U Velikoj Hoči čokoti još rađaju carske plodove

Iz vremena kada je Velika Hoča bila baš "golema", ponosno stoje kuće poput Hadži-Spasićeve, sa čuvenom Jerusalimskom sobom i ikonama iz Svete zemlje, donetim pre gotovo dva veka. Tu negde je bio i trg, po predanju – i vinovod do carskog Prizrena, a o značaju mesta svedoči i 13 crkava iz perioda od 12. do 14. veka.

"Sama reč golemo, znači veliko, i na zemlji i u zemlji. Ništa nema slučajno. Velika Hoča je dragoceni kulturno-istorijski kompleks, živi muzej narodnog graditeljstva, sa oko 500 preostalih žitelja koje Albanci nisu uspeli da proteraju 1998-1999. godine", navodi protojerej Milenko Dragićević.

Stevan Lukić kaže da su samo čuvali svoje selo. "Dalje nikuda. Okružili selo i nismo pustili nikoga ni da uđe ni naši da izađu nekuda. I tako smo se spasili", priča Steva Lukić.

Život u jednom od najstarijih naselja u Metohiji od vajkada se vezuje za vinogradarstvo.

Zbog rata, napada i provokacija Albanaca, mnogi vinogradi su sada zarasli u korov, ali je vinogradarstvo i dalje osnov privređivanja i opstanka ovog naroda.

"Nije nešto teško ovde proizvesti dobro vino, kad vam sve od Boga dođe. Ali, što se plasmana tiče, tu smo jako ograničeni", ukazuje Stanoje Brkić.

Uz sve što od države Srbije već stiže kao podrška, za mlade koji ovde ostaju i mališane koji stasavaju, jedan prerađivački pogon bi, kažu, značio mnogo. A nedaleko od Velike Hoče, kao sveti simbol i iskra nade – opet se, posle rušenja, uzdiglo Zočište. Manastir Svetih Kozme i Damjana, u kome se čuvaju njihove isceliteljske mošti, sagrađen je u 14. veku, na temeljima hrama iz šestog veka.

"Ovo je jedina svetinja, naša pravoslavna, gde nisu prestali ni posle 1981, ni posle 1989, ni posle 1999. da dolaze Albanci, da traže pomoć za svoje bolesti", ističe arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.

I mada se, neretko, iz komšiluka čuju psovke i pretnje, i iako je sve teže opstati ovde, usred Metohije, goleme duše i veliki ljudi još neguju čokote, koji rađaju carske plodove.