Ова повезаност између метаболизма и дневног светла може помоћи да се објасни зашто све већи број истраживања из области хрононутриције сугерише да је време када једемо скоро једнако важно као и то шта једемо. Хрононутриција проучава како време оброка утиче на наш унутрашњи биолошки сат и како кратки зимски дани могу утицати на расположење, метаболизам и здравље.

На пример, једно истраживање је показало да су здрави одрасли који су вечерали у 22 часа имали за 20 одсто више скокове шећера у крви и сагоревали 10 одсто мање масти у поређењу са онима који су вечерали у 18 часова. Ово упркос томе што су обе групе јеле идентичне оброке и ишле у кревет у слично време.

Шире анализе потврђују исте трендове: мета-анализа 29 студија показала је да ранији временски прозори за јело, мање оброка и унос већине калорија раније у току дана воде већем губитку тежине и бољем метаболичком профилу (попут бољег крвног притиска и нижег шећера и холестерола).

Друга истраживања повезују редовно касно једење – нарочито близу времена спавања са лошијим здравственим исходима и већим ризиком од гојазности и метаболичких поремећаја попут дијабетеса типа 2.

Раније вечере могу се боље ускладити са природним метаболичким ритмовима тела, нарочито када последњи оброк буде довољно пре него што тело уђе у своју фазу „одмора“. Ово би могло објаснити зашто раније једење доноси здравствене користи.

Многи хронобиолози закључују да усклађивање уноса хране са циркадијалном биологијом представља обећавајући, јефтин начин побољшања метаболичких исхода, посебно у комбинацији са другим факторима животног стила попут физичке активности и здраве исхране.

Једење са намером

Зими, нарочито у северним географским ширинама, краћи дани и дуже ноћи могу пореметити циркадијалне ритмове.

Смањена изложеност сунцу може снизити ниво серотонина, доприносећи лошем расположењу или сезонском афективном поремећају (САД). У комбинацији са дужим вечерима у затвореном простору, уобичајено је да људи чешће грицкају или одлажу вечеру до каснијих сати.

Али варење, лучење хормона (укључујући оне који помажу сну и варењу), па чак и број калорија које сагоревамо током дана прате циркадијалне ритмове. Када се оброци помере преблизу сну, ови процеси се преклапају на начин који може утицати на метаболизам и одмор, потенцијално повећавајући ризик лошег сна и метаболичких проблема.

Иако светло и тама имају највећи утицај на циркадијалне ритмове, унос хране, стрес, физичка активност и температура такође на њих утичу.

Дакле, да ли би требало јести раније током зиме?

За многе људе – да, барем мало раније. Три су главна разлога:

Метаболичко поравнање

Једење док је метаболизам још активан подржава бољу регулацију шећера у крви, искоришћавање енергије и сагоревање масти.

Варење

Остављање неколико сати између вечере и одласка у кревет омогућава варење да се смири пре спавања, што може побољшати квалитет сна и опоравак.

Расположење и ритмови

Доследан распоред исхране и ранија вечера могу помоћи у стабилизовању дневних рутина, посебно корисно када су други временски сигнали (попут дневног светла) слабији.

Али постоји и напомена: ово није универзално решење. Многи фактори, попут нивоа физичке активности, постојања хроничних стања и дневног распореда, морају се узети у обзир.

Елитни спортиста који тренира увече може захтевати каснији оброк ради опоравка и перформанси. Али неко ко је мање активан може више имати користи од раније, лакше вечере.

Зато је боље размишљати о времену оброка не као о строгом правилу, већ као о флексибилном алату у вашој нутритивној „кутији алата“. Прави фокус треба да буде на једењу са намером.

На најпосећенијим местима у Старом граду, парковима и на препознатљивим грађевинама биле су постављене различите светлосне и звучне инсталације, које су измамиле на улице, не само становнике Риге, него и многобројне туристе, упркос хладном времену, па и снегу који је провејавао с времена на време.

Био је то прави светлосни и звучни шоу, током којег су небом летела чудесна светлећа бића од папира, чувене грађевине, попут Куће црних глава, Барутане, или грандиозног здања Опере, пресијавале су се у стотину боја, а Трг катедрале красио је огроман светлећи балон, налик на џиновску реплику Роденовог "Мислиоца" у турском седу.

Фестивал је кулминацију доживео у празничној ноћи, а најспектакуларније је било на главном тргу код високо издигнутог Споменика слободе, уз концерт и ласерски светлосни шоу.

По пивницама, ресторанима и пабовима било је живо и весело, уз музику, пиће и специјалитете летонске кухиње, а гостима се делила и рођенданска торта у бојама националне заставе, црвеној и белој.

Преносимо вам део атмосфере из Риге, са прославе Дана независности и снимке неке од најатрактивнијих светлосних инсталација. 

"Покушала сам даоно што је до сада познато комбинујем са својом маштом. Историјски посматрано, Винчанска култура је изузетно импресивна. То је најнапреднија технолошки култура. Ти људи су топили бакар хиљаду година пре металног доба. Они су имали приватно власништво али не и поделу у друштву. Живели су хиљадама година у миру и слози", рекла је Мирјана Пурић Карасовић, ауторка књиге.

„Верујем да можемо да се служимо да дужност Академије јесте да прати збивања у друштву, препознаје проблеме у чијем решавању може да допринесе својом експертизом и да, када оцени да је то потребно и корисно, промишљено, с мером и у складу са осећањем за прави тренутак реагује. То се мора чинити у складу са најбољим интересима друштва, државе, па и саме Академије“, рекао је академик Зоран Кнежевић, председник САНУ.

Изведена су дела неких од најзначајнијих савремених српских композитора који су били чланови Академије: Властимира Трајковића, Дејана Деспића и Исидоре Жебељан. Тема свечаности била је библиотека. Академик Душан Ковачевић прочитао је есеј о библиотеци која је обележила његово одрастање.

