Говорећи о листи чекања за операција кука и колена, др Лековић каже да су у току озбољни разговори ВМА, Министарства одбране и Министарства здравља: „Имали смо више састанака и пробаћемо да све снаге које имамо још више употребимо у решавању тих проблема. Напоменуо бих да ми, од 2008. године смо у систему јавног здравства Републике Србије и од 2008, учествујемо у решавању свих тих проблема и листи чекања", каже гост Дневника.

„Код нас има неких 135 војних осигураника за кук, и око 245 осигураника РФЗО-а, и негде 139 војних осигураника за колено, и 459 цивилних. Ми то радимо регуларно, радићемо увек, и употребићемо све наше ресурсе и направићено неке радне тимове да све то убрзамо и решимо", додао је др Лековић коментаришући листе чекања.

Доктор Лековић је говорио и о пројекту енергетске ефикасности ВМА, чији је циљ да се кроз три фазе смањи потрошња енергије и емисије угљен диоксида, и рекао да се очекује да прва фаза буде готова до 2029. године.

Када је реч о трансплантацијама, гост РТС-а је изјавио да су ове недеље на ВМА урађена четири пресађивања органа. 

Планови за даљи рад односи се на кадровску политику и стипендирање ученика и студената. Очекује се и јавни конкурс за све профиле медицинских струка и за све војно-здравствене установе и свих других пратећих служби.

Касне вечери 15. јуна 1994. године један његов насилни испад брзо прераста у опасност. Данијеле одлуком власти доспева на присилно лечење у римску болницу. Свестан је свог поремећаја и дефинише га као "помахнитали мотор у грудима".

"Откуд то да си овде?"

Основна тема романа и није ментална болест, већ тај мотор, "силина којом живот погађа". Болничко окружење, „лудаци“, атмосфера затворености и отуђења коју доживљава младић уводи нас у занимљиву јунакову самоанализу, причу о његовом животу и људском бићу уопште, појединцу каквог види околина и ововремена медицина.

"Данас се више не лече само ментални поремећаји, данас нам смета и недокучивост живота, чудо посебности неког појединца, а наука би све да обухвати, да систематично попише. Сад се већ све сматра поремећајем, јесте ли се икад запитали зашто?"

Ако и нисте сада ћете се сигурно запитати. А најчешће питање у болници без сумње је:

"Откуд то да си овде? Питање је глупо али радозналост воли извесности, и када их нема, и док смо мали и кад одрастемо."

Оно што посебно плени је чињеница да радња тече готово линеарно, а узбуђење и читалачко ишчекивање буквално бујају. Наратор је протагониста Данијеле.

Он дневнички бележи догађаје које понекад објективно, понекад на свој начин доживљава током боравка у болници. Роман је подељен на седам поглавља, седам болничких дана. Сваки лик има главну улогу у неком дану.

"Понижена честица свемира јер имају дијагнозу"

Данијеле дели собу са пет болесника, Ђанлуком, Мариом, Алесандром, Богородичицом, Ђорђом. Сваки од њих добио је савршен портрет у галерији коју је аутор мајсторски насликао. У реалном свету они су само пацијенти, број, понижена честица свемира јер имају дијагнозу: биполарни поремећај, депресивна стања, кататонија, анксиозност, шизофренија.

Менкарели отвара њихову начету душу у којој се сместило окрњено детињство, љубав, одрастање, отуђеност... Писац ме је задивио осећајем за детаље, метафорама, једноставним начином да нам шест душевних болесника приближи, да их не сажаљевамо већ разумемо и саосећамо са њима. Понекад је довољан надимак да видите пред собом лик јунака.

Замислите човека којег зову Богородичица! Он је изнова и изнова призива да му врати изгубљену душу. Ту је и малени врабац којег Марио храни измрвљеним колачићем добијеним од Данијелеа и црно-бела фотографија Ђорђове мајке... Не, није ово напети трилер, не ређају се догађаји и вратоломни обрти, већ танани изазови најдубљим осећањима читалаца.

Браћа коју му је понудио живот

За седам дана Данијеле плете мрежу веза са људима који су му на почетку били прави странци.

"Тих пет лудака нешто је најближе пријатељима што сам икад имао, и више од тога, они су браћа коју ми је понудио живот, пронађена у истој барци, усред исте олује, између лудила и нечег што ћу једног дана успети да именујем".

Данијеле тако сазрева. Живот сматра тешким, понекад бесмисленим, желео би да затвори очи, срце, јер више не може да пати од онога што види и осећа. "Патња је звер која се завлачи под кожу". Данијеле дефинише своју болест и као „потребу за спасењем“, за разумевањем. Проналази то делимично код људи са којима дели болеснички простор и дане, код своје мајке, код др Чимаролија, љубазног доктора на одељењу који "науку предаје у руке љубави", али не и код др Манчина, лишеног професионалног и људског саосећања.

"За лудаке свих времена"

Седмог дана Данијеле напушта болницу. Излечен? Просудићете сами. У сваком случају је на добитку због пробуђене свести о важности људских односа, али и о њиховој сложености.

У једну римску болницу сместио је Менкарели читаву планету, сву нашу потрагу за смислом, страхове, изазове, отуђеност, охолост окружења, разрушени свет вредности, али и скривену доброту коју треба наћи. Она "мирише на спас".

"Спасење. За себе. За моју мајку... за све синове и све мајке. И очеве... За лудаке свих времена, прогутане у лудницама историје... Моја бољка се зове спасење, зар је могуће?"

Читајте Менкарелија. Ту лежи одговор. Овај роман је део трилогије. Претходи му "Кућа погледа", а заокружује "Увек се враћати".

Лука Аранђеловић, фронтмен бенда, искрено је рекао да група није очекивала оваквав успех, али да су се ипак надали.

„У то смо ушли врло спонтано, сваки корак нас је изненадио, од почетка, од самог проласка конкурса, па до победе, тако да и даље сабирамо утиске и и даље нисмо свесни шта се догађа", рекао је у Јутарњем програму Аранђеловић.

Сандра Перовић, главна и одговорна уредница Забавног програма РТС-а додала је да је ово први пут да Србија има метал представнике на Евросонгу: „Веома смо задовољни и срећни због тога, јер потврђујемо да гајимо музичку разноликост. Ово је велика шанса да метал, који је, као музички жанр, рекла бих, прилично маргинализован и запостављен, сада некако дође опет у фокус. Срећни смо и због шоуа који смо направили тродневног, и осам и по сати програма".

„Јако смо задовољни како је све то изгледало и како се реализовало, и коментари публике то и говоре", каже супервизор фестивала ПЗЕ Урош Марковић, и честитао победницима који су добили 12 поена – и од жирија и од публике, што, како наглашава, говори све о њиховом тријумфу.

Истиче да је договорено и да се одмах крене са припремама. Похвалио је цео тим људи који су радили на реализацији шоуа. О победничком бенду каже да је на њих посебно скренута пажња после наступа у полуфиналу.

