зион (Mount Zion), изван је, али близу зидина Старог града. Тамо се налази Ценукулум-место Тајне вечере и гроб Цара Давида, псалмопојца. Штипкам себе за образе, не верујем да сам овде. Радост ми циркулише кроз све делове тела, а срце је у невероватном миру.

Настављамо даље. Лепо ми је. У јеврејској четврти Старог града правимо кратку кафе паузу на тргу Хурва. Мењамо евре и доларе за шекеле, израелску валуту. Иако сам имала евре, делује да су им долари дражи. Kусур при куповини сувенира чешће сам добијала назад у доларима.

Села сам на Трг баш преко пута златне Меноре, заштићене стакленим кућиштем. Менора је седмокрака светиња из јерусалимског Храма, изгледа као свећњак, једна је од главних симбола јудаизма и државе Израел. Повезана је са светлошћу и Божјим присуством.

Јутро у Цркви Гроба Пресвете Богородице

Има и комерцијале на појединим местима, али све то симболично одгурнем руком од себе да бих задржала осећај који није лако пребацити у речи. У централи сам хришћанства, где је све и почело, у централи сам јудаизма. Ту је база, центар хришћанског света. Овде су поједине тачке где се небо буквално спустило да их обележи да се ту растеретимо, винемо осећајем у вертикалу.

Посебно је јутро присуство на литугији у Цркви Гроба Пресвете Богородице, наша литургија почиње пре јерменске, стижемо пре и на јутарњу службу. Појање је невероватно да делује на мене субјективно као вртлог који носи тако да само што ме не одува, однесе и физички. Тамо је наш човек, отац ђакон Прохор, свако јутро он пали свеће у Цркви.

Манастир Светa Марија Магдалена, руски је храм, посвећен овој великој Светитељки. Пре него што сам ушла у храм, гледам га и имам осећај да се помера, као да ми долази у сусрет. Изговарам то наглас, поред мене је отац ђакон, мало ми је непријатно што је чуо, али утисак не нестаје, као да се заједно са облацима и ми померамо.

Ако је до архитекте, чудесно је дело извео. Везана сам за ову Светитељку. Први пут сам у њеном храму. Лепа је, мироносница, она, њена љубав, њена снага, све тамо носи посебан мир. Могуће је у црквама да се оставе имена да се читају молитве и за више месеци, али ми је у овом храму то било посебно важно.

Благослов воде

Обишли смо и древни град Јерихон, манастир Четрдесетнице и гору Kушања Господа Исуса. Возили смо се жичаром до манастира. И тог трећег дана ходочашћа, нешто касније „Погрузила’’ у реци Јордан. То је хришћански обред попут поновног крштења, али је заправо благослов воде, поклоњење светој води Јордана, где је Свети Јован крстио Исуса Христа.

За ту прилику обукла сам нову белу хаљину, коју ћу обући или за неку фину или тежу прилику, а касније се чува кажу за покров. Тим чином се, по веровању човек симболично поново рађа, а била је и недеља, васкршњи дан.

Заљубила сам се тамо, у Јерусалим и, пре него што сам стигла. У људе са којом сам путовала, а које раније нисам познавала. У Витлејем. У контрасте који волим. Kонтраст од Јерусалима, од Тел Авива, то је Витлејем, Јафа, посебно у појединим деловима где је аутентичност Блиског истока уочљивија.

Меша се лепота архитектуре, духовних места и шарениша са воћем, поврћем, травчицама и зачинима на ручно монтираним тезгама од картона или неке пластике уз прашњаве улице и љубазне људе.

Јафа и крцкава пецива

У једној од продаваница у Витлејему/Бетлехем, чији су власници хришћани, да их подржимо, куповали смо и што нам не треба, узела сам нека њихова пива, одлична су већином. Вечери смо завршавали у опуштеним разговорима уз пића на тераси хотела.

