Стручњаци који стоје иза извештаја Комисије угледног часописа Лансет за глобалне претње здрављу у 21. веку истакли су да су све ове претње међусобно повезане, што значи да се њима мора приступити истовремено. Ипак, нагласили су да за сваку од њих постоји „реалан начин деловања“.

„Одлуке које лидери доносе данас обликоваће здравље и добробит следеће генерације“, рекао је професор Кристофер Мари, копредседавајући комисије и директор Института за здравствену метрику и процену Универзитета у Вашингтону.

Да би саставила листу, комисија је моделовала колико би година живота проведених у добром здрављу могло да буде изгубљено услед болести, инвалидитета или преране смрти изазваних сваком од ових претњи, полазећи од садашњих трендова. За то је коришћена мера позната као године живота кориговане у односу на инвалидитет.

„Злонамерна употреба вештачке интелигенције, укључујући стварање биолошког оружја, као и нуклеарни сукоб који би могао да изазове нуклеарну глад, носе ризик од изумирања човечанства у наредних 75 година“, наводи се у извештају.

Аутори додају да је вероватноћа таквих сценарија и даље мала, али да би њихове последице могле да доведу до нестанка човечанства. У случају нуклеарног сукоба, довољно честица могло би да доспе у горње слојеве атмосфере, блокира сунчеву светлост и изазове глад широм света. Други сценарио подразумева употребу биолошког оружја створеног уз помоћ вештачке интелигенције.

У уводнику часописа Лансет, објављеном уз извештај, упозорава се: „Уколико би се оствариле, размере штете биле би толике да би човечанство доживело апокалипсу.“

Међу осталим ризицима који би могли да доведу до кумулативног губитка више од милијарду година здравог живота, због чега су сврстани у категорију „великих катастрофалних претњи“, налазе се загађење ваздуха, антимикробна резистенција, неухрањеност деце и климатски слом.

На листи су и конвенционални оружани сукоби, смањење међународне помоћи, прекомерна конзумација алкохола, висок крвни притисак, неједнакост у приходима, низак ниво образовања, природно настале пандемије, гојазност, нарушено ментално здравље, пушење и нездраво старење.

Да би се нашле на листи, претње нису морале само да имају потенцијал да изазову велики губитак година живота проведених у добром здрављу већ и да постоје могућа решења за њихово ублажавање.

Доносиоци одлука морају да се суоче са претњама

Ибрахим Абубакар, члан комисије и професор епидемиологије заразних болести на Универзитетском колеџу у Лондону, истакао је:„Не полазимо од става: ‘Погледајте, желимо да вас уплашимо — постоји толико и толико претњи човечанству.’ Полазимо од претпоставке да се доносиоци политичких одлука данас, било на нивоу међународних институција или на националном нивоу, могу суочити са овим претњама. Важно је да разумеју и колики утицај могу да остваре ако предузму одговарајуће мере.“

Према извештају, ограничавање глобалног загревања на око 1,8 степени Целзијуса, уместо да оно достигне 4,4 степена, могло би да спречи губитак 1,89 милијарди година живота проведених у добром здрављу. Истраживачи су за сваку претњу моделују најбоље и најгоре могуће сценарије.

У регионима са вишим приходима, доминантне претње представљају незаразне болести, попут гојазности, и нарушено ментално здравље. У сиромашнијим деловима света губитак здравих година живота у већој мери повезан је са проблемима као што је низак ниво образовања.

Многе земље које су међу највећим донаторима међународне помоћи, укључујући Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство, током протекле године најавиле су значајно смањење издвајања за помоћ.

Према налазима комисије, могући колапс међународне здравствене помоћи или њено драстично смањење могли би да доведу до губитка чак 1,5 милијарди година живота коригованих у односу на инвалидитет до 2100. године. Скоро 70 одсто тог губитка односило би се на подсахарску Африку, регион који је уједно и међу најтеже погођенима неухрањеношћу деце.

Комисију чини 35 стручњака, а њени налази биће представљени у недељу на Светском здравственом самиту у Берлину, у Немачкој.

Процена ће бити ажурирана сваке године како би се поново размотрило свих 17 идентификованих претњи, узимајући у обзир нове податке и опасности које би се у међувремену могле појавити.

Аутори извештаја позвали су светске лидере да реагују пре него што се ризици претворе у кризе. Међу предложеним мерама су улагања у технолошке иновације и јачање здравствених система.

„Пре три године, када смо започели овај процес, мислили смо да постоје три велике претње: сукоби, климатске промене и пандемије. Сада знамо да постоји много већи број претњи о којима морамо да бринемо. Владе заиста морају да издвоје новац и ангажују људе који ће се бавити предвиђањем, спречавањем и припремом за овај разноврснији скуп претњи“, навео је Мари.

Мушкарац је проглашен мртвим на лицу места, саопштила је полиција Јужног Јоркшира, додајући да је његова породица обавештена о трагедији.

На снимцима који круже интернетом наводно се види како тигар шапама напада мушкарца и рве се с њим унутар ограђеног простора.

Портпарол полиције изјавио је да је тигар напао мушкарца и нанео му „тешке повреде“.

„Службе за хитне интервенције изашле су на лице места и, нажалост, упркос свим напорима медицинског особља, мушкарац је проглашен мртвим на лицу места“, додао је портпарол.

„Што се тиче гласина о стању тигра, животиња није повређена и након инцидента остала је у свом ограђеном простору. Не постоји шира опасност по јавност.“

Полиција је апеловала на грађане да не деле узнемирујуће снимке напада који круже друштвеним мрежама.

Из зоолошког врта су саопштили да се у простору за тигрове догодио „озбиљан инцидент“.

„Наше процедуре за реаговање у ванредним ситуацијама одмах су активиране, а службе за хитне интервенције тренутно су на лицу места. Блиско сарађујемо са надлежним органима како бисмо утврдили шта се тачно догодило“, наводи се у саопштењу.

Додаје се да су „безбедност и добробит посетилаца, запослених и животиња наш највећи приоритет“.

Зоолошки врт „Yorkshire Wildlife Park“ отворен је 2009. године, док је атракција „Земља тигрова“ отворена 2011. године.

„Облаци на Марсу подједнако су разноврсни и фасцинантни као они које видимо на нашем небу на Земљи“, рекла је Данијела Тирш, планетарна геолошкиња из Немачког ваздухопловног центра.

Она је нови атлас представила 10. септембра на Конгресу Евро-планетарне научне заједнице у Берлину. „Видимо и импресивне облаке прашине који могу да се шире стотинама километара“, рекла је Тирш, додајући да је реч о појави коју не доживљавамо на Земљи.

