četvrtak, 06.10.2022, 12:30 -> 21:49
Izvor: RTS, Tanjug
Prvi samit Evropske političke zajednice u Pragu, Vučić: Kako da preživimo unutar Evrope ako saplićemo jedni druge
U Pragu je održan prvi samit Evropske političke zajednice, na kojem su učestvovale 44 zemlje – 27 država članica EU i 17 drugih evropskih zemalja. Srbiju je predstavljao predsednik Aleksandar Vučić.
Vučić razgovarao sa Ursulom fon der Lajen
Predsednik Aleksandar Vučić sastao se u Pragu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
"Odličan razgovor sa Ursulom fon der Lajen o svim važnim pitanjima za Srbiju i njen evropski put. Nadam se skoroj poseti predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu i Srbiji", napisao je predsednik Vučić na nalogu na Instagramu buducnostsrbiejav.
Izveštaj Tamare Stojsavljević (18.00)
Vučić: Niko nije kritikovao Srbiju
Predsednik Srbije rekao je da na sastanku nije bilo kritika na račun politike Srbije, ali da očekuje kako će ih biti tokom predstojećih bilateralnih sastanaka.
"Niko nas nije kritikovao sa govornice, niko od zvaničnik govornika, ali pretpostavljam da će to u bilateralnim i trilateralnim sastancima to svakako biti tema", rekao je Vučić, odgovarajući na pitanje tome da li je bilo kritika na račun Srbije i od koga, i da li nas je neko podržao od evropskih zvaničnika.
Dodao je da je bilo onih zvaničnika koji su nas podržali i pomenuo bugarskog predsednika Rumena Radeva i nemačkog kancelara Olafa Šolca, kada je reč o osmom paketu sankcija EU prema Rusiji.
"Što se tiče onih koji su bili na našoj strani povodom ovoga, jer sam ja pokrenuto tu temu. Ponoviću, Rumen Radev je bio fantastičan. Rekao je da ne razume o čemu se radi i da nije fer prema Srbiji i da treba da se vidi šta može da se uradi da se to ispravi, onda je i kancelar Šolc rekao ‘Vidite o čemu se radi’. Micotakis je u svojoj završnoj reči govorio o tome i hvala im na tome", preneo je Vučić.
Vučić: Video sam šta mnogi počinju da rade po pitanju energetske krize
Predsednik Aleksandar Vučić se osvrnuo i na ovu novu političku zajednicu koju je predložio francuski predsednik Emanuel Makron.
"Okupili smo se da pokažemo da pripadamo Evropi. To je za nas veoma korisno, idealna prilika da imamo dobre sastanke, da saznamo neke stvari. Video sam šta mnogi počinju da rade u svojim zemljama po pitanju energetske krize. Nama ovo znači, a kad i kako će da se nastavi ili uspori evropski put – o tom potom", rekao je Vučić.
Večeras bilateralni sastanak sa Ursulom fon der Lajen
Predsednik je rekao da će večaras imati bilateralni sastanak sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
"Dobio sam informacije da će tema razgovora sa Šolcom i Makronom biti Kosovo i Metohija. Razgovarao sam sa mnogo lidera evropskih, i o posetama", dodao je Vučić.
Vučić povodom Plenkovićeve izjave: Ko ste vi da se mešate u naše bilateralne ugovore?
Vučić je, povodom izjave hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da "Srbija može da dobije naftu preko Hrvatske, ali ne rusku", reagovao pitanjem - ko ste vi da se mešate u bilateralne ugovore Srbije sa drugim zemljama.
Predsednik je ukazao da je, i pored svega što Hrvatska radi, što njemu nije dozvoljavala pristup Jasenovcu, i što ne dozvoljava sve što je normalnim ljudima nezamislivo da se ne dozvoli, uvek govorio da sa Hrvatskom nikada nismo imali problema što se tiče korišćenja Janafa.
Podsetio je da je Janaf izgrađen zajednički, u vreme bivše Jugoslavije, a sada pripada Hrvatskoj. "Rekli smo da su bili pouzdan snabdevač. Oni to za nas to više nisu. Ko su oni da odlučuju koju ćemo mi naftu da uzmemo, a koju nećemo?", upitao je Vučić.
Takođe, napomenuo je da se čak 70 odsto biznisa Janafa zasniva na Srbiji, jer svake godine naša država uredno plaća 45 do 48 miliona evra. Dodao je da je ruska nafta danas 20-25 jeftinija nego neka druga, dodajući da Srbija ima i bezbroj drugih problema, te da joj još jedan problem nije trebao...
