Pretrpani zatvori u Srbiji

Jedan osuđenik na četiri kvadratna metra – to propisuje zakon. U praksi je poštovanje tog pravila izuzetak, kaže sagovornik RTS-a, koji je šest godina proveo u kazneno-popravnim zavodima u Sremskoj Mitrovici i Zabeli.

"Umesto propisanih 30 dana ja sam bio 108 dana u karantinu. U sobi koja prima četiri osuđenika, bilo je nas 11. Imao sam sreće da me izbace zato što im je trebao neko da radi u toj školi, pa su me prebacili u paviljon koji se zove ‘škola‘, inače bih ostao još nekih dvadesetak dana. Krajem te godine skupština je usvojila famozni zakon o amnestiji koji je amnestirao deo osuđenika i delimično je resteretio kapacitete", priča on.

Prema izveštaju Saveta Evrope za 2017. godinu, Srbija ima 109,2 osuđenika na 100 raspoloživih mesta. Pre sedam godina, bilo je 50 više.

Najveći problemi u najvećim zatvorima

Upućeni ocenjuju – bez obzira na poboljšanje, najveći problemi i dalje su u najvećim zatvorima u Nišu, Požarevcu i Sremskoj Mitrovici.

"Veliki broj ustanova je građen pre 50-60 godina, negde čak i 100 godina, tako da higijena, mokri čvorovi, izolacija i generalno ukupan život u smislu aktivnosti u samom Zavodu, nisu na zadovoljavajućem nivou", ističe Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Novi zatvori mogli bi da poprave opštu sliku, tvrde nadležni.

Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević navodi da se samo u zatvoru "Zabela" (kazneno-popravni zavod u Požarevcu) grade tri potpuno nova paviljona, ukupnog kapaciteta blizu 700 mesta.

"Imamo jedan veliki paviljon koji se gradi u zatvoru u Sremskoj Mitrovici kapaciteta preko 300 mesta. Očekujem da će veliki broj tih objekata biti završen ove, najkasnije sledeće godine i tada ćemo mi moći s pravom da kažemo da će ti smeštajni kapaciteti u potpunosti odgovaraju broju osuđenih i pritvorenih lica, i to po svim standarima EU", kaže Carević.

Potrebne alteranativne mere

Pored povećanja kapaciteta, trebalo bi se okrenuti i alternativnim merama kakve, na primer, primenjuju zemlje Beneluksa.

Nikola Kovačević ističe da treba šire da se primenjuju alternativne sankcije.

"Da se kratkotrajne kazne zatvora, koje se kod nas najčešće izriču, zamenjuju radom u javnom interesu, kućnim zatvorom, uslovnom osudom sa zaštitnim nadzorom, gde dodatna mera može da bude lečenje od alkoholizma, narkomanije, nekog drugog problema koji možda jeste uzrok možda vršenja krivičnih dela", navodi Kovačević.

Sa problemima sa kojima se susreće Srbija, bore se i bogatije zemlje poput Francuske i Italije.

Međutim, u Švedskoj u jednom zatvoru kod Stokholma, osuđenici kaznu služe u objektu koji ima saunu, teretanu i pogodnosti o kojima mnogi osuđenici samo sanjaju.