Prošle godine oko 400.000 slučajeva sitne korupcije u Srbiji

Kako su pokazali rezultati tog najvećeg svetskog istraživanja o iskustvima građana sa korupcijom, to znači da je 15 odsto ukupnog broja građana dalo mito makar jednom u poslednjih godinu.

28284132 Nemanja Nenadić (arhivska fotografija)

Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen globalni barometar korupcije, programski direktor TS Nemanja Nenadić rekao je da se u tom istraživanju meri stvarno iskustvo koliko ljudi podmićuju i da obuhvata podatke o mitu koji je realizovan.

Profesor Vladimir Goati kaže da je korupcija, posle nezaposlenosti i niskog standarda, za građane na visokom trecehem mestu najvećih problema koje bi Vlada Srbije trebalo da reši.

Navodeći da ceo javni sektor nije obuhvaćen istraživanjem, već pojedine oblasti, Nenadić kaže da je globalni barometar korupcije pokazao da je 31 odsto ispitanika od onih koji su imali kontakt sa tim službama u poslednjih godinu dana dao mito saobracajnoj policiji, 14 odsto nekome u zdravstvu, 12 odsto za dobijanje službenih isprava.

Istraživanje je pokazalo i da je sedam odsto ispitanika dalo mito u oblasti socijalnog osiguranja, šest odsto u osnovnom i srednjem školstvu, a četiri odsto u visokom obrazovanju.

Kada je reč o utisku građana o korumpiranosti, njih 34 odsto smatra da su korumpirani direktori preduzeća i poreski službenici, 33 odsto misli da su to odbornici u telima lokalne uprave i policija, 32 odsto kaže da su to sudije i državni službenici, 27 odsto smatra da su to predsednik, premijer i narodni poslanici, dok 20 odsto misli da su to verske vođe.

Nenadić je naveo da je projekcija da je prošle godine u Srbiji bilo oko 374.000 slučajeva sitne korupcije, ali da je u stvarnosti ima mnogo više.

Glavni problem je, kaže, što sitna korupcija ne bude otkrivena, a mere koje su državni organi primenjivali, za sada još nisu imale efekta.

Strah od posledica sprečava prijavu 

Nenadić navodi da se građani često odlučuju da ne prijave sitnu korupciju, te da je istraživanje pokazalo da 30 odsto građana smatra da se korupcija ne prijavljuje zbog straha od posledica.

Još veći je problem, kaže, što ljudi ne veruju da bi prijavljivanjem doprineli rešavanju problema i što cetvrtina građana i ne zna kome bi trebalo da se obrati.

To je, smatra Nenadić, razlog za snažnu akciju države kako bi se ljudi ohrabrili da prijave korupciju, ali ne kroz razne spotove, nego kroz konkretnu akciju tužilaštva i drugih organa da do kraja dovedu svaki prijavljeni slučaj sumnji na korupciju.

Istraživanje je pokazalo i da 44 odsto ispitanika smatra da Vlada Srbije loše vodi borbu protiv korupcije, dok 28 odsto smatra da se dobro bori.

Nenadić kaže i da 40 odsto ispitanika smatra da se nivo korupcije nije smanjio u odnosu na period pre četiri godine, 26 odsto misli da je došlo do smanjenja, dok se 40 odsto ne izjašnjava.

Istraživanje neposrednog iskustva građana sa korupcijom bilo je fokusirano na osam sektora: saobraćajna policija, zdravstvo, javne službe koje izdaju službene isprave, obrazovni sistem, pravosuđe (građanske parnice), službe nadležne za naknade za nezaposlene i za druge nakande u okviru socijalnog osiguranja.

U Srbiji je terenski deo istraživanja sproveden od 26. novembra 2015. do 22. februara 2016. na reprezentativnom uzorku od 1.508 ispitanika.

Globalni barometar korupcije, koji je osmislio Transparensi Internešenal, sprovodi se od 2003. godine.