Трска из Србије све траженија на западном тржишту

Вековима је трска присутна у животу људи на овим просторима, а користила се за све, чак и за градњу кућа. Земља и трска као материјал за градњу окућнице били су јефтини, увек доступни у неограниченим количинама и приликом прављења зидова у сваки слој се стављала трска, слама и плева које су везивале материјал у хомогену смесу којом се градило. И основа за плафоне био је тзв „штукатур" од плетене трске, док су и кровови такође покривани трском.

“Углавном смо имали пуно трске, пуно барског биља и пуно земље и онда су користили материјал који је био у околини тако да су градили земљом зидове, подове, преградне зидове, пећке и све остало, а покривали су кровове трском и трску су користили да би стабилизовали своје зидове, да би радили углове. Дакле, та два материјала била су врло присутна не само у стамбеној, него и у свим осталим типовима објеката који су се градили у Војводини”, наводи Драгана Којчић, архитекта.

Од трске су прављени и разни употребни предмети за домаћинство, корпе, плетива, чак и играчке за децу, док је данас трска изазов за уметнике, што се могло видети на изложби у кикиндској галерији „Терра".

Уметница Сања Радусин Смиљанић истиче: “Овом изложбом сам желела да истражим природу и њене природне материјале, односно потенцијале који ти материјали пружају. Користила сам трску, трска је овога пута доминантан материјал с' озиром да је и на старим глинокопима који окружују Кикинду трска најдоминантнији материјал поред глине и ја сам користила трску на различите начине”.

За разлику од многих земаља где се трска наменски гаји, ова биљка осим у приобаљу река и језера код нас у обиљу расте и на слатинастом и подводном земљишту. Позната по томе да је инсекти не нападају и уједино као еколошки материјал, занимљиво је да 99% произведене трске у Србији одлази за извоз, док је код нас у великој мери запостављена њена употреба.