utorak, 14.01.2025, 22:50 -> 23:40
Izvor: RTS
Tramp se vraća u Belu kuću – koliko je svet daleko od istorijskog susreta sa Putinom i mogu li se sastati u Srbiji
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću sve je bliži, pa se u javnosti sve češće govori o susretu sa Vladimirom Putinom i miru u Ukrajini. Sagovornici RTS-a smatraju da do susreta neće doći toliko brzo, a da je za Srbiju pozitivan znak to što je među kandidatima za mesto istorijskog susreta.
Donald Tramp će se za manje od nedelju dana vratiti u Belu kuću. Obično se govori da američki predsednici drugi mandat koriste za istoriju, ali je pitanje da li će ovde biti više istorije nego što možemo da izdržimo.
Bivši ambasador Srbije u Grčkoj, Turskoj i Jermeniji Dušan Spasojević ocenio je da sastanak Donalda Trampa i Vladimira Putina ne može da se dogodi brzo.
"Rusi su, odnosno lično predsednik Rusije je, ja mislim, negde sredinom juna rekao da je uslov da Rusija sedne za pregovarački sto taj da, pod jedan, Zapad na čelu s Amerikom prizna da su Krim i četiri okupirane oblasti integralni deo Rusije. To je jedna stvar. I da prizna, odnosno, da se obaveže da Ukrajina nikada neće postati članica NATO-a, ni de jure, ni defakto", rekao je Spasojević.
Dodao je da ne vidi mogućnost da bi, pošto je ipak mnogo toga uloženo, Tramp vrlo lako pustio Ukrajinu niz vodu, a da ne treba zaboraviti ni da budući predsednik SAD u svom timu ima ljude koji ne kriju svoju rusofobiju i negativan stav prema Rusiji.
"S druge strane, mislim da Rusima ne odgovara nikakav razgovor, ne samo dok se ne ispune ovi uslovi. Ukrajina je za Rusiju par ekselans pitanje od vitalnog značaja za njihovu nacionalnu bezbednost. I ja lično mislim, i u tom smislu sam pesimističan da bih to nazvao realizmom, da ulazimo u završnicu, ali da će ta završnica biti rešena na bojnom polju, a ne za diplomatskim stolom", naveo je Spasojević.
Koliko je održiv zamrznuti konflikt u Ukrajini
Docent Fakulteta političkih nauka Marko Dašić ocenio je da se trenutno može govoriti o razgovorima, a ne o pregovorima i podsetio da se iz Moskve čuju glasovi da su spremni da razgovaraju o prekidu vatre, što je kvalitativno niži stupanj od trajnog mira, ali i naveo da je odlazeći savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven rekao da Amerikancima nije strano rešenje u kojem će se Ukrajina odreći nekog dela svoje teritorije.
Ipak, Dašiću nije održivo rešenje da ukrajinsko pitanje ostane zamrznuti konflikt.
"Nisam siguran koliko je to u ruskom interesu, nisam siguran koliko je to u nacionalnom interesu SAD. Postoji jedan kontinuitet, čak i od Obame, koji je bio svestan da je Ukrajina mnogo značajnija Rusima nego što je Amerikancima. Amerikanci će se truditi da zatvore žarišta na koja odlazi, nesumnjivo, velika logistička podrška njihovim igračima na tim žarištima i mislim da će se strateška pažnja Amerikanaca nesumnjivo usmeravati u narednoj administraciji na druge delove sveta. U tom pogledu možemo očekivati neko ubrzanje koje će kao podsticaj doći upravo iz središta američkog tabora", rekao je Dašić.
Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije naveo je da se u američkim medijima potencira na ekonomskoj slabosti Rusije kojima se sugeriše da ne treba da se prave ustupci.
"Naravno, to je opet način da se oteža, da se prikaže pozicija Rusije kao slabija, da bi se ona naterala na kompromise", rekao je Nikolić.
Nikolić je istakao da je ključno pitanje da li Vladimir Putin može do svog glavnog cilja, a to je pobeda u ratu, da žrtvuje zarad ekonomskih interesa.
"Da li su ekonomski izazovi sa kojima se suočava Rusija trenutno, a oni nisu mali, da li su takvi da bi ona bila spremna na neke ustupke. Možemo da čitamo na dva načina. S jedne strane, ove godine Rusija će imati rast od 1,3 odsto, dakle to je usporavanje ruske ekonomije. Dakle, mi imamo ekonomiju koja se ubrzano zadužuje. S druge strane, to nije održivo na dugi rok, budući da se i mogućnost za prihode ruske ekonomije smanjuje, jer sankcije neminovno vode ka smanjenim kapacitetima ruske ekonomije", rekao je Nikolić.