Перовићева је додала да је фасцинантно то да се после дуго времена десило да се поклопе гласови и публике и жирија, и да су и једни и други дали максимални број поена једном од такмичара.

Фронтмен „Лавине" Лука Аранђеловић је на крају открио да је победничка песма Крај мене писана за албум, чије ће издавање група вероватно морати да мало одложи.

Евросонг се ове године одржава у Бечу од 12. до 16. маја.

Јарко црвени водопад избија из вечног леда, у најхладнијем региону на Земљи. Крвави водопади су међу најмистериознијим природним феноменима на Антарктику. Дуго се претпостављало да су црвене алге одговорне за упечатљиву боју, али нова студија тврди другачије.

Користећи модерну радарску технологију, истраживачи су испитали слојеве леда који хране водопад. Резултати су показали да крвавоцрвена боја не потиче од биолошког материјала, већ од изузетно слане, гвожђем богате воде скривене испод леда.

Река испод глечера

Црвена вода која се слива низ глечере је веома слана, а како истиче тим научника, испод површине леда налази се река, која је настала од старе океанске воде и само због велике количине соли не може да се заледи, већ је сачувала своје агрегатно стање.

Океанска вода је богата гвожђем, која у контакту са кисеоником из ваздуха на површини, оксидише и добија боју рђе.

Истраживачи су до ових сазнања дошли анализом добијених ГПС података очитавањем термалних сензора, као и снимака у високој резолуцији, који су настали у 2028. години, током ерупције.

Овај феномен није јединствен у Универзуму, јер је забележен на Јупитеру и Сатурну, али је ово једина тачка на планети Земљи на којој можете да видите овај феномен.

Иначе, Тејлоров глечер креће се низводно, а велика количина леда ствара притисак на канале испод површине леда, стварајући велики напон.

Када притисак достигне кључну тачку, лед продире у пукотине, а вода избија на површину. Ова појава успорава глечере делујући на њих као природна кочница.

Сабирањем поена произашлих након гласања стручног жирија и публике, утврђено је коначно рангирање такмичара, и у оба полуфинала, и у финалној вечери фестивала.

Прво полуфинале

Друго полуфинале

Финале

Кључни појам је хронотип – индивидуални биолошки ритам који одређује када се природно осећамо будно или поспано. Истраживања показују да је хронотип делимично генетски условљен и да се мења током живота: адолесценти су склони каснијем одласку на спавање, док се са годинама ритам често помера ка ранијем буђењу.

Већина људи није ни изразита „шева“ ни изразита „сова“, већ негде између.

Јутарњи типови лако устају рано, често и без аларма, и тада су најпродуктивнији.

Вечерњи типови достижу врхунац енергије касније током дана и боље функционишу увече.

Предност шева – ствар биологије или система?

Студије показују да јутарњи типови чешће бележе бољи школски и академски успех, ређе пријављују употребу психоактивних супстанци и чешће редовно вежбају. Са друге стране, вечерњи типови у просеку пријављују више стреса, умора и сагоревања.

Једно од објашњења лежи у појму „социјални џетлег“ – нескладу између унутрашњег биолошког сата и друштвених обавеза. Савремено друштво организовано је око раног почетка радног дана и школе.

„Када се природни ритам поклапа са тим распоредом, лакше је одржати висок учинак. Када се не поклапа, јавља се хроничан недостатак сна и повећан ризик од здравствених проблема, попут дијабетеса, високог крвног притиска и гојазности", објаснио је проф. Кристоф Рандлер са Универзитета у Тибингену.

Зато рано буђење само по себи не ствара успех. Људи постижу најбоље резултате када су им обавезе усклађене са биолошким ритмом, наводи се у студији објављеној у часопису The Conversation.

Може ли се хронотип променити?

Хронотип није лако променити, али мања прилагођавања могу помоћи. Уместо наглог померања аларма, препоручује се постепено ранији одлазак на спавање, укључујући викенде. Јутарње излагање дневној светлости и ограничење екрана увече такође могу олакшати ранији ритам.

Ипак, биологија поставља границе. Почетни налет енергије након увођења нове рутине често је последица мотивације, а не трајне промене унутрашњег сата.

Стручњаци саветују вођење дневника спавања, праћење нивоа енергије током дана и обраћање пажње на то колико брзо заспите. Слободни дани без обавеза често најбоље откривају природни образац сна.

Закључак је једноставан: права продуктивност не лежи у томе да ли устајете у пет ујутру, већ у томе да своје обавезе ускладите са начином на који ваш мозак и тело заиста функционишу, закључио је проф. Кристоф Рандлер са Универзитета у Тибингену.

„Сваки дан је све тежи, мишићи нам слабе, време није наш савезник. Трудимо се да живимо као наши вршњаци, нормално и обично. Али, верујте, то није лако", каже Кристијан.

„То је терапија која може у значајној мери успорити напредак ове језиве болести, у овој болести је време све, сваки сат, сваки дан је битан за наше дечаке", изјавио је Горан Васовић, председник ДМД Србија.

„Ми смо заиста захвални што смо у претходних 12 – 13 година, од иницијалних 130 милиона, дошли до 10,2 милијарде, тренутно терапију добија опко 930 оболелих, поднети су захтеви за још око 450 оболелих пацијената", рекао је Владан Жикић, председник Националне организације за ретке болести (НОРБС).

Светски дан посвећен оболелима, они који су ретки, дочекују без повећања буџета за терапије и без Националне стратегије која би требало да дефинише све аспекте подршке оболелима. Ипак, од надлежних стижу обећања.

„Радна група је формирана, он је у изради. У питању је кровни документ чија је израда сложена, захтевна, захтева сарадњу великог броја институција и надамо се да ће у догледном временском оквиру он бити усвојен. О буџету се размишља и кроз ребаланс", истиче др Драгана Вујичић из Министарства здравља.

„Ове године ћемо се трудити да и ова година не остане без нових пацијената, без нових терапија, како ћемо то успети; Комисија је почела да ради, да употребимо све могућности, да некако то искалкулишемо, да и ова година не остане без нових терапија", истиче др Жељко Попадић из Републичког фонда за здравствено осигурање.

До тада, Србија се прикључила глобалној кампањи, Загрли за ретке, симболично, најјачим загрљајем дајемо најјачу подршку и разумевање оболелима и њиховим породицама.

Победник ће престављати Србију у Аустрији на 70. издању „Песме Евровизије“ од 12. до 16. маја.

Редослед наступа у финалу фестивала „Песма за Евровизију“

Брат Пелин – Fräulein
Lores – Unseen
Jack Lupino – Адреналин
Ана Машуловић – Заволи ме
Harem Girls x Ivana – Bom Bom
Ива Грујин – Откривам себе
Космос трип – Све је у реду
Зејна – Југославија
Geminni – Метар среће
ЛУ-КА – Веруј
ЛАВИНА – Крај мене
YANX – Срушио си све
Зона – Чаири
МИРНА – ОМАЈА

И ове године, РТС ће свој део прихода остварених гласањем путем СМС-а током све три фестивалске вечери, дати у хуманитарне сврхе, средства су намењена Установи за децу и младе у Сремчици.

