Bilo jednom u Jugoslaviji, Tarantinove jugonostalgične poruke u novom filmu

U intervjuu datom specijalizovanom veb-sajtu za vesti iz sveta filma Dedlajn, Kventin Tarantino napravio je zanimljiv lapsus.

36863692 Kventin Tarantino na promociji filma u Moskvi

Naime, opisujući sve rizike koje nosi odluka da za glavne uloge u filmu Bilo jednom u Holivudu uzme Leonarda Dikaprija i Breda Pita, dve najveće i najtraženije holivudske zvezde, rekao je: "Bio bih idiot da sam uloge pisao isključivo za njih dvojicu, jer nisam znao da li ću moći da ih dobijem. Bred je mogao da ode na devet meseci da snima film u Jugoslaviji, a ja ne bih mogao toliko da čekam."

Da li je Tarantino toliko rasejan da ne zna za raspad Jugoslavije? Teško. Ako je sredinom devedesetih odmah posle njega jugoslovenski film Podzemlje osvojio Zlatnu palmu u Kanu, mogao je steći određenu naviku da ovako naziva naše krajeve. Pa ipak, rekao bih da se radi o nečemu drugom.

Jugoslavija je država koja postoji u epohi filma Bilo jednom u Holivudu. I to ne samo da postoji, već je neizostavni deo života junaka o kojima govori Tarantinov novi film.

U istom intervjuu, kad mu traže da navede koji su glumci poslužili kao inspiracija za glavnog junaka – apokrifnog B-glumca Rika Daltona, Tarantino kaže: "Ta epoha mi je zanimljiva i ta dilema i cela ideja da taj tip muževnog glavnog glumca koji je proveo karijeru začešljavajući svoju frizuru džepnim češljićem, odjednom zamenjuju čupavi androgini tipovi. Odjednom, moj junak i Taj Hardin i Džordž Maharis više nisu aktuelne muške zvezde."

Već je pomenuti Taj Hardin protagonista krajnje neobičnog partizanskog filma sa snažnim uplivom estetike špageti-vesterna Rekvijem, u režiji Časlava Damjanovića i produkciji Kosovo filma.

Damjanović je kasnije emigrirao u Ameriku, i uprkos tome što je u Jugoslaviji snimio dva filma o NOB-u, postao je simpatizer četničkog pokreta i pisac kog zanima ta tema.

U izvesnom smislu kao da nam Tarantino sugeriše i da je Rik Dalton posetio Jugoslaviju kroz kratak insert koji je teško identifikovati na bioskopskom ekranu, ali jako podseća na film Partizani Stoleta Jankovića, u kome je glavnu ulogu igrao nekadašnji štićenik Džona Forda, a tada već glumac na ničijoj zemlji između bioskopa i televizije Rod Tejlor. U trenutku kada krene taj klip, začuje se i tema iz tog filma nakratko.

36863742 Rod Tejlor sa suprugom

Ne bi trebalo da nas čudi ovaj detalj. Tarantino se zbližio sa Tejlorom na snimanju Prokletnika, gde je ovaj igrao Vinstona Čerčila.

I ako je zbilja i Tejlor poslužio kao inspiracija Tarantinu, onda je Jugoslavija u svemu potencijalno odigrala još veću ulogu. Naime, okosnica filma Bilo jednom u Holivudu jeste prijateljstvo između glumca Rika Daltona i njegovog dublera Klifa Buta, koji usput ima ulogu vozača, batlera, telohranitelja i iznad svega najboljeg prijatelja.

Tejlor je imao takvog nerazdvojnog prijatelja i izgubio ga je baš na snimanju filma Partizani, u saobraćajnoj nesreći na Tari.

Druga veza sa Jugoslavijom jeste ratni film koji je Rik Dalton snimio i čiji plakat podseća na Tajnu invaziju Rodžera Kormana.

Taj film sniman je u Dubrovniku i važi za preteču Oldričevog klasika Dvanaest žigosanih, a govori o grupi osuđenih američkih vojnika koje šalju u ovaj grad da oslobode zarobljenog italijanskog generala kog su Nemci zatočili zbog simpatija prema saveznicima.

Ovo je bio jedan od poslednjih filmova koje je Korman snimio u saradnji sa holivudskim studijima, pre nego što će se okrenuti isključivo vlastitoj produkciji i pre svega kao producent izmeniti izgled američkog filma uvodeći generacije mladih talentovanih reditelja. 

Filmska priča Tajne invazije pisana je ambijentalno, sa idejom da se film mora zbivati u Dubrovniku. Jugoslovenska vlada pružila je veliku pomoć ovom projektu uključujući resurse JNA te snimanje zamalo da se ne desi posle zemljotresa u Skoplju oko kog su snage morale biti angažovane i preusmerene.

Naša kinematografija se pozabavila ovim periodom i Jugoslavijom kao utočištem za holivudske otpadnike u igranom filmu Doktor Rej i đavoli Dinka Tucakovića.

Istu temu, Tucaković je sa Dejanom Kosanovićem obradio i u dokumentarnoj knjizi Stranci u raju.

Jugoslavija tog vremena jeste bila mesto na kom su mnoge ličnosti koje inspirišu Tarantina povremeno radile. Zato mi se čini da onaj lapsus u izjavi nije slučajan.

On je odjek vremena, i pokušaj da autor ubaci čitaoca u atmosferu svog ostvarenja, ako ne i podsetnik da je svoju prvu značajnu ulogu Bred Pit snimio u SFRJ kod Božidara Nikolića u filmu Tamna strana sunca.