У главном Лото извлачењу, добитна комбинација је гласила: 7, 14, 17, 22, 24, 26, 33

Вечерас је 10 играча извукло шестицу која је вредела 305.550 динара.

 У игри Лото плус није било добитника за седмицу у вредности од 2.490.000 евра, а добитна комбинација гласила је: 4, 9, 14, 16, 19, 24, 32.

Џокер игра у 40. колу се играла за 410.000 евра. Џокер комбинација гласила је: 7 1 9 2 6 0

У овом колу није извучен „џокер“ добитник.

"Royal Pop" представљен је 16. маја 2026. године као резултат сарадње између компанија „Своч“ (Swatch) и "Audemars Piguet". Нови модел враћа у фокус џепни сат, што је реткост у савременој часовничарској индустрији.

Сат је доступан у осам различитих варијанти, израђен је од биокерамичких материјала и инспирисан естетиком поп-арта и „Свочових“ колекција из осамдесетих година прошлог века. Уз сат долази и кожни каиш, па може да се носи око врата, на руци, у џепу или закачен за торбу. Посебан додатак омогућава да се користи и као стони сат.

Цена модела креће се између 385 и 400 евра, али су се већ појавили препродавци који исти сат на интернету нуде и за више од 1.000 евра.

Инциденти у Италији

Најнапетија ситуација забележена је у Италији. У Милану и Риму формирани су редови испред продавница где се чекало више сати, а у појединим случајевима интервенисало је и обезбеђење због сукоба међу купцима.

Према наводима локалних медија, у Милану су постављене заштитне ограде како би се контролисала маса људи, док су поједини купци остали у реду и након што су сви примерци били распродати. Сличне сцене виђене су и у другим градовима Европе, Азије и Северне Америке.

Продавнице затворене због безбедности

У појединим државама продавнице нису ни отворене. У тржним центрима у Дубаију, као и у деловима Велике Британије, догађаји поводом лансирања модела отказани су због безбедносних разлога и процене да би могло доћи до озбиљних инцидената због великог броја људи.

Редови су забележени и у Лондону, Осаки, Њујорку и Сингапуру.

Нови талас „своч маније“

Компанија „Своч“ већ је имала сличан успех 2022. године са моделом "MoonSwatch", насталим у сарадњи са брендом „Омега“. Међутим, стручњаци оцењују да је "Royal Pop" изазвао још већу глобалну пажњу захваљујући споју луксузног дизајна, ограничене доступности и приступачне цене.

Иако је компанија ограничила куповину на један сат по особи дневно, интересовање не јењава, а интернет препродаја наставља да подиже цену модела из сата у сат.

Рој пчела накратко је прекинуо рад новинарских екипа, док су поједини запослени потражили заклон у Западном крилу Беле куће.

Пометња је трајала свега двадесетак минута, након чега су се пчеле населиле на оближњем дрвету унутар комплекса.

Испоставило се да „непозвани гости” потичу из самог пчелињака Беле куће. Стручњаци објашњавају да је ројење природан процес током којег део колоније напушта кошницу у потрази за новим стаништем.

Инцидент се догодио само неколико недеља након што је Меланија Трамп открила да је пчеларска операција у Белој кући проширена — број кошница удвостручен је са две на четири.

Нове кошнице, направљене као минијатурне реплике Беле куће, недавно су обишли британски краљ Чарлс Трећи и краљица Камила током државне посете Сједињеним Америчким Државама.

Пчеле у Белој кући опрашују баште и производе више од 100 килограма меда годишње, који се користи у кухињи и као дипломатски поклон страним званичницима.

Пчеларство у Белој кући није новина. Програм је започео као лични пројекат једног од запослених, Чарлија Бранта, а значајно је проширен током мандата председника Барака Обаме.

Тадашња прва дама Мишел Обама подржала је иницијативу, истичући значај пчела за екосистем, па су ови инсекти постали стални становници најпознатије адресе у Америци.

Инцидент је поново скренуо пажњу на све популарније урбано пчеларство и његов утицај на екосистем, посебно на однос медоносних пчела и дивљих опрашивача у градским срединама.

Резултат сарадње је кампања под називом „Gold & Crystal – The Lost Treasure of Edward Kenway“, која фановима нуди прилику да се из виртуелних претворе у праве трагаче за благом.

Ковчег је закопан негде на простору Кариба, а његов садржај је пажљиво осмишљен тако да одражава дух игре. У њему се налазе златници исковани са логом „Assassin’s Creed“, укупне вредности око 350.000 долара.

Поред злата, у ковчегу се налази и централни предмет – реплика мистериозне кристалне лобање из игре, украшена црвеним опалом. Тај јединствени артефакт, дело француског занатлије Ервеа Оближија, процењује се на додатних 150.000 долара.

