Pinter: Bićemo 2018. broj jedan u podršci pridruživanju Srbije EU

Pinter je, u intervjuu Tanjugu, čestitao srpskoj vladi otvaranje još dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, navodeći da je Mađarska podržavala otvaranje bar pet poglavlja.

31738452 Мађарски амбасадор у Београду Атила Пинтер

"Početkom decembra smo shvatili da nemamo podršku za otvaranje pet poglavlja, pa smo inicirali otvaranje bar tri poglavlja, ali nažalost nismo uspeli. Što se tiče otvaranja ova dva poglavlja, to znači da je Srbija od 35 poglavlja otvorila 12 i to je odličan rezultat", rekao je on.

Vladi Srbije je poželeo više uspeha kad je reč o aktivnostima u pregovorima sa EU, poručivši da će Mađarska sledeće godine biti "podržavalac broj 1 u pridruživanju Srbije EU".

Komentarišući rad srpske vlade, Pinter je istakao da je ona poslednjih godina puno investirala u ekonomski razvoj i stabilizaciju Srbije. 

"Ne samo Mađarska, nego ceo region i zemlje članice EU moraju da priznaju ove rezultate. Ako pogledamo ekonomski razvoj, Srbija godinama ima porast BDP-a, srpska vlada je smanjila nezaposlenost praktično na pola, i to je ogroman rezultat, a puno je investirala i u izgradnju infrastrukture", kaže Pinter.

Prema njegovim rečima, "kada jedan stranac dođe u Srbiju, u Beograd, razvoj je apsolutno vidljiv i odmah je jasno da Srbija ima veoma ozbiljan ekonomski rast i razvoj".

"Sledeće godine očekujem još ozbiljniji porast BDP-a Srbije i mislim da će srpska vlada nastaviti rad na razvoju infrastukture. Nadam se da ćemo, što se tiče naše bilateralne razmene, opet imati nove rekorde", naglasio je mađarski ambasador.

"Nema otvorenih političkih pitanja"  

On ističe da su srpsko-mađarske bilateralne veze odlične i da nemamo otvorenih političkih pitanja. 

"Ako i imamo sitne probleme u bilateralnim odnosima, veoma brzo možemo da nađemo rešenje, jer i sa naše i na vaše strane postoji velika otvorenost za saradnju i rešavanje mogućih otvorenih pitanja", rekao je ambasador, izrazivši očekivanje da će dve zemlje i ubuduće nastaviti saradnju.

Pinter navodi da je mađarska vlada počela veliki razvojni program u Vojvodini prošle godine i da su zahvaljujući tom programu prvi signali već uočljivi, ali je istakao da je cilj mađarskih firmi da se ne fokusiraju samo na Vojvodinu, već i na druge regione Srbije.

"Ovo je bio cilj i OTP banke prošle godine kada je otvorila regionalni centar u Nišu, gde su, takođe, vlade naše dve zemlje organizovale svoj treći sastanak, jer Niš može da predstavlja južna vrata za mađarske firme koje su zainteresovane za ovaj region", istakao je on.

Pinter je rekao i da je pre nekoliko dana dobio informaciju da je OTP banka završila akviziciju Vojvođanske banke, jedne od najvećih srpskih banaka, te da će, zahvaljujući toj akviziciji, OTP banka od početka sledeće godine biti sedma najveća banka u Srbiji.

Osvrnuvši se na zajedničke projekte Srbije i Mađarske, Pinter je kao najvažniji izdvojio rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpešta, za čiju je realizaciju Mađarska na samitu krajem novembra raspisala javni konkurs, a kako je ocenio, sledeće godine će moći da počnu radovi na pruzi.

Pinter je podsetio da je to prvi od četiri projekta obuhvaćenih Deklaracijom o infrastrukturnom razvoju naše dve zemlje koju su premijeri Srbije i Mađarske potpisali početkom jula 2015, kada je organizovan drugi sastanak dve vlade.

"Na Rastini novi granični prelaz" 

Drugi projekat je, prema njegovim rečima, rekonstrukcija pruge Segedin-Subotica-Baja, za koju je ove godine završena studija izvodljivosti, dok se treći i četvrti projekat odnose na otvaranje novih graničnih prelaza između naše dve zemlje. 

"Na Rastini želimo da otvorimo novi granični prelaz, najverovatnije u martu, a sledeći u severnom Banatu, najverovatnije pred kraj sledeće godine", najavio je Pinter.

Govoreći o robnoj razmeni Srbije i Mađarske u godini koja je na izmaku, mađarski ambasador je istakao da je, prema podacima kojima raspolaže, od januara do septembra 2017. bilateralna robna razmena iznosila 1,8 milijardi evra. 

"Ova vrednost je slična vrednosti bilateralne robne razmene ostvarene u 2015, ali u celoj toj godini", napomenuo je Pinter.

Kako ističe, srpski izvoz u Mađarsku u devet meseci 2017. povećan je 56 odsto, a mađarski izvoz u Srbiju - skoro 20 odsto. 

"Ako smo u oktobru, novembru i decembru ove godine mogli da nastavimo ovu tendenciju, imamo šansu da do kraja ove godine imamo bilateralnu robnu razmenu od skoro 2,5 milijarde evra. Ako se setimo da je 2012. i 2011. ona iznosila 1,3 i 1,4 milijarde evra, jasno je da naše dve zemlje imaju odlične ekonomske odnose", konstatovao je Pinter.

Kad je reč o mađarskim investicijama u Srbiji, kaže da su Mađari od 2014. praktično svake godine imali bar jednu investiciju u našoj zemlji.

Podsetio je da su 2015. u oblasti autoindustrije u Senti tadašnji premijer Aleksandar Vučić i mađarski minsitar spoljne trgovine i spoljnih poslova Peter Sijarto zajedno otvorili fabriku, a 2016. su dva premijera su otvorila novu fabriku "Masterplast" u Subotici, dok je početkom februara 2017. Vučić, tada premijer, otvorio fabriku u Bečeju - još jednu mađarsku investiciju.

Govoreći o ekonomskoj saradnji Zapadnog Balkana, Pinter kao koristan primer navodi iskustvo u saradnji zemalja članica Višegradske grupe, za koju kaže da je možda najuspešnija saradnja u EU.

"Mi smo susedi. Normalno je da susedi imaju sitne probleme, ali je ovakva saradnja apsolutno važna kada pričamo o evropskim integracijama, jer tako možemo da pokažemo Briselu i drugim zemljama EU da uprkos tome što možda ponekad nemamo slične stavove o nekoj temi, možemo da sarađujemo", kaže on, ističući da bez saradnje nijedna zemlja ne može biti uspešna u EU.