Кроз прво и друго полуфинално вече такмичења „Песме за Евровизију 2026“ публику су водили Драгана Косјерина Пердув и Кристина Раденковић, а Стефан Поповић је у грин руму растеривао трему код такмичара.

Тако ће бити и у великом финалу када ће у ревијалном делу наступати и грчки представник Акилас, као специјални гост.

Директан пренос је од 21 час на РТС 1, РТС Свет, РТС Планети, РТС Звук и Јутјуб каналу „РТС Песма Евровизије“, али и званичном каналу Евровизије – Eurovision Song Contest, за који ће бити обезбеђен симултани преводилац на енглески језик.

Најзанимљивије детаље моћи ћете да пратите и на сајту РТС-а.

„Парадокс је што стално налазимо исту бактерију у вези са колоректалним карциномом, а истовремено она је нормалан део црева код здравих људи“, каже микробиолог Флеминг Дамгард из Универзитетске болнице Оденсе у Данској.

Истраживачи су открили и вирус који раније није описан, а који је уско повезан са B. fragilis код пацијената са раком.

Генетским секвенцирањем цревних бактерија код пацијената у великој данској популационој студији утврђено је да је ова бактерија често носила бактериофага — вирус који живи унутар бактерија и користи их за размножавање.

У већој кохорти од 877 људи, пацијенти са колоректалним карциномом имали су двоструко већу вероватноћу да поседују детектабилне нивое бактериофага. Иако још није доказана директна узрочно-последична веза, ова повезаност указује на могућу улогу вируса у развоју рака.

„Није само бактерија занимљива, већ интеракција са вирусом који носи. Још не знамо да ли вирус доприноси раку или је знак других промена у цревима", рекао је Дамгард.

Око 80% ризика од колоректалног карцинома приписује се факторима животне средине, укључујући састав цревних бактерија. Разумевање ових фактора могло би утицати на превенцију и лечење милиона случајева.

Истраживање је још у раној експерименталној фази, али налази могу имати потенцијалну примену у скринингу, на пример кроз тестове столице који би откривали присуство бактериофага.

„Број и разноликост бактерија у цревима су огромни“, каже Дамгард и додаје: „Раније је то било као тражење игле у пласту сена. Сада можемо испитати вирусе унутар бактерија како бисмо разумели разлике".

Студија је објављена у часопису Communications Medicine.

Видео снимци које су поделили мештани приказују змије како пливају кроз поплављене улице, дворишта вила и стамбене улице.

Зашто се змије појављују у поплавама

Бали је станиште неколико врста змија, најпознатији је мрежасти питон, једна од најдужих врста змија на свету. Мрежасти питони су одлични пливачи. Када дође до поплава, посебно током обилних киша, змије се иселе из својих станишта у потрази за сигурнијим стаништем и храном.

Када ниво воде порасте, оне су приморане да напусте своја станишта, укључујући вегетацију, и завршавају у подручјима која су привремено поплављена, као што су људска насеља.

Бали доживљава врхунац своје кишне сезоне, коју карактеришу интензивне падавине, висока влажност ваздуха и значајне поплаве у нижим подручјима.  Званичници су позвали и становнике и туристе да избегавају ходање или вожњу кроз поплављене улице због безбедности.

Упозорења и обавештења на временске услове

Према извештају који је објавила индонежанска агенција за метеорологију, климатологију и геофизику (BMKG) треба водити рачуна, јер Индонезија као архипелаг који је смештен дуж Пацифичког „Ватреног прстена“, често доживљава природне катастрофе, укључујући поплаве, клизишта, земљотресе и вулканске ерупције.

Остеоартритис је стање које погађа ткива у, и око зглоба, укључујући кости, хрскавицу, лигаменте и мишиће. Чешћи је код старијих особа и особа са прекомерном телесном тежином. Изазива бол и укоченост зглобова и може довести до инвалидитета.

Око 2,35 милиона Аустралијанаца има остеоартритис, а предвиђа се да ће се тај број повећати како становништво стари и стопа гојазности расте. Остеоартритис обично погађа зглобове кука и колена, што отежава ходање. Не постоји лек за дефинитивно излечење, па је индидвидуални приступ доступним терапијама веома важан. То укључује ношење праве врсте ципела.

Како ципеле могу утицати на симптоме

Постоји много узрока остеоартритиса, али се сматра да прекомерни притисак унутар зглоба при ходању игра кључну улогу. Прекомерни притисци на зглобове такође могу повећати могућност за погоршање остеоартритиса током времена.

Ципеле су наша веза са земљом и могу утицати на то како се силе и притисци преносе уз ногу током сваког корака. Неке карактеристике ципела су посебно важне.

Ципеле са вишим потпетицама повећавају оптерећење зглобова. На пример, ципеле са потпетицама од шест центиметара повећавају оптерећење колена за у просеку 23 одсто у поређењу са ходањем босих ногу.

Неке ципеле долазе са потпорним карактеристикама, као што су улошци који подржавају сводове стопала. Друге потпорне карактеристике укључују израду ђона од чвршћег материјала и јачи материјал који иде уз табан.

Многи људи, и лекари, сматрају да су ове стабилне и потпорне карактеристике ципела најбоље за људе са остеоартритисом.

Али нова биомеханичка истраживања показују да ципеле са наведеним потпорним карактеристикама заправо повећавају притисак на колена до 15% у поређењу са ципелама без њих. Улошци који дају потпору своду стопала такође повећавају силу на колена до шест процената када се ставе у ципеле.

Дакле, да ли су равније, флексибилне ципеле без стабилних потпорних елемената – попут балетанки – боље за остеоартритис колена и кука? Не нужно, одговарају итраживачи и упозоравају да се у обзир мора узети и ниво бола који људи осећају.

Шта су студије утврдиле

Биомеханично истраживање из 2017. године код људи са остеоартритисом колена показало је да равне флексибилне ципеле смањују притисак на колено за у просеку за девет одсто у поређењу са моделима ципела које пружају потпору.

Ово указује на то да би равне, флексибилне ципеле могле бити боље за остеоартритис. Да би то сазнали, стручњаци су спровели два клиничка испитивања и испитали ниво бола код људи.

Ново клиничко испитивање обухватило је 120 људи са остеоартритисом кука.

Насумично су распоређени да носе различите врсте равних флексибилних ципела, као што су флексибилне балетанке, или различите врсте стабилних потпорних ципела, као што су потпорне патике за трчање. Од људи је затражено да носе ципеле најмање шест сати дневно. Након шест месеци мерене су промене нивоа бола у куку приликом ходања.

„Открили смо да равне флексибилне ципеле нису биле боље од стабилних потпорних ципела за смањење болова у куковима", кажу проф. Кејд Патерсон и проф. Рана Хинман са Универзитета у Мелбурну.

