Arčimboldo, Basano, Brojgel – u Umetničko-istorijskom muzeju u Beču

Izložba je sučeljavanje Italijana i Holanđana dva prema jedan, svi rođeni i umrli u 16. veku. U rezultatu međutim vodi Đuzepe Arčimboldo iz Milana nad sunarodnikom Jakopom Basanom iz Venecije i Brojgelom Starijim iz holandske Brede.

Naravno da to ne ugrožava Brojgelov status u istoriji umetnosti. Ali ovde i sada, zna se ko je zvezda: Arčimboldo, slikar glava od jabuka, pruća i kupusa. Tako osetljivo nasleđe, da se Muzej boji da upali svetlo u sali.

„Arčimboldo je dugo bio zaboravljen. U javnost ga je vratila izložba 'Efeto Arčimboldo' krajem osamdesetih u Veneciji. U njegovim slikama sreću se radoznalost ljudi i tajne prirode“, objašnjava Frančeska del Tore, kustoskinja izložbe.

Zajednički imenitelj ove izložbe su prezentacije prirode. Varijacije daleko nadilaze pitanja stila i indikativne su za promene u čovekovom shvatanju prirode i nauke u različitim epohama.

„U Srednjem veku su svaka životinja i cvet bili religiozni simboli. Slike su se čitale kao knjige. Renesansa je donela jedan realniji pogled na prirodu, a 16. vek mnoštvo takvih pogleda. Veština da se apstraktne ideje predstave kao personifikacije bila je na vrhuncu“, navodi Džonatan Fajn, direktor Umetničko-istorijskog muzeja.

Uzvišeno i karikaturalno su takođe oduvek u umetnostima. Manirizam je samo zaoštrio podelu između herojskog i trezvenog, između pretećeg i smešnog.

„Takve invencije su crvena nit koja se vuče kroz ljudsku istoriju. Karikaturalni portreti od sklopljenih elemenata nalaze se i u 18, pa i 19. veku. Naravno da je Arčimboldo moderan – zato što su sloboda stvaranja, vic i radost uvek moderni“, dodaje kustoskinja Frančeska Del Tore.

Tri autora, ali jedna reakcija koja stiže iz javnosti: Konačno ćemo dobiti više Arčimbolda. To se kaže kao kad bi se reklo: Konačno više poštovanja za plodove zemlje. Konačno ćemo jesti više voća i povrća. Konačno cvetni aranžmani koji liče na ljude i ljudi koji liče na  korpe s voćem. Ili konačno proleće.