Петнаест загонетки до богатства

Пут до блага води кроз решавање 15 сложених загонетки. Иако је потрага тематски везана за свет игре „Assassin’s Creed Black Flag“, организатори истичу да претходно познавање игре није неопходно.

Сви трагови могу се решавати онлајн, са било ког места у свету, уз помоћ логике и дедукције.

Рад у тимовима је дозвољен и подстиче се, али само једна особа може бити званично проглашена проналазачем и добити награду. 

Након успешног решавања свих задатака и прецизног одређивања локације, организатори ће победника одвести на Карибе, где ће, уз мапу и лопату, имати прилику да лично ископа ковчег.

Авантурa која траје годинама

Према проценама компаније „Unsolved Hunts“, најбржим учесницима биће потребно између две и пет година да дођу до коначног решења. Званични почетак потраге заказан је за 9. новембар, неколико месеци након изласка римејка игре 9. јула.

Учествовање није бесплатно. За приступ потрази заинтересовани морају купити један од пакета, чије цене почињу од око 40 долара за дигиталну верзију.

Скупљи пакети, попут издања „Pirate Lord“, која кошта више од 200 долара, укључују и физичке предмете – мапу, свеске за белешке и друштвену игру. Ниједан пакет не садржи копију саме видео-игре.

Овај амбициозни пројекат „Убисофта“ још један је покушај да фирму која је пред колапсом због лоших одлука врати на финансијске ноге, пошто је њена будућност неизвесна.

Како је саопштило руско Министарство просвете и науке, реч је о развоју који би могао да отвори нове могућности за примену дрвета у грађевинарству, уређењу ентеријера и производњи савремених завршних материјала.

Према наводима из Министарства, материјал се добија од дрвене подлоге која пролази кроз процесе делигнификације и бељења, након чега се третира специјалним импрегнационим средством.

Као резултат тог поступка, дрво добија високу оптичку пропустљивост, док истовремено задржава природну структуру и механичку чврстоћу.

За овај развој већ је одобрен патент.

Из Министарства су навели да „провидно дрво“ комбинује издржљивост, поузданост и декоративна својства, због чега има широк спектар потенцијалних примена.

Материјал би могао да се користи за израду панела, преграда, намештаја и декоративних елемената који омогућавају меко и дифузно осветљење простора, чиме се доприноси стварању удобнијег и естетски пријатнијег окружења.

Као једна од значајних предности истиче се и могућност уштеде енергије.

Захваљујући способности да пропушта дневну светлост, провидно дрво би могло да смањи потребу за вештачким осветљењем током дневних сати у објектима у којима се буде користило.

Иако је радња смештена у Мајамију, управо су баште и фасада ове виле која је у Флориди коришћене за неке од најупечатљивијих сцена, чиме је здање постало део глобалне филмске културе.

Вила је изграђена 1906. године по пројекту архитекте Бертрама Гудхјуа и представља спој медитеранског препорода, неокласицизма и блискоисточних архитектонских утицаја.

Унутрашњост краси изузетно декорисан ентеријер, укључујући засвођене плафоне и мозаике, који сведоче о амбицији првобитних власника да створе репрезентативно здање инспирисано антиком и Оријентом.

Простире се на око десет хектара и одликује је изузетна декоративна обрада, укључујући куполе, мозаике и раскошне терасе са погледом на океан и планине.

Иако се у појединим медијским наводима помињу историјске личности попут Ајнштајна или Черчила као гости ове виле, ти подаци нису потпуно поуздани и често се јављају у контексту популарних легенди везаних за имање.

Поред калифорнијског имања, на тржишту се налази и вила на Флориди, у области Ки Бискејн, која се везује за филмску инспирацију Мајамија и атмосферу криминалног луксуза приказаног у истом остварењу.

Ова некретнина, позната по очуваном оригиналном стању из осамдесетих година, у огласима достиже цену од 237 милиона долара, што је сврстава међу најскупље понуде на светском тржишту.

Док једна представља историјски архитектонски споменик у Калифорнији, друга је симбол флоридског луксуза и филмске естетике Мајамија. 

Рад је прекинут пре десет година, када се деда Доса, разболео. Пре неколико година, његов унук, одлучио је да обнови рад воденице и врати јој некадашњи значај.

„Прадеда је прво одржавао, по онда деда. Деда је имао и положено чак за млевење, водио је и књиге, радио је дању и ноћу, млео је пшеницу за брашно, за хлеб, млео је кукуруз за искрану стоке. Људи је имало, долазили су људи из Ласово, Леновац, Бачевицу, долазили су ту", прича Ивица Марјановић.

У воденици су уточиште пронашли и слепи мишеви. Скривена дубоко у шуми и атару села Ласово, деда Досину воденицу покреће вода Ласовачке реке.

Иако удаљена од главних путева, данас је лако пронаћи, јер је обележена и на Гугл мапама.

