Ukrajinci za pregovore, ali pod jednim uslovom; Kremlj: Putin će odlučiti o intervjuu Gerškoviču

Drugi globalni mirovni samit o Ukrajini biće održan u zemlji globalnog juga, verovatno na Bliskom istoku, u nastojanju da se prikaže ''svetsko jedinstvo'' usred tekuće invazije Rusije na Ukrajinu, rekao je za Blumberg šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak.

Za sada nije poznata tačna lokacija samita niti vremenski okvir, ali izvori u ukrajinskoj vladi tvrde da ta zemlja planira da sazove drugi mirovni samit pre predsedničkih izbora u SAD u novembru 2024, prenosi Kijev independent.

Uprkos tome što Moskva nije dobila poziv za prvi globalni mirovni samit u junu, predsednik Volodimir Zelenski je prethodno rekao da Rusija mora da bude prisutna na drugom mirovnom samitu u novembru kako bi se okončao rat.

''Ako ih ceo svet želi za (pregovaračkim) stolom, onda ne možemo da budemo protiv toga'', naveo je Zelenski.

U intervjuu za Blumberg, Jermak se složio sa konstatacijom predsednika, navodeći da je prioritet drugog samita stvaranje ''preduslova za zaustavljanje neprijateljstava''.

''Moramo da okončamo ovaj rat što je pre moguće da bismo postigli pravedan mir'', ocenio je Jermak.

Rusija je ranije rekla da neće prisustvovati drugom mirovnom samitu.

Prvi samit za mir u Ukrajini održan je u Švajcarskoj u junu, a 87 zemalja i međunarodnih organizacija potpisale su zajedničko saopštenje.

U saopštenju se Rusija poziva da vrati pod potpunu kontrolu nad nuklearnom elektranom Zaporožje Ukrajini, da obezbedi nesmetanu proizvodnju i snabdevanje prehrambenim proizvodima u Ukrajini, obezbedi pristup morskim lukama u Crnom i Azovskom moru, oslobodi sve ratne zarobljenike i vrati svu deportovanu ukrajinsku decu.

(Tanjug/Blumberg/Kyiv Independent)

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko tvrdi da američki predsednik Džozef Bajden nije imao nikakve veze sa razmenom zatvorenika između Rusije i zapadnih zemalja i na taj način demantovao saopštenje Bele kuće da je Bajden direktno učestvovao u postizanju dogovora o razmeni.

Lukašenko je rekao da je razmena zatvorenika organizovana isključivo preko specijalnih službi i da u taj proces čak ni diplomate nisu bile uključene, preneo je sajt "Belorusija danas".

"Beloruska strana je pružila svu moguću pomoć", naveo je Lukašenko u razgovoru sa meštanima Prudok Mozirskog okruga.

(Tanjug)

Sudbina svih Rusa koji su zatvoreni u inostranstvu veoma brine sve ruske resore, rekao jebportparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Rad na njihovom oslobađanju, uključujući Aleksandra Vinika, koji ostaje u američkom zatvoru biće nastavljen.

"Naravno, sudbina svih naših Rusa koji se nalaze u zatvoru u Sjedinjenim Državama je stvar zabrinutosti naših resora, koji će nastaviti svoj rad", rekao je sekretar za štampu ruskog predsednika na brifingu.

Naveo je i da su pregovori o razmeni zatvorenika vođeni preko Federalne službe bezbednosti (FSB) Rusije i Centralne obaveštajne agencije (CIA) SAD.

Prema rečima predstavnika Kremlja, deca ilegalnih obaveštajnih službenika koji su se vratili u Rusku Federaciju, a koja su letela sa roditeljima, saznala su da su Rusi tek juče, kada je avion poleteo iz Ankare. I pitali su roditelje ko se sastaje sa njima u Moskvi, pošto nisu ni znali ko je Vladimir Putin.

"Deca ne govore ruski, pozdravio ih je predsednik Putin na španskom. Kada su ilegalni imigranti bili u zatvoru, oni su bili lišeni mogućnosti da vide svoju decu, ako su tamo ostali – lišavanje njihovih roditeljskih prava", objasnio je Peskov.

Takođe je dodao da vredi dati najvišu ocenu delovanju predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka. 

(Izvestiя)

Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis rekao je da Ukrajina ne ugrožava isporuke Mađarskoj i Slovačkoj.

Takođe je predložio da ove zemlje koriste rutu snabdevanja preko Hrvatske.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je odgovorio da Hrvatska nije pouzdana tranzitna zemlja.

"Hrvatska jednostavno nije pouzdana tranzitna zemlja, jer je od početka rata cena tranzita nafte porasla pet puta", naglasio je Sijarto .

Osim toga, Hrvatska, prema njegovim rečima, nije uložila potrebna ulaganja za povećanje tranzitnih kapaciteta.

