Kako dete pripremiti za razgovor sa pedagogom pred upis u školu

Sledeće nedelje počinje provera zrelosti i upis dece u prvi razred. Za razliku od dece kojoj dan kada se upisuju u školu predstavlja radost, za roditelje je to poseban stres jer neko procenjuje šta njihovo dete zna i može. O tome kako dete pripremiti za razgovor sa pedagogom, odnosno psihologom, za RTS je govorila psihološkinja Branka Tišma.

Како дете припремити за разговор са педагогом пред упис у школу

Budući đaci prvaci, ali i njihovi roditelji uveliko se pripremaju za polazak u školu. Provera zrelosti i upis dece u prvi razred je od 3. aprila do 31. maja, a zakazivanje termina za testiranje budućih prvaka je počelo i radi se onlajn.

Školski psiholog Branka Tišma ističe da se deca samostalno i samoinicijativno pripremaju već u vrtiću, razgovarajući s drugom decom i razmenjujući iščekivanje. To kod dece nije strepnja, već radost, ističe Tišma.

"Oni su godinama u vrtiću, vole vaspitačice, ali treba im promena u načinu organizovanja i učenja, duže mogu da se koncentrišu nego ranije, uključuju se u porodične aktivnosti, počinju interesovanja za slova, brojeve, mogu da prepričaju filmove, društveno-socijalne situacije", navodi psiholog.

Kako dete pripremiti

Branka Tišma objašnjava da je potrebno najaviti detetu da se ide u školu na upis i da će se tamo razgovarati sa psihologom ili pedagogom, kao i da će oni postavljati različita pitanja o tome šta znaju i umeju.

"To za decu nije stresno, za odrasle jeste jer nam neko drugi procenjuje naše dete i ima neku veću moć da proceni šta naše dete može, a šta ne", rekla je Tišma.

Deci treba napomenuti i da će najpre razgovarati zajedno psiholog, roditelj i dete, ali da će onda roditelj izaći i ispred kancelarije pričekati.

Na pitanje kako da pripremimo dete da se pokaže u što boljem svetlu, Tišma kaže da je to bitno roditeljima, dok je za decu važno da uspostave kontakt i da mogu da ispričaju i pokažu ono što je važno.

Na pedagogu odnosno psihologu je da proceni trenutnu zrelost deteta, kakvim mentalnim operacijama vlada, čega voli da se igra, da li voli da organizuje igru, ili da posmatra i kasnije se uključi.

"To je sve bitno kada pravimo odeljenja, da učitelji imaju osnovne informacije, kako bi uspostavili što kvalitetniji odnos", napominje Tišma.

Šta ako dete ne pokaže sve što zna

Branka Tišma objašnjava i da postoje situacije kada dete ne pokaže sve što zna, ali to se primeti po ponašanju deteta i onda se zabeleži.

"Ja sam predlagala roditeljima aktivnosti koje da rade kod kuće da bi se dete opustilo, pa za 15 dana ponovo zakažete susret, da vidite da li ste dobro procenili", ističe Tišma.

Napominje da su naša deca intelektualno zrela za polazak u školu, ali da im sve više nedostaje samostalnost.

"Kako vreme odmiče, sve više odrađujemo stvari umesto dece, želimo da uživaju, ali ukoliko sve radimo umesto njih, sputavamo njihov prirodan razvoj", napomenula je psihološkinja.

Nije potrebno da roditelji dete pred polazak u školu uče da čitaju, pišu, matematičke operacije, već da se podstiče simboličko mišljenje i da se, na primer, uči kako da se snalazi sa sveskom: da ne pritiska previše papir, da piše na svakoj stranici, da nauči da iskoristi list, da crta kose linije, da vežba finu motoriku.

Savet Branke Tišme je da, po završetku testa, roditelj uradi nešto zajedno lepo sa detetom, da bi taj dan ostao u lepom sećanju.