петак, 19. мар 2021, 11:50
Velikani – Miloš Crnjanski
Početkom Prvog svetskog rata, mobilisan je u austrougarsku vojsku i poslat na galicijski front. Veći deo vremena provodi u samoći ratne bolnice. Trideset miliona nedužnih, mrtvih ljudi našlo je mesta u antiratnim stihovima nesrećnog mladog pesnika, koje je iz rata doneo u vojničkoj torbi.
I „Dnevnik o Čarnojeviću" donosi iz rata. Odbijaju da ga objave u celinii predlažu piscu da izdvoji pet tabaka. Nasumce bira delove teksta. Ostalo spaljuje. Ko u mladosti vidi toliko umiranja, sa nestajanjem rukopisa lakše se miri. „Napisaću novi", odgovarao je. Nastaju „Seobe".
Drugi svetski rat dočekaće u diplomatskoj službi Kraljevine Jugoslavije. Kad je rat okončan, diskretno su mu stavili do znanja da će, kao desničar i protivnik Tita i komunističke ideologije, ako se vrati, sigurno nekoliko godina biti na robiji. Crnjanski ostaje u Londonu, gradu kome posvećuje sledeći roman.
Kad su popustile staljinističke stege, vraća se u grad, kojem je davno posvetio svoj „Lament nad Beogradom". Na poslednji počinak ispraćen je stihom: „Ne bojim se smrti, toliko puta sam umirao. Moja prva smrt bila je moje rođenje..."
Коментари