недеља, 05. мај 2024, 23:00

Метаморфозе: Југ Ђорђевић

Редитељ Југ Ђорђевић потиче из уметничке породице. Његова мајка Радмила Коцевска је глумица ансамбла Позоришта Бора Станковић у Врању. Сестра Емилија бави се музиком, Јулија визуелном уметношћу. Одрастао је у позоришту, а почео да режира као дечак, у свом дворошту. Глумци су били његови вршњаци, а публика баке из комшилука.

Рођен је 1993. године у Врању. У родном граду завршва основну школу. Средњу уметничку у Америци. Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Душана Петровића и Николе Јевтића. Радио је као асистент у Позоришту на Теразијама на мјузиклу Фантом из опере у режији Југа Радивојевића, као и у београдском Народном позоришту Шилерову Марију Стјуарт у режији Милоша Лолића. Био је асистент и Јернеју Лоренцију на ауторском пројекту Царство небеско на Битефу. Прву професионалну режију представе Кеплер остварио је са 24 године у Позоришту Бора Станковић у Врању, по тексту Тијане Грумић, са којом је поделио Специјалну награду за нову позоришну осећајност на Фестивалу Јоаким Вујић. Иста представа била је у селекцији 63. Стеријиног позорја.

Југ са југа Србије нема перцепцију да је Београд мека позоришног живота. Зато са успехом режира у Краљеву, Чачку, Ужицу, Сомбору, где бруси неку своју, нову поетику. У Врању, у позоришту Бора Станковић Нечисту крв ради са седам глумица у улози Софке, освоја бројне награде на фестивалима, али и наклоност публике.

У Београдском драмском затим режира Кишне капи на врелом камењу о комлексним механизмима манипулације и Молијеровог Мизантропа са женом у насловној улози.

Режији намерно приступа другачије од онога како су учили на факултету, увек дубоко промишљено, зачудно и неочекивано. Воли да крши правила и смишља нова. Каже да је уморан од агресивног ангажованог позоришта са политичком позадином и верује да је прича о три генерације једне породице ангажованија од било ког другог “ангажованог позоришта”. Али се не либи да говори о невидљивим друштвеним манипулацијама и људским границама допуштања и трпљења.

Верује да аутор у позоришту мора бити искрен и себи доследан, да не лаже са сцене, ни себе ни публику, да за сваку режију треба пронаћи форму за публику обвг времена и да живот пише уметност, а ументост живот.

ауторка и уредница Оливера Милошевић

сниматељ Васко Васовић

монтажа Јаков Пејов

режија Милица Митровић

Реприза , 06.мај у 06:50 и 14:45