У Јафи, старом делу града Тел Авива, пробала сам пециво са тзв. затар зачинским биљем, наном и спанаћем. Kрцкаво тесто, преливено маслиновим уљем, личи помало обликом на неправилну пицу, једноставно је, али пуног укуса и блискоисточног духа.

Током поноћне Литургије у Храму Светог гроба, четри ходочаснице из Уба су понеле велики дрвени Kрст да се на светом месту освешта. Kрст је огроман, дрвени и направљен да може лако да се преклопи и спакује за авион. То је био подвиг. Освећен је на камен плочи Миропомазања, положен током вишечасовне литугрије.

Вратили смо крст са нама и биће постављен изнад цркве у Убу, која је у изградњи. Из камен плоче избија миро, чудесна течност чији се мирис шири по целом граду, а енергија је као да се накачиш на благтворно струјно коло.

Моје прво причешће у Светој земљи било је у Витлејему, у храму Христовог рођења. Пећина у Храму у којој је према јеванђељском предању рођен Господ Исус Христос била је у обнови и нисмо могли да се спустимо до ње, али је литургија била у близини и испред једне од две најпоштованијих Богородичиних икона, Вителејмске или Бетлехемске Богородице.

Магаре, дрвена фигурица то сам понела као сувенир. Једина је животиња која има крст на леђима. Са њим је, према предању, Исус ушао у Јерусалим спуштајући се са Маслинске горе на празник Цвети, пут који је прошао од мила до недрага у само неколико дана.

Не бих да пишем у превише детаља, али важна тачка на овом путовању за мене је и гроб Св.Ђорђа у граду Лоду, надомак Тел Авива. То је некад био древни град Лот, познат као Лида у античким изворима.Последњи је дан пута. Преплављена од свега што сам у предходним данима доживела, мислила сам да даље од тога не може.

Све док нисам ушла у део цркве Ђурђиц, до мироточног гроба Св. Ђорђа. Имала сам осећај да сам у другој димензији. Огромну част сам добила да сам се ту уопште нашла.То место чувају и поштују и муслимани. Св. Ђорђе је у исламској традицији познат као Ал-Хидр, праведник и заштитник.

Јафа (Jaffа), некад важна блискоисточна лука, данас лучки део града Тел Авива-Јафа. Прелеп град. Наш кекс из Црвенке, Jaffa добио је име по овом граду. Поморанџе као симбол града, одавде су се извозиле у свет, слатке су, дуготрајне и без много семенки.

Цена и до 300 одсто ниже

Шетам поред обале Средоземног мора, велики су таласи, тражим лакши приступ обали да макар и на кратко оквасим ноге и срећна сам веома што сам успела.

Kрећем се њиховом тржницом или нешто попут бувљака на отвореном. Цењкам се, ту се лако сналазим и у трену приземљујем у материјални свет. Уживам у томе, као шах да се игра и веселим се кад добијем прилику за то, али се збуним да некад цена може да иде и 300 одсто ниже.

Нагодила сам се и купујем прстен од „жада’’, за који друг сапутник кад је видео каже да није прави, мислим се нема везе, диван је, утисак јесте прави, па и ако су ме преиграли игра је била забавна. Носићу га вероватно месец дана, а онда ћу га мало одложити и сигурно врло брзо поново ставити на руку у повратку у Јерусалим, у Тел Авив, кад будем обилазила Галилеју, Назарет, окупам се Мртвом мору без њега и тако у круг као прстен.

Обишла сам много више светиња, али поменула сам места која су мене лично дирнула и померила. Пут је био ходочаснички, срце у миру, а осећај незабораван. Организован је преко агенције СПЦ „Доброчинство’’, уз одличног водича Срђана и кажу, никад мање групе на овом путу.

Тамо сам чула дивну песму од Фаируз, „Захрат ал Мада ин’’, у преводу „Цвет градова", Јерусалим. Њен глас је као древни, саткан од сећања Јерусалима, светлости и камена. Преплитали су се различити звуци кроз Свету земљу, од оријенталних мелодија до тишине православних молитви. Ипак, уз овај текст бирам нашу песму Пред Богом.