Srbija kao mesto susreta Trampa i Putina – realnost ili želja
Govoreći o ponudi da se Tramp i Putin sastanu u Srbiji, Spasojević je ocenio da je takva inicijativa dobra, a koliko je realna, pokazaće razvoj situacije na terenu.
"Mi smo se time legitimizovali kao neutralna zemlja. Nama je apsolutno u interesu da se ova kriza, ako je to ikako moguće, možda je ovo idealistički što ću reći, da se ona rešava multilateralno, jer je veoma opasno da i mi kao zemlja kojoj je ugrožen teritorijalni integritet od strane SAD koje su predvodile NATO agresiju na nas, kojom smo izgubili faktičku kontrolu nad značajnim i važnim delom teritorije razgovaramo sa zemljom koja u Savetu bezbednosti otvoreno brani naš teritorijalni integritet ne brani princip kao takav. To vidimo u Ukrajini", rekao je Spasojević.
Ocenio je da bi nama odgovaralo i zbog toga što će se u dogovoru Trampa i Putina žrtvovati interesi malih država, a i da bi Beograd logistički bio dobra pozicija.
Za Marka Dašića je čak i da neko razmišlja o Beogradu kao potencijalnoj adresi za održavanje mirovnih pregovora ili susreta Putina i Trampa nesumnjivo dobra vest.
"Mislim da je to na liniji jedne strategije Srbije koju možemo da pratimo u 21. veku, destigmatizacije, odnosno skidanja žiga problematične države. Koliko je to realno, ako pitate javno mnjenje Srbije, to je poželjno 100 odsto. Ne zna se za kog lidera od dvojice pomenutih više i u tom smislu, ti lideri bi vrlo verovatno bili najmanje ugroženi kada govorimo ovako laički, a ne u pogledu poznavanja bezbednosnih protokola", istakao je Dašić.
Ocenio je da bi za Srbiju simbolički bilo jako dobro da se to desi, ali da, ako se bude desio u narednim nedeljama, aktuelna situacija ne ide naruku Srbiji.
"Mislim da u našoj zemlji postoje neki unutrašnji politički i društveni procesi koji ne idu naruku dobijanju organizacije jednog tako važnog diplomatskog događaja. I u tom pogledu ne vidim da je realno da se tako brzo razvoj situacije usmeri ka tome. Naravno, mislim na društvene aktivnosti vezane za studentske proteste i ne samo studentske. I u tom smislu, čak i zrno političke nestabilnosti, nije dobar signal ka Rusiji i SAD, odnosno njihovim bezbednosnim protokolima da se ovde nešto zaista i organizuje", istakao je Marko Dašić.
Postoji li sličnost između pitanja Grenlanda i KiM
Dušan Spasojević je naveo da ne mogu da se porede slučajevi Grenlanda i Kosova i Metohije, pošto je Grenland bio kolonizovan i da su se istorijski za tu teritoriju nadmetale Danska i Norveška.
Podsetio je da su Danci tokom pokreta kolonijalizma posle Drugog svetskog rata uključili Grenland u sastav Danske, a da sada to ostrvo ima status koji je srpska vlada ponudila za Kosovo i Metohiju u Beču – "više od autonomije, manje od nezavisnosti".
Marko Dašić je istakao da su analogije u međunarodnim odnosima veoma klizav teren, ali je ocenio da između Grenlanda i Kosova i Metohije nema dodirnih tačaka.
"Ni istorijski, ni geografski, ni etnički, ni kulturološki, ni statusno u pogledu teritorijalnosti. Grenland osim kolonijalnog iskustva koje je vezano za nordijske zemlje, odnosno danas za Dansku, ima jedan status koji je sada malo probuđen zbog drugog geostrateški važnog regiona, a to je Arktik. Amerikanci su se probudili, uslovno rečeno, jer američka baza zaista postoji na Grenlandu i to je možda sličnost sa KiM, jer i na KiM imamo američku bazu. Probudili su se možda zato što je Kina bacila oko na Grenland, možda i zato što svedočimo predvečerju, ne sukobljavanja, ali takmičenja velikih sila u arktičkom regionu i uslovno rečeno, zahvaljujući klimatskim promenama i topljenju leda, polako logistika istraživanja Grenlanda postaje jeftinija", istakao je Dašić.
Emisiju Takovska 10 u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.
Komentari