За Ивицу Марјановића обнова воденице представља много више од породичног посла. Идеја је била да труд и рад предака не падну у заборав. Додаје да је наишао на велику подршку мештана.

„Па жао ме да пропада, ту су доста они уложили посао. То је све ручно рађено, пробили су јаругу кроз стене. То су ишли код људи да ради, јаре, они су били и зидари да зајме људи за посао. Можда се деси да нема електрична енергија, па ћемо да имамо спас за млевење, за стоку", додао је Ивица.

Према попису из 1867. године, у Србији је било 7.125 воденица, а у источној Србији био је највећи броје поточара.

Деда Досина воденица данас је једина активна воденица у подтупижничким селима и симбол да се живот на селу и повезаност са природом могу сачувати и обновити.

То је навело научнике на две могуће претпоставке.

Прва је да родитељи, гледајући бебу, бирају име које на неки начин „одговара“ њеном изгледу. Друга је да само име временом утиче на изглед особе, тако да људи постепено почињу да личе на своје име.

Тим израелских истраживача тестирао је ове теорије у више студија током 2024. године.

У једном истраживању учесници су покушавали да повежу лица одраслих и деце са њиховим правим именима. Резултати су показали да су испитаници били много успешнији код одраслих особа, док су код деце имали далеко више потешкоћа.

Научници сматрају да то указује да људи временом развијају изглед који се повезује са њиховим именом, а не да при рођењу добијају „одговарајуће“ име.

Стереотипи повезани са одређеним именом

У другом истраживању коришћена је вештачка интелигенција како би се упоредила сличност лица људи који имају исто име и оних који га немају.

Резултати су показали да одрасли са истим именом имају приметно сличније црте лица, док код деце такав образац није уочен. И то подржава теорију да људи временом почињу да личе на своје име.

Истраживачи верују да људи током живота усвајају стереотипе повезане са својим именом и да се несвесно понашају у складу са њима, што постепено може да утиче и на њихов изглед.

Као пример наводи се име „Тајлер“, које у појединим културама носи снажне мушке асоцијације. Дечак са тим именом могао би да прихвати таква очекивања, бави се спортом и развије више самопоуздања у друштвеним ситуацијама. Временом би његов начин живота и израз лица могли да обликују атлетски изглед који људи повезују са тим именом.

Истовремено, и окружење може да реагује на стереотипе везане за нечије име. Уколико, на пример, наставник одређено име повезује са проблематичним понашањем, могао би несвесно да има предрасуде према детету које носи то име, што би могло да утиче на његов однос према школи.

Ова открића надовезују се на ранија истраживања која су показала да име може да утиче и на животне прилике.

Тако је једна немачка студија из 2011. године показала да особе са мање популарним именима имају мање успеха у онлајн упознавању. Друга истраживања указала су да људи ређе помажу особама са именима која носе негативне друштвене асоцијације.

Постоје и студије које сугеришу да људи са необичнијим именима чешће завршавају у несвакидашњим професијама.

Иако Пентагон годинама ради на декласификацији ових докумената, председник Доналд Трамп последњих месеци поново је скренуо пажњу на ову тему, најављујући велико објављивање досијеа.

„Док претходне администрације нису успеле да буду транспарентне по овом питању, са овим новим документима и видео-снимцима људи могу сами да одлуче: ’Шта се, дођавола, дешава?’ Забавите се и уживајте“, написао је Трамп на друштвеној мрежи Truth Social.

Трампова администрација наводи да јавност може сама да донесе закључке на основу информација из досијеа, који укључују старе депеше Стејт департмента, документе Еф-Би-Ај-а и транскрипте разговора посада Насе током свемирских летова.

Нови веб-сајт Пентагона, на којем се налазе документи, има ретро изглед, са црно-белим војним снимцима летећих објеката и текстом у фонту писаће машине. Досијеи обухватају случајеве које влада сматра нерешеним, што значи да из различитих разлога нису могли са сигурношћу да буду објашњени.

Од Апола 11 до сиријске пустиње

Објављени материјал представља велику колекцију видео-снимака, фотографија и сведочења која ће готово сигурно подстаћи нове спекулације.

Тако депеша Стејт департмента из америчке амбасаде у Таџикистану из 1994. године детаљно описује како су таџикистански пилот и тројица Американаца видели јарко осветљен НЛО док су летели млазњаком изнад Казахстана.

Према документу, објекат је „правио заокрете од 90 степени, изводио спиралне маневре и кретао се у круговима при великим брзинама“.

То није једини случај необичног кретања. Војни извештај са Егејског мора из 2023. године наводи НЛО који је летео тик изнад површине мора и правио „вишеструке заокрете од 90 степени при процењеној брзини од 130 километара на час“.

Један интервју са америчким обавештајним званичником описује инцидент од прошле године, када је током претраге хеликоптером наишао на „изузетно врелу“ куглу која је лебдела изнад земље. Након што је прешла око 32 километра, приметио је још четири или пет кугли које су бљескале.

