nedelja, 04.02.2018, 19:30 -> 19:45
Izvor: RTS
Koliko je bogat rečnik studenata
Već deset godina na dobrovoljnoj bazi, studenti Filološkog fakulteta kolegama koji to žele drže na njihovim fakultetima nastavu stranog jezika po njihovom izboru. Od ove godine nude i časove srpskog jezika, jer, rečnik nam je sve siromašniji, a sa njim se javljaju i nepravilne gramatičke konstrukcije.
"Je l' i jer, trebati, potencijal glagola biti - pa recimo mi bi umesto mi bismo, vi bi umesto vi biste, to je verovatno najčešća greška koju studenti prave", rekla je Jovana Ivaniš, student prodekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Rečnik nam je sve oskudniji, pa su nam i ideje siromašnije, opominju filolozi. Tako su nepravilne gramatičke konstrukcije stekle pravo građanstva.
"Način življenja, koji je brz, koji je suviše užurban, doveo je do toga da sve manje čitamo, a onda i da nam rečnik bude sveden na nekih 600 do 700 reči. A da ne kažem ako biste uradili analizu bilo kog medijskog programa, vi biste videli da se tu slabo više od 200 reči koristi", kaže prof. Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta.
Prema njenim rečima, sintaksa je očajna i ona pada zajedno sa vokabularom.
Srpski jezik će se nuditi u formi akademskog izražavanja kako bi se poboljšale izražavanje dioplomaca beogradskog Univerziteta, ali i drugih. Preko nastave putem interneta, rad može da se proširi i na decu i studente u dijaspori.
Ideja o uvođenju srpskog jezika na sve fakultete, makar kao izbornog predmeta bi bila dobra, ali zahteva određena sredstva.
"Zaista bi bilo zančajno da bez ocenjivanja, recimo, na jednoj dobrovoljnoj i fakultativnoj bazi studenti svih fakulteta uče srpski jezik, ali kako - kao jezik svoje struke", smatra profesorka Marković.
Profesorski kadar postoji. A studenti će i dalje držati časove, jer to im je dobra praksa. Sve to oslanja se na nastavu koju drži oko stotinu studenata filologije. Na dvadeset fakulteta Univerziteta u Beogradu kolege uče stranim jezicima.
"Predavanja su bukvalno za sve studente. Kreće se od početnog nivoa A1, tako da i onaj koji nikada nije čuo neki jezik može slobodno da se priključi predavanjima. Onoliko koliko oni mogu da obezbede učionica, toliko mi često možemo da budemo predavači", kaže Jana Jovanović, koordinator projekta "Studenti za studente".
"Mnogo je više studenata koji žele engleski, nemački, norveški, dok je samo kao ideja ostalo da držimo srpski na ostalim fakultetima", kaže Jovana Ivaniš.
Važno je da u 21. veku budemo sposobni da izrazimo svoju misao. Jer je ovaj vek - vek u kome je znanje najvažniji oblik kapitala.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 1
Pošalji komentar"Da nije, da nisi ..."
Eto, počnite od toga, jer ta čuvena naopaka konstrukcija uvukla se svuda u svakodnevni govor, u novine, tv emisije, školu, politiku, čak i u stručne razgovore o našem jadnom "osiromešenom" jeziku
Onda pređite na "užasno lepo" "starvično dobro" na "stupidarije" i ostale budalaštine koje nam "dive" i ostali nazovi pismeni serviraju sa malih ekrana i iz novina.A zapravo nam je jezik jako bogat, imamo reč za svaku priliku, po vise reči da se opiše isto stanje, stručne i one narodne izraze, samo treba ponovo početi sa korišćenjem našeg jezik i sa obraćanjem pažnje na nešto što pored živog naroda izumire!Ko poliglotu uvek me je nerviralo što tako žudno i strastveno posežemo za stranim izrazima (često ih toliko nagrdivši da je to vise tužno nego komično) bacajući niz vodu tolike tanane nijanse srpskog jezika koje je nekada strancima jako teško objasniti, jer njima, koji često imaju dosta rogobatne izraze sa vise značenja, naš jezik sa 5-6 izraza sa istim značenjem deluje neuhvatljivo.Počnite od vrtića (najbolje bi bilo od roditelja, ali....jer zgrozila sam se rečnikom koji vaspitačica koristi) naučite našu decu da uživaju u našem jeziku, da ga čuvaju i neguju, da to bogatstvo sutra prenesu na svoju decu, naučite ih da ga cene ako ne više od stranih jezika, onda makar jednako kao recimo engleski za čijim se frazama najčešće poseže.Da i manite se čudnih kovanica i izvrtanja reči u ime lokalizama i dijalekata jer to nisu ni lokalizni ni dijalekti već samo neznanje i budalština, dok su pravi dijalekti blago koje treba čuvati paralelno sa književnim jezikom.I da se vratim na početak, ispravno je reći "da li je, da li si, ... " a negaciju ostavite onome ko vam odgovara.