„Ови налази се разликују од оних из нашег клиничког испитивања из 2021. године на 164 особе са остеоартритисом колена. У том испитивању, открили смо да ношење стабилне потпорне обуће током шест месеци смањује бол у колену при ходању у просеку за 63% више него ношење равних флексибилних ципела", додали су професори.

Није јасно зашто су се налази разликовали код колена и кука. Али то би могло бити зато што су притисци у зглобовима већи код остеоартритиса колена у поређењу са остеоартритисом кука, па стога може постојати већи потенцијал за стабилне потпорне ципеле да смање притиске у колену, а самим тим и бол у колену.

У оба испитивања, људи који су носили равне, флексибилне ципеле пријавили су више компликација, попут болова у стопалима. То би могло бити зато што ти модели ципела пружају мању заштиту стопалима.

Какву обућу онда стручњаци препоручују

За људе са остеоартритисом колена, стабилне потпорне ципеле ће вероватно бити корисније од равних флексибилних.

За људе са остеоартритисом кука, врта обуће не игра кључну улогу.

Али за старије особе – укључујући и оне са остеоартритисом кука и колена – разумно је избегавати ципеле које не одговарају, као и ципеле са високим штиклама или које су преуске због повећаног ризика од падова.

За млађе особе са остеоартритисом колена или кука, које су у мањем ризику од падова, ипак је препоручљиво да избегавају високе потпетице, с обзиром на њихов потенцијал да повећају оптерећење зглобова.

У сваком случају, истраживачи из Мелбурна наводе да би требало да, ако сте забринути због остеоартритиса кука или колена, разговарате са својим лекаром опште праксе или специјалистом.

Други нехируршки третмани, као што су вежбање, контрола телесне тежине, исхрана и неки лекови против болова, могу помоћи.

Чланак о истражовању је објављен у часопису The Conversation.

Чен Донг, Чен Џонгжуи и Ванг Ђие, посада несрећне мисије „Шенџоу-20“, припремали су се да 5. новембра 2025. године напусте кинеску свемирску станицу Тјангонг и врате се на Земљу. Током рутинске провере, астронаути су приметили нешто необично, што је означило почетак догађаја који је касније описан као прва ванредна ситуација у кинеском свемирском лету.

Командант Чен Донг је обављао завршне провере повратне капсуле када је приметио троугласти траг на прозору летелице, наводи се у детаљном интервјуу са посадом који су објавили кинески државни медији, а пренео сајт Спејс.

„Моја прва помисао била је да се некако мали лист залепио за спољашњу страну прозора. Али сам онда брзо схватио да то није могуће јер смо били у свемиру. Како би тамо уопште могао да се нађе отпали лист?“, рекао је Чен у интервјуу емитованом на Кинеској централној телевизији (Си-Си-Ти-Ви).

Чен је утврдио да је траг у облику листа заправо последица пукотина на прозору, од којих су неке, како је навео, „продрле кроз њега“. Његова посада је затим сарађивала са посадом мисије „Шенџоу-21“, која их је мењала, као и са тимовима на Земљи како би проверили и потврдили стање прозора. Тајконаути (кинески астронаути) су раније истакли да су овом потенцијално опасном догађају приступили методично.

„Када смо сазнали за ситуацију, разговарали смо и дошли до заједничког разумевања. Истовремено, тимови са Земље су одмах ступили у контакт са нама и убрзо смо се смирили“, рекао је астронаут Чен Џонгжуи за Си-Си-Ти-Ви.

Тајконаути су стигли на свемирску станицу Тјангонг (на мандаринском „небеска палата“) 24. априла 2025. године. Њихов првобитни датум повратка, 5. новембар, померен је након што је откривена пукотина, али су девет дана касније успели да се врате кући летелицом „Шенџоу-21“, која је довезла њихову заменску посаду.

Тројица тајконаута безбедно су слетела 14. новембра у Унутрашњу Монголију на северу Кине. Посада је провела 204 дана у орбити, што је био рекорд за једну тајконаутску посаду, иако далеко од рекорда за најдужи боравак људи у свемиру (437 дана).

Количина свемирског отпада у орбити Земље се повећава. Тај отпад, који обухвата ствари попут ракетних појачивача и других одбачених објеката из свемирских мисија, може да се судари са беспилотним и пилотираним летелицама и тиме угрози астронауте.

Кантаутор је познат по многим хитовима насталим током шездесетих и седамдесетих година, коју су му донели славу и уписали његово име у историју популарне музике.

Познат је по хитовима "Breaking Up Is Hard to Do" и "Laughter in the Rain".

Нил Седака је био амерички певач, текстописац и пијаниста. Почевши своју музичку каријеру 1957. године, продао је милионе плоча широм света и написао или био коаутор преко 500 песама. 

Познат по хиту "Oh! Carol", Нил Седака имао је веома богату каријеру у шоу бизнису. 1983. године примљен је у Кућу славних текстописаца, а добио је и звезду на холивудској Стази славних. Сарађивао је са групом АББА, Елтоном Џоном и другим познатим музичарима.

А да је њихово осећање било потпуно оправдано посведочиће прича о само једном дану са тог пута, излету из некадашње престонице, Алматија (у сећању многих познатијег под именом Алма Ата), ка природним чудесима југоистока ове земље, сабласној и нетакнутој лепоти језера Каинди и Колсаи, и спектакуларној дивљини кањона Чарин.

Ова централноазијска земља степа, планина и непрегледних пространстава (које сам доживела путујући возом шеснаест сати на северозапад, ка престоници Астани), не звучи као класична туристичка дестинација, али за оне који трагају за нетакнутом природом, драматичним пејзажима и јединственим искуствима, нуди права чуда.

Има вероватно најлепшу заставу на свету: тиркизноплави хоризонт са златним сунцем и орлом раширених крила, који лети тик испод њега. На југоистоку земље, ближе граници с Киргистаном, крије скривена блага: језера јединственог амбијента и мању верзију америчког Великог кањона. 

На пут смо кренули баш рано, око пет сати ујутро, док је био још мрак, јер је за обилазак ове три атрактивне дестинације у једном дану било неопходно прећи стотине километара. 

Прва станица на нашем путу било је језеро Каинди, зелено срце између планинских врхова, удаљено око 130 километара од Алматија. Да би се до њега стигло, потребно је проћи вијугавим планинским путевима, кроз живописни крајолик.

Последњи, најизазовнији део пута, могуће је савладати једино теренским возилом, па смо се ту преместили у старинске теренце из совјетског времена. За оне са осетљивим стомацима верујем да није било лако, но као љубитељу најлуђих ролеркостера, мени, али и симпатичном двогодишњем, неуобичајено мирном и дисциплинованом индијском дечаку, овај део пута био је најзабавнији. Кикотали смо се из све снаге док су се возила труцкала по каменитом неравном путу, прелазила речице и приближавала се литици, бацакајући нас на све стране. Да би и осталима овај сегмент пута прошао што безболније, водичи су се потрудили да нас забављају, и то – певајући казахстанске хитове, од оних старих из 70-тих година прошлог века, до популарних модерних реп вратоломија за језик на казашком.

