Шта је, у ствaри, еурибор и како ће утицати на рате кредита

Први пут после седам година еурибор - основна камата за евро је поново позитивна. Еурибор је саставни део камате за дужнике са индексираним кредитима и он је сада 0,029.

Банке су најавиле и повећање накнада за клијенте правдајући их инфлацијом.

Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да еурибор није директно везан за одлуке Централне банке Европе, то је међубанкарско тржиште.

Водеће банке у Европи, њих 30 или 40, свако јутро дају понуду по којим каматама би средства узели или пласирали, понуде иду до 10.45 и Ројтерс у 11 сати извади просек и каже данашње цене еуробора, објаснио је Мусабеговић функционисање еурибора.

Према његовим речима, еурибора има неколико, дневни, преконоћни, недељни, месечни, тромесечни, шестомесечни.

Додаје да су камате у међубанкарском систему негативне за све до три месеца. Први пут после седам година расте шестомесечни еурибор.

Код нас када су људи закључивали уговоре о кредиту са променљивом каматом – цена кредита је била еурибор шестомесечни или тромесечни зависно од банке, плус каматна маржа банке, појаснио је професор.

До сада је био негативан или нула, неке банке су рачунале нулу, а неке су смањивале за тај износ, ту камату.

Просечна камата за стамбене кредите је између 2,8 и 3,3, када се преведе на конкретни кредит од 50.000 евра, на 25 година, месечна рата буде око 230, односно 240 евра.

"Очекује се да ће централна банка повећати референтну каматну стопу, наша очекивања и предвиђања су да ће се то догодити у јулу и у септембру. Очекивано је да скок буде 0,25, да ли ће бити два или три скока у овој години не можемо знати", каже Мусабеговић.

Колико поскупљују кредити

Ако би се то догодило, ако би изашао до краја године, што је мало вероватно на 1 проценат, та референта каматна стопа централне банке - просечни кредит би поскупео између 3.000 и 4.000 динара, рекао је Мусабеговић.

Процене су да ће до 2024. еурибор расти и достићи ниво од 2 процента за наредне две године, зависи све од инфлације и макроекономских показатеља.

Према његовим речима, и када би два посто било, кредит би порастао за 5.000 до 6.000 динара на месечном нивоу.

Заоштравање монетарне политике

Централна банка нас је добро водила кроз период пандемије, догодио се сукоб у Украјини, оно на шта централна банка не може да утиче је спољни утицај кроз цену енергије и ђубрива, указао је Мусабеговић.

Инфлација може да уђе брзо у финансијски систем и тешко може да изађе.

Централне банке, укључујући и нашу, која има политику таргетирања инфлације – управљање инфлацијом у неким оквирима – мора да предузима неке мере

Указује на то да је једна од полуга повећање референтне каматне стопе, што значи поскупљење динара, сматрајући да ће то смирити инфлацију. Мора да делује и Влада, фискални део, који су у координацији.

За сада, како каже, добро контролишу инфлацију и мере ће наставити у том правцу – да фискална политика контролише раст основних животних намирница.

Централна банка води адекватну монетарну политику која би морала на дуги рок да смањи инфлацију, сматра Мусабеговић.

Све зависи каква ће бити пољопривредна сезона ове године, истиче Мусабеговић.

Курс динара и инфлација

Мусабеговић каже да је битна стабилност динара и основна улога НБС је да одржи стабилност цена и да држи инфлацију под контролом.

Девизне резерве су преко четрнаест милијарди и довољне су да се ништа не догоди да се увоз покрије пет до шест месеци, додаје професор.

Врло је значајна мера одржања стабилног курса јер омогућава свима, и грађанима и привреди, да планирају своје активности

Подвлачи да није битно колики је курс, битно је да он има стабилан тренд и тиме се брани део инфлације која је увозна, која улази кроз увоз.

"Мислим да ће сва дешавања бити директно везна за сукобе у Украјини. Очекујем да ће у другој половини године доћи до смањења инфлаторног притиска, нарочито у четвртом кварталу ове године", закључио је Мусабеговић.