Njujork, Njujork...

Pre deset godina emocije i posao odveli su je u grad koji nikad ne spava. Marija Šajkaš, rođena Beograđanka, diplomirala je na Filološkom fakultetu, magistrirala u Njujorku na New School University.

„Došla sam u Njujork neposredno posle promena u Srbiji, a radila sam kao novinar petnaestak godina pre toga. Sećam se da sam bila šokirana medijskim slobodama. Na primer rat u Iraku traje, Buš je predsednik, a oni ga ismevaju - kako ima majmunske uši, glup je...Dolazeći iz zemlje koja ima zaštitu lika i dela predsednika, to je stvarno bilo nezamislivo, da u medijima u Americi stvarno može sve. Danas je priča o medijskim neslobodama, o Snoudenu i vladinim agencijama koje špijuniraju ljude. Počnem dan Njujork tajmsom i verujem tom proverenom istraživačkom novinarstvu, a kada sam u Beogradu počnem dan jednom sličnom novinom, ali se zapanjim kada vidim da se ne navode izvori vesti.

Da bi čovek emigrirao mora da bude hrabar, da skupi petlju, spakuje kofere i da se otisne. Mislim i da nije važno gde emigriraš, koliko je važan taj prelazak, ta hrabrost. Ko ima potrebu i kontekst, a emigrira iz Njujorka u Beograd može danas da napravi karijeru. Nije Njujork nužna odskočna daska za naše ljude koji odu, mada ima i toga, već upravo ta hrabrost, rešenost da se nešto promeni, počne iz početka...

Moje duboko uverenje je da ko može da živi u Beogradu, može i u Njujorku, ti gradovi su slični. Mentalitet svakako jeste različit. U Njujorku se u jednom trenutku priča 120 jezika, ljudi iz celog sveta dolaze u Njujork i normalno je da oni oblikuju grad - od hrane do kulture. Najveća je razlika u toleranciji, ima puno ljudi na malom prostoru, i da bi živeli zajedno moraju biti mnogo tolerantni.

Kada dođete iz ljudski toplog Beograda, susretnete se sa ljudima koji su distancirani, hladni, poslovni, čak iako su u pitanju prijatelji, postavljene su granice, znate tačno dokle možete da idete...", iskrena je Marija.

Kao većina ljudi koji odu preko okeana, i Marija je sanjala američki san. Kaže da ga je ostvarila. Napisala je knjigu i posvetila svima onima koji su se iselili ili se pripremaju da napuste svoju domovinu.

„Pošto se radnja velikim delom dešava u Njujorku pred Drugi svetski rat, ima puno detalja, istorijskog konteksta...Čitala sam pravu istorijsku građu, kalendare, bedekere...i u odnosu na to konstruisala sam radnju. Puno će čitaoci saznati o delovima Njujorka, tadašnjim imigrantima, o duhu vremena...Tako i o Beogradu, građanskom sloju, rekonstruisala sam stvarnost pred Drugi svetski rat, ne bih li i ja saznala sama nešto novo o svom rodnom gradu. Moja knjiga izlazi kao elektronsko izdanje, e knjiga u Srbiji, ali nije samo PDF format, već kada se klikne na određene hiperlinkove, dobijete dodatnu informaciju. Čitav Njujork je mapiran u knjizi, pa ćete klikom na recimo, Kip slobode, dobiti niz novih informacija", kaže Marija.

Pored beogradske promocije Marija će Dnevnik Ester Jovanovič predstaviti u Njujorku, a zatim i u drugim gradovima na severnoameričkom kontinentu u kojima žive naši ljudi - Bostonu, Torontu, Čikagu...