Na pitanje da li je dobio objašnjenje od Plenkovića, za tu izjavu, Vučić je rekao – nema objašnjenja. "Čini mi se da je u jednom trenutku pokušao nešto da priča, ja nisam želeo da pričam o tome, a ne znam ni šta bih...", rekao je Vučić.
Vučić: Odluka o nafti odložena do 1. decembra
Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je odluka EU i EK o nafti odložena do 1. decembra i da ne postoji racionalno objašnjenje za hrvatsku intervenciju.
On je rekao da je, na inicijativu Hrvatske i uz podršku dve zemlje, juče skinuta sa dnevnog reda derogacija nafte za Srbiju.
"Juče, na tom sastanku, kada je već sve trebalo da prođe, na inicijativu Hrvatske, a podržano od strane dve zemlje, jedne baltičke, i jedne nedaleko od baltičkih zemalja, sa dnevnog reda je skinuta derogacija norme za zapadni Balkan. Hrvatski premijer je izašao sa tezom da nije fer da Srbija ima nižu cenu nafte. A valjda je fer da imaju neke evropske zemlje. Pa čekajte, jel vi kažnjavate Rusiju ili Srbiju", zapitao je Vučić.
Zahvalio predsedniku Bugarske Rumenu Radevu i premijeru Grčke Kirijosu Micotakisu, koji su istakli da nije fer to što je predloženo.
Predsednik je upitao, kako da preživimo u Evropi u situaciji ako ćemo jedni drugima da saplićemo nogu, kao što je to uradila Hrvatska po pitanju zabrane uvoza ruske nafte Srbiji.
"Kako da preživimo ako ćemo sebi unutar Evrope da saplićemo nogu zbog bilateralnih razloga, zato što je neki Vučić hteo da ploži venac u Jasenovcu", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara.
Dodaje da će rast cena nafte biti enorman.
Dodao je da ćemo sada imati problema sa dizelom, ali da će više o tome u subotu.
Vučić: Najvažnije da se povežu elektromreže i gasni interkonektori
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je na panelu u Pragu najvažniji zaključak da se povežu elektromreže i gasni interkonektori i nafotovdi da bi se energenti koristili iz celog sveta.
"Mnogo dobrih stvari se tu čulo, kojim putem će Evropa da ide. Izgradnja povezujućih transmisionih sistema, novih interkonektora, gasovoda, naftovoda, da bi mogli da se koriste energetnti iz celog sveta. U subotu ćemo pričati više o novim investicijama. Zahvalio sam se Evropljanima na podršci za izgradnju interkonektora sa Bugarskom ", rekao je Vučić.
Vučić razgovarao sa Zemanom
Predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je tokom samita u Pragu sa predsednikom Češke Milošem Zemanom i istakao da su razmenili mišljenja o geopolitičkim izazovima današnjice i da je saslušao mudre procene iskusnog državnika.
"Sa dragim i poštovanim prijateljem Zemanom razmenio sam mišljenja o geopolitičkim izazovima današnjice, pogotovo u svetlu aktuelne energetske situacije, ali i u brojnim drugim aspektima. Kao i uvek, slušao sam mudre procene iskusnog državnika i iskrenog poštovaoca naše zemlje", naveo je Vučić na Instagram nalogu buducnostsrbijeav.
Vučić je preneo da su razgovarali i o bilateralnim i ekonomskim odnosima Srbije i Češke, kao i o Zemanovoj predstojećoj poseti Srbiji, kojoj se, kako je istakao, unapred raduje.
Vučić izneo probleme Srbije, podrška Bugarske i Grčke
Predsednik Vučić je na samitu izneo probleme Srbije, uz koju su snažno stali bugarski predsednik Rumen Radev, grčki premijer Kirijakos Micotakis, dok je nemački kancelar Olaf Šolc pažljivo slušao.
Vučić je još jednom zamolio da se razmotri odluka o zabrani uvoza ruske nafte.
(RTS)
Vučić: Zastupaću pozicije Srbije ozbiljno i odgovorno
Predsednik Aleksandar Vučić je, uoči Okruglog stola o energetici, klimatskim pitanjima i ekonomskoj situaciji, istakao da će kao i na svakom mestu zastupati pozicije Srbije.
"Lideri na okupu pred početak diskusije o najbitnijim pitanjima koja opterećuju ceo svet. Kao i na svakom mestu, zastupaću pozicije Srbije ozbiljno i odgovorno, jer je to jedini pravi put i pristup za rešavanje sve većih problema u Evropi", napisao je Vučić na Instagram nalogu buducnostsrbijeav uz zajedničku fotografiju učesnika.
