Vučić u utorak sa Matarelom i Đentilonijem

Najavljeni su razgovori o bilateralnim odnosima, situaciji u regionu kao i podršci koju Italija pruža Srbiji na evropskom putu.

30512205 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić (arhivska fotografija)

Poseta Italiji je poslednja u gustom nizu sastanaka koje je Vučić, od stupanja na mesto predsednika Srbije, organizovao sa svetskim, evropskim i regionalnim liderima, kako bi ostvario ambicioznu agendu političkog i ekonomskog napretka zemlje i ubrzanja puta Srbije ka članstvu u EU.

Predsednik Srbije je početkom jula na sastanku sa šeficom diplomatije EU Federikom Mogerini u Briselu zatražio ubrzanje evropskog puta Srbije i oročavanje ulaska Srbije u EU.

Istim povodom Vučić je tokom jula razgovarao i sa predsednikom Evropske komisije Žanom Klodom Junkerom i predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom.

Iz EU poručuju da "razumeju i pozdravljaju" opredeljenost Srbije i njenog predsednika za brzžim evrointegracionim procesom.

"Završetak dijaloga i napredak Srbije u procesu reformi vode Srbiju u punopravno članstvo EU", poručio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk posle sastanka sa predsednikom Srbije 14. jula u Briselu.

Zvanični Brisel kaže da je spreman da zajedno sa Srbijom radi na "jačanju i ubrzanju" procesa evrointegracija, ali da brzina napredovanja ka članstvu zavisi od uspeha Srbije u normalizaciji odnosa sa Prišštinom i primeni neohodnih reformi, na prvom mestu onih iz oblasti vladavine prava.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine u Briselu kažu da je "počeo pripremni proces" za nastavak dijaloga odnosno, kako je najavljeno, "novu fazu dijaloga".

Diplomatski izvori Tanjuga u Briselu kažu da je "posao počeo i da je na dve strane (Beogradu i Prištini) da se sad dogovore o sadržaju i formatu nove faze".

Iako se napominje da će EU biti posrednik i u ovoj pripremnoj fazi u Briselu trenutno nema zvaničnog odgovora o mogućem datumu i agendi sledećeg sastanka u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. U evropskim diplomatskim krugovima očekuje se da do novog sastanka dođe poššto se formira nova vlada u Prištini, ali i ne pre kraja avgusta do kada traje sezona odmora u EU institucijama.

Kada je reč o reformskim procesima letnja pauza u Briselu ne bi trebalo da bude prepreka za nastavak rada srpske administracije na usvajanju i primeni kriterijuma potrebnih za usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom.

Iz Brisela i Beograda već je najavljeno otvaranje novih pristupnih poglavlja Srbije u drugoj polovini godine.

"Verujem da ćemo do kraja godine otvoriti jošš najmanje tri poglavlja. To su poglavlje 6 -kompanijsko pravo, 30 - ekonomski odnosi sa inostranstvom i poglavlje 33 - budžetske i finansijske odredbe”, poručila je ministarka za evrointegracije Srbije Jadranka Joksimović, navodeći da će Srbija do kraja godine imati spremne pregovaračke pozicije i za dodatna poglavlja.

Očekuje se da Srbija nastavi "dobru dinamiku" po kojoj je otvarala po četiri pregovaračka poglavlja tokom šestomesečnih predsedvanja Slovačke i Malte.

Trenutno predsedvajuća Evropskom savetom Estonija za Tanjug kaže da će do kraja 2017. godine nastaviti da podržava politiku proširenja uz napomenu da će poseban fokus staviti na oblasti vladavine prava i usklađaivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Imajući to u vidu od Srbije će se očekivati da za otvaranje novih poglavlja dokaže napredak u već otvorenim fundamentalnim poglavljima 23 i 24 koji se odnose na pravosuđe, slobode i bezbednost. Dodatni napredak u poglavlju 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Prištinom takođe će biti praćen.

Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Italiji dolazi neposredno posle Samita Zapadnog Balkana i EU kome je Italija takođe bila domaćin. Trst je bio četvrta stanica Berlinskog procesa pokrenutog 2014. godine sa namerom boljeg regionalnog povezivanja držžava Zapadnog Balkana kao i povezivanja regiona sa EU u cilju efikasnijeg puta i pripreme zemalja Zapadnog Balkana za članstvo u EU.

Iako se iz EU može čuti jednoglasna podrška svih 28 država članica” nastavku proširenja na Zapadni Balkan, Italija se nalazi među onim članicama koje prednjače u svom zalaganju za što brže integracije regiona u Uniju.

Nekadašnja ministarka spoljnih poslova Italije, Federika Mogerini poručuje da će joj do kraja mandata na mestu šefice EU diplomatije odmah posle pitanja sigurnosti i bezbednosti EU Zapadni Balkan biti prioritet.”

U diplomatskim izvorima u Briselu kažu da je izbor dugogodišnjeg italijanskog i EU diplomate Sema Fabricija za šefa EU misije u Srbiji bio upravo izbor Mogerinijeve u nameri da ubrza i pospeši koordinaciju na liniji Brisel-Beograd.

Istovremeno, trenutni šef diplomatije Italije Anđelino Alfano podseća da Italija i Srbija imaju odličnu saradnju kako na političkom tako i na ekonomskom nivou i obećava nastavak podrške na putu evrointegracija. Alfano je samit Zapadnog Balkana i EU u Trstu opisao kao most između regiona i EU koji mora da stvori uslove po kojima evropska perspektiva ne bi bila apstraktan i nedostižan koncept”.

A upravo je jasna evropska perspektiva i njen dostižan realan vremenski okvir ono što i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić želi da čuje ne samo od Rima već i od Brisela i evropske dvadesetosmorice.