За разлику од облака на Земљи, који се састоје од течне воде, облаци на Марсу углавном су сачињени од угљен-диоксида, јер је количина влаге у атмосфери те планете толико мала да би, када би се сва сабрала, образовала слој тањи од власи косе. Понекад се у облацима мешају и прашина и водена пара, што доприноси стварању издужених редова облака, попут оних који су уочени изнад огромног пространства низија у близини северног пола Марса, познатог као Ваститас Бореалис.

Свемирска летелица „Марс експрес“ снимила је слично простране облачне траке и на другим деловима Марса, укључујући подручје око вулкана Олимп, Арсија и неколико других вулкана у области Тарсис, у близини екватора. „Иако подсећају на кумулусе на Земљи, они настају у другачијим атмосферским условима“, рекла је Тирш.

Необично дугачак облак воденог леда толико се пута појављивао изнад вулкана Арсија, најјужнијег од три вулкана у близини марсовског екватора, да су га научници 2020. године назвали издужени облак Арсије.

Издужени облак воденог леда формира се сваког пролећа на јужној хемисфери Марса. Постаје видљив у раним јутарњим часовима и сваког дана остаје присутан до поднева, најмање 80 дана.

За само неколико сати облак се шири невероватном брзином од 600 километара на час. Када је највећи, дугачак је више од 1.800 километара и широк око 150 километара, протежући се од вулкана Арсија све до познатијег Олимпа, највећег вулкана у Сунчевом систему.

Иако се облак изнова формира изнад вулкана, научници су одавно искључили могућност да је реч о некој врсти вулканске активности, јер свемирске летелице никада нису забележиле повећање концентрације метана, сумпор-диоксида и других гасова који се ослобађају током вулканских ерупција.

Уместо тога, облак настаје услед начина на који локални ветрови делују у спрези са рељефом површине. Формира се када ветрови који носе водену пару буду усмерени уз падине вулкана Арсија ка вишим и знатно хладнијим висинама, где се део влаге кондензује.

„Проучавање овог облака пружа нам узбудљиву прилику да покушамо да моделима репродукујемо његово настајање – моделима који ће унапредити наше знање о климатским системима и на Марсу и на Земљи“, рекао је Агустин Санчез-Лавега, професор на Универзитету Баскије у Шпанији и коаутор студије из 2020. године која је објаснила динамику овог облака, у ранијем саопштењу Европске свемирске агенције.

„Вечерас можемо да кажемо: јагуар се вратио“, поручио је генерални директор компаније Роудон Гловер.

Нови модел одликују дугачак предњи део, ниска линија крова и велики точкови. Компанија је одустала од препознатљивих округлих фарова и традиционалног украса на хауби у облику јагуара у скоку, док је једна од најнеобичнијих карактеристика изостанак задњег стакла.

Према подацима произвођача, реч је о аеродинамички најефикаснијем аутомобилу у 104 године дугој историји бренда.

Возило покрећу три електромотора укупне снаге до 1.030 коњских снага, који омогућавају убрзање од нуле до 100 километара на час за 3,2 секунде. Процењени домет са једним пуњењем батерије износи до 724 километра.

Нови купци уместо традиционалне клијентеле

Представљање новог модела наставак је велике трансформације јагуара, започете пре готово две године променом визуелног идентитета компаније, која је изазвала бројне полемике.

Британски произвођач, који је некада био директан конкурент мерцедесу и бмв-у, последњих деценија изгубио је део тржишног утицаја. Компанија је 2008. године прешла у власништво индијске Тата моторс групе, а у међувремену су се на тржишту електричних возила наметнули нови конкуренти, попут тесле и лусида.

Јагуар је у склопу реструктурирања обуставио производњу већине досадашњих модела, одлучивши да будућност гради искључиво на електричним аутомобилима високе класе.

Аутомобилска аналитичарка Стефани Бринли из компаније Mobility global оцењује да Јагуар покушава да придобије потпуно нову групу купаца, којима традиционално схватање луксуза није пресудно.

Према њеним речима, нови модел намењен је људима који желе да свој статус и стил изразе на другачији начин.

Ризичан заокрет у тренутку успоравања продаје електричних возила

Иако је јагуар најавио да ће „type 01“ на тржиште стићи следеће године, компанија још није објавила очекиване резултате продаје.

Посебан изазов могло би да представља америчко тржиште, на којем су електрична возила прошле године чинила нешто мање од десет одсто продаје нових аутомобила.

Потражња је додатно ослабила након укидања савезних пореских олакшица за куповину електричних аутомобила, а пад продаје забележила је и тесла, највећи амерички произвођач у том сегменту.

Ипак, поједини аналитичари сматрају да би јагуар могао да оствари боље резултате у Европи и Азији, где постоји значајно тржиште луксузних електричних возила.

Главни уредник аутомобилског портала Kelly blue book Шон Такер оцењује да нови дизајн, упркос радикалним променама, представља својеврстан повратак коренима бренда.

Подсећа да је јагуар током шездесетих година прошлог века, захваљујући препознатљивим спортским аутомобилима, имао статус који је превазилазио аутомобилску индустрију и приближавао се свету моде.

Новом стратегијом јагуар улази у виши ценовни разред, у којем ће се надметати са произвођачима попут астон мартина и ферарија.

Међутим, тржиште луксузних електричних аутомобила већ је суочено са успоравањем продаје, које погађа и порше, мерцедес и лусид.

Бринлијева упозорава да представљање једног модела, без обзира на његов дизајн и техничке карактеристике, неће бити довољно за потпуни опоравак британског произвођача.

Јагуар зато планира да и сви наредни модели буду електрични, са ценама у сличном распону, чиме компанија практично напушта досадашњу позицију на тржишту и покушава да изгради нови идентитет.

Овогодишња манифестација посвећена њеном животу и подвизима била је усмерена пре свега на младе, како би се нове генерације упознале са њеном храброшћу, пожртвованошћу и хуманошћу.

Основци и средњошколци из општине Рашка, којима су се придружили вршњаци из других делова југозападне Србије, Милунку Савић описали су као хероину, доброчинитељку и жену која је симбол вере, наде и љубави.

Публициста Милан Богојевић истакао је да су мештани Јошаничке Бање и Рашке деценијама чували успомену на Милунку Савић, али да је њен историјски значај у Србији препознат са закашњењем.

„Мислим да су Срби касно схватили кога су имали и да су многе генерације пропустиле један добар узор попут Милунке Савић. Милунка Савић је светско чудо“, рекао је Богојевић.

Подсетио је да је споменик у Јошаничкој Бањи откривен 1995. године и да све до 2018. није било другог спомен-обележја посвећеног овој ратној хероини.

У родној Копривници Милунку Савић памте као одлучну и праведну жену, увек спремну да помогне другима. Поред војничких заслуга, остала је упамћена и по хуманости, јер је током живота подигла и школовала више од 30 деце.

