Srpsko kulturno blago na KiM decenijama na meti albanskih ekstremista

Srednjovekovne Nemanjićke zadužbine u eparhiji raško-prizrenskoj su integralni deo kulturnog nasleđa Evrope i sveta. Od dolaska Misije Ujedinjenih nacija na prostoru Kosova i Metohije, kulturna baština ostala je bez 156 spomenika srpske prošlosti koju albanski ekstremisti svakodnevno urušavaju.

Srpsko kulturno blago na Kosovu i Metohiji već decenijama je izloženo različitim vrstama nasilja, pretnjama fizičkim uništavanjem i svakodnevnim pokušajima brisanja i falsifikovanja.

Zato su se spomenici koji su upisani u Uneskov registar dobara sveta našli i na listi ugrožene baštine.

"Same činjenice koje su golim okom vidljive, kao što su bodljikava žica oko Dečana ili izgradnja puta pored Dečana, ili stanje u kojem se nalazi crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, pored koje su soliteri neposredno pored crkve podignuti, a saobraćaj je tako napravljen da svi izduvni gasovi ulaze u crkvu, pokazuju nemar lokalne zajednice", kaže prof. dr Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom.

Spomenici koji imaju svoje mesto u Uneskovom registru dobara sveta jesu Visoki Dečani, Pećka patrijaršija i dve zadužbine kralja Milutina - Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške.

"Pre svega tamo se nalazi ogromno blago, ne samo četiri spomenika kulture nego i 1.300 raznih hrišćanskih bogomolja, ostataka koji bi u jednom trenutku mogli da se upotrebe i budu od velikog značaja", kaže Milašinović.

Srednjovekovno spomeničko nasleđe na Kosovu i Metohiji svedočanstvo je nedrenja srpske države, Srpske pravoslavne crkve i kulture svetosavskog naroda.

"Mislimo da je briga o kulturnom nasleđu da se skrene prema kulturnom patriotizmu. Dakle, da nama kao narodu bude stalo da se ponosimo sa kulturnim dobrima koje smo nasledili i da se takođe kroz kulturnu baštinu može ostvariti ljubav prema svojoj državi i prema narodu", kaže profesor Milašinović.

Ta baština je svojevrsna tapija trajanja nacionalnog kulturnog i duhovnog identiteta Srba.