Vjosa Osmani u Pragu: Priština orjentisana prema evroatlantskim integracijama
Vjosa Osmani, predsednica u Prištini je tokom inauguracionog samita Evropske političke zajednice u Pragu, naglasila stratešku orjentaciju centralnih institucija prema evroatlantskim integracijama, kao, kako je navela, najboljoj garanciji za mir i sigurnost u regionu, zatraživši istovremeno od evropskih lidera podršku u tom procesu.
Osmanijeva je pomenula solidarisanje "kosovskog naroda i institucija sa ukrajinskim narodom", ističući da oni "najbolje razumeju patnju zbog ruske agresije".
U saopštenju iz kabineta Vjose Osmani navodi se da je, pored učestvovanja na glavnim sesijama Evropske političke zajednice, imala i bilateralne sastanke sa evropskim liderima, kako bi razgovarala o produbljenju saradnje i prevazilaženju zajedničkih izazova.
Osmani je razgovarala na trilateralnom sastanku sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, prenevši im da se zalaže da dijalog sa Beogradom bude zaključen što je pre moguće.
"Kosovo nastavlja da bude konstruktivna strana u ovom procesu", navela je Osmanijeva i zahvalila Francuskoj i Nemačkoj na naporima da intenziviraju proces dijaloga.
(RTS)
Izveštaj Tamare Stojsavljević (15.00)
Počeo samit u Pragu, Fijala: najveći problem agresija Rusije
Premijer Češke Petr Fijala otvorio je u Pragu prvi sastanak Evropske političke zajednice i poručio da Evropa ima mnogo složenih problema, od kojih je najveći agresija Rusije na Ukrajinu, kao i da je smisao tog skupa da se raspravi o aktuelnoj situaciji i spornim temama u Evropi i šire.
Kazao je da taj format treba da bude fleksibilan i odgovara svim demokratskim zemljama.
"Sigurno nećemo osnovati još jednu evropsku organizaciju, niti zameniti postojeći format saradnje, jer ih već imamo puno, čak nećemo ni usvojiti bilo kakvu zvaničnu rezoluciju danas. Smisao skupa je da imamo iskrenu raspravu o zajedničkim interesima i da raspravljamo o spornim temama", naveo je češki premijer, čija zemlja trenutno predsedava EU.
Istakao je da su glavni ciljevi da se postignu mir i bezbednost u Evropi i naglasio da Rusija vrši agresiju na Ukrajinu, kao i da su pristuni problemi inflacije, energetske krize i drugo.
"Evropa ima mnogo problema danas i treba da diskutujemo i pronađemo rešenja", naveo je Fijala.
Istakao je da je najveći problem za Evropu što se na njenoj teritoriji trenutno vodi agresivni rat i da Rusija nastavlja nepoštenu agresiju na Ukrajinu.
Na samitu učestvuje se 44 zemlje – 27 zemalja članica EU i 17 drugih država, među kojima Ujedinjeno Kraljevstvo, Ukrajina, Turska, Jermenija, Azerbejdžan, Norveška, Švajcarska i sve zemlje Zapadnog Balkana.
Predsednik Vučić se susreo sa nemačkim kancelarom
Na otvaranju samita u Pragu, predsednik Vučić se susreo i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
"Kratak susret sa nemačkim kancelarom na otvaranju Samita u Pragu, na kojem ćemo diskutovati o nekim od najbitnijih tema današnjice koje opterećuju ceo svet. Ponovio sam da Nemačka od Srbije uvek može da očekuje ozbiljno učešće i partnerstvo u svim projektima koji su u nacionalnom interesu naše zemlje", napisao je Vučić na Instagramu.
Predsednik Vučić sa Makronom
Predsednik Aleksandar Vučić susreo se i sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
"Kao i uvek, gde god da se sretnemo u svetu, srdačan susret sa prijateljem Emanuelom Makronom pred otvaranje Samita u Pragu. Dogovorili smo se da se ponovo sastanemo, kako bismo razmotrili najbitnija pitanja od značaja za budućnost, ne samo naše zemlje i regiona, već i u svetlu globalne krize s kojom se svi suočavamo", napisao je Vučić na Instagramu.
Vučić sa premijerkom Finske
Predsednik Aleksandar Vučić susreo se, pred otvaranje Samita u Pragu, sa premijerkom Finske Sanom Marin.
