Dete obolelo od virusa Zapadnog Nila, ubod komarca najopasniji za starije

Za nedelju dana umrle su četiri osobe. Ubod zaraženog komarca najopasniji je za starije, hronične bolesnike. Infekcija najčešće daje blage simptome – slične gripu, ali može da dođe i do zapaljenja mozga. Posledice su tada i fatalne.

"U celom svetu ne postoji specifični lek koji će direktno delovati na virus, jedino što može da se uradi je da se potpomognu bolesnici da se izbore sa tom bolešću", navodi direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS Goran Stevanović.

Žofija Pustai, šefica Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, navodi da je SZO ove godine primetila veći broj slučajeva virusa u ovom delu Evrope, uključujući i Srbiju.

"Italija ima najveći broj obolelih. Srbija ima najveću stopu mortaliteta. To je delom zbog toga što se slučajevi zaraze možda otkriju kasnije, pa ne dođu do lekara na vreme", navodi Pustai.

"Broj smrtnih ishoda kada se ovako kaže deluje veliki, ali je on u okviru one statističke procene smrtnosti za ovaj tip bolesti, koja iznosi između sedam i 15 procenata. Naša smrtnost je negde oko deset procenata", napominje Stevanović.

Kišovito leto i te kako je odgovaralo komarcima, jer ih je bilo više nego prošlog leta. Mnogi, ipak, postavljaju pitanje: da li je zaprašivanje moglo da bude češće?

"Kada je vreme loše, nije se moglo raditi. Međutim, zbog cele situacije Zavod planira suzbijanje komaraca sa zemlje tokom celog septembra. Pratićemo situaciju, a ono što je evidentno da ima manje komaraca u našim klopkama", objašnjava Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Groznica Zapadnog Nila, koju zaraženi komarci prenose na čoveka, prvi put u Srbiji je registrovana 2012. godine. Od tada do prošle godine prijavljena su 574 slučaja, a umrla je 61 osoba.

"Primećeno je da u nekim razmacima od pet godina da je povećana aktivnost ovih komaraca, ove godine smo imali i sve vremenske prilike koje su pogodovale razmnožavanju komaraca. Tako da imamo za ovih pet godina zabeležen veći broj slučajeva", ukazuje Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut".

U zemljama EU, od groznice Zapadnog Nila do sada je umrlo četrdeset četvoro ljudi.