„Прави, озбиљан писац мора бити доказан озбиљним протоком времена, жив писац је под знаком питања – шта је урадио и шта ће још урадити и шта ће од његовог рада преживети суд времена и да ли ћеш још нешто написати што ће бити најзначајније у његовом раду. Живот писца је у процесу врења и као добро вино ред је да и писац мало одлежи“, рекао је академик Душан Ковачевић,драмски писац.

Годишње награде „Медаља САНУ“ уручене су академику Николи Коњевићу за област природних и техничких наука и академику Тибору Варадију за област друштвених и хуманистичких наука.

„Будућност не припада нама већ нашој деци и унуцима. Морамо се запитати какво наслеђе желимо да им оставимо. Пут пред нама биће тежак, али то је и велика прилика да изградимо чистије економије, обновимо природу и побољшамо здравље и благостање свуда“, рекао је Вилијам, принц од Велса.

Иза нас је једна од најтоплијих година у историји са рекордним бројем временских непогода.

„Танзанија, као и многе друге земље наставља да се суочава са ескалацијом климатских утицаја који угрожавају наше развојне тежње, упркос томе што доприноси мање од 4 одсто глобалних емисија. Одлука у Белему мора да садржи експлицитне индикаторе за начине имплементације, финансирање, технологију, трансфер технологије и изградњу капацитета“, рекао је Питер Мсофа,Танзанија.

Због глобалног отопљавања и пораста нивоа мора неке мале острвске државе су у опасности од нестајања

„Деценију након Париског споразума, свет се и даље удаљава од границе од 1,5 степени Целзијуса која одређује да ли ц́е наша острва нестати. За нас на Фиџију и широм Пацифика, то није политички циљ, већ спас“, рекао је

„Жалосно је што су урагани пете категорије попут Ирме, Марије, Доријана, а сада и Мелисе, нова реалност карипских држава. Али постоји нада ако сарађујемо и испунимо обавезе“, рекла је Џојел Кларк, министарка за одрживи развој и климатску акцију, Свети Китс и Невис.

„За нас, климатски утицаји нису само еколошки, вецћ економски шокови. Само у последњој деценији, екстремни временски догађаји нанели су штету већу од половине нашег БДП-а. Потребно је да сви главни емитери ускладе Национално утврђене доприносе и да делују хитно, како наука, а сада и међународно право, захтевају“, рекао је Ралф Регенвану,министар за климатске промене, Ванату.

На прошлогодишњој климатској конференцији у Азербејџану обећано је да ће земље у развоју до 2035. годишње добијати 300 милијарди долара за борбу против климатских промена и прилагођавање њиховим последицама. По неким проценама та сума би требало да износи око 1,3 билиона долара.

Заузимањем првог места у својој групи са три победе и три ремија у конкуренцији Јамајке, Тринидада и Тобага и Арубе, Курасао је постао једна од главних тема фудбалског, па и спортског света.

Мало шта је познато о далеким острвима у склопу холандског краљевства, а постоје многе занимљивости које их чине примамљивом дестинацијом за туристе.

Држава Курасао добила је аутономију у оквиру холандског краљевства 2010. године. Претходно је од 1954. године била део заједнице Холандских Антила.

Што се тиче самог имена, постоји легенда из доба колонијалних превирања током 16. и 17. века. Наиме, на том оствру су остављани гусари и морнари са скорбутом, болешћу насталом недостатком витамина Це. По повратку бродова на острво, затечени су потпуно здрави и опорављени чланови посаде, услед конзумације воћа богатог тим витамином. 

Острво је добило португалски назив "Ilha da Curação", односно "Оствро оздрављења". Постоји и друга верзија, по којој "coracao" на португалском значи "срце", алудирајући да се ради о срцу, средишту трговине у том делу Кариба, нарочито робљем.

Слово Ц није присутно само у витаминима тамошњег воћа, већ и у акрониму "АБЦ" везаном за груписање сусредна острва Арубу и Бонер у географску целину.

Курасао је обећана земља за љубитеље роњења са преко 60 локација у којима је могуће видети све природне подводне лепоте. Права атракција је  "Шума печурки", корални гребен који својим изгледом подсећа на џиновске печурке.

Званични и најраспротрањенији језик је Папијаметно - комбинација језика свих колонијалних сила на том подручју: холандског, шпанског и португалског уз примере француског и енглеског.

На столу можете да очекујете чорбу од игуане и јарко плави ликер од лараха поморанџе, донесене из Шпаније у 16. веку и успешно одомаћене до нивоа националног бренда.

Главни град Виљемштад особен је по прелепим фасада разних пријатних боја. Иначе, према потврђеним причама, намера за таквим уникатним изгледом кућа и осталих објеката настала је како би се спречило константно бљештавило унифицираних белих фасада. Та одлука је допринела да град Виљемштад буде сврстан у светску културну баштину Унеска 1997. године.

Најпознатија атракција Виљемштада је Мост краљице Еме, сачињен од 16 понтона преко залива Свете Ане, те може лако да се расформира по потреби, иако Курасао нема проблеме са ураганима.

Два основна стуба економије чине туризам и трговина нафтом, услед близине венецуеланског Маракаибо басена. Проституција је легализована у складу са државом, односно постоји један објекат под именом "Кампо алегре" у близини аеродрома где је дозвољен рад само странкињама, никако домаћим женама. Плаћени улаз иде у буџет фирме и државе, док се за услуге радница договарате.

Светско првенство у фудбалу је уз Олимпијске игре најпраћеније спортско такмичење на свету. Учесници са собом не доносе само фудбалско знање, вештине и амбиције, већ и културу. С предзнањем ових занимљивих чињеница, несумњиво ће Курасао бити свачији фаворит.

Уље на платну високо је скоро два метра и приказује ћерку Климтовог покровитеља која је одевена у кинески кимоно, а стоји испод плаве таписерије са мотивима Азије.

