Међународни сусрети писаца у Београду

Највећу пажњу на 60. међународним сусретима писаца побудило је неколико њих, међу њима сигурно и Весна Голдсворти из Велике Британије и Теа Обрехт из САД.

Ви сте можда најпозванији да кажете како се српска књижевност перципира у Енглеској и западној Европи?

"Јако мало има превода. Српска књижевност није у изузетној позицији, јер сви мали народи се мало преводе у Енглеској. Британци, од читаве годишње продукције, 3 процента су преводи. Тако да књиге у преводу мало читају и има их јако много на енглеском језику. Али, када се појави нешто капитално, као рецимо прошле, претпрошле године први превод Романа о Лондону на енглески, онда га сигурно запрате, о томе се чита... Значи, за разлику од овдашњег тржишта није ашурирано, али није да не постоји, доста се зна.

Моја дела су преведена на 24 или 25 језика, али ја пишем на енглеском иако сам српски писац, тако да се она преводе са енглеског...значи, ова цела политика превода је у мом случају мало различита...", каже Весна Голдсворти.

Шапуће се и да сте кандидат за Нобелову награду?

"Шапуће се, али знам неколико енглеских писаца који су исто тако кандидати по 3,4 године, па се бојим да се не урекнем...живи били па видели...", каже уз осмех књижевница.

Како се перципира српска књижевност у САД, како је примљен Чарлс Симић?

"Он је феноменално примљен...јесте ми узор, мислим да је сваком писцу из дијаспоре узор. У Америци се чита Весна Голдсворти, Иво Андрић., ваљда и ја", шалећи се рече Теа Обрехт.

Писци су, подељени у три групе, посетили Златибор, Сремску Митровицу и Мрчајевце, где је додељена и Повеља Мораве Џернаилу Синг Ананду из Индије, Драгомиру Ћулафићу и Гроздани Лалић, генералном секретару УКС.