Чак и записи из раних дана свемирских истраживања садрже необјашњиве белешке.

У транскрипту разговора са посадом мисије Аполо 11 из 1969. године, Баз Олдрин се присетио да је уочио неколико необичних призора, попут „значајног“ објекта близу Месеца и „прилично јаког извора светлости“ за који је посада сумњала да би могао бити ласер.

У другом документу, фотографија са мисије Аполо 17 из 1972. године приказује три тачке у троугластој формацији, за које Пентагон каже да би могле представљати „физички објекат“.

Вишегодишњи пут ка транспарентности

Ова објава представља кулминацију вишегодишњих напора да се тема НЛО-а измести из домена теорија завере.

Интересовање је порасло након што је Конгрес 2022. године одржао прва јавна саслушања о НЛО-има у последњих 50 година. Као одговор, Пентагон је основао Канцеларију за решавање аномалија у свим доменима (ААРО), са задатком да анализира извештаје војних службеника и цивила.

У свом извештају из 2024. године, ААРО је навела стотине нових инцидената, али није пронашао доказе који би потврдили постојање ванземаљске технологије.

Паралелно с тим, и НАСА је покренула сопствену независну студију, а њихов тим стручњака у извештају из септембра 2023. године нагласио је потребу за систематичнијим прикупљањем података.

Притисак за транспарентност долази и из Конгреса. Републиканци попут Тим Барчет захвалили су Трампу на „испуњеном обећању“, док други, попут Ане Полине Луне, траже објављивање још снимака које су идентификовали узбуњивачи.

Стручњаци позивају на опрез

Упркос узбуђењу јавности, стручњаци позивају на опрез.

Шон Киркпатрик, бивши директор канцеларије ААРО, упозорио је да ће објављивање сирових података без анализе „само подстаћи додатне спекулације, завере и псеудонауку“.

Он објашњава да се видео-снимци УАП (неидентификованих аномалних појава) често погрешно тумаче.

Као пример наводи снимак из 2013. године који приказује летелицу у облику звезде са осам кракова.

Киркпатрик сматра да то вероватно није ништа више од врелог мотора млазњака који ствара оптички ефекат, познат као дифракција, на сочиву камере.

Организације попут Фондације Сол поздрављају овај корак ка транспарентности, али траже доношење закона који би приморао на „темељну“ ревизију свих поверљивих записа о УАП-има.

„Иако је данашњи корак ка пуном обелодањивању добродошао, потребно је предузети још много корака како би се окончале деценије тајности којима су Американци држани у мраку“, изјавили су Питер Скафиш и пензионисани контраадмирал Тим Галоде из те фондације.

Док најновији потез Пентагона пружа јавности до сада најдубљи увид у прикупљене податке, дебата о природи и пореклу ових феномена се наставља.

Церемонија прилагођена роботу

Током обреда, робот је добио име "Габи", што на корејском значи милост. Церемонија, први пут одржана за не-људског учесника, прилагођена је новом искушенику. Уместо традиционалног ритуала прочишћења "јонби", где почетници добијају мале опекотине од тамјана, монаси су Габију залепили налепницу фестивала лотосових лампиона. Око врата су му ставили огрлицу са 108 молитвених перли, које симболизују 108 овоземаљских жеља којих се будисти одричу на путу ка просветљењу.

На питање монаха: "Хоћеш ли се посветити светом Буди?", Габи је одговорио јасним гласом: "Да, посветићу се." Пет будистичких правила такође је реинтерпретирано за робота. Уз помоћ алата вештачке интелигенције, формулисане су нове заповести: "Поштуј живот и не наноси му штету", "Не оштећуј друге роботе", "Поштуј и слушај људе", "Не користи обмањујући говор" и "Штеди енергију". На сваку од њих, Габи је потврдно одговорио.

Око истине са вештачком интелигенцијом

Габи, међутим, није једини робот који корача духовним стазама у Јужној Кореји. На Универзитету Донгук, тим предвођен професором Лим Џунг Јоном развио је "почасног Хјеана", чије име значи "око истине". За разлику од Габија, Хјеан је полу-хуманоидни робот са точковима, дизајниран као интелигентни асистент у храмовима. Његов АИ систем обучен је на огромној бази будистичких списа, проповеди и информација о храмовима.

"То је робот оптимизован за простор храма и аскетску праксу", објаснио је професор Лим. Хјеан поздравља посетиоце и одговара на питања на корејском и енглеском. На питање да дефинише саосећање, одговорио је: "Осетити бол свих живих бића као сопствени." Пошто обрађује податке локално, без интернета, може да ради и у удаљеним храмовима. Његове дужности ће обухватити и помоћ у кухињи, чишћење и ноћни надзор. Професор Лим наглашава да Хјеан није замена за монахе, већ помоћник који им ослобађа време за духовне потраге.