Изненадила сам се изузетним осећајем за мелодију и ритам овог номадског народа, а два дана касније сам и потврдила тај утисак у велелепном здању опере у Астани, гледајући врхунски спектакл, најпознатију националну оперу Абаи, коју су својим импресивним гласовним и инструменталним умећем дочарали најеминентнији уметници ове земље.

Кад год дођем у неку нову државу или град, направим мали културолошки тест. Погледам имају ли оперу и каква им је. Казахстан је са својим операма у Алматију и Астани, од којих је потоња највећа таква институција азијског континента, вишеструко премашио очекивања. У инат оним скептицима с почетка приче који су ме питали: Шта ћеш тамо?

Но, да се вратим на језеро. Када се више није могло ни теренцем, наставили смо пешице уз поток, или на коњима стрмијом стазом преко брда.

Каинди, чије име у преводу значи „брезик“, јединствено је чудо природе, настало након земљотреса 1911. године, када се део падине са брезама одронио у долину коју је потом напунила киша. Тако је формирано језеро чије се смарагдне нијансе смењују у зависности од игре сунца и облака, и из чијег дна, дубоког 25 метара и даље извиру танана стабла сабласних бреза. Ова стабла, иако потопљена већ више од једног века, и даље стоје усправно захваљујући хладноћи воде која их је очувала.

Иако је у врелом пролећном дану његова температура од 7 степени деловала привлачно и мамила на освежење, то није било могуће, јер је у језеру купање забрањено. 

Али је зато пријала шетња околним стазама. Док сам посматрала одсјај планинских врхова и дрвећа на води, имала сам осећај да сам закорачила у неки други, тиши, дубљи и ванвременски простор.

Време је брзо протицало и ваљало је кренути даље. Следећа тачка нашег пута било је језеро Колсаи, нешто јужније, ближе граници са Киргистаном. Реч је о низу од три горска језера, смештених између снежних врхова планина Тјен Шан, који популарно зову „бисери северног Тјен Шана“.

Мене је амбијент подсетио на алпске лепоте Словеније и Бледа.

Овде се, ако вам се посрећи, може изнајмити и чамац, па превеслати језеро и истражити га мало боље, или прошетати кроз густе шуме које га окружују. Или једноставно, наручити кафу у оближњем ресторану, сести на дрвено степениште и уживати у погледу. 

И ту, сасвим случајно, посведочити и важном тренутку у нечијем животу.

Младић из Индије одабрао је управо овај амбијент да клекне испред своје драгане, пружи јој отворену кутијицу с прстеном и понуди јој наставак живота удвоје. Ту је већ био и професионални фотограф, унајмљен да овековечи романтичан тренутак, о којем ће, у деценијама које долазе, вероватно причати својој деци и унуцима.

Огладнели и исцрпљени од ходања, отишли смо на ручак, организован у јурти, традиционалном номадском шатору, украшеном прелепим шареним ћилимима, где смо сви поседали по јастуцима на поду око ниских столова.

Изабрала сам локални специјалитет, лагман, домаће тесто, налик резанцима, са говедином и поврћем. 

После паузе и одмора, у већ касно поподне, кренули смо и до последњег одредишта, кањона Чарин, које су организатори пута врло смишљено оставили за крај, да га посетимо само пар сати пред залазак Сунца. 

Иако својом величином не може да се пореди са „старијим братом“, Великим кањоном у Аризони, ово чудо природе, дугачко око 90 километара, нуди задивљујуће формације црвенкастих стена, чије су се боје у сутону претварале у најлепше нијансе наранџасте, златне и ружичасте, нудећи неки небески мир и амбијент попут неке новооткривене планете из далеког свемира.

Најпознатији део кањона је Долина замкова – стене обликоване ерозијом у облике који подсећају на куле, замкове и тврђаве. Ходање том долином, док вас са свих страна окружују камени џинови, изазива осећај дивљења природним силама које су стварале те јединствене облике милионима година.

Полако је падао мрак, а небо се обасуло бескрајем звезда. Ветар је носио песму степе, а ми смо само седели, нас двадесетак случајних сапутника са свих крајева света, ослушкујући тишину и осећајући снажније него икада неку исконску повезаност између човека и природе.

Суштина приступа је да се тумор најпре изолује биопсијом, а затим анализирају протеини који се налазе на површини канцер ћелија. Ти специфични протеини се, како каже, „народски речено, уграде у ту мРНА вакцину“, како би након примене вакцина омогућила имунском систему да препозна управо те маркере и усмери напад на малигне ћелије.

Према досадашњим истраживањима, овакав приступ је посебно обећавајући код одређених врста карцинома.

„Тако се доказало да за неке ракове, као што је меланом или рак коже, или агресивни тип рака дојке, показало се да ако се такве вакцине дају као прва линија терапије, такозвана неоадјувантна терапија, да тако имамо највећи успех у лечењу тих пацијената“, истиче др Цмиљановић.

Резултати су, додаје, значајни: „Драстично је продужен живот пацијентима који су користили такву персонализовану вакцину у комбинацији са стандардном имунском терапијом која се зове Пембролизумаб.“

Како спречити ћелије канцера да парализују имунске ћелије

Ипак, кључ успеха лежи у разумевању начина на који имунски систем функционише. Није код свих пацијената подједнако активан. „Имунски систем не ради увек код сваког канцер пацијента нажалост, јер канцер ћелије имају способност да парализују имунске ћелије“, објашњава др Цмиљановић.

Код тумора као што су меланом или агресивни рак дојке, имуни одговор је често снажнији, што омогућава да вакцина има јачи ефекат. Управо због тога се персонализовани приступ заснива на детаљном генетском профилисању тумора.

Допринос српског научника у секвенцирању генома

Технолошки напредак у области секвенцирања генома омогућио је да се комплетан генетски код човека данас уради по знатно приступачнијој цени него раније. Др Цмиљановић наводи да је његова компанија „откупила 100% компаније "Complete Genomics“, коју је основао др Раде Дрманац, научник српског порекла и један од пионира технологије Next Generation Sequencing.

„Данас можемо да урадимо комплетан генетски код код човека за неколико стотина долара, као и мРНА.“ На основу тих података могуће је предвидети ризике од болести, али и прецизно одабрати терапију, у зависности од тога који су гени активни у канцер ћелијама. Као пример наводи ген КРАС код карцинома плућа, који омогућава циљану терапију када се идентификује његова мутација.

„Све иде у правцу персонализоване терапије за канцер пацијенте, али и за друге болести“, наглашава.

Алтернативне терапије 

Поред мРНА приступа, развијају се и алтернативне технологије. Др Цмиљановић истиче да његов тим користи модификоване вирусе као носаче антигена. „Ми смо ту технологију живог вируса искористили да направимо ковид вакцину у облику назалног спреја“, објашњава научник.