Директорка Центра за културу „Градац“ Данијела Матовић истакла је да интересовање младих за живот Милунке Савић расте.

„Деца много више знају о Милунки и имамо и екскурзије које долазе и обилазе наше поставке. Али и појединачне посете. Родитељи доводе децу“, навела је Матовићева.

Организатори истичу да је неопходно наставити истраживање живота и заслуга Милунке Савић, али и других хероина Првог светског рата, како би њихова дела остала сачувана од заборава.

Тродневна манифестација завршена је симболичном шетњом до њене родне куће у Копривници, чиме је још једном указано на значај очувања сећања на жену која је својом храброшћу и хуманошћу оставила дубок траг у српској историји.

Стручни жири једногласно је одлучио да награду додели Гоцићу, истичући естетски квалитет његовог приповедања и језичко богатство романа.

Председница жирија Слађана Илић навела је да дело отвара бројна питања о повезаности љубави и рата, стваралаштва и смрти, као и о природи зла.

„Наведена питања и теме нису нове, али због изузетних уметничких одговора на њих које је дао Горан Гоцић, као и отварања поља за инспиративне анализе, поређења и дискусије о њима, жири му је једногласно доделио награду 'Радован Бели Марковић'“, истакла је Илићева.

Овогодишњи лауреат тренутно борави и ствара у грчком селу Глоса, па је признање у његово име примила Катарина Петровић, која је прочитала и поруку награђеног писца.

„'Фиксер' је мој једини роман који чврсто, са обе корице, стоји на земљи из које сам потекао, баш као и дела Радована Белог Марковића. Он је доказао да писац не мора да се одмеће далеко да би читаоцу дочарао 'волшебни механизам који покреће свет'“, поручио је Гоцић.

Библиотека у Лајковцу, поред доделе књижевне награде, организује и бројне активности посвећене очувању успомене на Радована Белог Марковића.

Директорка библиотеке Снежана Шкорић истакла је да је ову годину посебно обележило објављивање „Новинарске бележнице“ Радована Белог Марковића, која садржи његове текстове објављиване у ваљевском листу „Напред“.

Како је навела, реч је о својеврсној хроници Лајковца и његових становника, која сведочи о преплитању новинарског и књижевног рада Радована Белог Марковића.

Награда се традиционално додељује у време пишчевог рођендана, у његовом завичају, у манастиру Светог Георгија из 14. века у Ћелијама код Лајковца.

Келвинов талас је специфичан тип таласа у геофизици који се јавља у океану или атмосфери. Ови феномени балансирају Кориолисову силу Земље у односу на топографску границу, попут обале континента или линије екватора. За разлику од обичних морских таласа који се ломе и руше на плажи, Келвинови таласи задржавају свој основни профил док се крећу на огромним раздаљинама. Они неретко имају планетарне размере и могу бити дугачки на хиљаде километара, повезујући удаљене делове светских океана.

Њихово кретање је строго усмерено и зависи од географског положаја на којем се формирају. Екваторијални Келвинови таласи увек путују искључиво према истоку, док се обалски таласи крећу према половима дуж источних обала континената. Површински таласи могу путовати брзином око 200 метара у секунди у дубоком океану, док се унутрашњи таласи крећу знатно спорије, брзином од један до три метра у секунди. Тим унутрашњим таласима је потребно око два месеца да пређу Тихи океан и донесу промене на друге континенте.

Веза са климатским феноменом Ел Нињо

Екваторијални Келвинови таласи су кључни за разумевање познатог климатског феномена који научници називају Ел Нињо. Ови таласи се покрећу услед промена и слабљења пасата, преносећи огромне количине топлоте из западног у источни део Тихог океана. Топла вода потискује хладније слојеве дубље испод површине, мењајући температуру мора на огромном пространству. Овај дубински океански процес привремено мења уобичајене климатске услове широм света и мења морске струје.

Када екваторијални таласи стигну до западне обале Северне и Јужне Америке, они мењају правац и претварају се у обалске Келвинове таласе. Топла вода почиње да се шири према северу и југу пратећи линију обале, што доводи до осетног и дуготрајног пораста нивоа мора. Током изузетно снажних Ел Нињо догађаја, обалски Келвинови таласи могу изазвати приметан пораст нивоа океана који траје недељама. Зима између 1997. и 1998. године остала је забележена управо по порасту нивоа мора од десет до 15 центиметара дуж обале Калифорније.

Главна и најопаснија последица ових океанских процеса током зиме јесте знатно већи ризик од катастрофалних обалских поплава. Када се повишени основни ниво мора комбинује са високим плимама и снажним зимским олујама, обалска подручја трпе озбиљна оштећења. Поред физичких оштећења инфраструктуре, топлије обалске воде повезане са Келвиновим таласима драматично мењају услове за живот у локалним морским екосистемима.

Атмосферске струје и снежне падавине

Поред морских процеса, постоје и атмосферски Келвинови таласи који утичу на зимске временске прилике кроз сложене интеракције у вишим слојевима ваздуха. Ови огромни атмосферски поремећаји могу директно утицати на ваздушне струје, чинећи такозвани млазни ток знатно нестабилнијим и таласастим.

Према извештајима које објављује Национална управа за океане и атмосферу, такве аномалије атмосферске циркулације могу довести до нарушавања северног поларног вртлога. То затим омогућава изузетно хладном арктичком ваздуху да продре дубље на југ, доносећи оштре зимске услове у крајеве са обично умереном климом.

Последице оваквих усложњених атмосферских образаца јасно се виде на примерима екстремних зимских олуја. Због специфичних услова повезаних са Келвиновим таласима, зиме између 1994. и 1996. године донеле су разорне поплаве на западној обали Северне Америке. Иако је предвиђање тачног понашанја ових масивних појава и даље велики изазов, разумевање Келвинових таласа остаје пресудно за успешне дугорочне прогнозе.

Хиљадама година касније, Исак Њутн посумњао је да би распоред спољашњих планета могао да се наруши. Међутим, савремени математички прорачуни указивали су на могућност да планете остану стабилне читаву квинтилионску временску епоху, а то је више од 70 милиона пута дуже од досадашње старости свемира.

Чак и када се узму у обзир еволуција Сунца и звезде које би могле да пристигну из свемира, сматрало се да би спољашње планете могле да остану неометане наредних 100 милијарди година.

Та процена заснивала се на претпоставци да ће Сунце, за отприлике шест милијарди година, изгубити око половине своје масе и постепено се претворити у белог патуљка.

Ипак, према новој студији, поремећаји у спољашњем делу Сунчевог система могли би да почну много раније него што се претпостављало.