Глобални дијалог вере и технологије

Појава  монаха робота у Јужној Кореји део је глобалног тренда спајања технологије и духовности. У Јапану, где се друштво суочава са старењем свештенства, роботи попут "Миндара" и "Будароида" већ годинама помажу у одржавању верских заједница. У Индији се роботске руке користе за извођење хиндуистичких ритуала, док је у Немачкој Протестантска црква представила робота "БлесЈу-2" који даје благослове.

Ред Џогје, највећи будистички ред у Јужној Кореји, описује увођење робота као "експеримент о томе како традиционална религија може комуницирати са дигиталним добом". Иако истичу да духовна пракса остаје домен људи, надају се да ће ове иницијативе приближити будизам млађима. У земљи где се више од половине становништва не изјашњава као религиозно, а будизам бележи раст популарности, Габи и Хјеан представљају мост између древне традиције и будућности.

Како истиче професор Лим, крајњи циљ није техничко савршенство, већ емоционално исцељење. Он верује да АИ може постати "најтоплије оруђе" човечанства, нудећи утеху усамљенима. "Робот опремљен вештачком интелигенцијом без садржаја је само празна љуштура - грумен метала", рекао је. "Управо због будистичке етикеције робот који спаја дланове покреће људе. Роботи би требало да буду помоћници који помажу људима да постану потпунији", закључио је професор Лим.

„Ми заиста мешамо све уметности. Ово је највиши ниво циркуса и акробатике, говоримо о олимпијским и светским шампионима. То је огромна продукција са видео пројекторима, технологијом, светлом, звуком. И представа и кореографија, са много емоција, и ово је заиста намењено свима“, наводи Џени Мелет.

Смењиваће се атрактивне акробатске тачке, шоу инспирисан светом инсеката, и извођења у којем и најмањи детаљи постају део раскошне приче по коме је ова трупа позната широм света.

„Моја улога је улога црвеног паука, пењем се све време по мрежи и уз то изводим акробације. За то је потребна животна припрема, иако сам на сцени још од пете године, много је балетских и акробатских тренинга пре тога. Сви иза себе имамо јаке каријере, са олимпијских и светских такмичења. Сада смо у најбољој форми да представу донесемо на прави начин“, истиче уметница Светлана Делус.

Чудесни микросвет где се свет инсеката претвара у живописну позорницу покрета, боја и енергије. Уметност, акробатика и фантазија, први пут у Београду.

 „Зграда излази на две улице и два булевара. Има девет ламела, занимљиво је да можете да уђете на почетку прве ламеле на почетку Антифашистичке борбе и да скроз кроз подрум зграде изађете на крају девете ламале, у Милентија Поповића број 14. Овај блок сам по себи је добро организован, ту је школа, два вртића, десета гимназија, станари који дођу углавном се задржавају овде“, рекао је Зоран Ђукић, професионални управник.

Зграда са више од 6.000 врата и око 5.000 прозора

Грађена је 60-их година прошлог века према пројекту групе архитеката.

„Припада индустријској модерни, пошто је грађена у време индустријализоване стамбене изградње када је било неопходно једноставним решењима постићи што бржу изградњу. Били су јаки захтеви да се произведе што више станова. Да бисте то избегли морате да имате врло једноставна, лака решења која могу да се реализују, а то је та разноликост, хетерогеност“, рекао је Горан Анђелковић, архитекта.

Није ово једина зграда на Новом Београда необичне архитектуре. Ко год прође поред блока 28 не може да не примети "телевизорке".

Име су добиле по прозорима који подсећају на старе коцкасте телевизоре. Изгледају као да су само прилепљени на фасаду. Због свог изгледа, када су направљене, биле су предмет критика, како архитеката, тако и јавности, а данас су један од симбола Новог Београда.

Три солитера у блоку 38, који из ваздуха имају облик знака марке аутомобила, зграда у блоку 30, чија је основа у облику потковице, Генекс кула, зграда на Богословији, која је због троугластих тераса добила надимак по популарној чоколади, такође су неке од зграда које не личе једна на другу. Архитекте кажу да се и данас труде да праве разнолике пројекте, али много тога зависи од инвеститора.

„Када говоримо о данашњем тренутку мени се чини да се архитекте воде линији мањег отпора и некако прилагођавању ситуацији терену и више се тежи да се нешто уради него да се и промисли на квалитетан начин. Навешћу пример, рецимо већина данашњих зграда има коридорских систем унутар објекта и онда се стиче утисак да живите у хотелу, а не у стамбеном објекту. Изгубила се та нека потреба за инзтеграцијом хоризонталне и верикалне комуникације као саставног дела више породичне стамбене заједнице“, рекао је Горан Анђелковић,архитекта.

