Intervju: Ivo Josipović

Kasno sam ozbiljno počeo da se bavim politikom, a odluka da se kandidujem došla je iznenada i pobedio sam sa željom da donesem neke promene kako u Hrvatskoj, tako i u regionu, rekao predsednik Hrvatske Ivo Josipović, gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u.

Gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, rekao je da ga za Beograd vezuju uspomene iz vojske, ali i puno "sjajnih prijatelja-pravnika i politikologa".

(Snimak "Svedoka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije)

"Kasno sam ozbiljno počeo da se bavim politikom, 2003. godine, a odluka da se kandidujem došla je iznenada. Pobedio sam sa željom da donesem neke promene i u Hrvatskoj, ali i u regionu, sa posebnom željom da Hrvatska uđe u EU", rekao je Josipović.

"Nismo mi ništa lošiji ni od Finaca, ni Nemaca, ni Norvežana, potrebno je probuditi ono najbolje kako bi bili u istoj ravni sa drugima", kaže hrvatski predsednik.

Na pitanje Glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića šta misli o mnogim ranijim tvrdnjama da nije imao šanse u kampanji, Josipović kaže da "je reč o predrasudama, jer su glasači pokazali da žele takvog predsednika, a predrasude uvek koče i politiku, i medije, da krenu odlučno napred. Evo i u poseti u BiH bilo je kritičara koji su dizali buku, ali ogromna većina hrvatskih građana želi takvu politiku".

"Bitno je da je podrška velika, ja se u nju uzdam, jer se često pokazalo da su građani ispred politike", kaže Josipović.

Što se tiče iskrenosti u odnosima Srbije i Hrvatske poslednjih godina, Josipović kaže da je uveren u iskrenost Borisa Tadića, i da i on želi da ti odnosi budu najbolji mogući. "Nezamislivo je da neko želi dobro svojoj državi, bez dobrih odnosa sa susedima. Ima konkretnih pomaka i to je važno", kaže Josipović.

Partnerstvo umesto liderstva

Što se tiče kritika da se "zaglavio u regionu, i da bi više trebalo gledati preko okeana", Josipović kaže da to nije opravdano, da kritike često dolaze iz krugova koji nisu izašli iz prošlosti, ali da je i to deo demokratije".

O nekoj vrsti rivaliteta u regionu između Beograda i Zagreba, Josipović je rekao da je liderstvo pogrešan pristup, da više treba govoriti o partnerstvu, i da tako rade i on i predsednik Tadić. "Stvaramo dobru pozadinu", kaže Josipović.

O susretu sa Tadićem u Opatiji, zatim o dve tužbe pred MSP, povratku izbeglica i nestalima, kao i konkretnom pomeranju u rešavanju problema, Josipović je rekao da se zaista događaju neke konkretne stvari.

"Stavimo tužbu sa strane, njen rezultat, povlačenje ili nepovlačenje, biće rezultat ukupnih napora na rešenju problema, i mislim da nema potrebe za žurbom, da će za obe strane biti bolje da se to dogodi onda kada i javnosti budu uverene da su problemi koji iza toga stoje rešeni", rekao je Ivo Josipović.

Josipović dodaje i da tu nema rokova, i da "javnosti moraju biti uverene da te tužbe nisu ni potrebne i verujem da će to vreme doći".

Govoreći o ubrzanoj saradnji sa Srbijom, Josipović ističe rad međudržavne komisije, najpre Sporazum o izručivanju, borbu protiv korupcije, vojni sporazum o saradnji, zatim dogovor o predaji većeg broja dokumenata koji bi mogao pomoći u rešavanju sudbine nekih nestalih osoba, pa intenziviranju programa povratka i stambenog zbrinjavanja...

Josipović ističe i nužnost povratka kulturnog blaga, i da je napravljen popis šta sve može biti vraćeno. "Ima još puno konkretnih stvari i saradnje, mnogo se toga dogodilo u kratkom vremenskom periodu", kaže Josipović.