У том процесу ослабљени коронавируси који изазивају прехладе користе се као средство за достављање специфичних канцер антигена до дендритичних ћелија – кључних ћелија имунског система. Када се у тај вирус угради генетски идентификован канцер протеин и примени као вакцина, вирус у организму циља управо те ћелије имуног система.

„Када имунски систем то види, онда буквално је програмиран да иде по телу и да тражи све те неприродне канцер протеине и да убија те ћелије“, објашњава др Цмиљановић.

Овај приступ је, према његовим речима, показао добре резултате у претклиничким испитивањима на животињама, а следећи корак су клиничке студије на пацијентима.

Следеђи циљ: рак простате

Најбоље резултате, како наводи, имунске терапије постижу код меланома, рака дојке и рака бубрега. Тренутно се испитује могућност активирања имунског система и код пацијената са раком простате, бешике и другим малигнитетима.

Ипак, персонализоване вакцине ретко се користе као самостална терапија. „Често те вакцине не могу да буду успешне ако се користе као монотерапија, него се користе са стандардном терапијом, такозваним checkpoint инхибиторима.“

То су лекови као што су Пембролизумаб или Ниволумаб, који ослобађају имунске ћелије од „парализе“ коју изазивају канцер ћелије. Комбинација ових лекова и персонализованих вакцина омогућава, како каже, да се имунском систему истовремено „да слобода“ и „дâ информација“ о томе шта треба да нападне.

„Када се тај процес деси у телу, онда имунски систем почиње да ради и то је најбољи начин како да се ефикасно уништавају канцер ћелије“, наглашава др Цмиљановић.

Персонализоване вакцине ће постати стандард у лечењу рака

У будућности, персонализоване вакцине би, по његовом уверењу, могле постати стандард у лечењу рака – али не саме. „Постаће сигурно стандард. Постаће стандард, не као монотерапије, него у комбинацији са садашњим стандардним терапијама.“

Један од праваца истраживања у компанији др Владимира Цмиљановића јесу и радиолигандне терапије – молекули који се везују специфично за канцер ћелије и носе радиоизотопе који их уништавају, уз минимално оштећење здравог ткива. Комбинација таквог приступа са имунским вакцинама, према његовим речима, даје охрабрујуће резултате.

Др Цмиљановић верује да би у наредним годинама могли бити остварени значајни помаци, чак и код карцинома који се данас сматрају тешко излечивим. „Ја сам велики оптимиста да ћемо моћи неке ракове попут рака простате да излечимо у року од две године“, каже он, додајући да ће време показати да ли ће та очекивања бити испуњена.

Приметио је, како каже, да је онима из другог полуфинала увек лакше, јер су имали привилегију да већ одгледају прво полуфинале и видели су како то изгледа.

„На основу тога знају како ће бити, како могу да се понашају, али и колико могу да се опусте Грин руму“, додаје популарни водитељ.

У Београдској хроници гошћа је била певачица која је све ово искусила на својој кожи и представљала Србију управо у Бечу на „Песми Евровизије" пре 11 година.

„Имала сам ту привилегију да отворим овогодишње такмичење за Песму за Евровизију са дивном соло певачицом Софијом Петровић. Увек када су та снимања сетиш се колико је узбуђење, али и нервоза. Извођачи су ми били слатки, јер су се сви потрудили око наступа и костима“, рекла је Бојана Стаменов.

Иако на телевизорима изгледа гламурозно, савршено, да су сви спремни и делује да нико нема трему, Бојана открива другачију слику.

„Знам како им је свима. Знам како је учесницима, знам како је испред, али и иза камере. Уме да буде често веома напето и најважније је остати прибран. Због тога су ми и ови млађи такмичари били супер, јер слушају савете. РТС има веома уигран тим људи. Свеодци смо из године у годину да је сцена боља и да се извођачи још више труде“, истиче Бојана.

Ове године, као и када је она учествовала, Песма Евровизије је у Бечу.

„Цео Беч је био у знаку Евровизије. На бандерама, жардињерама, таксијима, аутобусима… Онда тај моменат када крочите у арену и видите бину. Па прва проба где ви имате читав тим људи који вас прати и труди се да све буде савршено. Осетите се као звезда“, присетила се Бојана Стаменов.

Открила је и да има и три фаворита на овогодишњем ПЗЕ.

„Постоје разлике између генерација, али и пуно сличности. Наш циљ је био да боље разумемо генерацију Зед и да ширу јавност упознамо са њиховим ставовима, очекивањима и мишљењима“, истиче маркетиншки стручњак.

Иако постоје међугенерацијске разлике, оне „нису толико дубоке и снажне као што се чини на први поглед“. Најизраженије су у односу према технологији.

„Ако се гледа кроз ту призму, онда можемо рећи да постоје велике разлике, али генерално гледано, то су уобичајене специфичности – свака генерација има своје“, додаје гост Јутарњег програма.

Разлике између Србије и Запада

Истраживање показује да постоје разлике између генерације Зед у Србији и њихових вршњака у Европској унији, Сједињеним Државама и Уједињеном Краљевству, али и да су те разлике често пренаглашене.

„Постоје разлике, али мада је наша генерација Зед толерантнија када говоримо о бојкоту, и код нас умеју да бојкотују брендове у односу на вредности које ти брендови пропагирају, али су мање радикални него њихови вршњаци на Западу“, каже Премовић.

Према резултатима истраживања, 36 одсто припадника генерације Зед у Србији изјавило је да бојкотује одређене брендове због неслагања са њиховим ставовима или праксом.

„То уопште није мали број. Али у поређењу са Сједињеним Државама или Уједињеним Краљевством, тамо су млади много осетљивији и спремнији да одмах реагују на потезе брендова који нису у складу са њиховим вредностима. Наша генерација је толерантнија и дозвољава више грешака брендовима, бар у кратком року“, објашњава маркетиншки стручњак.

Ново значење квалитета

Један од кључних налаза истраживања односи се на однос цене и квалитета. Иако се често тврди да цена више није пресудна, Премовић указује да се заправо променила дефиниција квалитета.

„Могуће је да је однос цене и квалитета остао, али се променило то шта данас значи квалитет. Живимо на тржишту хиперинфлације робних марки – пуно малих и великих брендова који су присутни свуда, а не носе неку посебну вредност.“, у таквом окружењу, додаје Премовић, млађа генерација тежи аутентичности.

„Зато млади све више цене, на пример, сеоска домаћинства – производе који долазе са села, који су ручно прављени, за које постоји труд људи. То је аутентично и то има вредност. То је нова дефиниција квалитета.“

Ипак, Премовић наглашава да то не значи да класични брендови немају шансу.

„Они задовољавају одређене потребе, али то нису нужно оне специфичне потребе које су важне појединим потрошачким групама.“

Бојкот, емпатија и информације

Податак да је око трећине младих већ бојкотовало неки бренд отвара питање да ли је генерација Зед емпатичнија и друштвено одговорнија од претходних.