„Климтови насликани портрети у пуној величини, са овако импресивним димензијама, из сликаровог најплоднијег периода (1912. –1917.), изузетно су ретки. Углавном се ова дела налазе у музејским збиркама“, истакао је представник из Сотбија.

Портрет Елизабете Ледерер су опљачкали нацисти и скоро уништили у пожару током Другог светског рата, али је 1948. године враћен Ледереровом брату Ериху, који је био честа тема цртежа и слика Климтовог пријатеља и колеге уметника Егона Шилеа. Остао је у Ериховом поседу већи део његовог живота, све док га није продао 1983. године, две године пре смрти.

Године 1985. слика је постала део приватне уметничке колекције наследника Есте Лаудер, Леонарда А. Лаудера, који ју је излагао у својој кући на Петој авенији у Њујорку, или у неким од галерија. Лаудер је преминуо у јуну 2025. годинеу 92. години живота

Историчарка уметности Емили Браун, која је скоро четири деценије радила као Лаудерова уметничка саветница, истакла је да је слика била драгуљ у његовој колекцији.

Претходни аукцијски рекорд Климтових дела држала је „Дама са лепезом“, која је продата у Лондону 2023. године за 34,4 милиона долара.

О свом лику Дарија каже: “Она је скромна, племенита, лепо васпитана, поштена девојка која се кроз године које одмичу бори да створи своју породицу и одржи љубав“.

Иако је читаво снимање за Дарију било посебно, ипак издваја једну сцену. У питању је сцена венчања, коју смо гледали у трећој епизоди серије. У тој сцени Дарија носи дивну винтиџ венчаницу. “Тај момент свадбе био ми је најзначајнији када је костим у питању, односно Даријина венчаница.

Морала је да постоји доза кича који је у складу са епохом, а да опет буде мало наивно и претерано. Било ми је важно да она на свадби жели на неки начин да покаже да је одрасла и то сам причала са људима који су радили костим”, каже Дарија.

Како изгледа Даријина венчаница и како су се песме “Хајде Јано” и “Изгледа да нисмо сами” групе “У шкрипцу” уклопиле у сцену венчања 1990. у Книну.

Имуни систем није статичан – он се непрестано мења током живота. Неке ћелије постају спорије, друге мењају задатке, а равнотежа одбрамбених механизама се помера. Професор Монсонего објашњава да те промене често боље одражавају биолошки него хронолошки узраст – неки људи старe „брже", други „спорије“, а њихов имуни систем може да открије ту разлику много пре него што године то покажу.

И управо у овим променама научници су открили нешто сензационално – потпуно нову групу Th лимфоцита, која постаје све присутнија како старимо. Оно што је заиста изненадило тим је начин на који ове ћелије делују. За разлику од класичних Т- помагача, оне активно уништавају  сенесцентне односно остареле ћелије, оне „умирене“ које више не могу да се деле, али и даље испуштају упалне сигнале.

Сенесцентне ћелије – пријатељ или непријатељ?

Сенесцентне ћелије нису увек лоше. У малим количинама, оне помажу у зарастању ткива и штите од рака. Али када се нагомилају, постају извор хроничне упале, убрзавају старење и отварају пут бројним болестима. Зато је способност тела да их препозна и уклони – кључ здравог старења.

И ту је дошло изненађење – новооткривене Th ћелије управо то раде – активно „чисте“ сенесцентне ћелије и спречавају њихово накупљање.

Тајна стогодишњака

Још фасцинантније је оно што се десило када су научници погледали крв људи који живе дуже од сто година, али остају релативно здрави. У њиховој крви било је много више ових специјализованих Th него у просечној старијој популацији. Ово је дало снажан наговештај – можда је управо овај „тим за чишћење“ разлог зашто им имуни систем остаје у равнотежи и спречава убрзано старење.

Експерименти на мишевима додатно су потврдили везу.  Када су научници смањили број ових ћелија, животиње су брже стареле и живеле краће. Јасно је да оне нису само маркер биолошког узраста – оне су активан штит против старења.

Нови поглед на старење

Професор Монсонего истиче да праћење ових ћелија већ од тридесетих година живота може пружити много прецизнију слику о здрављу и дуговечности него само годиште. Здраво старење није враћање имуног система у „двадесете“, већ одржавање равнотеже која држи штетне ћелије под контролом и минимизује упалу.

Поглед у будућност

Ове откривене Th ћелије могу постати кључ за будуће терапије јер манипулација њиховим бројем или активностима могла би да успори старење, побољша имунолошку равнотежу и лечи болести повезане са старењем. Такође, праћење ових ћелија могло би да постане дијагностички алат за процену биолошког узраста и ризика од болести у напредним годинама.

Истраживање је дело тимова професора Монсонега и Ести Јегер-Лотем, уз подршку бројних младих научника, Института Вајцман и фондова Литвин и Гуралов.

Један од закључака је јасан -наше ћелије могу бити кључ дуговечности, а имуни систем – наш најважнији савезник у игри са временом.

Микроскопи већ вековима откривају невидљиви свет ћелија, али свака метода има своје границе. Квантитативна фазна микроскопија (QPM) користи светлост која се креће напред, приказујући велике ћелијске структуре као што су језгра и органеле с невероватном јасноћом.Међутим, она као да „не види“ ситне честице – протеине и егзосоме – мале, али изузетно важне за ћелијску комуникацију. 

Интерферометричка расејана светлосна микроскопија (iSCAT), с друге стране, бележи светлост која се враћа назад и омогућава праћење појединачних молекула у делићу секунде. Нови двоструки светлосни микроскоп решава овај проблем – истовремено бележи светлост која путује напред и назад, откривајући велике и мале структуре у једној чаробној слици.

Раздвајање сигнала – као читање мисли ћелије

Један од највећих научних изазова био је како раздвојити два типа светлости у једној слици без мешања. Научници су сада у стању да прате кретање великих ћелијских структура и ситних нано-честица, попут протеинских комплекса и егзосома.

