Bakterije u trećini vodovoda u seoskim sredinama

Reč je o prvom istraživanju zdravstvene ispravnosti vode za piće i sanitrano-higijenskih uslova u tzv. malim vodovodnim sistemima i individualnim bunarima u Srbiji po metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), rečeno je na tradicionalnom naučno-stručnom skupu "Batutovi dani" sa temom "Zdravstvena ispravnost vode za piće u ruralnom području Republike Srbije".

Rezultati laboratorijskog ispitivanja vode za piće pomenutih vodovodnih objekata ukazuju na mikrobiološku kontaminaciju u 33 odsto ispitivanih uzoraka odnosno prisustvo bakterije ešerihije koli.

Kombinovana analiza rezultata prisustva bakterije ešerihije koli i sanitarnih rizika izdvojila je oko 30 odsto seoskih vodovoda i oko 40 odsto individualnih bunara u kategoriju vodnih objekata koji zahtevaju mere sanacije višeg i visokog prioriteta.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao da je taj projekat veoma značajan doprinos poboljšanju zdravlja naše nacije.

"Ministarstvo zdravlja sa mrežom institututa i zavoda za javno zdravlje, Svetskom zdravstvenom organizacijom i UNECE pružili su stručnu i finansijsku pomoć za analizu stanja u vodosnabdevanju u ruralnim sredinama u Srbiji, uključujući i zdravstvene ispravnosti i sanitarno-higijenske uslove vodosnabdevanja", naveo je Lončar.

Na osnovu rezultata studije biće određene mere koje će poboljšati kvalitet vode, te da će u tom smislu biti sačinjena lista prioriteta i polazna osnova za procenu troškova za sanacije seoskih vodovoda.

Lončar je istakao značaj ispravnosti pijaće vode sa apspekta zdravlja, dodajući kao važan momenat potrebu edukovanja stanovništva i podizanja svesti o tom pitanju.

Kako je naveo, Srbija, ipak, ostvaruje brz napredak na tom planu, ilustrujući to podatkom da je Zajednički sekretarijat SZO i UNECE predložio da Srbija predsedava Biroom Protokola o vodi i zdravlju od 2017. do 2019. godine.

"Srbija tako pokazuje svoju predanost u dostizanju ciljeva Agende za održvi razvoj do 2030. godine", naveo je Lončar.

"Sanitarni rizici zbog odsustva sanitarne zaštite" 

V. d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović rekla je da je studija o ispravnosti vode rađena u prethodnih godinu dana, a da su najčešći sanitarni rizici na vodnim objektima nastali zbog odsustva sanitarne zaštite.

Kao primer je navela neograđena i neobeležena izvorišta, izvore zagrađenja koji su u blizini izvorišta, poput nesanitarnih septičkih jama i stajnjaka, zatim odsustvo dezinfekcije vode za piće u 71 odsto ispitivanih seoskih vodovoda.

Problem je često, dodala je, u nestručnom i neadekvatnom održavanju i upravljanju sistemima za snabvdevanje vodom.

Kroz istraživanje su identifikovani i kvantifikovani rizici koji mogu ugroziti zdravstvenu bezbednost vode za piće iz vodnih objekata u ruralnim sredinama i samim tim i zdravlje korisnika, navela je Jovanovićeva.

Direktorka Republičke direkcije za vode Nataša Milić, navodeći da je ta tema veoma značajna za sprovođenje Protokola o vodi i zdravlju, koji je Srbija ratifikovala 2013. godine, rekla je da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine poklanja veliku pažnju Strategiji za upravljanje vodama i planu upravljanja vodama za sliv reke Dunav u Srbiji.

Dodala je da je Ministarstvo poljoprivrede učestvovalo u donošenju Protokola za vodu.

Oliver Šmol iz Regionalne kancelarija SZO za Evropu kaže da je Srbija pokazala lidersku poziciju kroz rad na istraživanju o vodi u ruralnoj sredini.

"Ne znam nijednu zemlju koja nema problema u obezbeđivanju ispravne vode za piće u ruralnim sredinama. Srbija je uz vođstvo Batuta preuzlea vodeću ulogu da istraži šta su uzorci ovakvog stanja. Čestitam što je Srbija preuzela obavezu i vođstvo za kontrolu Prokola za vodu u naredne tri godine", rekao je Šmol.

Primetio je da je to prvi put da neka zemlja Jugoistočne Evrope preuzima vodeću ulogu za sprovođenje nekog protokola.