Struja i gas samo onima koji plaćaju

Energenata na "časnu reč" više nema. "Srbijagas" držaće otvorene gasne ventile samo za redovne platiše. Sa naplatom od građana nemaju većih problema, ali zato privreda duguje čak 116 milijardi dinara. A polovina je dug petrohemijskog kompleksa.

"Po nalogu MMF-a je dogovoreno da 'Azotara' i MSK moraju od Nove godine ući sa čistim računima. 'Srbijagas' neće isporučivati tim kompanijama prirodni gas ako ne daju valjane bankarske garacije ili da ih država budžetira", kaže Veljko Milošević, član NO i predsednik sindikata radnika "Srbijagasa".

"Da podvučemo crtu i izvedemo tačnu računicu da preduzeće kao što je 'Srbijagas' za koje nema nikakvog razloga da posluju sa gubitkom počne da posluje sa dobitkom. A to mogu ako ne bude ovog balasta dugova. A da preduzeća koja ne mogu da fukcionišu ni uz tolerisanje ogromnih gubitaka prosto se nađu sa neke druge strane, da odu u stečaj", kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Potraživanja EPS-a su 19 milijardi dinara, privreda duguje sedam milijardi, ostalo je dug domaćinstava. I u Elektroprivredi su na mukama jer bez struje nije lako ostaviti gigante poput RTB-a i prioritetne potrošače - bolnice ili škole.

"Već sada smo krenuli sa direktnim pregovorima i direknim kontaktima da se iznađu rešanja za naplatu većih dužnika. U narednom periodu imamo obećanje i od velikih kompanija da će se unaprediti plaćanja", kaže Radovan Stanić, direktor Direkcije za javno snabdevanje EPS-a.

Olakšavajuća okolnost je što 95 odsto domaćinstva struju plaća redovno, a polovina ostvari i popust od pet odsto.

"Kada bi se svi ponašali kako se ponaša većina građana, rekao bih onog dela siromašnijih građana mislim da država i ta preduzeća ne bi bili u problemu. Problemi nastaju upravo od onih koji mogu da plate a neće da plate. A država to toleriše", kaže profesor Savić.

Ključnu ulogu u rešavanju starih dugova za energente imaju lokalne samouprave jer su komunalna preduzeća, toplane i ustnove u njihovoj nadležnosti.