Društvene mreže i društveni pritisak – zašto mladi rizikuju život zbog selfija

Desetak sekundi za slikanje, par sati za stotinak lajkova, a cena može da bude i život. Opasni selfiji pojavili su se još 2011. godine, a te godine odneli su tri života.

Do 2017. godine, zbog pokušaja snimanja ekstremnih fotografija, stradalo je 260 osoba. Prošle godine, na železničkoj stanici u Rakovici, život je izgubio 18-godišnji mladić.

Na Dan bezbednog interneta, lekari su počeli borbu za život 15-godišnjeg dečaka, koji se zbog selfija popeo na vagon.

U "Železnicama Srbije” upozoravaju – kroz kontaktnu mrežu iznad pruga prolazi struja jačine čak 25.000 volti. Do udara može doći čak i ako se samo uđe u strujno kolo, koje je nekoliko metara udaljeno od kablova.

Dečak je pretrpeo strujni udar i u teškom stanju primljen je u Institut za majku i dete.

Lekari se bore za život povređenog dečaka

Aleksandar Vlahović, upravnik Klinike za dečju hirurgiju Instituta za majku i dete, navodi da je stanje kritično.

"Opekotine su izuzetno teške, više od 95 odsto tela je zahvaćeno opekotinama trećeg stepena. Prvi dan bio je veoma težak, tada smo pokušavali da ga vratimo u život, te večeri kada je primljen. Nakon toga, na Odeljenju intenzivne nege, sve vreme traje borba za dečakov život. Čak i u poslednja 24 časa imali smo jednu hiruršku intervenciju, gde smo oslobađali određene strukture tela", navodi dr Vlahović.

Put do oporavka biće dug, upozoravaju lekari.

Društvene mreže i opasni izazovi

Katarina Jonev Ćiraković, edukatorka za bezbednost dece na internetu, kaže da ovakvi slučajevi nisu retkost.

"Nažalost, imali smo mnogo više ovakvih situacija, samo što nisu dospele u javnost. Činjenica je da deca, posebno u uzrastu od 13 do 18 godina, često nekritički razmišljaju kada je reč o ovakvim izazovima. Ne mogu da shvate da veliki broj ovih ekstremnih influensera godinama trenira kako bi izveo neke trikove. Na primer, parkur je disciplina koja se godinama vežba kako bi se savladale određene veštine, a deca taj momenat ne razumeju", naglašava Jonev Ćirakovićeva.

Pre gotovo dve godine, uglavnom mladi ljudi slikali su se na vrhovima napuštenih zgrada, na stubovima mostova... Psiholozi objašnjavaju – rizikuju kako bi ih društvo prihvatilo.

Adrenalin, rizik i vršnjački pritisak

Psiholog Mina Kojić kaže da postoji više razloga zbog kojih deca odlučuju da rizikuju život.

"Prva stvar je adrenalin – svesni smo da je deci on mnogo potrebniji nego odraslima. Takođe, znamo da se deca manje plaše u odnosu na odrasle. Treći faktor koji ne smemo zanemariti jeste vršnjački pritisak. Deca mogu biti surova, umeju da izbace nekoga iz društva ili da postavljaju uslove za prihvatanje u grupu", upozorava Kojićeva.

Algoritmi na društvenim mrežama podešeni su tako da „bolje” prolaze ekstremniji sadržaji. Što je slika ili video luđi, to će dobiti više lajkova.

Pitanje je – da li su vredni rizika?