Istovremeno, Fajnenšel tajms takođe ukazuje da je Mađarska odbila ponudu Hrvatske da koristi svoj sistem naftovoda kao alternativu uvozu ruske nafte, produbljujući multilateralni sukob sa EU.

(Unijan)

Više od polovine anketiranih građana Ukrajine podržava pregovore sa Ruskom Federacijom, ali bez predaje bilo kog dela ukrajinskih teritorija.

O tome svedoče rezultati nacionalnog telefonskog istraživanja Nacionalnog demokratskog instituta i Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju.

Konkretno, 57 odsto anketiranih smatra da Ukrajina treba da uđe u pregovore sa Rusijom kako bi pokušala da postigne mir, dok 38 odsto smatra da ne bi trebalo. Za pet odsto je bilo teško da odgovori.

Studija pokazuje da je u odnosu na novembar 2023. u maju ove godine broj onih koji podržavaju pregovore sa Ruskom Federacijom porastao za 15 procenata.

Istovremeno, ispitanici su odgovorili šta vide kao prihvatljivu ili neprihvatljivu cenu za mir.

Tako 66 odsto smatra da je cena "potpuno prihvatljiva" kada Ukrajina vrati teritoriju koju je kontrolisala pre 2014, uključujući Donbas i Krim.

Istovremeno, 60 odsto ispitanika smatra da je cena kojom Ukrajina samo polaže pravo na teritoriju koja je trenutno pod njenom kontrolom

Potpuno neprihvatljivom smatra 53 odsto građana opciju u kojoj Ukrajina odustaje od navedenog cilja ulaska u Evropsku uniju. Za 49 odsto ispitanika je neprihvatljivo odustajanje od ulaska u NATO.

Još 37 odsto smatra potpuno neprihvatljivom opciju da Ukrajina vrati teritoriju pod svoju kontrolu do februara 2022. godine, koja ne obuhvata Krim i pojedine oblasti Donjecke i Luganske oblasti.

Istraživanje je sprovedeno od 8. do 25. maja 2024. godine. Redovnom telefonskom anketom anketirano je 2.508 ispitanika.

(Unijan)

Novinar Volstrit džornala  Evan Gerškovič ostavio je poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u zvaničnoj molbi za pomilovanje, tražeći od njega intervju pre nego što je pušten iz zatvora u Rusiji, piše taj list.

Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da je Kremlj spreman da razmotri zahtev za intervju predstavnika bilo kojeg stranog medija, uključujući i Gerškoviča, prenela je agencija Interfaks.

"Svi strani mediji mogu, a mnogi od njih se obraćaju predsedniku (Ruske Federacije) sa zahtevom za intervju, mi ćemo to razmotriti, a ako predsednik smatra da je to potrebnoj, on će dati intervju", naveo je Peskov.

Američki list navodi da su pre nego što su napustili Rusiju u četvrtak, svi zatvorenici potpisali službeni formular u kojem je bilo prazno polje za komentare u kojem je Gerškovič postavio pitanje da li bi Putin pristao na intervju sa njim.       

Ističe se da je Gerškovič uputio taj "smeli zahtev" ubrzo nakon što je osuđen u julu na 16 godina zatvora. 

Jedna od formalnosti procesa oslobađanja zahtevala je od Gerškovića da podnese zvaničan zahtev za predsedničko pomilovanje upućen Putinu, a novinar je na dnu obrasca dodao zahtev za intervju.

(WSJ, Interfaks, Tanjug)

Kijevski režim je započeo je noćas napad na civilnu infrastrukturu Sevastopolja operativno-taktičkim raketama ATAKMS sa kasetnim bojevim glavama koje su isporučile Sjedinjene Američke Države, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

"Tokom odbijanja napada na Sevastopolj od strane dežurnih snaga PVO, kasetna bojeva glava rakete ATACMS pala je na krov višespratnice stambene zgrade. Samo srećnom koincidencijom bilo je moguće izbeći žrtve među mirnim Sevastopoljcima koji su spavali u svojim stanovima", navodi Ministarstvo.

(Izvestiя)

Na Krimu su se u Sevastopolju čule eksplozije, a šef uprave grada Mihail Razvožajev je izvestio da je deo rakete pao na višespratnicu.

Prema njegovim rečima, borbeni elementi sa rakete ATAKMS koju je navodno oborila ruska PVO pali su na put u zoni Avenije generala Ostrjakova.

Razvozžajev je naveo i da je deo oborene rakete ATAKMS pao na krov višespratnice u ulici Simonka. Navodno je probila krov i zaglavila se na tehničkom delu sprata.  Žrtava nije bilo.

Eksplozije su se čule u u Saki, Jevpatoriji, Balaklavi i Simferopolju.

Lokalni telegramski kanali, pozivajući se na izvore, pišu da je napadnut brodoremontni pogon Crnomorske flote.

(Unijan, Ukrajinska pravda)

Američki predsednik Džozef Bajden je lično dočekao avion sa američkim zatvorenicima oslobođenim iz Ruske Federacije u zajedničkoj bazi Endruz u Merilendu.

