Iz izbegličkog kampa u školske klupe

Do škole organizovanim prevozom, u dvorištu susret sa drugarima i profesorima. Priprema pred početak nastave, razmena informacija o domaćim zadacima i obavezama. Muhamed i Šuajb su u šestom, Monira u osmom razredu.

Muhamed iz Iraka priča pomalo i engleskog i srpskog. Na pitanje šta zna da kaže na srpskom, odgovara: "Samo 'kako si', malo tako."

Šuajb iz Avganistana kaže da voli da ide u školu i da upoznaje vršnjake.

Monira iz Avganistana je, pola na srpskom - pola na engleskom, objasnila da su ranije bili smešteni u prihvatnom centru u odmaralištu "Divljana" kod Bele Palanke u Nišu, a zatim su došli u Vranje.

Vršnjaci su ih dobro prihvatili, pomažu im da razumeju i usvoje gradivo jer nastavu prate na srpskom.

"Jako su dobri prijatelji, gledamo da smo što komunikativniji, volimo da se što više družimo sa njima. Pomažemo u svakom slučaju i mislim da su se dobro uklopili, kao da su oduvek ovde", kaže Marko Stošić, učenik OŠ "Radoje Domanović" u Vranju.

Još jedan učenik, Petar Popović, konstatuje da njihovi novi školski drugovi nisu ništa drugačiji.

"Svi smo mi deca. Oni su veoma dobri i brzo uče srpski jezik", ističe Petar.

Uče i latinicu i ćirilicu. Najviše vole jezike i matematiku.

"Prepisivali su jednu pesmu, po mom zaduženju, i oni to vrlo uspešno rade. Kad radimo neki tekst, jedan od njih više razume, onaj koji vlada bolje jezikom", priča Slađana Đorđević, profesorka srpskog jezika u OŠ "Radoje Domanović"

Koordinator migrantskog tima za OŠ "Radoje Domanović" Snežana Najdić napominje da su se deca migranti dobro adaptirali.

"Mogu da prate nastavu, da ne bi izostajali iz predmeta koje uopšte nisu mogli da pohađaju. Sada i profesori mogu da krenu bolje sa radom, koliko su u mogućnosti", kaže Najdićeva.

Početkom septembra imali su po tri časa dnevno, sada slušaju kompletnu nastavu. Deca migranti prate i vannastavne aktivnosti.