Поређењем светлости која путује напред и назад, могу одредити величину честице и индекс преламања светлости – колико материјал савија или расејава светлост. Ово омогућава да се „прочитају" физичка својства честица без боја или хемијских маркера.

Мали пакетићи и невидљиви вируси

Истраживачи данас могу да посматрају и најситније делове ћелијског света. Егзосоми – мали „пакетићи“ којима ћелије размењују поруке – и вируси, веома мали и довољно сложени да могу да инфицирају ћелије, сада се могу пратити док се крећу.

Посматрајући њихово кретање и међусобне интеракције, научници откривају важне детаље о томе како настају инфекције, како се преносе информације између ћелија и на који начин би се ови процеси могли искористити за развој нових терапија.

Поред тога, нови микроскоп омогућава посматрање живих ћелија док пролазе кроз процес умирања, откривајући њихове суптилне реакције и механизме којима покушавају да се заштите или преживе.

Нежан, али моћан приступ

Овај систем је потпуно неинвазиван и не користи боје, што значи да ћелије могу бити посматране данима без икаквог оштећења. То отвара могућности за фармацеутску индустрију, биотехнологију и тестирање лекова, јер омогућава прецизно праћење ћелија док реагују на терапије – без уништавања узорка.

Замислите могућност да видите како рак или вирус реагују на нови лек у реалном времену, као да гледате малу драму одиграну на сцени сваке ћелије.

Микроскопија – путовање кроз невидљиви свет

Микроскоп је један од најмоћнијих инструмената у науци. Од првих лупа и једноставних микроскопа у 16. веку до модерних супер-резолуционих техника, он нам је омогућио да видимо оно што је било невидљиво голим оком: ћелије, микробе, вирусе и сложене молекуларне процесе.

Свака генерација омогућила је праћење мањих и бржих процеса, од динамике молекула до интеракција вируса и имуног система. Нови двоструки светлосни микроскоп наставља ову традицију, омогућавајући научницима да „уплове“ у свет на нано-нивоу.

Поглед у будућност

Нови микроскоп омогућава прецизно, нежно и дуготрајно посматрање ћелија без боја и оштећења. Он открива кретање молекула и целих ћелија, а истовремено отвара врата за револуционарна биомедицинска истраживања и развој терапија.

Са овом технологијом, научници могу видети невидљиво, разумети сложено и пратити живот на начин који је до недавно био немогућ.

„Нисмо очекивали да ће се издвојити од нашег другог садржаја. Али, када погледамо уназад, то је била велика прекретница која је поставила сцену за наше глобално путовање“, рекао је Ким, извршни директор „Пинкфонга“, за Би-Би-Си из седишта фирме у Сеулу.

„Пинкфонг“ је јуче изашао и на јужнокорејско тржиште акција, где су деонице компаније порасле више од девет одсто првог дана трговања, дајући компанији процењену вредност већу од 400 милиона долара.

„Нисмо очекивали ни плату“

Компанија је основана 2010. године као "SmartStudy" и правила је дигитални садржај за децу до 12 година. Имала је само три запослена, укључујући господина Кима и технолошког директора фирме, Донгуа Сона.

„Канцеларија је била малена. Била је толико мала да ‘нисмо ни очекивали плату у то време’“, присећа се Ким, показујући на салу за састанке из које је говорио.

„Пинкфонг“ је прошао кроз неколико великих промена, укључујући преусмеравање фокуса на тодлере.

Фирма је нарасла на око 100 запослених и почела да даје приоритет једноставнијим, едукативним играма и садржају. „И тада се појавио Бејби шарк“, рекао је Ким.

Компанија се од 2022. званично зове "The Pinkfong Company", по веселој и радозналој лисици која се појавила у једном од њихових раних цртаних филмова.

Сада има око 340 запослених, са канцеларијама у Токију, Шангају и Лос Анђелесу.

Бејби шарк тренутак

Верује се да је Бејби шарк настао у САД 1970-их и да се често певао на дечјим летњим камповима.

Песма, која понавља фразу „Бејби шарк, ду, ду, ду, ду, ду, ду“, привлачна је деци, „иако вероватно иритантна одраслима“, каже медијски аналитичар Кевин Чу са Нанyанг технолошког универзитета.

Ким је такође врло свестан колико је песма заразна.

„То је као К-поп песма. Веома је брза, ритмична и заразна“, рекао је, додајући да мелодија има „скандирајући“ ефекат који је чини лаком за памћење код деце.

Али песма је моментално постала хит, а прави замах је добила када је њен плес приказиван на дечјим догађајима у југоисточној Азији.

Снимци деце и одраслих који плешу на песму почели су да се шире интернетом, и клип је постао виралан.

У канцеларији „Пинкфонга“ је владала „фестивалска атмосфера“, док је тим гледао како број прегледа стрмоглаво расте, каже Ким.

У новембру 2020. Бејби шарк клип је постао најгледанији на Јутјубу.

Најбољи српски тенисер нашао се на једном догађају у Атини на којем је певао познати грчки певач Константинос Аргирос.

Како се може видети на снимцима на друштвеним мрежама, у једном тренутку њих двојица су уз познату Аргиросову песму заиграли сиртаки, а Ђоковић се снашао подједнако добро као да је играо коло.

Константинос Аргирос је један од најпопуларнијих певача у Грчкој, а 12. октобра одржао је концерт и у београдском Сава центру. Наступао је и у лондонском Ројал Алберт Холу и у Сиднејској опери.

Студија, објављена у Science Advances, такође нуди нови угао у разматрању зашто су савремени људи на крају надмашили неандерталце. У лабораторији узгајани органоидни мозгови, са неандерталским генетским варијантама, реаговали су јаче на олово него органоиди са људским генетским варијантама, што упућује на то да су неандерталци можда били подложнији неуролошким ефектима олова.