Tokom razgovora sa novinarima, američki lider je rekao da se oseća "zadovoljnim" što se Amerikanci vraćaju kući.

Kako prenosi Foks njuz, Bajdena su pitali i koja će biti njegova poruka ruskom vladaru Vladimiru Putinu nakon razmene zatvorenika.

"Stop", rekao je Bajden.

"Ništa nije iznad naših mogućnosti kada radimo zajedno... Ništa... Mi smo Sjedinjene Američke Države", dodao je on.

(Unijan)

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je avijacija, u okviru treće etape nestrateških nuklearnih vežbi, uvežbavala patroliranje specijalnom municijom, rakete - opremanje lansirnih raketa i ulazak u poziciono područje.

"U toku treće etape vežbe nestrateških nuklearnih snaga, ljudstvo raketnih formacija Južnog i Centralnog vojnog okruga razradilo je pitanja opremanja lansirnih raketa specijalnom municijom za obuku i zauzelo određene pozicione prostore za sprovođenje elektronskih lansiranja", saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Tekuća faza vežbe ima za cilj održavanje spremnosti ljudstva i opreme jedinica za borbenu upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja Rusije za izvršavanje borbenih zadataka, navodi vojska.

(Interfaks)

Bivši američki predsednik i kandidat za šefa Bele kuće na izborima 2024. Donald Tramp kritikovao je razmenu zatvorenika između Sjedinjenih Država i Rusije. On sumnja da to nije bilo bez novca. 

"Pa kada će objaviti detalje o razmeni zatvorenika sa Rusijom? Koliko ćemo ljudi dobiti u razmeni? Da li ih plaćamo u gotovini? Da li nam daju gotovinu (molim vas da uklonite ovo pitanje, jer sam siguran da odgovor je NE) Da li puštamo ubice, ubice ili razbojnike, jer nikada ne sklapamo dobre poslove, a posebno u razmeni talaca“, napisao je on na svojoj društvenoj mreži Social.

Takođe je podsetio da je tokom svog predsednikovanja vratio mnoge zatvorenike, ali da to nikada nije platio.

"Vratio sam mnoge taoce i ništa nisam dao neprijateljskoj zemlji – i nikada novac. Ovo je loš presedan za budućnost. Tako mora biti, inače će situacija biti sve gora i gora. Oni iznuđuju novac od Sjedinjenih Država. Države Amerike nazivaju `komplikovanom` razmenom da niko ne može da razume koliko je to loše", dodao je Tramp. 

Inače, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je rekao da nije bilo razmene novca ili ublažavanja sankcija kao deo sporazuma.

(Unijan)

U napadima Oružanih snaga Ukrajine na Belgorodsku oblast u Šebekinskom gradskom okrugu, dve osobe su povređene, saopštio je gubernator Vjačeslav Gladkov.

Ruske trupe nastavljaju polako ali sigurno napredovanje ka Pokrovsku. To im olakšavaju nedostatak ukrajinske radne snage i teren na severozapadu Avdejevke, Donjecka oblast, navodi Institut za proučavanje rata.

Rusko napredovanje će se, kako se ukazuje, dodatno usporiti u bliskoj budućnosti kako se osvajači približavaju liniji većih i urbanizovanijih centara stanovništva.

Ukrajinski vojni posmatrač Konstantin Mašovec primetio je da ukrajinski branioci u pravcu Pokrovskog imaju lošiju opremu i sredstva zaštite i stoga još nisu u stanju da uspore napredovanje ruskih trupa.

(Unijan)

Američki predsednik Džozef Bajden sastao se potpredsednicom Kamalom Haris s američkim zatvorenicima koji su se vratili oslobođeni u okviru razmene između Rusije, Sjedinjenih Država, Nemačke i niza drugih zemalja.

Zagrlili su svakog od oslobođenih zatvorenika - Pola Vilana, Evana Gerškovića i Alsu Kurmaševu - i razgovarali sa novinarima u vazdušnoj bazi u Merilendu.

Harisova je izrazila zahvalnost predsedniku, koji "razume i dokazuje važnost saradnje sa saveznicima", zahvaljujući kojoj su građani SAD mogli da se vrate u domovinu. 

Bajden je rekao da ima "puno posla koji treba da se uradi" i da je njegova odgovornost kao predsednika da vrati Amerikance koji služe kaznu u inostranstvu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin dočekao je sinoć državljane Rusije koji su se vratili posle razmene zarobljenika. Putin je čestitao oslobođenim Rusima povratak u otadžbinu, prenosi RIA Novosti.

"Pre svega želim svima da čestitam povratak u domovinu", rekao je predsednik Rusije.

Ruska obaveštajna služba saopštila je u četvrtak da je osam osoba koje su bile zatvorene u zemljama NATO vraćeno u Rusiju kao rezultat razmene koja je obavljena na turskom aerodromu u Ankari.

(Tanjug, RIA Novosti)