Истраживање објављено у часопису The Astrophysical Journal Letters спровели су теоријски астрофизичари Константин Батиџин и Џим Фулер са Калифорнијског технолошког института и Фред Адамс са Универзитета у Мичигену.

Они су пронашли доказе који указују на то да Сунце неће равномерно губити масу. Уместо тога, материју ће избацивати у хиљадама појединачних, насумичних импулса.

„Изненађење је у томе шта се дешава када равномерност уступи место појединачним догађајима: када се губитак масе подели на засебна избацивања, целокупна слика се из корена мења“, рекао је Батиџин за портал ScienceAlert.

„Пропаст Сунчевог система крила се у једном од најохрабрујућих резултата небеске механике", додао је.

Свако избацивање померило би Сунце у нешто другачији положај и променило његов гравитациони утицај на планете.

Неравномеран губитак масе могао би да промени орбите планета

Када би се материја избацивала симетрично, њен гравитациони утицај могао би да се у великој мери поништи. Међутим, насумична избацивања могла би да изазову мале промене које се временом нагомилавају и доводе до великих поремећаја у удаљеним деловима Сунчевог система.

Истраживачи су доказе о таквим импулсима пронашли у подацима свемирске опсерваторије „Гаја“ Европске свемирске агенције, која је недавно повучена из употребе. Опсерваторија је посматрала широке двојне звездане системе, међу којима су били и они који садрже беле патуљке.

На основу тих података, научници су симулирали различите нивое импулсног губитка масе будућег Сунца.

Проценили су да би Сунце током сваког појединачног избацивања могло да изгуби један десетохиљадити део своје масе, што одговара маси приближно 33 Земље.

Тај процес одвијао би се кроз око 4.600 појединачних догађаја избацивања материје. Сваки од њих променио би брзину Сунца за приближно седам метара у секунди.

Од готово 700 спроведених симулација, истраживачи су посебно анализирали 48 сценарија у којима је губитак масе током последњих фаза Сунчевог живота најреалистичније представљен.

У 37 од 48 сценарија, односно у готово 80 одсто случајева, спољашње планете почињу неочекивано рано да пресецају орбите једна другој. То би се дешавало пре него што Сунце заврши са губитком својих спољашњих слојева.

У најранијим од ових сценарија, орбите спољашњих планета већ би почеле да се укрштају када Сунце изгуби свега око 10 одсто своје масе.

До тренутка када се Сунце претвори у белог патуљка, спољашњи део Сунчевог система био би озбиљно поремећен у 40 одсто анализираних пројекција.

Уран и Нептун могли би да замене места, па чак и да се нађу унутар Јупитерове орбите.

Полемика са Њутновим теоријама

Постоји и могућност да Сатурн буде избачен из Сунчевог система за неколико милиона година. У том случају постао би слободно лутајућа планета, која би се кретала међузвезданим простором, а постојала би и могућност да је привуче неки други звездани систем.

„Изгубићемо их. У девет од десет наших симулација, најмање једна џиновска планета бива избачена у међузвездани простор. То се уклапа у резултате истраживања заснованих на гравитационом микросочиву, који указују на то да би у галаксији могло да буде онолико слободно лутајућих планета колико има звезда. Умирућа Сунца вероватно представљају један од главних извора таквих планета", објаснио је Батиџин.

Укупно посматрано, у 90 одсто модела Сунчев систем се распада у року од три милијарде година након што Сунце постане бели патуљак. То значи да би се такав расплет могао догодити за мање од 10 милијарди година од данас.

Ово истраживање указује на то да би Сунчев систем могао да буде поремећен 100 пута брже него што се раније процењивало, а могуће је да би поремећаји почели и пре него што се Сунце претвори у белог патуљка.

„Испоставља се да је Њутнова замисао о нестабилности ипак била тачна. Погрешио је само у погледу онога што је изазива“, написали су истраживачи у свом раду.

Према резултатима студије, Сунчев систем не би био уништен гравитационим утицајем неког другог небеског тела које би се приближило Сунцу. Такав ризик би растао како Сунце губи масу, а орбите планета се шире. Уместо тога, поремећаји би настали унутар самог система.

Истраживање такође утиче на разумевање еволуције других звезданих система.

„На овај начин завршава живот 97 одсто звезда, а многи звездани системи у свемиру крхкији су од нашег. Мирна пензија коју смо замишљали за планетарне системе представља мит", закључио је Батиџин.

Почасни гост ове године је Џејмс Саклинг, најутицајнији вински критичар на свету.

„Врло сам заинтересован за вино коеј се производи на Балкану, јер још увек нису добро позната широм света. Мислим да и људе у свету то занима, јер су се винске културе и индустрија на овом поднебљу, веома развијали, има доста доброг вина. Пробао сам око 300 врста српског вина, и пробао сам већину јако добрих вина која се могу поредити са најбољим светским винима“, рекао је Саклинг.

Током манифестације, биће оцењено више од 800 вина а о њиховом квалитету одучиће 26 судија. Циљ јесте размена знања, искуства као и развој пословних прилика.

„Ово је можемо да кажемо један од највећих сајмова оваквог типа у Европи, у Србији је дефинитивно највећи“,изјавио је Јован Ласица из винарије Фрушка Гора.

„Долазе и посетиоци и професионални купци из целог света. Имамо заказане састанке са представницима Сингапура, Бразила, наравно и ту из Европе. Имамо неколико наших купаца који ће доћи из Енглеске, тако да, све у свему мислим да је добар сајам и да је добро да на једном месту обједињује читави Балкан и да се са колегама видимо и да мало попричамо о томе како је прошла сезона, каква је била берба, како иде продаја итако“, каже Никола Љуботенски из винарије Имако у Северној Македонији.

Грузијску колекцију вина представио је Георге Мсхвидобадзе из винарија из те земље: „Имамо три компаније али смо овде представили главну. Имамо различите врсте вина. Грузијско традиционално вино, ласична и брендирана вина. Срећни смо што смо овде и што имамо прилику да у Србији представимо наше вино. Веома смо поносни и изражавамо велико поштовање према Србији“.

Манифестација траје од 10. до 12. октобра, а 11. октобра у фокусу је проглашење најбољих вина и ракија.

Иако се често поједностављено каже да те честице долазе непосредно са Сунца, настанак овог феномена знатно је сложенији и укључује деловање Земљиног магнетног поља.

Сунце непрекидно избацује наелектрисане честице у свемир, стварајући ток плазме познат као соларни ветар. Када он стигне до Земље, долази у интеракцију са њеним магнетним пољем, које усмерава кретање честица и штити планету од највећег дела соларног зрачења. Промене у магнетном пољу, укључујући процес познат као магнетна реконекција, могу да ослободе енергију и убрзају електроне ка поларним областима.