Истраживачи из Геоархеолошке и археометријске истраживачке групе Универзитета Саутерн крос у Аустралији, Одељења за еколошку медицину на Школи медицине у болници Маунт Синај и Медицинског факултета Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, комбиновали су хемију фосила, експерименте са органоидима и еволуциону генетику како би открили улогу олова у историји хоминида.

Докази древне изложености олову у фосилизованим зубима

Много година се сматрало да је токсичност олова блиско повезана с људском индустријом – топионицама, рударством и употребом оловног бензина и боја. То се гледиште променило када су истраживачи анализирали 51 фосилни зуб различитих хоминида и великих мајмуна, укључујући Australopithecus africanus, Paranthropus robustus, рани Homo, неандерталце и Homo sapiens. Зуби су показали јасне хемијске трагове повремене изложености олову који сежу готово два милиона година уназад.

Високопрецизна геохемија ласерске аблације, изведена у GARG лабораторији Универзитета Саутерн крос и у лабораторијама Болнице Синај, открила је јединствене „оловне траке“ у глеђи и дентину.

Ове траке су формиране током детињства и указују на понављајуће периоде уноса олова из окружења (као што су загађена вода, земљиште или вулканска активност) или из олова складиштеног у костима које се ослобађало током стреса или болести.

„Наши подаци показују да изложеност олову није била само производ Индустријске револуције – она је била део нашег еволуционог окружења. То значи да су мозгови наших предака еволуирали под утицајем снажног токсичног метала, који је можда обликовао њихово социјално понашање и когнитивне способности током миленијума“, рекао је професор Рено Жоанес-Бојау, руководилац GARG групе на Универзитету Southern Cross.

Како је олово утицало на рани развој мозга

Да би разумели функционални утицај ове изложености, тим је проучавао људске органоиде – поједностављене, лабораторијски узгојене моделе раног развоја мозга. Тестирали су како олово утиче на две верзије кључног развојног гена познатог као NOVA1, који регулише експресију гена под утицајем олова током неуроразвоја.

Савремена људска верзија NOVA1 разликује се од варијанте која се налази код неандерталаца и других изумрлих хоминида, мада разлог ове еволуционе промене раније није био јасан.

Органоиди који садрже неандерталоидну варијанту NOVA1 показали су велике поремећаје у FOXP2-неуронима у кори великог мозга и таламусу када су били изложени олову. Ове регије мозга су кључне за развој језика и говора. Органоиди са савременом људском варијантном NOVA1 показали су много мање поремећаја.

„Ови резултати указују да је наша варијанта NOVA1 можда пружала заштиту од штетних неуролошких ефеката олова. То је изузетан пример како је притисак из окружења — у овом случају токсичност олова — могао покренути генетске промене које су побољшале преживљавање и нашу способност комуникације језиком, али које данас такође утичу на нашу осетљивост на савремену изложеност олову“, рекао је професор Алиссон Мотри, професор педијатрије и ћелијске и молекуларне медицине на Универзитету у Сан Дијегу.

Генетски увиди у успон савремених људи

Генетички и протеомски подаци из студије показали су да је изложеност олову у органоидима са архаичним генским варијантама пореметила више путева повезаних са неуроразвојем, комуникацијом и социјалним понашањем.

Поремећаји FOXP2 нарочито су значајни због кључне улоге FOXP2 у језику и говору. Резултати сугеришу да је дуготрајни притисак еколошких токсина можда усмерио когнитивне и комуникативне особине савремених људи и неандерталаца у различитим еволуционим правцима.

„Ова студија показује како су наша изложеност из окружења обликовала нашу еволуцију“, рекао је професор Маниш Арора, професор и заменик председника Одељења за еколошку медицину.

„Из перспективе конкуренције између врста, запажање да токсичне изложености могу донети укупну предност у преживљавању представља нову парадигму за еколошку медицину у испитивању еволуционих корена поремећаја повезаних са изложеношћу из окружења“, додаје Арора.

Детаљне резултате гласања чланова жирија током прве такмичарске вечери Сабора народне музике Србије 2025, у категорији „Староградске песме и романсе" можете погледати ОВДЕ.

Резултате гласања публике за награду „Победник публике", током прве вечери Сабора народне музике Србије 2025 (такмичарска категорија Староградске песме и романсе), можете погледати ОВДЕ.

По одлуци жирија, награду за најбољу интерпретацију и чек од 100.000 динар добила је Александра Иванов Цака за извођење песме Још ти се радујем.

Награду за најбољи текст добио је Душан Бачић за песму Варалица коју је извео Саша Лазаревић Кудра. Текстописац такође добија чек од 100.000 динара.

А награду за најбољи аранжман и чек од 100.000 динара припао је Дубравку Исакову Цицку за песму Аспирин коју је извео Стефан Николић и Оркестар Бон Тон.

У четвртак ћемо чути још 14 нових ауторских композиција, чији ће се аутори и извођачи такође надметати за титуле и награде 7. Сабора народне музике Србије, у такмичарској категорији „Новокомпоноване народне песме".

Домаћини фестивала Сабор народне музике Србије 2025. биће поново Марија Вељковић и Стефан Мрваљевић, а у ревијалном програму, публика ће моћи да ужива уз највеће хитове Чеде Марковића, Зорице Брунцлик и Мирољуба Аранђеловића Кемиша.

Традиција фестивала САБОР је и такмичарско вече новокомпоноване народне музике, које нас очекује у четвртак 20. новембра у исто време.

Водитељи вечерашње програма Сабора народне музике Србије 2025. године су омиљена ТВ лица, Марија Вељковић и Стефан Мрваљевић.

Пошто се представи свих 14 такмичара, публика ће моћи да гласа за песму која ће понети награду публике. Као и претходних година, и овога пута сви СМС гласови биће преусмерени у хуманитарне сврхе. Композиција која буде освојила највише СМС гласова од стране гледалаца, победник добија награду од 100.000 динара.

