Na aerodromu u Kabulu poginulo najmanje sedmoro; Merkel: Pogrešno smo procenili situaciju u Avganistanu

U razgovoru za moskovsku radio stanicu "Eho Moskve", Žirnov je pristup talibana opisao kao "dobar, pozitivan i poslovan".

"Situacija je mirna i dobra i sve se smirilo u gradu. Situacija u Kabulu sada pod talibanima je bolja nego što je bila pod (predsednikom) Ašrafom Ganijem", rekao je Žirnov.

Režim je, prema njegovim rečima, pao kao kula od karata.

Nemački vojni avion sleteo je u Kabul radi evakuacije stranih državljana i lokalnog osoblja iz Avganistana, rekli su za Rojters izvori iz službi bezbednosti.

Avion "A400M" bi trebalo da evakuiše ljude u uzbekistansku prestonicu Taškent, rekao je jedan od izvora i dodao da bi odatle trebalo da otputuju civilnim avionima.

Nemačka vojska koristi Taškent kao čvorište za vazdušni most do Kabula. Nemačka vlada se obavezala da će evakuisati što je moguće više stranih državljana i domaćeg osoblja iz Avganistana dok je aerodrom još otvoren.

Predsednik SAD Džozef Bajden obratio se naciji povodom situacije u Avganistanu i istakao da čvrsto stoji iza svoje odluke o povlačenju američkih trupa iako priznaje da se situacija na terenu odigrala mnogo brže nego što je očekivao.

Džozef Bajden, koji se ranije nego što je bilo planirano vratio u Vašington sa odmora u Kemp Dejvidu, obratio se naciji i istakao da čvrsto stoji iza odluke o povlačenju američkih trupa iz Avganistana.

"U potpunosti stojim iza svoje odluke. Nakon 20 godina, na teži način sam naučio da nikada nije bilo pravo vreme za povlačenje američkih snaga", rekao je Bajden.

Istakao je da je pažljivo odmerio rizike pre donošenja odluke, ali je priznao da se situacija na terenu odvijala brže nego što je očekivao.

Nemačka kancelarka Angela Merkel nazvala je najnoviji razvoj situacije u Avganistanu "gorkim, dramatičnim i užasnim".

Nemačka kancelarka je priznala da su ona i drugi svetski lideri pogrešno procenili sposobnost avganistanske vlade da izdrži napade talibana. 

Merkelova je izjavila da je "zapanjujuća brzina" kojom su talibani osvojili zemlju posebno teška za "milione Avganistanaca koji su podržavali liberalnije društvo i koji su računali na zapadne zemlje kada je reč o demokratiji, edukaciji, ženskim pravima", preneo je AP.

Nemačka kancelarka je rekla da je najnoviji razvoj gorak za Nemačku i saveznike koji su se borili protiv terorizma pod vođstvom SAD i NATO u Avganistanu 20 godina.

Naglasila je da se u teškim trenucima ne sme zaboraviti na ljude koji su stradali u konfliktu, među kojima je i 59 poginulih Nemaca, kao i mnogo više povređenih.

Predsednik Francuske Emanuel Makron obratio se naciji povodom situacije u Avganistanu i upozorio da bi Evropa mogla da se suoči sa novim talasom migranata.

Naveo je da će Francuska nastaviti da štiti najugroženije i igrala svoju ulogu u organizovanim međunarodnim naporima da se teret podeli.

"Zato ćemo sa Nemačkom i drugim evropskim zemljama pokrenuti inicijativu za izgradnju snažnog, koordiniranog i jedinstvenog odgovora bez odlaganja, koji će uključivati i borbu protiv neregularnih tokova migranata", rekao je Makron.

Upozorio je da će islamistički militanti nastojati da izvuku koristi od previranja u Avganistanu i naglasio da će Francuska učiniti sve što je u njenoj moći kako bi osigurala da Rusija, Sjedinjene Države i Evropa sarađuju jer imaju isti cilj.

"Avganistan ne sme ponovo postati raj za teroriste, kao što je jednom već bio", istakao je Makron.

Rekao je da je borba u Avganistanu bila pitanje pravde, da je Francuskoj čast što je u njoj učestvovala i da je tamo imala samo jednog neprijatelja - terorizam. 