Када се ти електрони сударе са атомима и молекулима кисеоника и азота у атмосфери, долази до емисије светлости. Тако настају карактеристичне светлосне завесе које се преливају различитим бојама, најчешће зеленом, црвеном и љубичастом.

Ових дана пажњу астронома привлачи појачана соларна активност и могућност појаве геомагнетне олује категорије Г2. Такве олује могу да прошире област у којој је поларна светлост видљива, па се она, под повољним условима, може појавити и далеко јужније од поларних предела.

Ови догађаји део су 25. соларног циклуса, током којег Сунце пролази кроз периоде појачане активности, обележене ерупцијама и појавом великих група сунчевих пега. Ипак, могућност посматрања поларне светлости зависи од више фактора, међу којима су интензитет геомагнетне олује, облачност и светлосно загађење.

Како посматрати поларну светлост

За посматрање поларне светлости најбоље је изабрати место са тамним небом, далеко од градске расвете. Најповољнији услови обично су у северним деловима Европе, нарочито у Норвешкој, Шведској, Финској и на Исланду.

Током снажнијих геомагнетних олуја, светлост се понекад може видети и у осталим деловима Европе.

Посматрачима се саветује да прате прогнозе свемирског времена и обавештења астрономских служби. Ипак, чак и када су прогнозе повољне, појава поларне светлости није загарантована. За успешно посматрање потребни су ведро небо, слаба светлосона загађеност и довољно снажна геомагнетна активност.

Сезона посматрања у северним крајевима углавном траје од јесени до раног пролећа, када су ноћи дуже. Млад Месец додатно може да помогне јер је небо тада тамније, али облачност и интензитет саме поларне светлости остају пресудни.

Како соларне олује утичу на технологију

Поларна светлост је једна од најупечатљивијих последица активности Сунца, али снажне геомагнетне олује могу да изазову и проблеме у савременој инфраструктури. Оне могу да утичу на рад сателита, навигационих система и радио-веза, а у најтежим случајевима и на електроенергетске мреже.

Због тога научници непрекидно развијају методе за праћење и проучавање ових појава. Један од новијих подухвата је мисија СМАЈЛ (SMILE), заједнички пројекат Европске свемирске агенције и Кинеске академије наука.

Њен циљ је проучавање интеракције соларног ветра са Земљиним магнетним пољем, као и начина на који та интеракција доводи до геомагнетних олуја.

Посматрање поларне светлости из свемира омогућава научницима да прате промене у Земљиној магнетосфери и боље разумеју процесе који се одвијају изнад поларних области.

Посебно су значајна снимања у ултраљубичастом делу спектра, јер омогућавају проучавање појава које људско око не може да уочи.

Поларна светлост и на другим планетама

Поларна светлост није јединствена за Земљу. Сличне појаве забележене су и на другим планетама Сунчевог система, укључујући Јупитер и Сатурн, чија снажна магнетна поља омогућавају сложене интеракције са наелектрисаним честицама.

Астрономи проучавају и могућност постојања сличних појава на планетама изван нашег Сунчевог система. Радио-сигнали повезани са интеракцијом магнетних поља и наелектрисаних честица могли би да помогну у откривању и проучавању магнетних поља егзопланета.

Таква истраживања могла би да пруже нове информације о условима на удаљеним световима, али и о улози магнетних поља у заштити планета од звезданог зрачења.

Поларна светлост зато није само упечатљива атмосферска појава већ и један од начина да научници боље разумеју интеракцију звезда и планета, као и услове који владају на удаљеним световима.

Први пут у историји Београдског џез фестивала највећа звезда долази из света блуза – Ана Поповић. То је и први пут да је највећа звезда из Србије, са бројним разлозима. Ана је најуспешнија српска протагонисткиња популарне музике свих времена. У каријери је освојила десет номинација за "Blues Award“ (Оскар у блуз заједници), била хедлајнер водећих светских блуз фестивала и лице са насловних страна престижних блуз и гитарских магазина.

Ове године Ана слави педесети рођендан и четврт века од соло дебија Hush, а и београдска блуз сцена прославља 45. рођендан. Занимљиво је и да је прве велике наступе имала управо у Дому омладине, у легендарном клубу St James и на Марсони блуз фесту – тачно пре 30 година.

Kонцерт на отварању фестивала евоцира и сећање на издања из седамдесетих, када су на њему представљени бројни великани блуза – Б. Б. Kинг, Мади Вотерс, Алберт Kинг, Мемфис Слим… Прави је тренутак да овај низ настави наша блуз хероина.

Загрљај рокенрола и џеза

Избор америчких бендова осликава данашњу разноврсност жанра на тлу на коме је настао. Међу њима посебну пажњу изазива трио The Messthetics који вуче корене из славног алтернативног рок бенда Фугази, чији су чланови били басиста Џо Лели и бубњар Брендан Kанти. Оштром постпанкерском трију се изненађујуће придружује водећи џез музичар света 2025. (када је импресирао и нашу публику) – тенор саксофониста Џејмс Брендон Луис.

Загрљај рокенрола и џеза доноси снажни грув, бескомпромисне солаже и ватрени наступ – најављујући без сумње џез догађај сезоне у Београду. Са америчке сцене на фестивал стижу и трубач Роб Мазурек у пројекту Chicago Undeground Duo са бубњаром Чедом Тејлором, затим Маркиз Хил, лауреат такмичења Thelonious Monk и највећи таленат међу трубачима у Downbeauty 2016, те трио виолинисте Аруна Рамамуртија, који остварује хипнотични спој јужноиндијске карнатске традиције и фјужна.

Европски избор по обичају доноси „најбоље од најбољег“ из земаља са којима фестивал има дугу сарадњу. Саксофониста Тино Тракана, који је претходно оставио сјајан утисак у квинтету Паола Фресуа, представља најбољи џез албум у Италији по мишљењу критичара (награда Top Jazz) – Panorchestra. Октет са шесторицом дувача меша традицију Њу Орлеанса са италијанском музичком романтиком, органски спајајући удаљене светове.

Европску „џез репрезентацију“ представљаће и суперстар дуо шпанског пијанисте Данијела Гарсије и швајцарског вокалисте Андреаса Шерера; пијаниста Жоао Пауло Естевес да Силва са својим квартетом представиће другопласирано издање у Португалу 2025, Pais Distante, а упознаћемо и највеће таленте пољског џеза: састав Акимбо заблистао је на прошлогодишњем Централноевропском џез шоукејсу у Брну, а квартет JuMa на такмичењу Jazz Juniors у Kракову.

