Zemlje istoka EU smanjuju razliku u blagostanju

Najpre dobra vest: prema najnovijem mesečnom izveštaju nemačke Bundesbanke o napretku u procesu konvergencije "novih" zemalja istoka i jugoistoka u odnosu na "stare" države Evropske unije razlika se uporno smanjuje.

36895387 Sedište Bundesbanke u Frankfurtu

U analizi koja obuhvata Bugarsku, Češku, Estoniju, Hrvatsku, Letoniju, Litvaniju, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju, Slovačku i Sloveniju ističe se da je u tim zemljama, uprkos slabosti svetske konjunkture, prošle godine ostvaren rast BDP u proseku od 4,3 odsto. Prethodne 2017. godine to je bilo čak 4,8 procenata.

To znači da se te zemlje približavaju proseku EU: 2013. one su imale 41 odsto, a 2018. već 46 odsto prosečnog BDP po stanovniku u Evropskoj uniji. Ako se to relativizuje na kupovnu moć, onda su se te „nove" zemlje popele sa 67 na 72 odsto proseka EU.

Takvu analizu Nemačka centralna banka redovno priprema pre svega za firme i kompanije u Nemačkoj, one koje interesuje kupovna moć građana u tim zemljama kako bi tamo mogle da plasiraju svoje proizvode. Analitičari Bundesbanke takođe uočavaju sve veću povezanost i zavisnost tih zemalja od međunarodne razmene, i integraciju u zajedničko tržište.

U kom veku će Hrvatska stići do proseka?

A sada ne baš tako dobre vesti, naročito kada je reč o Hrvatskoj. Bundesbanka naime konstatuje ogromne razlike između „novih" zemalja. Relativna kupovna moć građana Češke i nešto slabije Slovenije već je gotovo na 90 odsto nivoa EU, u Estoniji, Litvaniji i Slovačkoj je oko 80 procenata, u Poljskoj Mađarskoj i Letoniji oko 70, a na začelju su Rumunija i Hrvatska i na samom dnu Bugarska sa jedva 50 odsto.

Za Hrvatsku još gora vest: upravo se ona ističe kao jedna od dve zemlje koja je od 2013. do 2018. postigla najmanji rast relativnog BDP po stanovniku, sa nekih 60 odsto na oko 63 procenta. To znači da ju je pretekla i Rumunija. Još manji rast jedino je zabeležila zemlja evrozone, Slovačka. Nije dakle teško izračunati u kojem će to stoleću Hrvatska po ovom tempu dospeti do proseka EU.

A šta je sa naukom?

Nemačka centralna banka takođe upozorava da te zemlje ozbiljno zaostaju i u još jednom, možda čak presudnom faktoru za blagostanje: u investicijama u nauku i istraživanja. Dok je prosek ulaganja u nauku u EU oko dva odsto BDP-a, u tim zemljama je još od 2017. prosek samo jedan procenat, i mogli bi se reći da nema naznaka da postoji svest koliko je to važno za nacionalnu privredu.

Bundesbanka u svom izveštaju takođe navodi da se transfer tehnologije i znanja donekle može odvijati i direktnim investicijama, ali upozorava da su sopstveno istraživanje i nauka jedan od najvažnijih faktora za ekonomski potencijal neke zemlje.