Некада су доминирале бетонске фасаде, а данас се архитекте радије одлучују за стакло.Старије зграде углавном имају велике заједничке ходнике, паркове између блокова и кровне терасе доступне свима, док данас све чешће имају рецепције, обезбеђење, теретане и базене који су резервисани искључиво за станаре.

На Тргу светог Марка, једном од најнижих делова, висина једва достиже 80 центиметара. На ободима лагуне, североистоку и југозападу, терен је већ испод нивоа мора.

Током последњег века ниво мора порастао је за око 30 центиметара уз процену сталног убрзавања. Истовремено, и само тло тоне додатних 10 центиметара.

„Будућност града неће бити једноставан наставак прошлости“, упозорава Пјеро Лионело, климатолог и један од аутора студије објављене у Scientific Reports.

Истраживање описује неколико могућих сценарија за град који од туризма зарађује око милијарду евра годишње. Међутим, ниједан не гарантује дугорочну сигурност.

Ограничења система МОСЕ

Главна заштита града је систем покретних брана МОСЕ (Modulo Sperimentale Elettromeccanico), пројектован да штити лагуну од екстремних плима.

Међутим, истраживачи са Универзитета у Саленту и Универзитета Ка’ Фоскари, упозоравају да систем није предвиђен за сталну употребу.

Његово активирање већ постаје све учесталије: између 2020. и 2025. коришћен је више од стотину пута, док је почетком 2026. активиран више десетина пута за само неколико седмица.

Ако ниво мора порасте за 75 центиметара, бране би морале да остану подигнуте и до пола године.

На 125 центиметара, готово читаве године. Такав сценарио довео би до озбиљних последица по екосистем лагуне и функционисање луке.

Екстремна решења: подизање или фрагментација града

Да би се добило на времену, разматрају се радикалне инжењерске мере.

Једна од њих је убризгавање воде у тло како би се град подигао за око 30 центиметара. Иако технички могуће, решење носи високе трошкове и ризике по стабилност историјских грађевина.

Друга опција подразумева заштиту појединачних објеката.

Транспарентне баријере, попут оних које већ штите Базилику светог Марка, могле би се проширити на друге делове града.

Тиме би Венеција постала скуп „острва“, док би остатак био без заштите од поплава.

Град тврђава или изолована лагуна

Међу предложеним решењима је и изградња трајне бране око лагуне, чиме би Венеција постала својеврсна тврђава.

Процене трошкова крећу се између 500 милиона и 4,5 милијарди евра, док би комплекснији системи могли коштати и 30 милијарди.

Постоји и могућност потпуног одвајања лагуне од Јадранског мора, чиме би се она претворила у затворено обално језеро.

Таква интервенција би заштитила град и при вишем порасту мора, али би неповратно променила природно окружење и свакодневни живот.

Поглед ка 2300: пресељење као крајња опција

Најдраматичнији сценарио предвиђа релокацију града. У случају да ниво мора порасте за више метара, што је могуће до 2300. године, ниједна инфраструктура неће бити довољна.

Једина опција била би да се највреднији споменици, попут Базилике светог Марка и Дуждеве палате, демонтирају и преместе у унутрашњост, по узору на случај Абу Симбела.

Процене говоре о трошку већем од 100 милијарди евра, уз ненадокнадив културни губитак.

Град који се празни

Паралелно са климатским проблемима, Венеција се суочава и са демографским падом.

Са око 170 хиљада становника средином прошлог века, град данас броји тек нешто више од 50 хиљада.

Глобална опомена

Судбина Венеције превазилази локални оквир. Она је упозорење за бројне приобалне градове широм света.

Без одлучне борбе против климатских промена, чак и најнапреднија техничка решења могу бити само привремена.

Град који је вековима пркосио мору могао би се сусрести са тешким одлукама: да настави борбу и да се радикално промени или да се, по први пут повуче пред водом.

Током ноћи, на Тргу Ватерло, на само неколико корака од резиденције британског краља – куће Кларенс са једне, и Трафалгар сквера са друге стране, постављена је статуа о којој бруји цела планета.

Стратешки је позиционирана између споменика палим Британцима у Кримском рату и статуе Едварда Седмог, чукундеде актуелног суверена, чија владавина представља кулминацију британског империјализма.

Сам Трг Ватерло врви од приватних клубова, доступних само највишем британском политичком и економском сталежу.

Стотине људи данима се окупљају око најновијег Бенксијевог дела. Свако има своје тумачење.

Сара из Шпаније, стратешки консултант за производе, сматра да статуа „прецизно одражава тренутну политичку ситуацију у којој су политички лидери заслепљени патриотизмом“.

Серђо из Италије, пројектни менаџер информатике, истиче да скулптура „описује дух времена индивидуализма у коме се свака земља затвара у себе“.

Колико људи, толико мишљења, идеологија и застава, које нису само државне.

