Klinton i Olbrajtova u Prištini

Bila Klintona su na aerodromu u Prištini dočekali potpredsednik kosovske vlade Bedžet Pacoli i bivša kosovska predsednica Atifete Jahjaga.

Neposredno po dolasku Klinton se sastao sa predsednikom privremenih prištinskih institucija Hašimom Tačijem, koji mu je uručio orden "Sloboda", preneo je prištinski Zeri.

"Danas nako 20 godina Kosovo je nezavisno. Mi smo bili zajedno, a podrška SAD je bila ključna. Vi ste naš heroj i zahvaljujem vam se u ime svih građana Kosova. Dodeljujem vam odlikovanje Orden slobode. To je najveće priznanje koje se odrazilo na mir u čitavom regionu", istakao je Tači.

Bivi američki predsednik je poručio da će SAD nastaviti da podržavaju Kosovo, dodajući da je bio srećan kada je posle njega, predsednik Džordž Buš mlađi "obavio briljantan posao, priznajući Kosovo samo dan nakon proglašenja nezavisnosti".

"U veoma komplikovanoj političkoj situaciji u SAD, vi ste jedna od stvari oko koje se slažu svi Amerikanci i želim da opstanete. Mislim da će naša zemlja nastaviti da se zalaže oko Kosova", rekao je Klinton.

Njegova preporuka je da "bez obzira koliko zemlja bila velika, potrebno je raditi za mir sa svojim susedima, unutar i izvan granica".

Na pitanje koja mu je poruka za narod na Kosovu i dijalog sa Beogradom, Klinton je odgovorio da želi sve što je moguće.

"Mislim da Kosovo zaslužuje da bude deo EU, NATO i bilo koje organizacije, kao nezavisna država", naveo je Klinton.

Tači je sa svoje strane zahvalio Klintonu zbog, kako je rekao, "humanitarne odluke da bombarduje Srbiju i stvaranja mogućnosti Albancima da se vrate".

Klinton je ispred zgrade skupštine Kosova dočekan uz najveće počasti, crveni tepih i gardu Bezbednosnih snaga Kosova.

Klinton se popodne sastao i sa Ramušom Haradinajem, a sutra će u Prištini, sa bivšom američkom državnom sekretarkom Medlin Olbrajt prisustvovati 20-godišnjici ulaska NATO trupa na Kosovo.

Olbrajtova je u Prištinu doputovala popodne, a na aerodromu ju je dočekala bivša kosovska predsednica Atifete Jahjaga.

Klinton je 1999. godine bio američki predsednik i bio je jedan od odlučujućih aktera za NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije, povodom krize na Kosovu i Metohiji, dok je Madlen Olbrajt bila državna sekretarka iz njegove administracije.