Добротвор из Канаде

Осамдесеттрогодишњи Канађанин Миломир Главчић у родним Ковачима код Јошаничке бање никога више не познаје, јер у Србији није био од 1946. године, али родни крај му је, каже, дубоко у срцу, а трње у ногама са којим је босоног отишао у бели свет, увек га подсећа на тегобан живот у завичају.

"Волим своју земљу, волим Србију, волим свој родни крај. Никада га нисам заборавио. Сећам се свега и стаза и људи. Као да сам са њима", рекао је Главчић.

Новац у Коваче из Канаде стиже већ деценијама, чак и када је Миломир био у кредитима.

Последњи пут 360 мештана почастио је за сеоску славу Светог Илију. Његов сестрић Радоје Главчић поделио је на равне части 25.000 евра. Фамилију, укупно 64 рођака, дарује бар још два пута годишње.

Радоје Главчић каже да су прошле године најближи рођаци добили по 10.000 евра, а друга линија родбине два пута по 3.000 евра.   

Миломир није добротвор само својима, већ је помогао свуда где је чуо да је потребна помоћ. Обновио је давно порушене цркве у Ковачима и суседном селу Жерађу, изградио је богомољу у Канади и споменик Николи Тесли на Нијагариним водопадима.

Добротвора из Канаде у селу се ретко ко и сећа. Осамдесетчетворогодишња Велимирка, којој   од давнашњег комшије помоћ редовно стиже, о Миломиру зна само из прича свог покојног мужа.

Поткопаоничко сироче сада је један од најбогатијих Срба у Канади. Живи са супругом Италијанком Амелијом и децом Јованком и Михајлом. Сања да на својих стотинак канадских хектара изгради српско село са улицама које ће носити имена Главчића.

Главчићева супруга не би имала ништа против ни да се преселе у његов родни крај.

Мештани Ковача би волели да им се врати добротвор из Канаде, а Главчић додаје да ће их изненадити ако га судбина по ко зна који пут не буде преварила као што је описао у својој аутобиографији "Са Трном у нози на дугачком путу".