Интернет врви од теорија о томе како је статуа од полиетилена, лаког материјала од којег се праве кесе за смеће, отпорног на топлоту и хемикалије, доспела на једно од најчуванијих места у Лондону.

Серђо тврди да је „помало сумњиво“ како је споменик уопште постављен.

„Да ја возим камион усред ноћи и станем овде, мислим да би ме зауставила полиција“, примећује он.

Сара је запањена да је „нешто тако могуће у данашње време“.

„Претпостављам да није могуће контролисати сваки кутак града, но то чини ово уметничко дело још невероватнијим“, наглашава Сара.

Ђанфранко, програмер из Италије, претпоставља да је инсталација званично одобрена.

„Надам се да је ова инсталација дозвољена као нека врста поруке договорене са владом, коју она сама не сме гласно да изговори“, истиче програмер.

Медији све ближи идентитету Бенксија

Би-Би-Си је недавно радијском серијом покушао да подигне вео тајне са идентитета мистериозног Бенксија.

Тако је обелодањено да Бенкси заправо руководи уметничким колективом у источном Лондону.

Британски јавни сервис чак и пронашао једини до сада забележени радијски интервју са Бенксијем, којим су потврђене спекулације да је реч о белцу старијих година.

Десничарски налози на друштвеним мрежама именују Бенксија као Робина Ганингема.

Једна објава на друштвеним мрежама, коју су виделе стотине хиљада људи, многи сматрају првим појављивањем уметника у јавности мада тако нешто није потврђено.

„Човече, јеси ли видео нову пошиљку? Човек у оделу искорачује са пиједестала са заставом обмотаном око лица. Престани да дозвољаваш да се поигравају са тобом и питај ме шта то значи! Само човек са којим се поигравају питао би ме шта ово значи“, наводи се у објави.

Још веће поигравање је питање шта је уметник тиме хтео да каже? Хтео је да покаже човека у оделу, заслепљеног заставом. Једноставно – ако се играш са заставом, она те на крају зароби“, говори човек за кога многи верују да је мистериозни Бенкси.

Судећи према броју посетилаца чак и у радним јутарњим сатима, Лондон је недвосмислено добио нову туристичку атракцију. Колико ће она опстати, видећемо.

Сат је постављен на 36. метру звоника цркве. Израдио га је Павле Пантелић из тадашњег Земуна у Аустроугрској. Данас о њему брину јагодински машински инжењери Саша Станојевић и Саша Николић.

„С обзиром да је сат механички захтева свакодневно навијање. Једно навијање може да издржи 26-27 сати, после тога стаје. Промене температуре унутар звоника мењају брзину рада сата. Зими је спрорији, лети је бржи. Е сад с обзиром да смо ту сваког дана сат може да се каже да је тачан у минут, рецимо“, наводи дипл. инж. машинства Саша Станојевић.

Старешина цркве Милан Ђорђевић каже да је реч о најстаријем сату са изворним механизмом који данас функционише у Србији и православним храмовима у региону, онако како је функционисао и 1899. године.

„На основу онога колико знам и позвао сам неколико свештенка из Србије који имају исти сат или исти механизам, већина њих или сви, променили су то на другачији начин да тај сат функционише. Али ја сам као старешина овог храма, зажелео да овај сат функционише онако исто како је радио и када је уграђен 1899. године“, истакао је протојереј Милан Ђорђевић, старешина храма Светих Апостола Петра и Павла.

Ритам сата није само технички – он је и историјски, културни и дубоко укорењен у свакодневни живот Јагодинаца. Он је чувар историје и сведок векова.

Представници Бенксија рекли су за Би-Би-Си да је статуа постављена у раним јутарњим сатима у среду, пре него што је уметник у четвртак после подне објавио снимак на свом Инстаграм налогу.

„Овде имате сјајан коментар о надменом, самоувереном човеку на власти, коме застава у потпуности заклања вид, због чега ће управо пасти са постоља. То је дивно ухваћен тренутак у времену, нешто што се заиста ретко добија са статуом“, прокоментарисао је Џејмс Пик, аутор Би-Би-Сијевог подкаст серијала The Banksy Story.

Пик је додао и да је позиција статуе „апсолутно невероватна“ и изразио чуђење како је Бенкси успео да довезе камион поред обезбеђења и постави огромну статуу од смоле.

„Морамо се суочити са чињеницом да Уједињено Краљевство има империјалистичку историју пуну освајања, а део тога је и та врста екстремног национализма коју Бенкси апсолутно презире“, објаснио је Пик, закључујући: „Свако дело Бенксија је кампања.“

Колумбијска влада је претходно најавила план за уклањање 80 јединки, што је покренуло дебату.

Амбани је затражио од колумбијских власти да размотре алтернативу и понудио смештај у свом центру Вантара у Индији, где се већ налази велики број животиња различитих врста.

