Како честе промене температура утичну на усеве?

Актуелне временске промене током лета утицаће на структуру пролећне сетве. Пољопривредници још увек процењују факторе ризика, а према најавама оно чега се прво планирају одрећи су соја и кукуруз, које желе заменити културама отпорнијим на сушу.

Пољопривредник из Кисача Јан Петрик размишља о промени сетвене структуре. Земља у Бачкој је погодна за соју, али искуства са сушом наводе да се размишља другачије.

"Соја има плитак корен, она не може да издржи ту сушу. Идемо такве културе које могу ухватити сушу семенски сирак, сирак за зрно он иде за сточну исхрану, има и силажни сирак. Значи има алтернатива за кукуруз. Кад кукуруз не може да успе морамо да сејемо, да не рескирамо", наводи Јан Петрик, пољопривредник из Кисача.

Због потреба за сточну храну, квалитета протеина и извозног потенцијала неопходно је да се кукуруз нађе на њивама. Не иду му у прилог лањски подбачај приноса и још увек недовољно зимске влаге.

Мартин Јелић, представник компаније за дистрибуцију семена сматра да не треба да избаце кукуруз. Додаје да је он наша главна житарица. “Наравно због повећаних усева озимих као што су пшеница и јечам смањене су површине за јаре усеве. Тако да кукуруз ће у неком обиму бити мање посејан. Људи се опредељују за културе које боље подносе сушу, као што су сунцокрет и протеински сирак. По некој евиденцији да би дефинитивно требало неких двеста - триста милиметара падавина за сетву кукуруза, јер имамо проблем од предходне године. Улазимо са недостатком и дефицитом у самом старту", истиче Мартин Јелић.

У предстојећој сезони ће бити новина за ратаре. Обавезна је обука за коришћење средстава за заштиту биља. Има доста промена код препарата, поједини помажу и у борби са сушом, па треба консултовати струку и пажљиво читати упутство за употребу.

"У тим производима је већ уграђена технологија која ће да омогући брже, боље деловање препарата. Значи сама формулација је боља. Имамо ту неке нове формулације које ће омогућити хомогенији распоред, дистрибуцију по јединици површине, по хектару и сигурно ће лакше, боље и безбедније користити средства за заштиту биља", наглашава Горан Пухар, представник компаније за заштиту биља.

Јесенас су пшеница, јечам, уљана репица и друге озиме културе заузеле 842.347 хектара, што је 5,5 одсто више него 2024. То је и пре почетка сетве за око 45.000 хектара мање могућности да се на њивама нађе кукуруз.