Најдража ми је срцу уз део стиха „Усрци се ти у срце моје, ништа слађе од љубави твоје..’’. Ова песма све предходне утиске спушта у тишину и враћа суштини, осећају да ма где да стојим, увек стојим пред Богом у истој истини.

Ипак, после гледања филма су сазнали и за Пребиловце и да су ту убијане и жене и деца и старци, као и да је био толико страшан злочин да је оставио ожиљке и на будућим генерацијама.

„Хтели су да слушају и да схвате поенту овога филма. То показује важност оваквих пројекција на таквом месту међу младим људима“, наводи новинарка РТС-а и ауторка документарца, чије је остварење приказано у Француској на иницијативу проф. др Ливије Екмечић, која и сама има личне и породичне везе са Пребиловцима, као један од потомака страдалих у том злочину.

Много порука је добила након догађаја, од студената и професора који нису могли да присуствују, о томе да ли ће се филм негде приказивати, што показује интересовање и жељу за разумевањем. Због тога ће документарац и бити у наредном периоду постављен и на Јутјуб са преводима на бројне језике.

„Искрено, ја сам се плашила да ће многи изаћи на половини пројекције, због тежине филма и злочина и тога што они немају никакве личне везе са тиме. Једна девојка и јесте изашла, плачући и говорила: ‚Како је могуће да ово може да се деси?‘. Она се ипак вратила и одгледала до краја, а када је пројекција била готова, у просторији је био тајац“, истакла је Сања Драгићевић Бабић.

„Како је могуће да се о овоме ћутало 50 година“, „Како је могуће да су кости уништене 90-их година“, само су нека од питања која су уследила.

„У филму је приказана свака суровост свега тога што се десило 1941. године. Али на крају самог филма побеђује живот. У том селу, у Пребиловцима, данас и даље живе људи“, каже ауторка документарца.

Једна од студенткиња, пореклом Алжирка, прокоментарисала је да је филм омаж српским жртвама, али не само њима.

„Осетили смо трауме које се преносе генерацијски, са колена на колено. Нисам српског порекла, али мислим да је на прави начин одата пошта жртвама и било је веома дирљиво то видети, јер се на крају слави љубав, али и човечност“, истакла је студенткиња.

Грбави китови познати су по дугим миграцијама преко великих океана, које прате по устаљеним обрасцима. Ови китови обично следе миграционе руте које су научили од својих мајки.

Током топлијих месеци хране се крилом и ситном рибом, а зими се размножавају у тропским водама.

Тешко је пратити кретање створења која већи део живота проводе под водом.

У новој студији научници су анализирали више од 19.000 фотографија китова насталих током последње четири деценије, које су прикупиле истраживачке групе и научници-аматери.

Софтвер за препознавање помогао је у идентификацији китова на основу шара и назубљених ивица њихових репова.

Истраживачи су током година уочили два различита кита на местима за размножавање у источној Аустралији и Бразилу, што указује на то да су прешли из једног подручја у друго.

Један кит прешао је нешто више од 15.000 километара.

Та удаљеност надмашује претходне рекордере, укључујући грбавог кита који је препливао пут од Колумбије до Занзибара.

Пошто фотографије приказују китове само на почетку и крају њиховог путовања, истраживачи не знају којом су тачно рутом ишли.

Китови обично не мењају места за парење, па још није јасно зашто су ова два кита кренула на своја необична путовања.

Могуће је да су срели друге китове на заједничким хранилиштима и одвојили се од њих уместо да се врате одакле су дошли, навела је коауторка студије Стефани Стак за Сајенс алерт.

„Проналазак не једне, већ две јединке које су прешле пут између Аустралије и Бразила доводи у питање оно што смо мислили да знамо о томе колико су ове популације заиста раздвојене“, рекла је Стек.

Оваква путовања су тежа за китове на северној хемисфери, где огромни континенти отежавају кретање преко океана.

Научници су навели да рекордно путовање показује колико далеко грбави китови могу да отпутују.