Predsednik Francuske je naglasio i da je država u kontaktu sa svim francuskim državljanima koji žele da napuste Avganistan.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvao jebna momentalni prekid neprijateljstava u Avganistanu i formiranje nove vlade koja bi bila "ujedinjena, inkluzivna i reprezentativna", i koja bi trebalo da u svom sastavu ima i ženske predstavnike.

U prvom saopštenju Saveta bezbednosti UN posle talibanskog osvajanja Avganistana navedeno je se da "ustavni kontinuitet, pridržavanje međunarodnim obavezama, kao i bezbednost svih Avganistanaca i stranaca, mora biti obezbeđena", preneo je AP.

Članovi Saveta su pozvali na "momentalan prekid nasilja u Avganistanu, povratak bezbednosti, civilnog i ustavnog poretka", kao i na hitne razgovore kojim će se rešiti aktuelna kriza vlasti i pronaći rešenje.

Savet bezbednosti UN je, bez izostavljanja talibana, pozvao sve strane da se pridržavaju međunarodnih normi koje se tiču ljudskih prava i standarda, kao i da se stavi tačka na "sve zloupotrebe i kršenja prava".

Saopštenje, koje su inicirale Estonija i Norveška, naišlo je na odobrenje svih 15 članica Saveta bezbednosti UN na vanrednom sastanku povodom situacije u Avganistanu, prenosi AP.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarali su telefonom o situaciji u Avganistanu, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Kako se navodi, telefonskim razgovorom dvojice diplomata dogovoren je nastavak konsultacija sa Kinom, Pakistanom i Ujedinjenim nacijama, preneo je Rojters.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov telefonski je razgovarao i sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Lijom o političkoj koordinaciji zbog situacije u Avganistanu i njenih implikacija na region.

Piloti vojnih letelica "super tukano" i "mig-29" spasili su se katapultiranjem, pošto su se njihovi avioni sudarili nedaleko od aerodroma u Uzbekistanu. Do sada, u Uzbekistan sletela 22 vojna aviona i 24 helikoptera sa ukupno 585 vojnika.

Uzbekistanske vlasti saopštile su da su u prethodnih 48 časova, na aerodrome u toj državi, sletela 22 vojna aviona i 24 helikoptera avganistanskog ratnpog vazduhoplovstva, javlja uzbekistanska Gazeta.

Mas je naveo da će ljudi koji su radili sa nemačkim vojnim snagama u Avganistanu, aktivisti za ljudska prava i avganistansko-nemački dvojni državljani, činiti najveći deo od oko 10.000 ljudi koje Nemačka želi da povuče iz Avganistana.

"Želimo da što više ljudi izađe iz zemlje", rekao je Mas novinarima.

Ministar je istakao da su saveznici NATO pogrešno procenili situaciju kada su mislili da snage avganistanske vlade mogu da savladaju talibane, prenosi Rojters.

Svi vojni i civilni letovi u Kabul i iz avganistanske prestonice su obustavljeni, rekao je portparol Pentagona, prenosi Bi-Bi-Si.

Američki vojnci rade na obezbeđenju aerodroma, ali nije poznato kada će avioni ponovo leteti iz Kabula.

Na aerodromu se trenutno nalazi 2.500 američkih vojnika, a dodatnih 500 stiže u narednim satima, kažu iz Pentagona.

Američka akcija rezultirala je i smrću dve naoružane osobe, potvrdio je Pentagon.

Američki vojni zvaničnici saopštili su da je jutros u haosu na aerodromu u Kabuli poginulo sedmoro ljudi, uključujući ljude koji su pali sa američkog vojnog transportnog aviona.

Avganistanci su tokom dana panično pokušavali da pobegnu iz zemlje zbog talibana, a neki su se kačili na američki vojni avion pre poletanje.

Ranije je objavljeno da su američke snage ubile dva naoružana muškarca na aerodromu u Kabulu, nakon što su zapucali na američke vojnike.

Sednica Saveta bezbednosti UN, posvećena situaciji u Avganistanu, počela je u 16 časova, a održava se na zahtev Estonije i Norveške.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je Savet bezbednosti da iskoristi sva sredstva na raspolaganju kako bi suzbio "globalnu terorističku pretnju u Avganistanu" i garantovao poštovanje osnovnih ljudskih prava u toj državi.

"Dobijamo jezive izveštaje o ozbiljnim ograničenjima ljudskih prava širom zemlje", rekao je Gutereš obraćajući se državama članicama Saveta bezbednosti UN.

Naglasio je da je posebno zabrinut zbog izveštaja o sve većem kršenju prava žena i devojčica u Avganistanu.

"Ne možemo i ne smemo da napustimo narod Avganistana", poručio je generalni sekretar UN.

Američka vojska je nastavila sprovođenje evakuacionih letova iz Kabula, rekao je američki zvaničnik za Si-En-En.

Letovi su ranije obustavljeni zbog velikog broja Avganistanaca na pisti, koji su na sve načine pokušavali da se domognu nekog od letova.

Ljudi su sada sklonjeni sa piste, ali se očekuje da će biti sporadičnih obustava letova ako ponovo nastane gužva.

Predsednik sad Džozef Bajden obratiće se večeras naciji povodom dešavanja u Avganistanu, najavio je na Tviteru.

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven istakao je ranije da je Bajden u stalnom kontaktu sa svojim timom za nacionalnu bezbednost i da je vrlo angažovan u vezi sa misijom evakuacije Amerikanaca i Avganistanaca iz Kabula.

Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije održaće u utorak hita nsastanak na kojem će razgovarati o novonastaloj situaciji u Avganistanu, saopštio je šef diplomatije EU Žosep Borelj.

"Prateći najnovija dešavanja u Avganistanu i nakon intenzivnih kontakata sa partnerima proteklih dana i sati, odlučio sam da sutra popodne sazovem vanrednu video konferenciju ministara spoljnih poslova zemljlja članica EU radi prve procene situacije", napisao je Borelj na Tviteru.

Američke snage su ubile dva naoružana muškarca na aerodromu u Kabulu, nakon što su zapucali na američke vojnike, prenosi Si-En-En pozivajući se na izvor iz Ministarstva odbrane.

Navode da su muškarci bili naoružani, ali da nije utvrđeno da li su talibani.

U odvojenom incidentu na aerodromu u pucnjavi je povređen jedan američki vojnik, ali okolnosti pod kojima se to dogodilo još uvek nisu utvrđene.

Talibani su uspostavili skoro potpunu kontrolu nad glavnim gradom Avganistana Kabulom, napisao je talibanski portparol na Tviteru, prenosi Si-En-En.

Istakao je i da su uhapsili većinu ljudi koji su učestvovali u neredima nakon ulaska u grad.

Naglasio je da talibani neće ići od vrata do vrata i tražiti bivše državne službenike.

"Nikome nije dozvoljeno da ide u kuće bivših zvaničnika, traži njihova vozila ili im preti", napisao je portparol.

Sjedinjene Američke Države privremeno su obustavile sve evakuacione letove iz Kabula kako bi sklonile ljude sa aerodromske piste, izjavio je neimenovani američki zvaničnik za Rojters.

Hiljade ljudi pokušavaju da napuste Kabul avionom, a na društvenim mrežama pojavili su se video-snimci na kojima se vidi kako se ljudi u panici hvataju za avione u pokretu i pokušavaju tako da napuste Avganistan.

Iz Avganistana je evakuisano je osmoro hrvatskih državljana, a povratak ostalih očekuje se danas i idućih dana, saopštilo je Ministarstvo spoljnjih i evropskih poslova (MVEP) u Zagrebu.

Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba objavio je ranije danas da je ukrajinskim avionom osiguran povratak državljana Ukrajine, Holandije, Hrvatske, Belorusije i Avganistana, ali nije naveo broj putnika na letu, a MVEP je potvrdio da je ukrajinski avion evakuisao jednog Hrvata, javila je agncija Hina.

Hrvatsko ministarstvo zahvalio je ukrajinskim vlastima, Evropskoj uniji i međunarodnim partnerima "koji pomažu pri repatrijaciji ostalih hrvatskih državljana iz Avganistana", navedeno je u saopštenju.

U Avganistanu je bilo tridesetak hrvatskih državljana, mahom zaposlenih u u stranim organizacijama.

Talibani su u Kabulu počeli da prikupljaju oružje od civila, uz obrazloženje da im više nije potrebno za ličnu zaštitu.

Predstavnik talibana je izjavio Rojtersu da su "ljudi držali oružje zbog lične bezbednosti".

"Sada se mogu osećati bezbedno. Nismo ovde da bi naudili nevinim civilima", rekao je predstavnik talibana.

Nemačka će možda morati da evakuiše čak 10.000 ljudi iz Avganistana, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Merkelova je to rekla obraćajući se kolegama iz svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU), navode izvori iz te partije.

Među onima koji će možda morati da budu evakuisani je 2.500 pripadnika avganistanskog pomoćnog osoblja, kao i aktivisti za ljudska prava, advokati i drugi za koje vlada u Berlinu smatra da su opasnosti ako ostanu u Avganistanu, nakon što su talibani zauzeli Kabul, prenosi Rojters.

Ona je na sednici predsedništva svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU), ukazala da situacija na aerodromu u Kabulu pokazuje da je obezbeđenje moguće samo uz američke trupe.

Kancelarka je naglasila da je odluka o povlačenju iz Avganistana doneta od strane Amerikanaca.

Istakla je da je ta odluka bila doneta i iz unutrašnjopolitičkih razloga.

"Došlo je do domino efekta posle povlacenja snaga", konstatovala je Merkelova u prvoj izjavi vezanoj za situaciju u Avganistanu.

Talibani kontrolišu Avganistan, a britanske i snage NATO-a se neće vraćati u borbu protiv pobunjenika, izjavio je danas britanski ministar odbrane Ben Volas.

"Potvrđujem da talibani kontrolišu Avganistan. Mislim da ne morate biti politikolog da biste uočili na čemu smo", rekao je Volas za Skaj njuz, prenosi Rojters.

On je potvrdio da je aerodrom u Kabulu vojno osiguran i da Britanija čini sve što može da evakuiše sve svoje državljane i Avganistance koji su povezani sa Britanijom.

"Naš cilj je od 1.200 do 1.500 odlazaka dnevno, toliki je kapacitet naših aviona i mi ćemo održati tu dinamiku", rekao je on.

Britanija je iz diplomatske četvrti u glavnom gradu preselila svoju ambasadu na aerodrom u Kabulu.

Na pitanje kako bi se osećao da vidi zastavu talibana kako se vijori iznad zgrade bivše britanske ambasade u Kabulu, Volas je rekao: "Simbolično, to nije ono što je bilo ko od nas želeo."

Najmanje pet osoba poginulo je na aerodromu u Kabulu, dok su stotine ljudi pokušale nasilno da uđu avione i napuste prestonicu Avganistana, rekli su očevici Rojtersu.

Jedan očevidac je rekao da je video tela petoro ljudi dok su ih odvozili, a drugi da nije sasvim siguran da li su žrtve ubijene vatrenim oružjem ili si poginule u stampedu.

Američke snage na aerodromu u Kabulu, ranije, bile su prinuđene da pucaju u vazduh kada je gomila ljudi izašla na pistu, kako bi ih sprečili da se ukrcaju u vojne avione, potvrdio je američki zvaničnik Rojtersu.

Prema podacima švedskog portala za kontrolu avio-saobraćaja Flajtradar 24, dva aviona iz Nju Delhija dobila su instrukciju da promene kurs i ne preleću preko teritorije Avganistana, prenosi Tas.

Avganistanska uprava za civilno vazduhoplovstvo saopštila je danas da vazdušni prostor iznad Avganistana sada kontroliše vojska, a AP navodi da je američka vojska, koja već kontroliše aerodrom, preuzela kontolu i nad vazdušnim prostorom.

Potvrdila je informaciju švedskog portala Flajtradar 24 da je letelicama u preletu preko teritorije Avganistana savetovano da se preusmere.

Američke i britanske avio-kompanije već su prestale da koriste vazdušni prostor nad Avganistanom nakon što su pobunjenici preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom u Kabulu.

Dan nakon što su talibani ušli u Kabul, a predsednik Ašraf Gani napustio zemlju, nije jasno gde se on nalazi.

Svetski mediji juče su prenosili različite informacije o mestu na koje se uputio avion sa Ganijem, a spominjani su Tadžikistan, Uzbekistan i Oman.

Međutim, ministarstvo spoljnih poslova Tadžikistana saopštilo je danas da avion sa predsednikom Avganistana Ašrafom Ganijem nije ulazio u vazdušni prostor Tadžikistana i nije sleteo na teritoriju zemlje.

Navedeno je da Tadžikistan nije primio takav zahtev od avganistanske strane, prenosi RIA Novosti.

Predstavnik ministarstva spoljnih poslova Kazahstana takođe je saopštio da Gani nije ni na teritoriji te zemlje, prenosi Tas.

Al Džazira je juče javila da je Gani, po ulasku talibana u Kabul, otputovao u glavni grad Uzbekistana Taškent, ali RIA navodi da ambasada Avganistana u Uzbekistanu nema tu informaciju.

Američke snage na aerodromu u Kabulu bile su prinuđene da pucaju u vazduh kada je gomila ljudi izašla na pistu, kako bi ih sprečili da se ukrcaju u vojne avione, potvrdio je američki zvaničnik Rojtersu.

Taj zvaničnik je rekao da su vojni letovi iz Kabula namenjeni samo za diplomate i osoblje lokalne ambasade.

TV Al Džazira prenela je da na aerodromu u Kabulu vlada haos, da helikopteri dovoze zaposlene u ambasadama i da je aerodrom prepun građana koji očajnički žele da se ukrcaju na letove kako bi pobegli od talibana, koji su juče ušli u Kabul.

Dvadeset i pet članica EU i više od 40 ostalih zemalja pozvalo je sve strane u Avganistanu da omoguće bezbednu evakuaciju stranih državljana, kao i državljana Avganistana koji žele da napuste zemlju.

Avganistancima i stranim državljanima, koji žele da napuste zemlju, to mora biti omogućeno - putevi, aerodromi i granični prelazi moraju da ostanu otvoreni i mora se održati mir, dodaje se u saopštenju.

Ministar spoljnih poslova Pakistana Šah Mahmud Kureši izjavio je da će ta zemlja priznati talibansku vlast u Avganistanu kada za to dođe vreme, u skladu sa međunarodnim konsenzusom, realnošću na terenu i nacionalnim interesima Pakistana.

Kureši je izjavio da Pakistan želi dobre odnose s Avganistanom i da nema favorita kada je u pitanju vlast u toj susednoj zemlji, prenela je Anadolija.

On je poručio da problemi u Avganistanu treba da se rešavaju dijalogom, a ne ratom i vojnim sredstvima.

Podsetivši kako se situacija na terenu u Avganistanu munjevitom brzinom promenila, šef pakistanske diplomatije je kazao da će Pakistan u narednim danima o avganistanskoj krizi razgovarati sa Kinom, Iranom, Uzbekistanom, Turkmenistanom i Indijom.

On je dodao da pakistanska ambasada u Kabulu normalno funkcioniše i da će Pakistan i dalje pokušavati da smiri situaciju i smanji tenzije.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres pozvao je sinoć talibane i ostale strane u Avganistanu da pokažu maksimalnu uzdržanost kako bi se zaštitili životi i izrazio posebnu zabrinutost za žene i devojčice u toj zemlji.

Portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik naveo je u saopštenju da i dalje stižu izveštaji o ozbiljnim kršenjima ljudksih prava u zajednicama koje su najpogođenije sukobima.

Dodao je da je Guteres posebno zabrinut za budućnost žena i devojčica, "čija s mukom dobijena prava moraju da se zaštite".

"Sve zloupotrebe moraju da prestanu. Gutereš poziva talibane i ostale strane da obezbede da se poštuju i štite prava i slobode svih ljudi", naglasio je Dižarik.

Pod vlašću talibana u Avganistanu od 1996. do 2001. godine ženama nije bilo dozvoljeno da rade, morale su da pokrivaju lica i da imaju pratnju muških rođaka kada napuštaju kuću, dok devojčice nisu išle u školu, podseća Rojters.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp pozvao je aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena da podnese ostavku zbog dešavanja u Avganistanu, gde su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom posle povlačenja snaga SAD.

Tramp je u saopštenju ocenio da je vreme da Bajden podnese ostavku zbog onoga što je dozvolio da se dogodi Avganistanu, porast broja obolelih od kovid-19, uništavanje energetske nezavisnosti SAD i sakaćenja eekonomije.