Избор са српске џез сцене доноси сусрете са водећим свирачима средње и млађе генерације. На отварању слушамо светску премијеру новог програма Владимира Николова History Now. Музика његовог нонета црпи инспирацију из богате историје џеза тумачећи је језиком овог времена. Трубач Иван Радивојевић премијерно изводи комплетни садржај другог албума „Not Quite Sun, Not Quite the Moon, спој савременог Њујорка са скандинавском меланхолијом. Млади баритон саксофониста Ђорђе Kујунџић у музици меша латин ритмове са блузом, балканским фолклором, као и са кабаретским духом Вајла и Вејтса.

Током четири дана још једне светковине џеза у Београду, у јединствено ушће џеза утапају се блуз, необап, постпанк, хип-хоп, Р’н’Б, неосоул, фламенко, латин и фанк; мејнстрим и авангарда. Чак 12 састава на фестивалу наступа први пут, што овом издању даје посебну драж. Разноликост њихових стилских приступа даје узбудљиву слику данашњег џез тренутка, представљајући поново оазу доброг укуса у српском културном простору.

Ограничен број комплета улазница за 42. Београдски џез фестивал (комплет важи за 8 концерата у главном програму од 19 часова) може се набавити на еФинитy благајни у Дому омладине Београда.

Појединачне улазнице за све концерте могу се набавити на свим eFinity продајним местима и онлајн.

Оснивач и покровитељ Београдског џез фестивала је Град Београд, који је 2007. године уврстио БЏФ у манифестације од посебног значаја. Организатор фестивала је Дом омладине Београда.

Покровитељи 42. БЏФ су Град Београд – Градска управа – Секретаријат за културу и Министарство културе Републике Србије. Пријатељи 42. БЏФ су СОKОЈ и DPC Networks.

БЏФ су подржали и: Италијански институт за културу у Београду, Институт Сервантес, Амбасада Португала и Институт Kамоеш, Zbigniew Seifert Foundation, Mid Atlantic Arts. Традиционално, главни медијски пријатељ фестивала је Радио-телевизија Србије. Kреативни концепт и визуелно решење: Агенција McCann Београд.

Београдски џез фестивал је, по позиву, члан Европске џез мреже (Europe Jazz Network).

Клиника за дерматологију УКЦС и Институт за ментално здравље из Београда, повезани су са свим домовима здравља и општим болницама на територији Браничевског округа. „Практично, сви пацијенти који дођу у ове домове здравља имаће унапред заказан преглед код одговарајућег специјалисте за одређену индикацију коју је поставио његов изабрани лекар", објаснила је Сташевић Карличић.

Додала је да је план да се са овом праксом креће и у округе око Браничевског, и у целој земљи. Прва фаза је долазак пацијента у дом здравља, а следећа фаза је преглед од куће. Наглашава да је безбедност података из оваквих комуникација у оквирима закона и да че квалитет прегледа бити гарантован.

Грађанима Браничевског округа  је могуће да остваре телемедицински преглед са специјалистом психијатрије и дерматологије телемедицински на два начина. Одласком у здравствену установу у којој је обезбеђена посебна амбуланта у оквиру дома здравља (Мало Црниће, Велико Градиште, Жагубица, Кучево, Жабари, Голубац и Петровац на Млави) или путем портала еЗдравље (веб или мобилна апликација).

Да би се грађани регистровали на еЗдравље апликацију и приступили овим могућностима, морају бити еГрађани тј. регистровани на Порталу еУправе.

Сада се појавила тврдња да је статуета Академије, изливена у бронзи и пресвучена 24-каратним златом, била инспирисана египатским богом, а не витезом крсташем, како се раније сматрало.

Стручњак за антиквитете тврди да је дизајн награде Оскар инспирисан скулптуром староегипатског бога Птаха, која је некада била у власништву лорда Амхерста, бившег посланика Конзервативне странке који је осамдесетих година 19. века представљао изборну јединицу Западни Норфолк.

Руперт Вејс, трговац уметнинама из Лондона, рекао је на лондонском сајму уметности „Фриз“ да постоји „уверљив аргумент“ да је та скулптура инспирисала дизајнера који је направио статуету Оскара, преноси Телеграф писање Тајмса.

Лорд Амхерст био је страствени колекционар и изградио је значајну збирку египатских предмета, али је његово богатство готово уништено након преваре коју је починио управник његовог имања.

Према истраживању Вејса, породица Амхерст је бронзану скулптуру двадесетих година 20. века продала Рендолфу Херсту, америчком медијском магнату познатом по борби за тираж својих новина са Џозефом Пулицером.

Вејс, који бронзану скулптуру продаје за „шестоцифрену суму“, рекао је да ју је купио Херстов фонд за набавку уметничких дела, International Studio Art Corporation.

Херст је своју египатску збирку чувао у свом стану у Њујорку и у свом калифорнијском дворцу Сан Симеон, где је, како се верује, била изложена и бронзана скулптура.

У том периоду, Седрик Гибонс, уметнички директор студија „Метро-Голдвин-Мејер“ (МГМ), који је осмислио награду Оскар, редовно је долазио у посету.

Гибонс је најпре излио дизајн Оскара у бронзи, попут скулптуре Птаха, пре него што је статуета пресвучена златом и уручена на првој додели награда Академије 1929. године добитницима, међу којима је био и Чарли Чаплин.

„Уверљив аргумент“

У староегипатској митологији, бог Птах створио је свет тако што га је обликовао према замисли свог срца.

Током различитих периода успона и пада староегипатских царстава, крунисања фараона одржавана су у храмовима посвећеним Птаху.

Велики свештеници тог бога били су толико цењени на птолемејским дворовима да су се чак женили принцезама краљевске крви.

Говорећи на сајму „Фриз“, Вејс је рекао: „Визуелно, то је веома уверљив аргумент, а у прилог томе говори и чињеница да су се сви актери повезани са овом причом међусобно познавали.

„Не можемо то да тврдимо категорички, али не бисмо је тако представљали за продају да нисмо уверени у то. Чак и без података о њеном пореклу, реч је о изузетном предмету високог квалитета. Али те везе је заиста стављају у потпуно другачији контекст.“

Академија никада није потврдила везу са Птахом, већ тврди да њена статуета представља „стилизовану фигуру витеза који држи мач крсташа и стоји на филмској траци“.

На њеном сајту такође се наводи да „није коришћен модел током процеса дизајнирања“.

„Вахид Хамрас је покушао да пронађе себе у стварности. И зато му је било потребно да се врати у прошлост. Његова стварност је била врло тешка, као и његова прошлост. А копање по прошлости је још изазовније јер отвара ране које нису се још зацелиле“, наглашава алжирски писац Абделатиф Улд Абдалах.

У причању прича иследницима, попут Шехерезаде, главни јунак Вахид реконстурише превару археолошке експедиције, која је довела до скрнављења гробнице локалног свеца. И истовремено реконструише свој живот, шта се догодило пре него што је отишао из села.