Са једног телефонског броја може се гласати највише 20 пута. Гласа се преко свих оператера мобилне телефонија на
територији Србије, тако што на број 5556 пошаљете редни број под којим је наступао ваш фаворит. Цена једне поруке је 60 динара са ПДВ-ом.

Стручни жири ће поред прве, друге и треће награде за најбољу композицију, доделити и признања за најбољи текст, најбољи аранжман и најбољу интерпретацију. Петочлани жири, састављен од наших истакнутих музичких уметника и стваралаца, гласаће за сваку нумеру поенима од 1 до 14. Композиција која освоји највећи број поена од стручног жирија биће проглашена за победника вечери посвећеној староградској песми и романси.

Прво место прати новчана награда од 300.000 динара, друго од 200.000, а треће од 100.000 динара.

Извођаче прате Велики тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине, који слави 65 година постојања, под вођством Саше Обада Сћитароција, и Саборски оркестар СЕМУС-а под управом Зорана Влајића.

Такмичарски програм

1. Такмичарско вече отвара Група „Стари град“ која се представља песмом Кад би Јела моја била. Текст и музику потписује Брано Маринковић, аранжман Зоран Тутуновић.

2. Александра Падров изводи нумеру Очи кад ти гледам. Композитор и аутор је Ђорђе Мишковић, док је аранжман урадио Дубравко Исаков Цицко.

3. Такмичарску песму Још ти се радујем изводи Александра Иванов Цака. Аутор и композитор песме је Миљан Милетић, аранжман Видан Столић.

4. Стефан Николић и Оркестар Бон Тон наступа са песмом Аспирин. Композиција: Дубравко Исаков Цицко, текст: Хајрудин Дурмановић, аранжман: Дубравко Исаков Цицко.

5. Саша Лазаревић Кудра изводи нумеру Варалица. Композиција: Дејан Николић, текст: Душан Бачић, аранжман: Дејан Николић.

6. Биљана Прокић се представља песмом Даљине. Композиција: Ана Гавриловић, текст: Ана Гавриловић, аранжман: Предраг Павловић.

7. Зоран Станковић изводи песму Дајте само једну песму. Композиција: Зоран Влајић, текст: Мића Гавриловић, аранжман: Зоран Влајић.

8. Наступа Ђорђе Чавић који изводи нумеру Погрешна песма. Композиција: Ђорђе Чавић, текст: Ђорђе Чавић, аранжман: Ђорђе Чавић.

9. Наракорд изводи песму Театар снова RTV. Композиција: Драган Радовић, текст: Милош Аврамовић, Стефан Николић, аранжман: Драган Радовић.

10. Немања Максимовић се представља песмом Скадарска. Композиција: Слободан Матовић, текст: Слободан Матовић, аранжман: Милан Рађен.

11. Драган Веселиновић и песма До бескраја. Композиција: Мирко Глишић, текст: Мирко Глишић, аранжман: Марко Парчетић.

12. Владимир Вјештић наступа са песмом Отерајте тамбураше. Композиција: Владимир Вјештић, текст: Владимир Вјештић, аранжман: Зоран Тутуновић, Владимир Вјештић.

13. Мики Мећава се представља нумером Јутро после нас. Композиција: Горан Бабић, текст: Горан Бабић, Мики Мећава, Саша Пантић, аранжман: Д.Ц. Буца. 

14. Вече затвара Данило Живковић, песмом Када дођеш у Србију. Композиција: Раде Радивојевић, текст: Драган Радовић, аранжман: Раде Радивојевић. 

Пре него што почне гласање публике, које траје 15 минута, биће представљени чланови стручног жирија, који се налази у Студију 2 РТС-а. Жири ће по завршетку СМС гласања саопштити своје гласове. Најпре ће бити објављено ко је добуо Награду за најбољу интерпретацију, за најбољи текст и најбољи аранжман. 

Чланови жирија су: Иван Милинковић, Јасна Ђокић, Бане Томашевић, Владимир Граић и председница Душица Билкић.

Признањем СЕМУС-а је овенчан и Велики тамбурашки оркестар Ради-телевизије Војводине. 

За већину људи таква ситуација би била готово немогућа, али супер-препознавачи лица често примећују ситне карактеристике као што су облик обрва, удаљеност очију или специфичан осмех који им омогућава тренутно препознавање.

Како их мозак води

Истраживачи са Универзитета Новог Јужног Велса у Сиднеју проучавали су 37 супер-препознавача лица и 68 људи са просечним способностима препознавања лица користећи технологију праћења покрета очију. Циљ је био да се измери где и колико дуго посматрају различите делове лица.

Подаци су потом коришћени у алгоритмима дубоког учења како би се открило које црте лица су најважније за препознавање.

Шта их издваја

Супер-препознавачи лица фокусирају пажњу на најкарактеристичније црте лица које највише откривају идентитет особе. Њихов поглед није случајан, већ аутоматски трага за деловима лица који носе највише информација.

Када су ови подаци искоришћени за „тренирање“ алгоритама вештачке интелигенције, системи ВИ постали су прецизнији у препознавању лица него када су користили податке о просечним људима. Разлике у способности препознавања лица могу потицати чак на нивоу мрежњаче, у самом начину на који визуелне информације улазе у мозак.

Карикатура у очима супер-препознавача

Један од занимљивих закључака истраживања је да супер-препознавачи лице виде као карикатуру. Они не виде само просечне црте, већ „преувеличавају“ оне делове лица који најјасније идентификују особу, слично као када цртач нагласи очи или нос како би портрет био препознатљивији.

Овај начин посматрања не само да објашњава њихову способност, већ има и практичне импликације за развој прецизнијих алгоритама за препознавање лица.