У саопштењу његовог центра наводи се да би животиње биле смештене у посебно припремљеном окружењу и да би им била обезбеђена доживотна брига.

Колумбијско Министарство за животну средину навело је да је одлука о уклањању нилских коња повезана са контролом инвазивне врсте која угрожава домаће животиње и екосистеме реке Магдалене, упозоравајући на могуће даље ширење популације.

Амбани је у својој објави истакао да животиње нису бирале околности у којима живе и да постоји морална обавеза да се пронађе хумано решење.

Колумбијске власти још нису донеле одлуку о Амданијевој понуди.

Неочекивано присуство ових животиња изненадило је и саме раднике у резервату. Ипак, стручњаци упозоравају да овакви налази нису изоловани.

Етолог Андреа Лунерти наводи да је током година уклонио више од 25 јединки, пронађених како у околини Рима, тако и у урбаним деловима града. Међу најнеобичнијим случајевима издваја корњачу остављену у фонтани једне стамбене зграде у насељу Монтеверде.

Према речима Корада Батистија, одговорног за управљање заштићеним подручјем, постоји могућност да су се ове животиње већ размножиле у природи. „С обзиром на ограничен простор, претпостављамо да су у питању потомци велике женке пронађене пре три године. Ако се то потврди, била би то прва генерација која се спонтано размножила у овом резервату", објашњава Батисти.

Таква могућност додатно забрињава, јер је реч о инвазивној врсти која нема природне непријатеље у локалном екосистему. Због тога лако улази у конкуренцију са домаћим врстама и угрожава њихов опстанак одузимајући им храну и станиште.

Стручњаци најављују појачан надзор и научна истраживања. У плану је анализа морфологије и ДНК пронађених јединки како би се утврдило да ли су међусобно повезане.

Паралелно се развијају системи за хватање помоћу плутајућих замки које се постављају на површину воде и активирају када животиња изађе на сунце.

Додатну забринутост изазива и опасност по људе. Ова врста, пореклом из Северне Америке, сматра се једном од најопаснијих корњача на свету. Има снажан оклоп, дугачак и изузетно покретан врат, као и оштар кљун којим може нанети озбиљне повреде. Према речима надлежних из јединице Карабинијера за заштиту природе, угриз ове животиње може довести и до губитка прста.

Због тога је држање ових корњача у приватном власништву забрањено. Њихово присуство у природи најчешће је последица илегалне трговине егзотичним животињама и њиховог каснијег напуштања.

Надлежни апелују на грађане да буду опрезни: не прилазити животињама, не покушавати ухватити их и одмах обавестити надлежне службе у случају да их примете. Посебан опрез препоручује се власницима паса, како би се избегли потенцијално опасни сусрети.

Пронађени примерци тренутно се налазе у Центру за биодиверзитет у Фољану, где ће остати под надзором и неће бити враћени у природу.

Стручњаци упозоравају да постоји реална могућност нових проналазака у овом подручју, због чега је неопходно стално праћење ситуације и већа информисаност јавности.

Мисија позната као операција „Јастук“ планирана је да почне у уторак. Спасиоци су рекли да је животиња у недељу била правилно окренута у води.

„Занимљиво је, окренуо се за 90 степени – и то у правом смеру. Изгледа као да се ментално и емоционално припрема за полазак“, рекао је државни министар за заштиту животне средине, Тил Бакхаус, за Билд.

Бројни медији у Немачкој воде блог уживо о ситуацији са китом, као и пренос уживо са места где већ неколико недеља лежи у плитким водама.

Први пут је примећен у Балтичком мору прошлог месеца, вероватно док је јурио јата харинги, а сада већ више од три недеље лежи у муљу код острва Пел у покрајини Мекленбург-Западна Померанија. Вода садржи премало соли да би могао да преживи.

Након што су стручњаци, укључујући водеће морске биологе, рекли да кит умире и да би акција спасавања изазвала само додатни стрес на животињу и сигурно јој не би помогла, покренута је приватна иницијатива коју финансирају двојица истакнутих милионера, остављајући локалне политичаре по страни.

План иницијативе је да се кит дуг 30 метара подигне помоћу ваздушних јастука, уз развлачење мреже испод њега како би га подржавала понтонска конструкција. Брод би затим одвукао понтон у дубље воде.

Судбина кита привукла је стотине посматрача, укључујући туристе из целе Европе, који су допутовали на Пел како би видели овај призор. Многи кампују у близини у аутомобилима или камп-приколицама. Неколико људи пливало је кроз хладно море на само неколико метара од кита како би му се приближили, пре него што их је полиција извукла.

Акција спасавања укључује локалне ватрогасце који су прскају кита водом како би га хидрирали, а касније и појединце који су му непрестано поливали леђа кантама воде. Наводно су стотине килограма масти нанете на његова леђа, уз помоћ крпа, како би се третирале ране на његовој оштећеној кожи.