Лајка – луталица са московских улица се на данашњи дан винула у свемир

У време када је Лајка отишла на пут у свемир, није се много знало о утицају услова током таквих летова на жива бића. Један број научника веровао је су да људи не би могли да преживе лансирање или утицај простора у свемиру, па су стручњаци дошли на идеју, да у свемирски програм укључе животиње. Совјетски свемирски програм одлучио је да за ту мисију користи псе.

Лајка је била пас луталица, првобитно названа Кудријавка. Са још два пса је обучавана, и на крају изабрана за путника у свемирској летелици Спутњик 2.

Лансирање је било трећег новембра 1957. године, а пошто Спутњик 2 није био направљен тако да може да се врати, у старту се знало да ће Лајка угинути.

След околности био је такав да је Лајка угинула свега неколико сати после лансирања услед последица стреса али и због топлотног удара, претпоставља се због квара у контролном систему за температуру. Иначе, у јавности је било бројних полемика око узрока њене смрти. Прави узрок објављен је деценијама после овог светски познатог лета.

Прокрчен пут ка освајању свемира

Упркос томе што Лајка није преживела путовање, експеримент је доказао да живи путник може да преживи лансирање у орбиту и поднесе бестежинско стање.

Тако је прокрчен пут за летове људи у свемир, а и научници су захваљујући Лајки дошли до првих података о томе како живи организми реагују на окружење у свемирским летовима.

Мали споменик у знак сећања на Лајку налази се у близини војно-истраживачке установе у Москви која је припремила Лајкин лет у свемир, а подигнут је у априлу 2018. године.

Према неким изворима, званична одлука о лансирању Спутњика 2 донета је 10. или 12. октобра, па је тиму стручњака остављено врло мало времена за припреме и дораду летелице.

Спутњик 2 је зато морао бити убрзан пројекат, а неки елементи су рађени тек према грубим скицама.

Поред основне мисије – слања живог бића у свемир, Спутњик 2 је носио и инструменте за мерење соларне радијације и космичког зрачења.

Летелица је имала опрему која се састојала од генератора за кисеоник и апсорпцију угљен-диоксида.

Лајки је била обезбеђена храна у виду желеа, за једнонедељни лет. Појасеви и ланци били су прилагођено њеном телу, како би јој ограничавали покрете на седеље и лежање, а у кабини није било места за окретање.

Лајкине откуцаје срца пратио је електрокардиограф док су оатли апарати бележили њено дисање и крвни притисак.

Изазови живота на улици и тренирање издржљивости

Керуша, која је касније добила име Лајка била је мешанац, пас луталица пронађена на московским улицама. Совјетски научници одлучили су да за користе псе луталице због претпоставке да су такве животиње научиле да се носе са тешким изазовима преживљавања, хладноћом, глади…

Извештаји наводе да је имала око шест килограма и отприлике три године. Током тренинга, особље јој је давало разне надимке: Кудријавка, Жучка Лимончук… Руски научник Олег Газенко изабрао је да тренира Лајку.

Њено порекло остало је непознато, а претпоставља се да је делом била расе хаски а делом теријер.

Током обуке (уз Лајку су трениране и женке Албина и Мушка) пси су стављани у окружење које је симулирало убрзање током лансирања ракете, и буку у свемирској летелици. Пси су тренирани и да једу специјални желе високе нутритивне вредности.

Пре лансирања, један од научника одвео је Лајку кући да се игра с његовом децом. Др Владимир Јаздовски је написао: „Желео сам да урадим нешто лепо за њу, остало јој је још тако мало времена“.

Лајкино пионирско путовање учинило ју је једним од најпознатијих паса на свету. Њен лик исклесан је на Споменику освајачима свемира, заједно са космонаутима и инжењерима.

У Москви, на Комеморационој плочи, на Институту за авијацију и космичку, у једном углу приказана је Лајка.

Појављује и у бројним књижевним делима, на неколико поштанских марки у различитим државама, а један део тла на Марсу у близини кратера Восток, такође је назван по овој јединственој керуши.