„То је прва генерација која је одрастала са технологијом у пуном смислу те речи. До њих долази много већи број информација него до претходних генерација, и природно је да развијају другачији однос према свету и производима“, наводи Премовић.

Управо та количина информација условљава потребу за филтрирањем.

„Они морају да имају неку врсту одбрамбеног механизма, односно алгоритме у глави како да разликују релевантне од мање релевантних информација.“

Однос према технологији и подацима

Иако се често мисли да су млади неповерљиви према технологији, истраживање показује сложенију слику.

„Постоји парадокс. Једно је шта потрошачи кажу, а друго шта заиста раде. Млади ће често рећи да су све преваре проблематичне, али ће ипак делити своје податке ако процене да је то безбедно или корисно“, каже Премовић.

Занимљиво је, додаје, да су старији често подложнији интернет преварама него млађи. У поређењу са Уједињеним Краљевством, међутим, млади у Србији су спремнији да деле персонализоване податке.

„Тамо је много већи проценат младих који одбијају да дају било какве персонализоване податке, али су истовремено спремни да деле све зарад развоја вештачке интелигенције, што је у ствари исто“, наводи Премовић.

На шта генерација Зед троши новац

Када је реч о структури потрошње, чак око 70 одсто испитаника навело је да највише новца троши на храну.

„То јесте тачно, али треба имати у виду да велики део генерације Зед у Србији и даље живи са родитељима и нема трошкове становања“, каже Премовић.

Поред хране, значајан део новца одлази и на разне претплате, док се у земљама Западне Европе највише троши на становање, јер су млади самосталнији.

Дружење и забава такође заузимају важно место у потрошачкој структури.

„То смо знали и без истраживања, али сада је потврђено бројкама. Дружење, односи са породицом и пријатељима су кључни. То су наша деца – ивер не пада далеко од кладе“, каже Премовић.

Однос према послу и ауторитету

Када је реч о запослењу, генерација Зед у Србији, за разлику од својих вршњака у САД, не ставља плату у први план.

„Код нас је много важнији баланс између посла и приватног живота. Само 11 одсто каже да им је посао тренутно у највишем фокусу, док око 35 одсто истиче да им је живот приоритет“, наводи Премовић.

Флексибилност, рад од куће и менторство истичу се као кључне вредности, уз специфичан однос према ауторитету.

„Није довољно да неко има функцију да би имао ауторитет. Он мора да га заслужи радом и кредибилитетом“, објашњава гост Јутарњег програма.

Поглед у будућност

Када се говори о генерацији Алфа, која тек долази, Премовић процењује да ће разлике бити још израженије.

„Мислим да ће то бити још оштрија и фокусиранија генерација од Зедоваца. Али ни ту не треба повлачити оштре линије – постоји много сличности између генерација, нарочито између миленијалаца и генерације Зед“, закључује Премовић и додаје да године не би требало да буду пресудан фактор.

„Ако неко ради нешто боље и адекватније, без обзира на године, увек има шта да се научи“, напомиње Миљан Премовић на крају гостовања у Јутарњем програму.

Последњих година, манастирски маслињаци у околини комплекса привлаче све већу пажњу, што одражава шири развој маслинарства у Херцеговини. Порфирије је навео да манастир тренутно има 1.700 стабала, укључујући аутохтоне херцеговачке сорте, као и грчке и италијанске варијетете.

Једна од златних награда припала је уљу „Манастир Тврдош Халкидики“, моносортном уљу произведеном од грчке сорте Халкидики. Јеромонах је истакао да су маслине бране ручно и брзо прерађене, чиме је добијено зелено уље изражене воћности и високог садржаја полифенола.

Друга златна награда додељена је уљу „Манастирска мешавина“ (Monastic blend), такође произведеном од ручно браних маслина и прерађеном по најбољим праксама ради очувања свежине и баланса.

Трећу златну награду освојило је уље „Манастир Тврдош Каламата“, произведено од познате грчке сорте стоне маслине. Порфирије је рекао да земљиште и клима у манастирском маслињаку очигледно одговарају овој сорти, као и да добијено уље садржи више од 400 милиграма полифенола по литру, ниво који се често повезује са већом оксидативном стабилношћу и већим интересовањем потрошача који воде рачуна о здрављу.

Порфирије је додао да манастир проширује своју производњу маслина и гради нову уљару. По завршетку радова, она ће пружати услуге прераде и другим произвођачима у општини Требиње, где се узгаја око 8.000 стабала маслина.

Проширивање производње

Широм Херцеговине, сектор је у последњим сезонама убрзано растао, уз подршку институционалних програма и сарадње међу произвођачима. Марко Иванковић, директор Агрoмедитеранског института у Мостару, изјавио је да је прошле сезоне засађено 15.000 нових стабала на око 150 хектара.

Указао је на улогу Херцеговачког удружења уљара и маслинара (ХУУМ), основаног пре пет година, у организовању произвођача и унапређењу квалитета и иницијатива за заштиту порекла.

Уз подршку пројекта “EU4Agri”, ХУУМ је помогао да херцеговачко екстра девичанско маслиново уље добије статус заштићене ознаке порекла на националном нивоу, рекао је Иванковић, додајући да произвођачи очекују да се процес заштите настави и на нивоу Европске уније.

HUUM, који окупља произвођаче различитих вера и етничких припадности, 2024. године постао је и носилац заштићене ознаке порекла под брендом „Златне капи Херцеговине“, с циљем јачања тржишне препознатљивости регионалних уља.

Порфирије је истакао да резултати на NYIOOC-у одражавају заједнички напредак. „Ово је наш заједнички успех“, рекао је, напомињући да обавља и функцију потпредседника ХУУМ-а.

Произвођачи из Херцеговине освојили су 11 награда на прошлогодишњем NYIOOC-у и надају се да ће ове године премашити тај број како буду објављивани нови резултати.

„Блок“ је финтек компанија позната по платним сервисима као што су "Square", "Cash App" и "Afterpay", као и по улагањима у блокчејн и дигитална плаћања. Иако компанија бележи раст профита и није у финансијским проблемима, руководство наводи да алати засновани на вештачкој интелигенцији омогућавају рад у мањим, организационо „равнијим“ тимовима и да вештачка интелигенција суштински мења начин на који се компаније граде и воде.

Овај приступ неизбежно подсећа на отпуштања која је спровео Илон Маск након преузимања „Твитера“ (данас X), када је у кратком року отпуштено више од половине запослених, али уз знатно мање објашњења и уз хаотичну комуникацију. Разлика је у тону и начину – исход је сличан.

Па шта нам се више свиђа: брз, суров и готово импулсиван рез без много речи – или транспарентно, образложено писмо у коме се откази правдају технолошком будућношћу?

Процените сами читајући Дорсијево писмо у оригиналном формату:

правимо @blocks мањим данас. ево моје поруке компанији.

данас доносимо једну од најтежих одлука у историји наше компаније: смањујемо организацију за готово половину, са више од 10.000 људи на нешто мање од 6.000. то значи да се од више од 4.000 вас тражи да одете или улазите у процес консултација. бићу директан о томе шта се дешава, зашто и шта то значи за све.

пре свега, ако сте међу онима на које се ово односи, добићете своју плату за 20 недеља + 1 недељу по години стажа, акције на које будете имали право до краја маја, 6 месеци здравственог осигурања, своје корпоративне уређаје и 5.000 долара које можете да искористите за шта год вам је потребно како бисте лакше прошли кроз овај прелазни период (ако сте ван САД, добићете сличну подршку, али ће се тачни детаљи разликовати у складу са локалним прописима). желим да то знате пре свега. сви ће данас бити обавештени, без обзира на то да ли се од вас тражи да одете, улазите у консултације или остајете.

не доносимо ову одлуку зато што смо у проблему. наше пословање је снажно. бруто профит наставља да расте, услужујемо све више и више клијената, а профитабилност се побољшава. али нешто се променило. већ видимо да алати интелигенције које стварамо и користимо, у комбинацији са мањим и хијерархијски равнијим тимовима, омогућавају нови начин рада који суштински мења шта значи градити и водити компанију. и то се рапидно убрзава.

имао сам две опције: да постепено смањујемо током месеци или година како се ова промена буде одвијала, или да будем искрен о томе где се налазимо и да делујем сада. изабрао сам ово друго. поновљени таласи отпуштања разарају морал, фокус и поверење које клијенти и акционари имају у нашу способност да водимо. радије ћу сада предузети тежак, јасан корак и градити са позиције у коју верујемо него управљати спорим смањењем броја људи ка истом исходу. мања компанија нам такође даје простор да развијамо посао на прави начин, под сопственим условима, уместо да стално реагујемо на притиске тржишта.

одлука овог обима носи ризик. али и стајање у месту носи ризик. урадили смо потпуну ревизију како бисмо утврдили које улоге и људи су нам потребни да бисмо поуздано развијали пословање од сада па надаље, и тестирали смо те одлуке из више углова. прихватам да је могуће да смо у неким случајевима погрешили, и уградили смо флексибилност да то узмемо у обзир и урадимо оно што је исправно за наше клијенте.

нећемо једноставно уклонити људе са slack-а и имејла и правити се да никада нису били овде. канали комуникације остаће отворени до четвртка увече (пацифичко време) како би сви могли да се опросте како треба и поделе шта год желе. такође ћу одржати видео-обраћање уживо у 15:35 по пацифичком времену да се свима захвалим. знам да овакав начин може деловати непријатно. радије бих да буде непријатно и људски него ефикасно и хладно.

онима који одлазе… захвалан сам вам и жао ми је што вас стављам у ову ситуацију. ви сте изградили оно што је ова компанија данас. то је чињеница коју ћу увек поштовати. ова одлука није одраз онога што сте допринели. бићете велики допринос свакој организацији убудуће.

онима који остају… ја сам донео ову одлуку и преузимам одговорност за њу. оно што од вас тражим јесте да градите са мном. градићемо ову компанију са интелигенцијом у срцу свега што радимо. како радимо, како стварамо, како служимо нашим клијентима. наши клијенти ће такође осетити ову промену, и помоћи ћемо им да се снађу у њој: ка будућности у којој могу директно да граде сопствене функције, састављене од наших могућности и испоручене кроз наше интерфејсе. на то сам сада фокусиран. очекујте поруку од мене сутра.

џек

„Нисам имао много времена да видим град јер смо стигли право с аеродрома у хотел па смо дошли овамо и још нисам срео много људи, али радим са људима из Србије на крузеру и док сам певао мислим да имамо исте исте емоције, суседи смо тако да имамо исту енергију по мом мишљењу“, рекао је Акилас.

Говорећи о припремама за Евровизију, наглашава да је реч о озбиљном и захтевном процесу. „Стварно је захтевно, потребно је много рада, много проба. Али веома сам узбуђен због овога и драго ми је што сам део Евровизије. Мислим да сам рођен за ово. Од детињства сам се припремао за ово, осећам се благословено и захвално и једва чекам“, истакао је грчки представник.

Пут до националне титуле, како каже, био је испуњен трудом, али и новим пријатељствима. „То је захтевало много рада, много проба, али сам се спријатељио са учесницима грчког избора и то је дивно јер музика спаја људе. Уложио сам много труда али сам узбуђен и не марим што радим нон-стоп“, навео је Акилас.

Грчки представник: Моја песма говори о конзумеризму и похлепи

Песма Ferto, којом ће се представити светској публици на евровизијској сцени, носи, како истиче, озбиљну и личну поруку. „Песма говори о конзумеризму и похлепи. Јунак песме каже: 'Морам да се играм, нећу одустати'. Морам да играм, морам да преживим, морам да радим све што је потребно да бих живео свој живот онако како желим. Он жели све више ствари, није задовољан, жели још више узбудљивих ствари, већих ствари“, објаснио је Акилас.

Додаје да се кроз песму открива и дубљи разлог таквих тежњи. „Како се прича развија, откривамо зашто тај лик има све те потребе. Оне потичу из детињства. Песма је написана, посвећена свима који су одрасли а да им је притом нешто недостајало. И ово је израз захвалности свим родитељима који су жртвовали све што су могли како би дали све најбоље својој деци, као што су учинили моји родитељи. И ово је за мене једна лична прича.“

Управо та искреност, сматра, донела је одличне реакције публике: „Многи људи сматрају да је то само једна смешна песмица, весела, има добар ритам, добру вибрацију, али има и велику поруку, озбиљну поруку која потиче из мог срца, из моје животне приче“.

Подршка из региона за њега има посебан значај. „Добијате прилику да видите људе из других земаља, да осетите њихову љубав и наравно видите да музика спаја људе без обзира на језик. Знам за песму Молитва, не знам шта значи текст, али ми се свиђа звук, свиђа ми се њен глас, умем да је певам иако не знам значење“, рекао је Акилас.

Иако је чуо неке  песме српских финалистима, није желео да издваја фаворите. „Мислим да ће бити јако такмичење, једва чекам да видим ко ће представљати Србију. Срећно, Србијо!“, рекао је певач.

Очекивањима и прогнозама о високим позицијама на „Песми Евровизије“ у мају у Аустрији се не оптерећује. „Не желим да гледам бројеве ни прогнозе, желим да се фокусирам само на свој рад и да дам све од себе и да моја земља буде поносна на мене.“

Открива и да публику у Бечу очекују изненађења. „Наравно да ће бити много промена. Радимо на томе, ја и мој тим и изузетно сам узбуђен али не могу све да вам кажем јер ће то бити изненађење.“

Говорећи о аутентичности, поручује: „Ако сте верни себи и говорите своју истину можете само да будете аутентични.“