Za pet godina izgrađeno milion objekata, direktor RGZ: Digitalizacija skratila muke upisa u katastar

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković rekao je da se na satelitskim snimcima iz 2015. i 2020. godine može videti koliko se izgradilo u Srbiji za to vreme.

Direktor RGZ-a je naveo da je najviše objekata izgrađeno u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, na magistralnim koridorima, ali i u turističkim centrima.

"Prvi pokazatelji koje smo mi radili na nekim karakterističnim teritorijama pokazuju da je ovde došlo do uvećanja za 20 posto u odnosu na prethodni snimak. Odnosno, to znači da je približno 1.000.000 objekata izgrađeno u periodu od epohe 2015/16. do epohe 2020/21, što predstavlja u ovom trenutku 10 posto ukupno izgrađenih objekata u Srbiji", kazao je Drašković.

Dodao je da se na satelitskim snimcima nepogrešivo vidi šta je jedno društvo u periodu od pet godina izgradilo i ocenio da su zabeleženi impozantni podaci i da se može reći da je u pitanju najzlatnije doba građevinarstva u Srbiji.

Navodi da se na satelitskim snimcima može utvrditi koliko je izgrađeno novih objekata, i to sve čija je visina preko 30 centimetara.

"Za neke druge potrebe se koriste satelitski snimci metarske, petometarske tačnosti, ali za potrebe katastra nepokretnosti neophodno je da bude visoka rezolucija, ovako visoke tačnosti i to može da radi jedna kompanija u svetu, 'Maksar', koja ima najveću flotu za izradu visokokvalitetnih snimaka", rekao je Drašković.

"Svi zahtevi od 2018. godine se završavaju za pet dana" 

Borko Drašković je naveo da je Republički geodetski zavod 2015. godine imao 500.000 transkacija na godišnjem nivou, dok sada taj broj iznosi milion transakcija.

"Građevinska ekspanzija, ne samo u oblasti stanogradnje i poslovnih prostora, nego i infrastrukturnih objekata, naterala je Republički geodetski zavod da uđe u digitalizaciju kao jedini način da isprati ovako dinamičke procese", naveo je Drašković.

Napomenuo je da RGZ sve radi u zakonskom roku i da se svi zahtevi koji stižu od 2018. godine završavaju za pet dana, dok su se ranije procesuirali posle 43 dana, dok se u drugom stepenu završava za dva meseca, a nekada su se obrađivali i po dve godine.

Drašković je istakao da će zaostalih predmeta uvek biti, dok se ne reši pitanje predmeta koji su i po 30 godina u fiokama, a nisu nikad predati na upis u katastar. Dodao je da je na beogradskoj opštini Savski venac u rad pušten novi informacioni sistem u okviru treće faze projekta sa Svetskom bankom.

"Novi informacioni sistem zameniće sistem star 30 godina. To retko ko zna, da mi radimo na softveru koji je napravljen pre 30 godina. Bilo je par pokušaja da se napravi novi softver, ali se nije uspelo u tome", kazao je Drašković i dodao da je Savski venac bio pilot-projekat, a sledeći je Sopot.

Objasnio je da će uvođenjem novog sistema cela Srbija biti u jednom centralnom sistemu, dok trenutno postoji 176 različitih baza.

Drašković je naveo da najviše nerešenih problema ima u mestima gde je gradnja najintenzivnija – u Beogradu, Novim Sadu, Nišu i Kragujevcu, ali da su predmeti najkompleksniji u prestonici.