"Srdačan susret sa premijerkom Finske Sanom Marin pred otvaranje Samita u Pragu i prilika da ponovim poziv visokoj gošći da poseti Srbiju, kako bismo zajedno radili na daljem unapređenju odnosa naše dve zemlje", napisao je Vučić na Instagramu.
Šolc: Samit važan za mir i prosperitet Evrope
Nemački kancelar Olaf Šolc istakao je, pred početak prvog sastanka Evropske političke zajednice u Pragu, da je reč o velikoj inovaciji koja treba da doprinese miru, bezbednosti i prosperitetu Evrope.
Šolc je naglasio da je dobro što se uspeva pored svih sastanaka koji postoje u EU, u okviru OEBS-a, Saveta Evrope i drugih institucija, uspostaviti novi format u okviru kojeg lideri cele Evrope imaju mogućnost da ceo dan, bez pritiska dnevnog reda i obaveze da donesu zaključke, razgovaraju o budućnosti Evrope.
Sastanak je dobar i što EU može poboljšati svoj odnos prema susedima, od kojih se već neki nalaze na putu u Uniju.
Ukazao je da i ovaj sastanak ne može biti održan a da u fokusu ne bude i situacija u vezi sa Ukrajinom.
"Dobro je da svi podržavamo, na različite načine, Ukrajinu i verujem da je vidljivo da svi koji su došli znak da je ruski napad na Ukrajinu brutalno kršenje međunarodnog mirovnog poretka. Zato je važno da ne prihvatamo tu agresiju i da se jedan deo susedne države anektira, kao i da nikada ne priznamo prividne referendume", naglasio je Šolc.
Istakao je da je važno da se posledice rata po svetsku zajednicu ograniče, jer kako je naglasio, reč je o situaciji u Aziji i Africi kojima, ukazujući da je dobro što je omogućen izvoz žitarica.
"Radi se i o pitanju kako osigurati bezbednost snabdevanja energentima, ali i da cene padnu. A moraće da padnu. O tome ćemo razgovarati danas i sutra", najavio je Šolc.
Ukazao je da se ne radi o stvaranju nove institucije sa birokratijom, već platformi koja liderima pruža mogućnost za razgovor neformalnog karaktera.
"Bilo bi pogrešno ako bi pored svih postojećih institucionalnih struktura dodali još jednu", podvukao je Šolc.
Mišel: Važan sastanak zemalja koje dele kontinent i izazove
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel istakao je, uoči početka skupa u Pragu, da je ovo bitan sastanak, jer okuplja sve zemlje koje su deo istog kontinenta i koje se suočavaju sa istim izazovima.
"Ovo je platforma koja treba da pomogne da razgovaramo o brojnim pitanjima i koordinišemo akcije u korist naših građana", rekao je Mišel.
"Danas su ovde 44 zemlje i ovo je platforma koja će nam dozvoliti da razmenimo suštinska pitanja o tome kako da se složimo o određenom broju akcija, da bismo mogli da branimo interese naših građana u Evropi", poručio je Mišel.
Najavio je da je cilj skupa poboljšanje saradnje u pravcu više stabilnosti, bezbednosti i mira.
"Takođe, razgovaramo i o migraciji i mobilnosti. Optimista sam zato što su sve zemlje koje su pozvane odlučile da dođu i učestvuju", rekao je Mišel.
Holandski premijer Mark Rute naglasio je da Evropska politička zajednica nije nikakva alternativa pristupnom procesu, već platforma za razgovor evropskih lidera o aktuelnim pitanjima.
Istakao je da je neophodna evropska solidarnost, da se koordinišu akcije.
"Ova grupa lidera želi da analizira stanje i razmotri akcije u cilju garantovanja bezbednosti građanima Evrope, ali i kako napredovati po pitanjima energetike, klimatskih promena i ekonomije", objasnio je Rute.
Premijerka Islanda Katrin Jakobsdoutir, koja je prva stigla u dvorac u Pragu, rekla je da će teme biti bezbednost, mir, energetika i ekonomija.
"Mislim da je ono što ćemo videti da postoji solidarnost Evrope protiv ruske agresije na Ukrajinu, da postoji jedinstvo protiv rata", istakla je ona.
Ocenila je da je interesantno da će skupu prisustvovati lideri zemalja EU i onih koje nisu članice, a koji će razgovarati o budućnosti Evrope u širem kontekstu.
Belgijski premijer Aleksander de Kro ukazao je da dolazak svih lidera Evrope, osim Rusije i Belorusije, pokazuje koliko je skup značajan.
