Jataci oslobođeni krivice

Deset osoba optuženih za pomaganje haškom beguncu Ratku Mladiću oslobođeno je krivice, odlukom Prvog osnovnog suda u Beogradu.

8176656

8176656

Izjave Nemanje Govedarice, Gorana Petronijevića i Toma Zorića

 | [application/octet-stream]

Sudsko veće sudije Dragana Garića oslobodilo ih je optužbi da su od 2002. do 2006. godine doprineli da Mladić ne bude otkriven i uhapšen, iako su znali da je pred Tribunalom u Hagu optužen za najteža krivična dela ratnih zločina.

Optužbi su oslobođeni: Stanko Ristić, Saša Badnjar, bivši oficiri Marko Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, Blagoje Govedarica, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.

Sud je jedino optuženog Blagoja Govedaricu osudio na uslovnu kaznu zatvora, zbog nedozvoljenog držanja pištolja. Govedarica je osuđen na šest meseci zatvora, uslovno na dve godine.

Sudija Garić obrazložio je da je za pojedina krivična dela nastupila zastarelost 2008. ili 2009. godine, dok u odnosu na ostala krivična dela nije dokazana krivica optuženih.

"Nesporno je da je Stanko Ristić iznajmiljivao stan u Ulici Jurija Gagarina i plaćao račune za njega, ali nema dokaza da je Ratko Mladić boravio u tom stanu, kao ni da ga je Vojislav Ivanović povremeno vozio", istakao je sudija Garić.

On je napomenuo da se sudsko veće, prilikom utvrđivanja presude, rukovodilo isključivo zakonom i dokazima koji su izvedeni tokom suđenja.

8177474 Ratko Vučetić, Marko Lugonja i Stanko Ristić

Advokat Stanka Ristića Nemanja Govedarica rekao je da sa pravne tačke gledišta, ovakva odluka na predstavlja nikakvo iznenađenje, "imajući u vidu da za Stanka i Predraga Ristića nije postojao ni jedan jedin dokaz".

"Sada je definitivno jasno da je ovakva odluka, kao što je i sudija saopštio, bila doneta već prvog dana, dakle, pre mesec i po dana, kada je i trebalo da bude objavljena. I sada je jasno zašto je nekom palo napamet da uđe u ovakav pravni galimatijas koji je više naštetio pravnom sistemu Srbije, nego što je uticao na bilo šta drugo", rekao je advokat Saše Badnjara Goran Petronijević.

Tužilaštvo najavilo žalbu

Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić rekao je da će Prvo osnovno tužilaštvo sigurno uložiti žalbu na presudu.

"Neuobičajeno je da sudsko veće donese odluku o odbijanju optužbe iz razloga zastarelosti krivičnog gonjenja, a posebno ukoliko smatra da su za određenje radnje optuženih zastare nastupile još 2008. odnosno 2009. godine, s obzirom na to da je pod novim predsednikom sudskog veća krivični postupak vođen punih godinu dana", rekao je Zorić.

Bez obzira na odluku sudskog veća, Tužilaštvo će se žaliti kako na oslobađajući, tako i na odbijajući deo presude, jer smatra da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost, poručio je Zorić.

Zorić je naglasio da će Tužilaštvo predložiti Visokom savetu sudstva da ispita da li je u ovom slučaju bilo eventualnog kršenja zakona, procedure krivičnog postupka ili povrede sudskog poslovnika.

Postupak trajao više od četiri godine

Postupak protiv 10 optuženih za pomaganje u skrivanju Mladića, od 2002. do 2006. u Beogradu, počeo je pre više od četiri godine, kada je njih 11 uhapšeno i zadržano u pritvoru osam meseci, posle čega su pušteni da se brane sa slobode.

U međuvremenu je preminuo prvooptuženi Jovo Đogo, koji je bio oficir u Vojsci Republike Srpske pod Mladićevom komandom tokom rata u BiH.

Svi optuženi, osim generala Vojske RS Marka Lugonje, negirali su tokom suđenja da su skrivali Mladića, braneći se da su "stanove iznajmljivali za kockanje i švaleraciju", ili prosto odbijajući da priznaju navode optužnice.

Oficir Vojske RS Đogo, koji je preminuo prošle godine, u optužnici je označen kao organizator operacije skrivanja od 2002. godine, kad je Mladić napustio vojne objekte, pa do kraja 2005. godine.

Suđenje je, u više navrata, vraćano na početak, zbog promene sudskog veća, trudnoće i bolesti pojedinih optuženih, kao i dva neuspela pokušaja bivšeg Drugog opštinskog suda da se oglasi nenadležnim posle promene zakona o jatacima, kada je delo za koje se terete optuženi prešlo u nadležnost Veća za ratne zločine Okružnog suda.