Да ли су психолози и педагози главни кривци за све што се дешава у школама

Директорка Филолошке гимназије пријавила је полицији да је на екскурзији у Италији један разредни старешина сексуално узнемиравао ученике. Прво основно јавно тужилаштво покренуло је истрагу о томе шта се заправо догодило, а професор је у међувремену добио отказ.

Миша Љубеновић из Aктива психолога и педагога средњих и основних школа у Србији рекао је коментаришући овај случај да ако се докаже да је ствар заиста озбиљна, јер кад год је одрасли починилац насиља, а жртва је малолетна особа, последице су обично трауматичне.

"Бојим се да у овој ситуацији неће бити довољна интервенција школског психолога, да ће ту морати да интервенишу и многе друге особе, психотерапеути у првом реду“, рекао је Љубеновић.

Љубеновић је иначе упутио отворено писмо надлежнима, где каже да се осећа узнемирено, пошто јавност доживљава као главне кривце за све немиле догађаје у школама психологе и педагоде и да очекује од њих да реше све проблеме који су се нагомилали у школама.

"Од оног немилог догађаја са измицањем столице, па све до мајских догађаја, врло често се у јавности појављивала управо ова тема – зашто стручни сарадници, психолози пре свега, али и педагог, нису то спречили. Да ли смо заиста ми моћни да то спречимо, то је велико питање. Чини нам се, сигурни смо заправо у то, да нам је приписана много већа одговорност него што ми можемо да је носимо“, каже Љубеновић.

Истичући да и компетенције психолога и педагога имају границе.

Психолози и педагози комплементарне професије

Према његовим речима, психолози и педагози су комплементарне професије и у образовању и иначе, тако да је тешко поставити границу, јер она заправо и не постоји.

"Од нас се очекује да постанемо психотерапеути. Школовање за психотерапеута траје четири до пет година. Родитељи очекују да будемо психотерапеути када су у питању озбиљне психичке потешкоће. Нажалост, спустила се граница за неке психичке потешкоће. Нешто што је раније било резервисано за трећу деценију живота, сада се дешава већ у другој деценији“, напоменуо је психолог.

Говорећи о томе да ли има довољно психолога и педагога у школама, каже да нема податак и да то Министарство тачно зна, да ли баш свака школа у Србији има психолога и педагога.

"По правилнику за основно образовање, два стручна сарадника су на број од 28 до 36 одељења, а у средњој школи од 25 до 40. То је велики распон. Није свеједно да ли радите са 700 или са 1000 ученика. Само замислите ситуацију, 1000 ученика у једној школи, 500 њих у једној смени“, каже Љубеновић.

Напоменуо је да удружење Актива предлаже разговоре са Министарством у неколико праваца, да се промени правилник о финансирању, да се промени правилник о компетенцијама и да се промени правилник о свим облицима рада.

Навео је пример из праксе.

"Ако ученик има потешкоће у учењу, али су оне изазване погрешним стилом, неадекватним стилом учења, то ће бити само посао педагога. Нема потребе да интервенише психолог, али ако се испостави да је то последица ниског самопоштовања, недостатка самопоуздања и несигурности, онда ће свакако радити психолог“, рекао је Љубеновић.