Урођена способност и будуће примене

Супер-препознавачи лица нису „супер-људи“ који памте сваки детаљ, већ људи чији мозак на другачији начин обрађује визуелне информације. Истраживања показују да ова способност има јаку генетску компоненту, што значи да је део тога урођен, а не само резултат праксе.

Разумевање ових механизама може помоћи да боље разумемо механизме размишљања и да развијамо прецизније технологије препознавања лица, али и да истражимо како мозак обрађује сложене визуелне информације у свакодневном животу.

Захваљујући овим сазнањима, можемо замислити будућност у којој ће системи ВИ, обучени помоћу података од супер-препознавача лица, помагати у безбедности, здравству или при идентификацији особа у великим гужвама.

„Али када говоримо о самој генетици, ту је записано много тога, само је питање да ли ће то код нас доћи до изражаја или неће. Структуру гена и оно што смо наследили од наших родитеља не можемо да променимо, али оно што можемо да променимо то је то генско испољавање или ти генска експресија, како се код нас стручно каже, и то је у ствари тај епигенетички механизам. Само неких пет одсто болести је генетички детерминисано, све остало су полиморфизми на које ми можемо да утичемо или не“, објашњава генетичарка.

Када говоримо о старењу, обично бивамо свесни неких процеса који се манифестују на нашем спољашњем изгледу, пре свега кожи лица. Међутим старење, истиче проф. др Драган Хрнчић, почиње много дубље у организму и много раније него што ми то приметимо у огледалу.

„Старење почиње још на нивоу ћелије, чак и њених органела. Једна од првих ствари које показују старење јесу митохондрије. То су мале енергетске централе у нашим ћелијама које почињу да слабије праве АТП – главну енергетску монету у организму. Затим се појављују и ћелије које старе, такозване сенесцентне ћелије, или зомби ћелије које губе своју функцију, и потребно их је уклонити, па све до оних физиолошких манифестација у смислу промене, смањења вариабилности срчног ритма, губитка кондиције, мишићне снаге и неких других физиолошких показатеља“, наводи професор.

Наравно, постоје бројне стратегије које можемо да применимо како бисмо успорили ту физиологију старења, додаје др Хрнчић, и индустрија покушава да искористи те могућности како би тај наш биолошки сат који неминовно иде напред, у неку тренутак мало зауставили, мада неки покушавају и да га мало врате уназад.

Ћелијско старење се одвија на нивоу гена и на нивоу протеина, односно теломера и гликана, напомиње др Бузачић.

„То су крајеви хромозома који како се ћелије деле, тако се и теломере скраћују и онда временом што су оне краће, тако ћелије улазе у тај процес ћелијске смрти или апоптозе и тада организам почиње интензивније да стари. Организам стари отприлике како се родимо, тако се и наше ћелије деле и наравно ту су гликани, то је у ствари ћелијско старење на нивоу протеина који могу да открију много раније неке имунолошке процесе који се у нашем организму дешавају, неких 10 до 15 година раније могу да укажу на неке проблеме.“

Можемо ли да утичемо на нашу генетику

Епигенетика се управо бави тиме како наш начин живота утиче на нашу генетику. Ако променимо мало наш начин живота можда се неће испољити све генетске предиспозиције које носимо у свом ДНК.

„Многи сада користе различите дијете које су на истоку актуелне, али морамо да водимо рачуна о томе да постоји азијска, афричка и кавкаска популација и ми се јако разликујемо управо у генима који учествују у метаболизму одређених намирница. То је јако битно, као и степен физичке активности. Такође није све у тој чаробној пилули, у суплементима којима многи прибегавају гледајући друштвене мреже и сматрају да је једна пилула довољна да промени много тога“, напомиње генетичарка.

Дужина животног века је одређена интеракцијом између генетике и животног стила, додаје проф. Хрнчић.

Многи млади људи имају предиспозицију за бављење одређеним спортом, али не постану сви са генетском предиспозицијом врхунски спортисти. Оно што чини врхунског спортисту јесте тренинг и начин живота који води ка том циљу, истиче гост Јутарњег програма.

Квалитет уместо квантитета – хронолошка и биолошка старост

„Међутим, много важније од хронолошке старости јесте наша биолошка старост. И много важније од саме дужине живота је заправо дужина здравог живота. СЗО је 2020. године прогласила декаду старости, односно здравом старењу, са циљем да разбијемо мит да је потребно додати године животу, већ да додајемо живот годинама“, додаје др Хрнчић.

„Можете ви живети и 150 година, али да будете функционални, а не да једноставно не познајете своје укућане или да будете биљка. Није поента у дуговечности, већ у квалитету живота. И то је оно на шта ми можемо да утичемо кроз активацију и инактивацију гена. То је једино што можемо да променимо“, наглашава др Ивана Бузачић.

Мишићи највећи орган дуговечности

Функција наших мишића, мишићна маса, мишићна снага, је уско повезана и са животним стилом, физичком активношћу пре свега, али и са старењем, објашњава физиолог. Мишићи не служе само за кретање, већ се зна да су јако метаболички активни и да луче такозване миокине, односно мале сигналне молекуле које утичу на друге органе, па у том смислу делују и на наш мозак и штите га, побољшавају и убрзавају наш метаболизам. Повећавају осетљивост нашег тела на инсулин, побољшавају митохондријску функцију и у том смислу мишићи заиста делују на продужетак живота.

Већа мишићна маса и боља снага мишића корелира са дужим животним веком и штити нас од различитих обољења.

„И због тога један од тих физиолошких биомаркера дуговечности и обележја јесте не само мишићна маса, него и снага мишића и губитак мишићне масе. Саркопенија се појављује са старењем и ми губимо мишиће са старењем. Али много је важнија функција тих мишића. Један од лепих показатеља колико смо витални и колики је наш потенцијал дуговечности види се и у стиску шаке. Максимална снага стиска шаке је један од параметара који ми процењујемо када говоримо о медицини дуговечности“, објашњава др Хрнчић.