Prioritet održiv povratak

Na pitanje oseća li neku vrstu konflikta interesa u psihološkoj ravni, kada je reč o eventualnom povlačenju tužbe, kaže da tada nije bio u politici, da je jedna stvar pitanje odluke da se u tužbu ide, a da je drugo stručna priprema".

"To nije bio uzaludan trud, jer je unutra sumirano puno sudbina i mnogo važnih pitanja za istoričare, političare i analitičare". Kakva će politička sudbina toga svega biti, to je drugo pitanje".

Na pitanje može li se reći da je neka vrsta motivacije u vremenu kada je tužba stigla, bio i vremenski trenutak, odnosno da je prošlo tek nekoliko dana od NATO bombardovanja Srbije, Josipović kaže da to "sigurno nije bila motivacija, da je motivacija bila činjenica da mnogi nisu znali gde su im najmiliji, da je bilo puno otvorenih rana".

O odnosu srpske i hrvatske vlade, kao i o mišljenju Jadranke Kosor o povlačenju tužbe, Josipović je rekao da "su uz različit celofan oni ipak na istim pozicijama, da je vlada Jadranke Kosor i njegova vlada, a saradnja dobra jer su suštinski na istim pozicijama".

Što se tiče spore pravde, koja često i nije pravda, i ima li Hrvatska snage da obezbedi "održiv povratak", Josipović je rekao da je najbolje da se ljudi pitaju da li to zaista žele, da su vrata svima otvorena, kao i da je problem stambenog zbrinjavanja prisutan.

Josipović je dodao da ni Hrvati koji su negde bili mahom se nisu vratili, da to nije laka odluka, vratiti se na primer u Split, Zadar, Šibenik".

"Ja sam video da ima ljudi povratnika koji su se sjajno snašli, ali i onih sa strašnim probelmima koji imaju i birokratske prepreke. Želim reći da su danas razlozi povratka bitno drugačiji nego ranije, danas su ekonomski problemi dominantni, vrata jesu svima otvorena ali ovi problemi su veliki i moramo biti realni".

Razumnom politikom do rešenja problema

O paroli na Dejvis kupu u Splitu "Srbe na vrbe", i lošoj atmosferi koja je time izazvana, kaže da država to mora sprečiti i sankcionisati govor mržnje, koji srećom nema široke odjeke".

Na pitanje da li je spori oporavak u odnosima dve zemlje možda i posledica različitih psiholoških osećaja posle rata, većinskog osećaja kod Hrvata da su nešto dragoceno dobili, a Srba da su nešto dragoceno izgubili, hrvatski predsednik je rekao da dve strane različito vide događaje, da je stoga potrebna razumna politika koja će prepoznati uzroke onoga što se dogodilo, da se svakoj žrtvi oda poštovanje. Tačno je da je za Hrvatsku rat doneo potvrdu nezavisnosti, ali zemlja je bila porušena, sa stradanjima, žrtvama, pretpela je ozbiljno i strašno razaranje, izgubila i sve prihode od turizma".

"Ja znam i da su pojedinačne sudbine Srba u njoj strašne, da jeste bilo zločina, i toga smo sve više svesni, a hrvatsko pravosuđe ide putem kojim jednako sudi svim zločinima, bez obzira ko ih je počinio i postoji odlična saradnja sa Tužilaštvom za ratne zločine u Beogradu".

O predstojećoj godišnjici Oluje, koja se u Hrvatskoj slavi kao velika pobeda, i da li za neko moguće pomirenje ne moramo isto gledati na ono što se dogodilo, kaže da je moguć dogovor o istorijskim okolnostima, i da je tačno da je za Hrvatsku taj datum simbol pobede i nezavisnosti, ali da žali za svakim izgubljenim životom".

Prošlost pripada istoričarima

O relacijama u odnosima sa Tadićem i poređenju sa odnosima Tuđmana i Miloševića, Josipović je rekao da odnosi u prošlosti ostaju istoričarima, a o odnosu sa Tadićem da su jako dobri, da Tadić ima istu želju za mirom u regionu uz vođenje računa o interesima sopstvenih zemalja".