Принуђен да отвори срце другима како би могао да разуме себе и истину, која у Алжиру није филозофско питање, већ оно у шта сви верују вођени снагом обичаја и традиције.

„Шехерезада док је причала своје приче желела је да спасе само свој живот. Хамрасово приповедање је имало за циљ да открије прошлост и да се суочи са садашњошћу. Шехерезада је на крају смекшала срце цара и спасила се. Мој јунак је жртвовао себе како би његово друштво преживело. Ја док сам писао овај роман, писао сам о читавом друштву које треба да се спасе“, додаје писац.

Кроз призму арапског ноара Абделатиф пише о склоности савременог човека да све обезвреди и његовој жељи да стигне право на циљ, губећи радост пута и лепоту живота, што је он пронашао Београду и у игрању шаха на Калемегдану.

У категорији за млађи узраст, прво место припало је Божидару Пешеву за Дневник шумске веверице, друго Јасминки Петровић за Звездану шуму, а треће нашој колегиници Мирјани Пурић Карасовић за књигу Винчица.

„Леп је осећај управо зато што су деца наградила, то је најважније да они који читају дају оцену онима који пишу“, каже Божидар Пешев. 

Од шумских авантура до прича које откривају необичне светове, награђене су књиге које повезују различита интересовања најмлађих читалаца.

„На отварању је библиотекарка из Градске библиотеке управо то рекла, а ја ћу поновити, да су деца чак и сурова. Ту нема лажи, нема преваре. Ако им се нешто не свиђа они ће да устану, да крену, да оставе књигу“, напомиње Јасминка Петровић.
Када књижевност споји причу и знање, прошлост може да постане блиска најмлађима.

„До сада сам се надала, а сада имам и потврду да сам нашла прави начин да приближим најмлађима историјско благо винчанске културе кроз причу о свакодневици једне прадевојчице Винчице, а са друге стране ова награде је потврдила да су деца жељна знања“, наглашава Мирјана Пурић Карасовић.

Памтимо јунаке из књига, њихове пустоловине и светове у које смо, у детињству, макар и на неколико страница, могли да закорачимо.

„Желели су да сазнају: да ли је он био стваран или не? Да ли је заиста био геније? Мој стриц је, после прилично кратког времена, утврдио да је он био истински велики геније и да је био стваран у сваком смислу“, истакао је Трамп.

Када је један од најзагонетнијих проналазача двадесетог века преминуо у хотелу „Њујоркер", свет је био усред Другог светског рата. Само неколико сати након смрти Николе Тесле, савезни агенти су ушли у његову собу и запленили његове техничке ствари.

Америчка влада је била веома заинтересована за очување ових докумената због бојазни да би могли пасти у руке непријатеља. Због сумњи да би ови списи могли да садрже идеје од пресудног значаја за војне напоре, Канцеларија за имовину странаца преузела је контролу над његовом имовином.

Задатак да процени ове папире добио је доктор Џон Џ. Трамп, професор електротехнике на Масачусетском технолошком институту (МИТ). Он је био технички саветник Националног комитета за истраживање одбране и уживао је велики углед у научним круговима.

Његов посао био је да испита материјал и утврди да ли у њему има нечег корисног за америчку војску. Након детаљног прегледа материјала који је трајао три дана, доктор Трамп је написао званични извештај за владу Сједињених Америчких Држава. Закључио је да су Теслине мисли и напори у претходних 15 година били првенствено спекулативног и филозофског карактера.

Током својих говора, амерички председник често описује свог стрица као истинског и великог генија, истичући његов важан задатак у процени Теслине заоставштине.

Након званичне ревизије, већи део материјала је предат Теслиној породици, тачније његовом нећаку Сави Косановићу. Ти документи данас чине основу архиве Музеја Николе Тесле у Београду.

Међутим, копије Теслиних папира о оружју са снопом честица послате су у ваздухопловну базу Патерсон у Охају ради пројекта који је касније наводно прекинут. Судбина тих копија остала је непозната, остављајући простор за нагађања о тајним америчким војним пројектима.

Винске судије на овогодишњој манифестацији долазе из чак 18 земаља. Њихов заједнички утисак је да се овде праве одлична вина, а посебно истичу грашац, жилавку и тамјанику.

„Потпуно ми је јасно зашто ваши људи толико воле тамјанику. Заиста је врхунско вино и ја сама уживам да седнем негде поред реке са чашом хладне тамјанике у руци док је напољу вруће. Мислим да то вино има велики међународни потенцијал“, истиче вински судија Жужа Тороњи.

„Ваш регион има одлична вина, врло специфична, са јаким карактером. Заиста сам импресионирана квалитетом вина у овом делу Европе“, каже вински судија Силвиа Ву.

Поред винарија Балкана на сајму су и винари из целог света. Неки су дошли са неколико десетина етикета.

„Ове године су, да се похвалимо, сва места за излагање продата у рекордном року. Винарије које држе до себе су ставиле у календар да овде морају да дођу и да се појаве, да покажу своја вина купцима и професионалцима из целог света. Осим неколико хиљада из Србије и региона ту ће бити и купци, професионални трговци из чак 45 земаља“, наглашава сомелијер Игор Луковић, главни уредник ревије „Вино и фино“.

За наредне дане метеоролози најављују кишу уз осетан пад температуре. Идеална прилика да време проведете на Београдском сајму уз специјалиетете шефова из земље и света и неку чашу вина.

„Оно што спаја дела на програму је модерност. Све дела на репертоару, у вемену када су писана, представљала су прекретницу. Напредак у начину компоновања, еволуцију у размишљању. Музика је модерна, свежа, везе са прошлошћу су прекинуте, дела су окренута будућности“, наглашава диригент Џосел Висент.

Будућност је у Мементу Милана Михајловића синтеза мисаоног и потресног, као и звучна смена светлог и тамног. У Волтоновом концерту је крижни пут од лирског преко играцког и брзог до повеатка на емотивно, а Прокофјев је види као мешавину сарказма и мелнхолије, еуфорије и тријумфа.

„Београдска филхармонија никада не разочара своју публику и са грандиозним програмима и са важним солистима и диригентима. Различите ствари су на репертоару. Мени увек омиљени Марел, Девета симфонија, Шеста симфонија, а драго мије да тварамо са Прокофјевим који је заиста интересантна симфонија, зато што је посвећена величини људског духа“, наводи хорниста Београдске филхармоније Никола Ћирић.

Београдска филхармоније је сезону „Фортисимо“ посветила људском духу и знаменитим личностима из историје оркестра.

До краја, до јуна 2027. на програму је укупно 25 концерата. Сезону заокружују и додатни наступи – са Зубином Мехтом и Ланг Лангом, гостовања и концерти поводом државних празника.