Рецепт за дуговечност: сан, исхрана, физичка активност и социјални контакти

Докторка др Ивана Бузачић напомиње да нам многе ствари долазе из главе, али и из стомака, јер су нам стомак и црева „други мозак“.

„Морамо водити рачуна о нашим цревима, морамо водити рачуна о мишићима, али свако од нас стари потпуно другачије и свако има другачију генетичку предиспозицију и за физичку активност. Тако да и о томе треба водити рачуна, јер истраживање, оно што ја радим последњих десетак година, показује да спортисти најбрже старе“, напомиње генетичарка.

Интензивна физичка активност, превелик замор доводи до тога да ћелије спортиста много брже старе. Зато, умерена физичка активност, добар сан, мање стреса и правилна исхрана – били би сасвим довољни за здраву старост, сматра Бузачићева.

Професор Хрнчић напомиње да су спавање, исхрана и физичка активност три основна стуба здравља, али да не смемо заборавити и социјални контакт, јер се показало да умреженост, дружење са другим људима заправо помаже да будемо отпорнији на стрес, јер управо из мозга креће сигнал који чини наше тело мирнијим.

Непосредно пре поднева, Клаудфлејр је објавио ажурирање статуса у којем је признао да има проблема: „Клаудфлејр је свестан проблема који утиче на више корисника и истражује га. Радимо на томе да разумемо пуни утицај и ублажимо овај проблем. Ускоро следе додатна ажурирања".

Клаудфлејр се полако опоравља, али неке кључне платформе и даље не раде

Клаудфлејр, чија мрежа обрађује око петину веб саобраћаја, имплементирао је исправку и полако опоравља услугу. Али и даље постоје кључне платформе које не раде, као што је ChatGPT.

Пре мање од сат времена, фирма је саопштила да је направила промене које су значиле да су се нивои грешака за њене услуге шифровања Клаудфлејр и Варп вратили на стопе пре инцидента.

Инжењери компаније требало је данас да обаве одржавање у центрима података на Тахитију, у Лос Анђелесу, Атланти и Сантијагу. Још увек није јасно да ли су њихове активности биле повезане са прекидом.

Мало је вероватно да је у питању сајбер напад, каже стручњак

Проф. Алан Вудворд из Центра за сајбер безбедност у Великој Британији описао је Клаудфлејр као „највећу компанију за коју никада нисте чули“.

Компанија каже да пружа услуге за „заштиту ваших веб локација, апликација, АПИ-ја и вештачке интелигенције, уз истовремено убрзавање перформанси“.

Проф. Вудворд описује компаниију као „чувара капије“ и каже да њене улоге укључују праћење саобраћаја ка сајтовима како би их одбранио од дистрибуираних напада ускраћивања услуге када злонамерни актери покушавају да преплаве сајтове захтевима. Такође проверава да ли су корисници људи.

Иако узрок остаје нејасан, Вудворд сматра да је мало вероватно да је у питању сајбер напад, јер је готово немогуће да ће сервис те величине имати само једну критичну тачку.

Проблеми у Клаудфлејру настали су мање од месец дана након што је прекид рада Амазон веб сервиса довео до пада хиљада сајтова.

„Видимо колико мало ових компанија постоји у инфраструктури интернета, тако да када једна од њих откаже, то брзо постаје очигледно“, наглашава Вудворд.

„Инцидент је сада решен“, саопштили из Клаудфлејра

Компанија је у 12.34 по средњем Гриничком времену објавила саопштење у којем се наводи да верују да је проблем отклоњен.

„Решење је имплементирано и верујемо да је инцидент сада решен. Настављамо да пратимо грешке како бисмо осигурали да се све услуге врате у нормалу.“

Шта је суштина Божићног поста и зашто је важан у духовном животу хришћанина?

„Теме које човека одувек занимају, као и недоумице које су у сваком веку исте. У нашем времену се јављају као појмови да се осећамо анксиозно, социјално захтевно, да имамо многобројне притиске окружења које делује на нас, а ми често нисмо ни свесни. Ту су и нервоза и стрес. Духовна потреба човека је да буде истински жив и да има неки смисао. Не постоји ниједно стање у коме пуне руке дају пуноћу живота, него само пуно срце. Постом дочекујемо Бога у свету. То је догађај који је преобразио светску историју, и за оне који су тога свесни и за оне који нису.

Истиче да је смрт најстрашнији догађај за човека и да када вапимо за тим да будемо живи, сви имамо ту клицу живота у себи.

Како данас, у савременом ритму живота, изгледа „правилно постити“ – која су основна правила?

„Основно правило је да пост повежемо са црквом јер је хришћански Бог оставио себе у цркви. У цркви се разговарамо са њим. Тако повезујемо свој живот са богослужбеним ритмом и кроз причу о храни која постоји у Старом завету, то значи да је храна наш дневни циклус, молитва и богослужење“, рекао је парох Глигорије Марковић.

Истиче да у хришћанству храна није чиста и нечиста, него је дозвољена и недозвољена. Ми своју вољу проверавамо кроз храну. То је богослужбени пост и ми прихватамо „да буде воља Божја“.

„Никако не треба да се пост сведе само на храну, на списак намирница, на нутритивну формулу да можемо да будемо преображени. Ми желимо да се преобразимо и сами себи будемо добри, а то можемо да учинимо ако одступимо од хране, али и да будемо радосни, јер онога што нема у срцу, нема ни на лицу“, рекао је парох Глигорије Марковић.

Како се припремити за пост ако човек има здравствена ограничења или специфичан посао?

„Препорука је попричати са свештеником у храму, било да имају намеру да први пут посте или имају неки проблем са здрављем. Изазов је у нашој жељи према храни, која није више материја, већ постаје духовна. Лако је да се човек организује када то жели. Одлука о посту је одлука нас самих“, истакао је Глигорије Марковић, парох Храма Светог цара Константина и царице Јелене, на Вождовцу.