"Ima puno toga o čemu moramo da razgovaramo – o krizi, jedinstvu, inflaciji. Puno pitanja je pred nama. Važno je da sve evropske zemlje razgovaraju i angažuju se zajedno u suočavanju sa izazovima", rekao je belgijski premijer.
Vučić: Daću odgovoran i ozbiljan odgovor na pritiske
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obraćanju novinarima izjavio da u Prag dolazi čistog obraza, da se nije uplašio onih koji prete Srbiji zbog neuvođenja sankcija Rusiji i da će njegov odgovor evropskim liderima biti pristojan, odgovoran, ozbiljan i dalekosežan.
Na pitanje da li može doći do potpunog prekida poregovora zbog neuvođenja sankcija Rusiji, on je odgovorio "ne, zašto bi, je l' mislite zato što Hrvatska insistira na tome".
"Mnogo uspeha vam želim po tom pitanju, ne svađam se ni sa kim, samo objašnjavam najljubaznije, moj odgovor će biti pristojan odgovoran, ozbiljan, dalekosežan", rekao je Vučić.
Dodao je da je Hrvatska, time što je dovela do toga da Srbija ne bude izuzeta od sankcije na uvoz ruske nafte, samo radi svoj posao koji je započela 1941. godine.
Vučić je rekao da je odavno poznato da će EU uvesti ovu vrstu sankcija, da je ta odluka doneta mnogo ranije, ali da smo mi tražili da ta norma bude izuzeta i derogirana za Zapadni Balkan i Srbiju.
"A onda su se komšije pohvalile da su zaslužne za to da nije došlo do derogacije norme za opšte uvođenje sankcije na uvoz ruske nafte čime neke zemlje EU jesu izuzete kao Bugarska i Hrvatska, a neki drugi poput Srbije ne. Hrvatska radi svoj posao koji radi više decenija, naše je da nađemo odgovor na to", poručio je on.
Na polemiku hrvatskih novinara, ponovio je da ne krivi Hrvatsku i upitao kako im je pala na pamet NDH.
"Mi ćemo morati da se snađemo na drugi način, da platimo veću cenu. Što se tiče uvođenja sankcija, niste vi iz Hrvatske ti koji ćete da vodite politiku Srbije, nju će voditi građani Srbije preko slobodno izabranih predstavnika, a protiv svih koji misle da mogu da nameću svoju volju. Veoma sam ponosan što je Srbija slobodna zemlja i što sama donosi odluke", naglasio je Vučić.
Vučić stigao u Prag
Predsednik Aleksandar Vučić stigao je na prvi samit Evropske političke zajednice u Pragu, a njega je, kao i ostale zvaničnike, dočekao predsednik Vlade Češke Petr Fijala.
"Na Samitu ću govoriti o dubinskim, strateškim i važnim ekonomskim i političkim dalekosežnim odlukama u narednom periodu, a Srbija će voditi svoju politiku u skladu sa voljom građana", naveo je Vučić.
Prag je danas bio centar evropske politike, gde je održan samit Evropske političke zajednice, koju je pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron sa ciljem da se stvori platforma za dijalog između psotojećih članica EU i onih zemalja koje teže pristupu.
Na samitu je učestvovao i predsednik Aleksandar Vučić.
Predsednik Vučić je imao i brojne bilateralne susrete tokom dana sa evropskim zvaničnicima, a održan je i trilateralni sastanak Vučića sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
U fokusu su bile tri glavne teme: Kosovo i Metohija, evrointegracije i pozicioniranje Srbije prema Ruskoj Federaciji, odnosno sankcijama koje Brisel očekuje da Srbija uvede.
Pored toga, Vučić je razgovarao i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, kao i sa premijerom Španije Pedrom Sančezom i predsednikom Češke Milošem Zemanom.
Predsednik je prisustvovao i okruglom stolu na kojem je glavna tema bila energetika, ekonomija i klima.
Upravo su energetika, odnosno rat u Ukrajini i posledice koje je izazvao na evropskom kontinentu, bile glavna tema samita u Pragu.
Na samitu su bile i brojne druge zemlje koje imaju međusobne konflikte – pozvani su i Jermenija i Azerbejdžan, Grčka i Turska, učestvovale su i zemlje iz takozvanog istočnog partnerstva – Ukrajina, Gruzija, Moldavija i Jermenija, kao i zemlje koje nisu kandidati za članstvo, ali su na evropskom kontinentu – Švajcarska, Island, Norveška, Lihtenštajn i Velika Britanija.
Priređena je i radna večera na zajedničkoj sesiji evropskih lidera i drugih učesnika na samitu.
Komentari