Водитељ емисије Стефан Поповић објашњава да је реч о такмичењу хуманитарног карактера, у којем се током пет вечери надмеће пет познатих личности.

„Имамо три врхунска шефа, али свако има свој задатак. Задатак такмичара је да открију ко је шеф, а задатак шефова је да их увере да су баш они кували за њих. Видећемо ко је најмудрији и ко има најбољу тактику“, каже Поповић.

Победа мање вреди када се дели

Правила такмичења осмишљена су тако да, осим знања и интуиције, до изражаја дође и такмичарски дух. Наградни фонд сваке епизоде деле такмичари који тачно одговоре на питање ко је шеф.

„Ово је игра коју свако игра за себе, јер победа мање вреди ако се дели. Такмичар који после пет епизода има највише новца у каси осваја пласман у финале, када ће сав прикупљени новац бити додељен у хуманитарне сврхе“, објашњава Поповић.

Иако су такмичари у почетку били уверени у своје способности, испоставило се да препознавање шефа није нимало једноставно.

Поповић признаје да је и сам покушавао да открије ко припрема јела, али да му то није полазило за руком.

„Трудим се да од почетка не знам ко је шеф, па се и ја мало играм као и они. Видео сам да се уопште не бих добро показао као такмичар. Више пута сам мислио да је овај или онај и ретко сам био у праву“, истиче водитељ.

Тактике из кухиње и намерно навођење на погрешан траг

Шеф кухиње Радомир Раша Влачић открива да је иза кулиса било много надмудривања, а да су шефови намерно покушавали да збуне такмичаре.

„Желимо мало да будемо интригантни, да их наведемо на крив пут. То и јесте суштина – да погреше, да не погоде ко је шеф. Барем је таква била идеја у главама нас шефова“, каже Влачић.

Истиче да је, и поред великог искуства у кулинарским емисијама, овај формат за њега нешто потпуно другачије.

„Мислим да смо урадили један диван пројекат, поготово што је хуманитарног карактера. Имао сам прилике много тога да радим у кулинарским емисијама, али ово је нешто што до сада није виђено на нашим просторима“, наводи Влачић.

И гледаоци могу да погађају ко је шеф

Посебност емисије је у томе што ни публика неће знати ко је припремао јела. Шефовима се мења глас, а виде се само њихове руке, па ће и гледаоци моћи да погађају заједно са такмичарима.

„Они могу да играју као и такмичари. Могу да направе породично или пријатељско окупљање, да прате емисију и покушају да открију ко је шеф“, објашњава Поповић.

Додаје да се већ после првих оброка мењао однос међу такмичарима.

„На почетку су сви врло колегијални, али већ после првог или другог оброка мења се тај став. Такмичарски дух је врло брзо прорадио“, открива Стефан Поповић.

Нови шоу Ко је шеф почиње вечерас у 22 часа на Првом програму РТС-а, а гледаоци ће моћи да га прате и у суботу и недељу у истом термину.

Декан Факултета за психологију Алфа БК Универзитета Саша Степановић, у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, истиче да се АДХД и недисциплина у колоквијалном језику пречесто мешају, иако су у суштини потпуно различити појмови.

„Хиперактивност јесте проблем који треба каналисати кроз различите активности, а недисциплина и недолично понашање је нешто друго. То се у колоквијалном језику често меша, али ово једно је поремећај на коме треба радити, а недисциплина долази и од куће, и кроз васпитање, породично и школско васпитање, тако да то су два различита појма и волео бих, ето, тако да их разграничимо", објашњава др Степановић.

Три главна симптома и замке самодијагностике

Према речима саговорника, три кључна симптома АДХД-а јесу непажња, импулсивност и хиперактивност, при чему се код сваке особе испољавају у другачијој комбинацији. Ипак, упозорава да многи људи сами себи или својој деци преурањено постављају дијагнозе.

„Немојте давати сами себи дијагнозу, а ни детету. Радим различите терапије и са одраслима, и они мени дођу већ са дијагнозом да они имају АДХД – кажу: не могу да се фокусирам на неке активности, некако имам неку узнемиреност, али рецимо кад спремам испит, ја радим три дана пред испит и онда учим по 12 сати. Онда им одгворим: 'Па, не би се рекло да ви имате онда поремећај ако можете да усмерите своју активност да 12 сати константно учите'", наводи др Степановић.

Када је време за стручну помоћ

Граница између уобичајеног свакодневног умора, деконцентрације узроковане екранима и правог поремећаја лежи у континуитету и нарушавању животне рутине.

Код деце: Типичан знак је када дете започне једну активност, не заврши је и одмах прелази на другу.

Код одраслих: Манифестује се кроз неорганизованост, заборављање важних ствари, губљење предмета и хаотично трагање за њима.

„Када организација слободног времена озбиљно ремети наш живот, то је већ сигнал да треба потражити помоћ. Наравно, сви се ми некада осећамо хаотично, не можемо да повежемо мисли, не можемо да се концентришемо на неку активност, али не треба увек то дијагностиковати као АДХД и то приписати томе", наглашава професор.

Додаје да се симптоми код одраслих могу јавити и касније у животу – у тридесетим, четрдесетим или педесетим годинама, када се особа издвоји из средине која је дотад успешно помагала у сузбијању и каналисању хиперактивности.

Улога школе и значај превенције

Школа представља кључну институцију у којој више чланова колектива може приметити симптоме и правовремено указати родитељима на потенцијални проблем. Ипак, стручњаци упозоравају на честу препреку.

„Ту имамо један други проблем – родитељи неће да прихвате да њихово дете има неки проблем, поготово нервно-развојни, и онда немамо сарадника у том раду на самом почетку, јер дете од седам до четрнаест година је у најинтензивнијем когнитивном развоју, и све што се пропусти у том периоду обично се никада ни не надокнади", упозорава др Степановић, уз податак да АДХД не нестаје са пунолетством, већ је неопходно научити како се с њим живи и функционише.

Савремено доба, превелика информисаност и стигма

Константна доступност информација, примање мејлова, вести и прекомерно коришћење друштвених мрежа данас код многих стварају осећај расејаности и недостатка фокуса. Професор Степановић саветује да се умор и последице савременог начина живота не приписују аутоматски поремећају пажње.

Говорећи о обележавању Светског дана менталног здравља, упућен је и јасан апел јавности да се о психичким изазовима говори отворено и без предрасуда.

„О неким физичким поремећајима се много лакше прича, а о менталним поремећајима и здрављу се не прича, као да то није везано за то физичко здравље... Апелујем на гледаоце и слушаоце, ако имају неки проблем, слободно причајте о томе. То не значи да вам се одмах преписује дијагноза, него је то први пут да може проблем да се реши, да се чује из различитих углова", прецизира др Саша Степановић, у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је.