Na pitanje koja je to formula savezništva koja bi mogla da ujedini Srbiju i Hrvatsku, kao što je recimo Zajednica za ugalj i čelik bila nit spajanja Francuske i Nemačke posle Drugog svetskog rata, Josipović kaže da "možda ne moramo tražiti neku takvu tačku zajedništva, ali da odnosi mogu biti bolji i kroz saradnju nevladinog sektora, zatim kroz ekonomiju, nauku".

O ekonomskom aspektu saradnje i tvrdnji da su "srpska roba i kapital još uvek nepoželjni u Hrvatskoj", Josipović kaže da Hrvatska ima jedan veliki problem ne samo u odnosu na Srbiju nego i sve zemlje, da je to zemlja sa puno administrativnih barijera, i postupaka koji naprosto teraju investitore".

Što se tiče ulaska Hrvatske u EU i da li se u Zagrebu oseća izvestan zamor Unije od proširenja, Josipović kaže da su sva poglavlja otvorena, da će se možda pregovori završiti i krajem ove godine, kao i da veruje da će Hrvatska ispuniti sve uslove.

O jednoj od najvećih prepreka oko ulaska Hrvatske u EU, dokumentaciji koja je davno nestala, takozvanim "artiljerijskim dnevnicima", koje i Serž Bramerc uporno traži, kaže Jospipović da je reč o dokumentaciji koja je davno nestala i da je napravljena još u doba kada Hrvatska nije sarađivala sa Hagom, ali da je sada politika potpuno promenjena, i da su sve hrvatske vlade postepeno jačale tu saradnju.

O tome da se u Beogradu često pominje da je Angela Merkel nekome iz hrvatskog rukovodstva rekla da će, kada Hrvatska uđe u EU, vrata Unije da se zatvore čak i na nekih desetak godina, Josipović kaže da je sa Merkelovom razgovarao u Moskvi, prilikom obeležavanja Dana pobede, da ona jeste postavila "neku vrstu ograde", ali da je to tada bilo u kontekstu krize, međutim, u svim razgovorima to pitanje integracija jugoistočne Evrope ističe kao važno i za interese Hrvatske.

Sudbina BiH u rukama tri konstitutivna naroda

Što se tiče odnosa sa susedima, i problemima sa Beogradom koji možda neće biti rešeni do ulaska Hrvatske u EU, Josipović kaže da će se bilateralni problemi tako i rešavati, mi "nećemo sami sebi skočiti u usta, i tako misle svi čelnici, pa i premijerka, a ako se struktura vlasti i promeni, ne vidim nikoga ko drugačije misli".

Na pitanje stoji li ocena da stabilnost BiH zavisi od ponašanja Zagreba i Beograda, kaže da sudbina BiH najpre leži u rukama tri konstitutivna naroda, i da ako između njih ne bude dobre volje, mi nećemo moći da im pomognemo".

"Mislim da je ovo ključni trenutak za BiH, da političari sada moraju da odluče na ovom raskršću da li žele funkcionalnu državu jednakih prava naroda, ili će nastaviti jedno ometanje koje ne daje dobar rezultat. Ja mislim da takva svest sada sazreva, da je vreme za odluke i boljitak".

Što se tiče njegovog stava iz predizborne kampanje, da je potrebno preispitati poziciju hrvatskog naroda u BiH, kaže da to nikada nije značilo uspostavljanje trećeg entiteta, nego pomaganje hrvatskog naroda, da je to ustavna obaveza, jer je u BiH hrvatski narod konstitutivan.

Josipović je rekao i da RS ima ustavno utemeljenje, da je jasno da je Dejtonski sporazum predvideo i entitet koji se tako zove, i da to za njega nije predmet rasprave, jer "nije dobro poricati ustavnost".

