Ko su ljudi bez dokumenata – siromašni, napušteni i za državu nevidljivi

U ulazu zgrade na Novom Beogradu, nedeljama je spavao mladić. Pokušaj pojedinih stanara da mu pomognu, bio je bezuspešan, jer nije imao lična dokumenta.

"Centar za socijalni rad je rekao da nije za njih, pošto nema ličnu kartu, već to mora policija da reši da utvrdi identitet. Kad sam otišao u policiju, rekli su da nemaju ingerencije dok ne napravi neko delo", kaže komšija Aleksandar Milanović.

Taj slučaj nije usamljen.

"Imam slučaj momka, koji je po sporazumu o readmisiji, vraćen na Kosovo i Metohiju, prošle godine. Rođen u Italiji, živeo ceo život u Nemačkoj. Nije ni znao da je rođen u Italiji. Ja sam ga našla na terenu u Novom Sadu, gde dečak, koji priča samo nemački jezik traži pomoć za svoja dokumenta. Sreća u nesreći je što on ima po roditeljima poreklo iz Srbije, ali mi trenutno ne možemo ni da započnemo postupak za njega jer policija kaže da ne može da utvrdi njegov identitet", objašnjava Nevena Marković iz organizacije Praksis.

Identitet bi trebalo da potvrde bliski rođaci, ali mnogi ih nemaju ili nisu u kontaktu.

Ko je prava adresa za utvrđivanje identiteta

"Često lica bez ličnih dokumenata misle da je Centar za socijalani rad adresa gde će ih ostvariti i onda ih mi upućujemo na MUP koji je nadležan za obezbeđivanje ličnih dokumenata. Za poslednje dve godine smo imali jedan slučaj NN lica. Obično su to neke situacije složenije gde je potrebno da MUP izvrši malo više provera. Utvrdi se gde je rođen, utvrdi se matični broj i onda u saradnji sa centrom za socijalni rad uspe to lice da pribavi lična dokumenta ukoliko želi", navodi Igor Bošnjaković iz Centra za socijalni rad.

Istraživanjem UNHCR-a i Praksisa, u 45 gradova i opština otkriveno je čak 785 osoba u riziku od apatridije. Ove godine javilo se još gotovo 200.

"Beograd, ali i Novi Sad, kao i jug Srbije, Niš Leskovac, Lebane, Bujanovac, Novi Pazar, to su gradovi i opštine gde mi konstantno imamo nove slučajeve i gde je i ovogodišnja brojka u najvećoj meri identifikovana", ističe Nevena Marković iz Praksisa.

Život u napuštenim zgradama i tuđim podrumima

Bošnjaković navodi da je dobar broj njih imao neko prebivalište i da su imali ličnu kartu sa tim prebivalištima.

"Međutim, kada je istekla ta lična karta prebivališta više nemaju, jer žive u ekstremnom siromaštvu, žive u tuđim prostorima, napuštenim zgradama, tuđim podrumima, ne mogu da obnove ličnu kartu", ukazuje Bošnjaković.

Mogu, kaže, pod uslovom da im mesto prebivališta bude adresa Centar za socijalni rad.

Više od četiri miliona ljudi u svetu je bez dokumenata, u Evropi oko pola miliona. Nevidljivi za državu, izopšteni iz društvenog i političkog života, u riziku su da budu zlostavljani i eksploatisani.