U Srbiji godišnje oko stotinu prijavljenih žrtava trgovine ljudima

U Srbiji se godišnje otkrije oko stotinu žrtava trgovine ljudima, od čega su polovina deca, a zabrinjavajuće je što su žrtve izložene višestrukoj ekspoataciji, rečeno je na predstavljanju godišnjeg izveštaja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima za 2016.

Tokom 2016. Centar je identifikovao 57 žrtava, što je za 40 odsto više nego 2015. godine. U godišnjem izveštaju tog Centra navodi se da su najzastupljeniji vidovi ekploatacie sekusualna i radna eksploatacija kao i prinudni brakovi.

Dovoljan je samo dan da trgovci ljudima vrbuju svoju žrtvu. Čak 27 osoba je prošle godine tako palo u ruke kriminalcima. Statistika pokazuje i da su žrtve uglavnom iz urbanih sredina i da ih vrbuju i poznanici i članovi porodice. Iskustvo onih koji im pomažu pokazuje i da bi zaštita mogla da bude bolja.

"I dalje nemamo fond za kompnezaciju žrtava, i dalje nije usvojena strategija za borbu protiv trgovine ljudima, i dalje sudski postupci traju veoma dugo i veoma su iscrpljujući", kaže direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić.

U Centru smatraju da bi trebalo unaprediti saradnju s nevladinim organizacijama i omogućiti treninge u centrima za socijalni rad u pograničnim mestima. Tako bi se pomoglo i žrtvama među migrantima.

"Sad imamo malo drugačiju pojavu kada je migranska populacija u pitanju, veći deo pripadnika te populacije se duže zadržava i boravi u Srbji, pa eto potrebe i prilike da se unapredi sistem identifikacije, da se vidi da li među njima ima žrtava", kaže istraživač Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Vladan Jovanović.

Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima informacije o potencijalnim žrtvama najčešče daju policija, nevladine organizacije, centri za socijalni rad. Socijalni radnici će ubuduće prolaziti i dodatne obuke da bi lakše prepoznali žrtve.

"Ono što nas zabrinjava je pojačana višetruka eksploatacija koja uglavnom počinje prinudom na brak, to je ono što je jako važno, jer se prinuda na brak javlja kod maloletnih, kod dece, znači devojčice od 12,13,14 godina, i kasnije se eksploatacija komplikuje", kaže Lidija Milanović iz Službe za zaštitu i identifikaciju žrtava trgovine ljudima.

Statistika pokazuje da su žrtve češće žene nego muškarci, posebno kada je reč o seksualnoj eksploataciji. Pre nego što se žrtva identifikuje ekspoatišu je od mesec dana do više od godinu dana.

"Uređen sistem identifikovanja žrtava"

Direktorka Centra Sanja Kljajić rekla je da u Srbiji postoji odgovoran odnos države u borbi protiv trgovine ljudima i uređen sistem identifikovanja žrtava, kao i dobra saradnja Centra sa institucijama u sistemu socijalne zaštite.

Kako je navela, od 2001. godine kada je počela organizovana borba Srbije protiv trgovine ljudima, potpisani su brojni međunarodni ugovori, a predstoji i ispunjavanje visokih standarda iz Direktive EU.

Kljajićeva je rekla da su problemi koje treba u narednom periodu rešiti osnivanje fonda za kompenzaciju žrtava, usvajanje strategije i obezbeđivanje prostorija za smeštaj žrtava.

Pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nina Mitić rekla je da je ministarstvo formiralo novi sektor za antidiskiriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravosnosti, te da će prvi zadatak biti uputstvo za sve socijalne radnike u centrima za socijalni rad kako da prepoznaju žrtve trgovine ljudima i potom postupaju.

Program obuke, kako je najavila, biće donet krajem avgusta.

Kaže i da je ogroman zadatak usvajanje startegije i akcionog plana u borbi protiv trgivine ljudima, i ističe važnost osposobljavanja novog prihvatilišta za žrtve, čija uknjižba je u toku.

Kljajićeva kaže da je taj objekat dodeljen centru iz imovine stečene kriminalom, da će se nastojati da njegova lokacija ostane tajna, a da će njegova adaptacija početi nakon rešavanja pravnih procedura u čemu, kaže, pomaže Ministarstvo pravde.