Više od 2.000 poziva Hitnoj pomoći - povećan broj pacijenata sa simptomima kovida

Rekordan broj poziva upućen je Hitnoj pomoći, čak 2.089 poziva, navodi za RTS doktorka Ivana Stefanović. Medicinsku pomoć su najviše tražili pacijenti sa simptomima kovida, ali i hronični bolesnici, pacijenti sa bolovima u grudima i hipertenzijom.

Dokrorka Ivana Stefanović rekla je da je bilo 177 intervencija juče u dnevnoj smeni, od toga je bilo 36 na javnom mestu, jedan pedijatrijski poziv i tri akutna koronarna sindroma.

"Tokom noći smo imali 130 intervencija, deset na javnom mestu, tri pedijatrijska poziva. Imali smo četiri saobraćajne nezgode, učestvovalo je sedam osoba, od kojih jedna teška trauma. Pet osoba je transportovano u nadležne kliničke centre, a dva pacijenta odbila su dalji transport u bolnicu", navodi dr Stefanović.

Medicinsku pomoć su najviše tražili pacijenti sa simptomima kovida, ali i hronični bolesnici, pacijenti sa bolovima u grudima i hipertenzijom.

"Za 24 sata imali smo 2.089 poziva. Ta brojka govori o tome koliki je pritisak. Povećava se broj poziva zbog kovida. Na kovid telefon imali smo 159 poziva. Ono što najčešće traže je da dođemo kod njih i vozimo ih u kovid ambulantu da bi oni utvrdili da imaju kovid. Mi to ne možemo da radimo jer vozimo najteže pacijente", objašnjava Stefanovićeva.

Prema njenim rečima, bilo je i poziva kovid pacijenata sa pitanjem kada mogu da se vrate sportu.

"Mi bi rekli nekome ko nije profesionalni sportista, ko to radi rekreativno da to odloži bar jedno mesec, dva, da se organizam oporavi od kovida, od bilo kojeg soja, pa i od ovog omikrona za koji važi da je najblaži, ali ipak nije jer mi vozimo pacijente koji su razvili teške kliničke slike", ističe dr Stefanović.

Objašnjava da profesionalni sportisti nakon preležanog kovida moraju pre povratka na teren da se podvrgnu potrebnim pregledima kako bi utvrdili u kakvom zdravstvenom stanju se sad nalaze.

"Ono što važi za profesionalne sportiste da nakon prestanka simptoma ili minimum sedam do deset dana moraju da se urade neke analize da se vidi u kakvom je stanju taj sportista da nam se ne bi dešavalo da na sportskim mestima dođe do zastoja srca i do primenjivanja reanimacije. Dakle, mora da se uradi krvna slika, D-dimer, ultrazvuk srca, test opterećenja. To su neka evropska pravila i preporuke pre nego što se sportista vrati na pregled", objasnila je dr Stefanović.