"Ja sam bio u BiH, mnogi su sumnjali u ostvarivost i rezultate te posete, a posetio sam i RS, i sreo se sa Dodikom, dočekan srdačno i premijer Dodik je ne samo obećao, nego i napravio neke stvari za koje mnogi nisu verovali da će se dogoditi, i tako poslao dobru poruku da je otvoren za saradnju", rekao je Josipović.

Dodik je, kaže Josipović obećao i da će Hrvati koji su iz BiH ili RS, a žive u Hrvatskoj trenutno, imati pravo glasa, da se što više njih registruje, i to je i učinio".

Ekonomski problemi povratka izbeglih

Pitanje povratka izbeglica, i situaciju u kojoj za neke ljude rat još uvek nije završen, Josipović analizira kroz problem ekonomskih faktora u ovom trenutku. "Ja sam nedavno bio sa povratnicima i video sam rezultate, nisu oni uvek takvi kakvi smo hteli, ali razgovori imaju novi zamah i nadam se da će tempo povratka biti povećan".

O odjecima njegovih poseta Ahmićima, gde se poklonio bošnjačkim žrtvama, kaže da je najvažnije da su sva ta stratišta obišli zajedno oni koji su do juče ratovali, da su našli neko razumevanje i nastavili zajedno da odaju poštu. Po prvi put je neko iz srpskog naroda otišao u Prijedor, po prvi put je neko od hrvatskog naroda otišao da se pokloni srpskim žrtvama, i to je put suočavanja, a reakcije koje su negativne dolaze od onih koji nisu spremni da se suoče sa realnošću".

Deo hrvatske javnosti spekulisao je o poseti Blajburgu, Josipović kaže da ogromna većina naroda jeste bila na strani antifašista, ali na kraju rata se dogodilo nešto što nije trebalo, veliki broj je likvidiarn bez krivice i to jeste mrlja sa kojom se treba suočiti.

"Tamo nikada ne bih otišao da se poklonim ustašluku, daleko od toga, ali mi je drago da su sa mnom otišli antifašisti", rekao je Josipović.

Što se tiče pitanja Kosova, Josipović je istakao da ta rasprava u prvom redu jeste stvar Kosova i Srbije, "ali mi ćemo to pažljivo pratiti".

"Naša određena suzdržanost samo pokazuje da smo svesni osetljivosti tog pitanja", kaže Josipović.

Profesionalizam pre svega

Što se tiče policijske saradnje dve države, i nagoveštaja da će "mafijaška dijaspora u Hrvatskoj brzo nestati", kao i nekih spekulacija da su hrvatske službe možda i atakovale sa nekima od njih, Josipović kaže da nema takve informacije, ali da bi reakcija u otkrivanju tako nečega sigurno bila trenutna. "Mislim da će zajedničke snage u borbi protiv organizovanog kriminala kriminalcima znatno učiniti život težim", kaže Josipović.

Na pitanje stiže li da se bavi komponovanjem, Josipović kaže da je dao jedno "lažno predizborno obećanje da će napisati jednu operu, ali da je potcenio predsednički dnevni red, da mu radni dan traje predugo, i u njemu nema mesta za druge aktivnosti, pa ni za komponovanje".

Spekulisanja o mogućoj regionalnoj fudbalskoj ligi gleda kao načelno moguća, ali rešavanje ostavlja fudbalskim Savezima Srbije i Hrvatske koji znaju kakve su im sportske mogućnosti, i kakva je publika.

Na pitanje kakva je danas odgovornost medija, posebno u odnosima RTS-a i HRT-a, Josipović je rekao da je profesionalizam najvažniji.

"Najvažnija je profesionalna etika, i moralni aspekt obavljanja profesije, mora postojati nezavisnost, ali i moralna podloga u samom pojedincu".

"Tako je i sa novinarima, jer novinar nije samo ogledalo onoga što se događa, pa je potrebno da se izdigne i iznad nivoa činjenica i pošalje vrednosnu poruku, a toga među novinarima sve više ima, bez obzira na to što još uvek ima i onih koji potpaljuju vatru", zaključio je hrvatski predsednik.

Број коментара 18

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. децембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње