Ko je Atif Dudaković

I posle rata Atif Dudaković je mnogo puta bio u centru pažnje zbog svojih pretećih i neprijateljskih izjava, posebno posle obelodanjivanja video-snimaka na kojima naređuje pogubljenja.

Pažnju javnosti je krajem maja prošle godine izazvao njegov poziv iz Konjica upućen svim Bošnjacima starijim od 17 godina da se naoružaju, poručujući da rat nije završen, već da je samo prestala pucnjava.

"Koje su to borbe i koja su iskušenja kroz koja prolazimo i kroz koja ćemo prolaziti? Šta treba raditi? Da li ima opasnosti? Ima ih! I to mnogo", poručio je Dudaković na tribini koju su organizovali lokalni veterani u okviru obeležavanja Dana maloletnih dobrovoljaca takozvane Armije BiH.

Početkom prošle godine, Dudaković je u govoru predstavnicima bošnjačke dijaspore u Luksemburgu pozvao Bošnjake iz zapadne Evrope da se pripreme za rat, navodeći da će se lično angažovati "na umrežavanju onih koji su spremni za otpor velikosrpskoj agresiji".

On je tada rekao da svaki Bošnjak koji ima više od 17 godina mora kupiti uniformu, čizme, vreću za spavanje i ranac.

U Tužilaštvu BiH 12 godina traje istraga zbog zločina koje su Dudakovićevi borci počinili nad zarobljenim Srbima, ali i Bošnjacima iz nekadašnje Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna.

Dudakovićevo ime ponovo je došlo u žižu javnosti kada je takođe prošle godine Sipa započela pretres kasarne "Orljani" u Bihaću u sklopu istrage za ratne zločine nad Srbima protiv Dudakovića.

U toj kasarni se, zapravo, nalazi ratna arhiva Petog korpusa.

Televizije u regionu proteklih godina su u dva navrata objavljivale snimke na kojim se Dudaković vidi kao akter i nalogodavac ratnih zločina. Ipak, on je bio na slobodi sve do danas.

Dudaković je rođen 2. decembra 1953. u selu Orahova, u okolini tadašnje Bosanske Gradiške. Završio je srednju vojnu školu u Zadru, a 1976. Vojnu akademiju, smer artiljerija.

Početak rata, 1991, zatekao ga je u Zadru, u Artiljerijskom školskom centru, posle čega je prešao u Knin. Tamo je dobio čin kapetana i funkciju komandanta artiljerije pod komandom Ratka Mladića.

U aprilu 1992. postao je komandant opštinske teritorijalne odbrane Bihaća, zatim komandant Druge muslimansko-hrvatske pešadijske brigade.

U ratu u BiH je napredovao do brigadnog, a potom i divizijskog generala, a na mesto komandanta Petog korpusa Armije BiH sa sedištem u Bihaću postavljen je 1. novembra 1993. godine.

Jedinice pod njegovom komandom porazile su jedinice Zapadne Bosne Fikreta Abdića. Posle rata bio je komandant Zajedničke komande Vojske Federacije BiH.

TV BN emitovala je ranije video-snimke, nastale 9. jula 1994, na kojima se vide pripadnici Narodne odbrane Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna koje je zarobio Peti korpus u akciji na Izačiću predvođen Dudakovićem.

Dudaković, okružen vojnicima, pitao je tada gde su dva zarobljenika, a kad je dobio odgovor da su u kampanjoli, izdao je naredbu: "Streljati na licu mesta!"

Protiv Dudakovića su još 2006. krivičnu prijavu Tužilaštvu BiH podneli tadašnji predsednik i premijer RS, Dragan Čavić i Milorad Dodik, nakon što su televizije u RS emitovale video-snimke kako Dudaković naređuje paljenje kuća.

Reč je o amaterskom video-snimku nastalom u okolini Gline i Dvora na Uni, 7. i 8. avgusta 1995. godine, na kojem se pripadnici vojnih formacija "Crne mambe" iz Hrvatske i odreda "Hamze" iz BiH najsurovije obračunavaju sa srpskim vojnicima i civilima koji tokom "Oluje" napuštaju Krajinu.

Dudaković je ranije naveo da mu nije poznato šta su radile njemu potčinjene jedinice.